Johan Huizinga,
U senci sutrašnjice : O dijagnozi zla od kojeg boluje naše vreme .
Širenje mržnje putem medija postalo je prepoznato kao jedan od najvećih izazova za industriju društvenih medija: 'tokom 2020. i početkom 2021. godine, velike tehnološke kompanije najavile su da preduzimaju mere bez presedana protiv govora mržnje, uznemiravanja koji cvetaju, ipak nivo mržnje i uznemiravanja jedva se pomerio.
Atentat na Trampa je primer sejanja mržnje u politici kao sastavnom delu propagande usmerenu protiv pojedinca ( grupa, stranaka, onih koji ne dele zajedničke ideološke, političke poglede.) Ova praksa se sprovodi kroz društvene medije koji spektakularnim naslovima privlaće sve brojniju publiku. Cilj društvenih medija je jednostavan : što je više buke, više ljudi obraća pažnju, veća gledanost povećava novčanu dobit. Ukratko, mediji favorizuju cirkulaciju zlonamernog govora uprkos tome što on izražava diskriminatorne, ponekada zastrašujuće stavove.
Političari su ti koji koriste zapaljivi jezik i time povećavaju verovatnoću političkog nasilja i terorizam. Govor mržnje je deo u retorici političkih lidera u svim zemljama. Cilj je isti, ujedinjenje i mobilizacija političkih pristalica i delegitimizacija i dehumanizacija političkih protivnika. Istorijski poznati primeri su Weimarska Nemačka 1920-ih i 1930-ih, koja je obilovala atentatima na levičarske političare; Argentina 1970-ih tokom takozvanog „prljavog rata“ u kojem su se desničarski odredi smrti koje je podržavala vlada borili sa levičarskim političkim pokretima koji su se i sami bavili terorizmom; Turska kasnih 1970-ih, ranih 1980-ih , kada su ultranacionalističke desničarske organizacije i levičarski opozicioni pokreti napali jedni druge.
Kada se dovede do ekstrema, retorika mržnje od strane političkih lidera može ubrzati građanske ratove i genocide, kao što je bio slučaj 1990-ih u Ruandi, gde su Hutu ekstremisti koristili anti-Tutsi radio emisije da potaknu široko rasprostranjeno nasilje. Da istorija odnosa između različitih grupa može igrati veliku ulogu u oblikovanju ovog diskursa primer je Jugoslavija u kojoj su se pri raspadu rasplamsale stare nacionalne netrpeljivosti.
Mržnja prema " drugom" kao odskočna daska za masovne zločine bila je ratna strategija i pre u istoriji : politika Aleksandra Velikog (356-323 p.n.e.) značila je ne samo poraz neprijatelja, već i uništenje svih boraca i uništenje kulture samih ciljanih naroda koji su se usudili suprotstaviti njegovoj imperijalnoj dominaciji. Evropljani su počinili brutalni genocid nad domorodačkim narodima Amerike ( Indijancima) nakon što su smatrani degradiranim i inferiornim bićima koja se moraju rešiti itd.
21. je vek a sve je isto. Iako su Ujedinjene nacije usvojile definiciju koja kaže da je govor mržnje „svaka vrsta komunikacije u govoru, pisanju ili ponašanju, koja napada ili koristi pežorativni ili diskriminatorni jezik u odnosu na osobu ili grupa na osnovu toga ko su, drugim rečima, na osnovu njihove vere, etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, boje kože, porekla, spola ili drugog faktora identiteta” nakon sukoba Rusija- Ukrajina UN su dozvolile da Rusi u svetu budu izopšteni iz sveta sporta, umetnosti, medija itd., Jednom kada su identifikovani kao nepodobni oni se više ne smatraju vrednim zaštite elementarnih građanskih prava, normi i principa, diskriminisani su pravnim odlukama, legitimno od strane celog zapadnog sveta.
Isto se desilo i sa Trampom! Vlast je iskoristila sva sredstva da ga ukloni iz politike i time povećavala verovatnoću nasilja, na kraju je do njega i dovela.
