Otvaranje Olimpijade - Jolly spektakl.

Treba znati šta reći o ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu 2024. Spektakl je bio četverosatna nekoherentna izvedba protekla legendarnom rekom Senom sa dosta divnih ali nepovezanih ideja. Istorijska pozadina, francuska kultura, tradicija tesko da su bile prepoznatljive gledaocu i otuda su sledili sve čudniji i čudniji prizori. " Metal band Gojira pratila je bezglava Marija Antoaneta i bacači plamena; tri ekscentrično odevene studentice u biblioteci bile su upletene u neobjašnjivi ménage a trois; bio je celi skeč s Minionsima i Mona Lisom; pojavili su se ljudi u stilu Luja XIV. izvodili su BMX trikove...." Komentator Deadline ide tako daleko da otvaranje smatra " u suštini prezrelom turističkom reklamom Grada svetla, punu klišea, šoping hot spotova, crvenih tepiha modnih revija, nekih pesama Les Misérables, nenamernog omaža Frozen 2 i zvona delomično obnovljenog Notrea Katedrala Dame — materijala koje ćete pronaći u bilo kojem časopisu za letenje prilikom spuštanja na aerodrom Charles de Gaulle."

KO JE AUTOR ovog mozaika ?

Jolly je francuski glumac,režiser i umetnički direktor La Piccola Familia, pozorišne grupe koju je osnovao u Ruanu 2006. Nadgledao je Le Kuai d’Angers, nacionalni pozorišni centar, od 1. januara 2020. do 20. novembra 2022. Pošto je u septembru imenovan za umetničkog direktora ceremonija otvaranja Letnjih olimpijskih igara 2024. u Parizu, ponudio je ostavku.

"Poveravanje umetničkog vođenja ceremonije Thomasu Jollyju je hrabar izbor, ali je u skladu s našom vizijom', rekao je Tony Estanguet, predsednik Paris 2024, nakon što je izbor napravljen 2022. godine ." Jolly zna kako da prekrši norme i podigne ih na viši nivo" .. on će "moći da zamisli umetničke koncepte bez presedana". I zamislio je !

Francuski pozorišni svet je pozdravio odluku. Otvaranje igara je odavno postala najveća predstava na Zemlji i ove godine je uručena najboljoj osobi državnog pozorišnog sistema u Francuskoj — osobi koja je postigla uspeh blistavim predstavama Šekspira. Prvi put u istoriji Olimpijskih igara svečanost otvaranja nije bila osmišljena na stadionu. Glavni grad Francuske, Pariz, Jolly je pretvorio u veliko pozorište. Ovaj koncept na otvorenom učinio je ceremoniju otvaranja najvećom u smislu veličine publike i geografske pokrivenosti. Kontrast sa prethodnim ceremonijama otvaranja Olimpijade nije mogao biti veći.

Na neuobičajeno kreativan način Jolly je predstavio francusku kulturi i načinu života kroz istoriju. Od kan-kana preko opere "Carmen" i mjuzikla "Les Miserables" do hevi metala. Od modne revije na mostu do slika poznatih umetničkih dela do nastupa brekdensa, jedinog novog sporta na Igrama u Parizu. Začula se i prva zvonjava zvona Notre Damea otkako je požar umalo uništio 900 godina staru katedralu u aprilu 2019.

U luksuznoj hotelskoj sobi na 16. spratu, sa pogledom na srce Pariza i kultnu reku Senu, Thomas Jolly, 42- godišnji dobitnik nagrade Jean Jaques Cautier za mlade francuske pozorišne talente i Molierovu nagradu, najveću pozorišnu čast u Francuskoj, pripremao se za veliki spektakl koji će otvoriti Olimpijske igre u Parizu 2024. godine zamišljajući divovski balet u 12 činova sa stotinama plesača stacioniranih na mnogim mostovima koji se protežu kroz Senu, dok čamci plove niz reku noseći olimpijske sportiste do Ajfelovog tornja.

Jolly je rukovodio multidisciplinarnim umetničkim timom: imao je četiri koautora, istoričara, romanopisca, scenaristu i dramaturga ( Leila Slimani, Patrick Boucheron