Trumpov "Antifa" atentator glumio u reklami za Black Rock!
"Hvala vam svima na molitvama i mislima koje ste mi uputili juče, jer samo je Bog sprečio da se dogodi nezamislivo”, napisao je Trump na svojoj platformi Truth Social.
Kako je istakao Trumpov pristalica, medijski analitičar Mark Dice, Trump je u celoj priči izbegao smrt za dlaku, za par centimetara budući da je neposredno pre pucnja okrenuo glavu da bi na “blesimetru” pročitao tačne statističke podatke o ilegalnim migrantima koji pod Bidenovom administracijom neometano ulaze u SAD na dnevnoj bazi. Mnogi u komentarima i na njegovoj i drugim stranicama vide u tome prst sudbine ili božanske providnosti.
Kako ostati optimista uprkos svemu
Biti optimista negiranjem tragedije toksična je pozitivnost koja poriče stvarnost. „ Tragični optimizam “ je fraza koju je skovao egzistencijalno-humanistički psiholog i jedan od preživelih holokausta Viktor Frankl. Tragični optimizam uključuje potragu za smislom usred neizbežnih tragedija. Ovaj optimizam uključuje realnost ali i pozitivnost o budućim izgledima.
U narodu postoji sjajan refleks koji omogućava osobama da psihološki prebrode krizu. To su šale, dosetke, anegdote, rugalice, pošalice, vicevi, mimovi. Umetnost je uvek bila suštinski povezana sa politikom. Nigde, međutim, ta veza nije očiglednija nego u umetnosti političke karikature koja je stara koliko i čovečanstvo. Bezazlena komika zabavlja čitaoce svih političkih slojeva. U starom Egiptu jedan anonimni umetnik ismejao je nepopularnog tasta kralja Tutankamona; umetnici su kritikovali Kleopatru; u Rimu se ismevalo ponašanje stvarnih ili mitskih likova poput Bacchusa, razvratnog boga vina; u Pompejima, rimski vojnik je nacrtao grafite na zidu svoje kasarne rugajući se centurionu; u staroj Indiji, karikature su napadale političke elite, kao i hinduističke bogove; Gotički gargojli koji ukrašavaju srednjovjekovne crkve predstavljaju karikature koje preuveličavaju ljudske osobine.
Od devetnaestog stoleća do novijeg vremena, političke ilustracije su se redovno pojavljivale u časopisima pa čak i na naslovnim stranicama medija. Britanski karikaturista James Gillray, poznat kao "otac političke karikature", slavno je podvrgao satiri kralja Georgea III, Napoleona Bonapartea, premijere i generale iz Napoleonove ere. Njegov rad povećao je popularnost i razvoj medija s obe strane Atlantika i bio je karakterističan za sve slobodniju štampu u liberalizirajućem zapadnom svetu.
Govor komike je od vitalnog značaja za demokratiju. Pulitzerova nagrada, ustanovljena 1917. godine, prvi put je dodelila nagradu za trenutne napore za uređivačke karikature 1922. Rollin Kirby iz New York World. Bilo da se bave epidemijama, ekonomijom ili izborima, karikature prevazilaze jezičke i kulturne barijere. One sa sarkazmom i ironijom znaju biti moćnije od mača ( slika vredi kao hiljadu reči)
Atentat na Trampa ima sretan kraj. Zato sam naslovnu fotku izabrala izmedju niza memova koji su se pojavili istog dana.
Slika Autoportret ( van Gogh )sa zavijenim uhom nastala je u januaru 1889. godine, ubrzo posle incidenta koji se odigrao uoči Božića. Umetnik ne gleda direktno u posmatrača, već je njegov pogled usmeren ka nekom umetnikovom svetu koji se nalazi negde iza samog posmatrača. Van Gog prikazuje svoje zavijeno uho, tačnije zavoj preko uha i brade; na glavi ima zimsku kapu, a od odeće se ističe jedino težak zeleni kaput, čije je jedino gornje dugme zakopčano. Njegova bleda put u kombinaciji sa zavojem pokazuje da umetnik nije najboljeg zdravlja, što pokazuju i njegove oči, kao i njegov pogled. Depresija ga sve više obuzima, a san o stvaranju kolonije gasi se sa Gogenovim odlaskom. Na ovoj slici još uvek pokušava da zadrži trunku prethodnog, srećnijeg života. Japanska estampa u pozadini predstavlja sećanje na ranije, srećnije trenutke.( izvor)
Širenje mržnje putem medija postalo je prepoznato kao jedan od najvećih izazova za industriju društvenih medija: 'tokom 2020. i početkom 2021. godine, velike tehnološke kompanije najavile su da preduzimaju mere bez presedana protiv govora mržnje, uznemiravanja koji cvetaju, ipak nivo mržnje i uznemiravanja jedva se pomerio.
Atentat na Trampa je primer sejanja mržnje u politici kao sastavnom delu propagande usmerenu protiv pojedinca ( grupa, stranaka, onih koji ne dele zajedničke ideološke, političke poglede.) Ova praksa se sprovodi kroz društvene medije koji spektakularnim naslovima privlaće sve brojniju publiku. Cilj društvenih medija je jednostavan : što je više buke, više ljudi obraća pažnju, veća gledanost povećava novčanu dobit. Ukratko, mediji favorizuju cirkulaciju zlonamernog govora uprkos tome što on izražava diskriminatorne, ponekada zastrašujuće stavove.
Političari su ti koji koriste zapaljivi jezik i time povećavaju verovatnoću političkog nasilja i terorizam. Govor mržnje je deo u retorici političkih lidera u svim zemljama. Cilj je isti, ujedinjenje i mobilizacija političkih pristalica i delegitimizacija i dehumanizacija političkih protivnika. Istorijski poznati primeri su Weimarska Nemačka 1920-ih i 1930-ih, koja je obilovala atentatima na levičarske političare; Argentina 1970-ih tokom takozvanog „prljavog rata“ u kojem su se desničarski odredi smrti koje je podržavala vlada borili sa levičarskim političkim pokretima koji su se i sami bavili terorizmom; Turska kasnih 1970-ih, ranih 1980-ih , kada su ultranacionalističke desničarske organizacije i levičarski opozicioni pokreti napali jedni druge.
Kada se dovede do ekstrema, retorika mržnje od strane političkih lidera može ubrzati građanske ratove i genocide, kao što je bio slučaj 1990-ih u Ruandi, gde su Hutu ekstremisti koristili anti-Tutsi radio emisije da potaknu široko rasprostranjeno nasilje. Da istorija odnosa između različitih grupa može igrati veliku ulogu u oblikovanju ovog diskursa primer je Jugoslavija u kojoj su se pri raspadu rasplamsale stare nacionalne netrpeljivosti.
Mržnja prema " drugom" kao odskočna daska za masovne zločine bila je ratna strategija i pre u istoriji : politika Aleksandra Velikog (356-323 p.n.e.) značila je ne samo poraz neprijatelja, već i uništenje svih boraca i uništenje kulture samih ciljanih naroda koji su se usudili suprotstaviti njegovoj imperijalnoj dominaciji. Evropljani su počinili brutalni genocid nad domorodačkim narodima Amerike ( Indijancima) nakon što su smatrani degradiranim i inferiornim bićima koja se moraju rešiti itd.
21. je vek a sve je isto. Iako su Ujedinjene nacije usvojile definiciju koja kaže da je govor mržnje „svaka vrsta komunikacije u govoru, pisanju ili ponašanju, koja napada ili koristi pežorativni ili diskriminatorni jezik u odnosu na osobu ili grupa na osnovu toga ko su, drugim rečima, na osnovu njihove vere, etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, boje kože, porekla, spola ili drugog faktora identiteta” nakon sukoba Rusija- Ukrajina UN su dozvolile da Rusi u svetu budu izopšteni iz sveta sporta, umetnosti, medija itd., Jednom kada su identifikovani kao nepodobni oni se više ne smatraju vrednim zaštite elementarnih građanskih prava, normi i principa, diskriminisani su pravnim odlukama, legitimno od strane celog zapadnog sveta.
Isto se desilo i sa Trampom! Vlast je iskoristila sva sredstva da ga ukloni iz politike i time povećavala verovatnoću nasilja, na kraju je do njega i dovela.
Kako je istakao Trumpov pristalica, medijski analitičar Mark Dice, Trump je u celoj priči izbegao smrt za dlaku, za par centimetara budući da je neposredno pre pucnja okrenuo glavu da bi na “blesimetru” pročitao tačne statističke podatke o ilegalnim migrantima koji pod Bidenovom administracijom neometano ulaze u SAD na dnevnoj bazi. Mnogi u komentarima i na njegovoj i drugim stranicama vide u tome prst sudbine ili božanske providnosti.
Kako ostati optimista uprkos svemu
Biti optimista negiranjem tragedije toksična je pozitivnost koja poriče stvarnost. „ Tragični optimizam “ je fraza koju je skovao egzistencijalno-humanistički psiholog i jedan od preživelih holokausta Viktor Frankl. Tragični optimizam uključuje potragu za smislom usred neizbežnih tragedija. Ovaj optimizam uključuje realnost ali i pozitivnost o budućim izgledima.
U narodu postoji sjajan refleks koji omogućava osobama da psihološki prebrode krizu. To su šale, dosetke, anegdote, rugalice, pošalice, vicevi, mimovi. Umetnost je uvek bila suštinski povezana sa politikom. Nigde, međutim, ta veza nije očiglednija nego u umetnosti političke karikature koja je stara koliko i čovečanstvo. Bezazlena komika zabavlja čitaoce svih političkih slojeva. U starom Egiptu jedan anonimni umetnik ismejao je nepopularnog tasta kralja Tutankamona; umetnici su kritikovali Kleopatru; u Rimu se ismevalo ponašanje stvarnih ili mitskih likova poput Bacchusa, razvratnog boga vina; u Pompejima, rimski vojnik je nacrtao grafite na zidu svoje kasarne rugajući se centurionu; u staroj Indiji, karikature su napadale političke elite, kao i hinduističke bogove; Gotički gargojli koji ukrašavaju srednjovjekovne crkve predstavljaju karikature koje preuveličavaju ljudske osobine.
Od devetnaestog stoleća do novijeg vremena, političke ilustracije su se redovno pojavljivale u časopisima pa čak i na naslovnim stranicama medija. Britanski karikaturista James Gillray, poznat kao "otac političke karikature", slavno je podvrgao satiri kralja Georgea III, Napoleona Bonapartea, premijere i generale iz Napoleonove ere. Njegov rad povećao je popularnost i razvoj medija s obe strane Atlantika i bio je karakterističan za sve slobodniju štampu u liberalizirajućem zapadnom svetu.
Govor komike je od vitalnog značaja za demokratiju. Pulitzerova nagrada, ustanovljena 1917. godine, prvi put je dodelila nagradu za trenutne napore za uređivačke karikature 1922. Rollin Kirby iz New York World. Bilo da se bave epidemijama, ekonomijom ili izborima, karikature prevazilaze jezičke i kulturne barijere. One sa sarkazmom i ironijom znaju biti moćnije od mača ( slika vredi kao hiljadu reči)
Atentat na Trampa ima sretan kraj. Zato sam naslovnu fotku izabrala izmedju niza memova koji su se pojavili istog dana.
17 коментара:
Ричард Гренел је подсетио да је пре само неколико дана часопис „Њу рипаблик“ представио Трампа као Хитлера на својој насловници пишући да он испуњава 9 од 17 ставки које дефинишу фашизам.
Дакле, шта очекивати
Ј.Б.
Organizovano! Najmanje tri vrste oružja iz kojih je pucano. Prva tri hica odgovaraju "oružju A“, a narednih pet „oružju B“. Još jedan, konačni „akustični impuls“ proizveo je „moguće oružje C“.
Opa!
XXX
Могу поновити, зашто не.
Ј. Б.
Li postavlja pitanje Smisla . To je pitanje koje svako sebi postavlja. Ne živi se samo od hleba, Iz trbuha i za trbuh, živi se od sjaja, radosti, slobode, bezbrižnosti, humora, zanosa, očaranosti, obogotvorenja ljudskog. Jedino tako. To je glavno što treba reći o temi. O temi ovoga puta.
Pedja
Podseti me sta je zivot!
Чини се да нико од западних политичара није изненађен због покушаја атентатa. Питање је шта ће Доналд Трамп да уради да преживи до избора и шта ће бити даље ако његови противници истрају у својим злим плановима? Његова победа постала је практично готова ствар. Овај пут је имао невероватну срећу, ако поновe послаће професионалца. Овај покушај атентата може потврдити снажан осећај међу многим Трамповим присталицама и многим људима на крајњој десници да су делегитимисани, да су у дефанзиви и да постоје напори да се у суштини спрече да се такмиче у политичком процесу и спречавање Трамповог повратка у Белу кућу, звона би требало да звоне. Demokratija ne može funkcionirati ako različite stranke, različiti pokreti, nisu voljni da rade zajedno na nekim pitanjima. Demokratija funkcioniše kada je više grupa voljno da postigne neku vrstu konsenzusa kroz pregovore a ljudi посматрају lidere koji su voljni da sarađuju sa drugom stranom са негодовањем, stoga ih predstavljaju kao pojedince koji su izdali političku partiju. У земљи у којој је доступно више оружја него људи, није изненађујуће да је пуцњава увек средство за убиство или покушај убиства носилаца политичких функција. Оно што се догодило у Пенсилванији је застрашујуће, али нажалост није изненађујуће. Сједињене Државе су основане на политичком насиљу, а инциденти политичког насиља обележавају читаву њихову историју. С обзиром на то колико је ова претња насиљем постала свеприсутна, можда је више изненађујуће да се инциденти ове величине не дешавају чешће.
А смисао...оно што је изабрано као смисао одговара тренутном стању у нама.
Ј. Б.
Atmosfera histerične mržnje protiv Rusa i Trampa uzima danak. Globalisti su rešeni da ne dopuste kraj rata. Pokušaće da ga spreče ponovo, to je izvesno. Nije normalno da celim svetom vlada grupa zlikovaca spremna na svako krvavo delo, ali je tako. Nije normalno da Rio Tinto nastavlja da radi a eto, odluku uspeli da donesu - isti princip, AV i grupa koja donosi akta, naredbodavci izvana. Suviše su veliki ulozi, milijarde profita.
Sasha
Da globalisti imaju planove do 2030. a Trumpovi birači su poremetili te planove. Sa pandemijom su naterali većinu zapadnjaka da uzmu m-RNA, postave pozornicu za svetsku vladu kojom će vladati SZO, prvo za zdravstvenu zaštitu i konačno za sve. ostalo. Još četiri godine Donalda Trampa uništile bi njihovu vremensku liniju. Oni moraju sve da imaju na svom mestu do 2030. i to ne mogu da urade sa Trampom u Beloj kući. Ali nisam siguran da će Trump zaposliti ljude koji zaista mogu isušiti močvaru u njegovoj administraciji. Nijedan čovek ili čak vlada nema dovoljno moći da istinski brani ovu naciju ali globalistima mogu sve više otežati postizanje njihovih ciljeva.
XXX
Pre 40 godina, Nancy Reagan je izjavila : "Samo reci ne" ! To je put, jedini, pobuna masa.
Sasha
U poslednje vreme sve više ljudi u društvu postaje svesno činjenice da 'demokratija' ne samo da nije sve što se od nje očekuje, već da može biti čak i opasna.I ne mislim to u smislu da je demokratija na Zapadu samo institucionalno razvodnjena ili izopačena raznim kulturnim erozijama, političkim šemama i prekoračenjima. Ona više nema smisla u modernom svetu koji je prerastao okvire za koje je sistem prvobitno bio namenjen, nesposobna je da se pozabavi najvažnijim problemima moderne ere, npr. pojava političkih stranaka efektivno uništava ostatak svega što je iole 'demokratsko', čak i u ustavnoj republici, zbog nametnute partijske pripadnosti koje truje. A pogledajte samo šta se dogodilo u Francuskoj: Le Penova stranka RN osvojila je daleko najviše glasova, ali je zauzela treće mesto u parlamentu zbog igre sa parlamentarnim izbornim sistemom. Na kraju nikada nije bila namera čitavog sveta da živi pod okriljem jednog jedinstvenog kulturnog ili pravnog modela. To je apsurd. Liberalizam i demokratija su suprotni. Carl Schmitt je tvrdio da su liberalizam i demokratija zasnovani na različitim principima i da njihovo preplitanje dovodi do krize moderne države. Smatrao je da su liberalizam i demokratija direktno kontradiktorni. Mislim isto.
Sasha
Da, liberalni naglasak na individualnim pravima može biti u sukobu sa demokratskim principom vladavine većine. Na primer, većina može glasati za politike koje krše prava pojedinca, što dovodi do onoga što se često naziva tiranija većine.
XXX
Obrnuto je, u praksi. Mala dobro organizovana grupa sa jakim uticajima polako privikava većinu društva svojoj volji. Primer kod nas u Americi : mnogo pića u Americi su košer. Zašto? Zbog lobija Jevreja i ostatak društva to pasivno prihvata. Kroz ovaj mehanizam, male, ali fokusirane grupe sa snažnim uticajem imaju tendenciju da otmu kulturu u nekom društvu. S vremenom, naši kulturni stubovi mogu biti erodirani pred našim nosom zbog ove ravnodušnosti.
Sasha
Lokalno izabrani predstavnici moraju olakšati donošenje zakona koji štite lokalne običaje i koji su imuni na kosmopolitsko i globalističko subverzivno uplitanje. Rusija je imala nekoliko autonomnih federalnih teritorija; republike poput Čečenske Republike i Republike Dagestan, autonomnih okruga i oblasti, itd. Njima je čak bilo dozvoljeno da imaju svog predsednika, a njihov vlastiti 'nacionalni jezik' je izjednačen s ruskim. Međutim, zbog stranog uplitanja, Putin je bio primoran da ograniči ovu autonomiju – i u tome leži opasnost. Ali još uvek postoje ostaci, a ruske autonomne oblasti i dalje imaju posebne kulturne privilegije. Na primer, četiri muslimanska regiona u Rusiji legalno su uvela 'islamsko bankarstvo', banke sa manjim ili bez lihvarskih kamata i posebnim merama opreza za finansiranje alkohola, duvana ili drugih haram poroka. Totalno je nehumano ludilo bacati ljude sa ideološki suprotstavljenim stavovima u lonac i nadati se da će sve dobro proći.
XXX
Alex Jones je izjavio ono što svi mislimo: Učiniće sve za moć i kontrolu sve dok misle da se mogu izvući". Globalizam im je otvorio svetsko tržište! N
Kako ostati optimista kad duboka močvara postaje još dublja! Jednostavno odvratno! Papa Benedikt je 2011. u Bundestagu citirao sv. Avgustin: „Uklonite zakon – šta je država osim velike grupe pljačkaša?“ A gospođa von der Leyen prva, kapetan pljačkaša, bilo da se radi o vašoj aferi oko naručivanja 800 miliona doza vakcine Biontech-u za 35 milijardi eura putem SMS-a, isporukom oružja UKR, sankcijama protiv RU, apsolutno ludim zelenim dogovorom i šta se dešava? Ovi glupi predstavnici u Briselu biraju ovu nemoguću ženu još 5 godina. Trebalo bi da se stide oni koji su ponovo glasali za ovu ženu kao i za Bajdena.
stari kritičar
Barack Obama napisao je Komentar nakon Bajdenovog odustajanja od trke. Vredi pogledati ovo brdo gluposti. Da libon zaista misli ovako?
" Joe Biden je jedan od najvažnijih američkih predsednika i moj dobar prijatelj i partner. I danas smo se podsetili – još jednom – da je patriota najvišeg reda.
Kada sam pre osamnaest godina započeo potragu za potpredsednikom, znao sam za Joeovu istaknutu karijeru u javnoj službi. Ali ono čemu sam se još više divio je njegov karakter – njegova duboka empatija i teško stečena otpornost; njegova osnovna pristojnost i njegovo uverenje da je svaka osoba važna.
Otkako je preuzeo dužnost, Bajden je uvek iznova demonstrirao ovaj karakter. Pomogao je u okončanju pandemije, otvorio milione radnih mesta, smanjio troškove lekova na recept, usvojio prvi veliki zakon o sigurnosti oružja u poslednjih trideset godina, napravio najveću investiciju u borbi protiv klimatskih promena u istoriji i borio se za pravo radnika da se organizuju za pravedne plate i beneficije. Na međunarodnom planu, vratio je američki položaj u svetu ( hahaaaaaa )revitalizovao NATO i mobilizovao svet da se odupre ruskoj agresiji u Ukrajini.
Nadalje, predsednik Bajden nas je odveo od četiri godine haosa, laži i podela koje su karakterizirale administraciju Donalda Trumpa. Svojom politikom i primerom Joe Bajden nas je podsetio na to ko smo u svom najboljem izdanju - zemlja posvećena staromodnim vrednostima poverenja i poštenja, ljubaznosti i napornog rada; zemlja koja veruje u demokratiju, vladavinu prava i odgovornost; zemlja koja insistira da svako, bez obzira ko je, ima glas i zaslužuje šansu za bolji život.( hahahaaa!)
Odličan rad predsednika Bajdena daje mu svako pravo da se kandiduje za reizbor i završi posao koji je započeo. Joe Bajden zna bolje od bilo koga šta je u pitanju na ovim izborima - da je sve za šta se borio za život i sve za šta se zalaže Demokratska stranka ugrozio ako vratimo Donalda Trumpa u Belu kuću i dozvolimo republikancima da preuzmu kontrolu nad Kongresom .
Nastavak...
Znamo da Joe nikada nije odustao od tuče. Ako pogleda politički krajolik i odluči dati baklju novom kandidatu, to će mu sigurno biti jedna od najtežih odluka u životu. Znam da ne bi doneo ovu odluku da ne veruje da je to prava stvar za Ameriku.
Ova odluka je dokaz ljubavi Joea Bajdena prema domovini - i istorijski primer pravog javnog službenika koji još jednom stavlja interese američkog naroda iznad svojih, i onoga kojeg bi buduće generacije lidera trebale slediti.
Narednih dana ću ploviti neistraženim vodama, ali sam izuzetno uveren da će lideri naše stranke moći pokrenuti proces koji će proizvesti izvanrednog kandidata. Uveren sam da će vizija Joea Bajdena o velikodušnoj, prosperitetnoj i ujedinjenoj Americi koja nudi priliku svima biti u potpunosti prikazana na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u avgustu. I očekujem da svako od nas bude spreman da ovu poruku nade i napretka prenese kroz novembar i dalje.
Mišel i ja želimo da izrazimo našu ljubav i zahvalnost Džou i Džil za njihovo vešto i hrabro vođstvo u ovim opasnim vremenima - i za njihovu posvećenost idealima slobode i jednakosti na kojima je ova zemlja zasnovana."
Koja farsa!!!
Sasha
Постави коментар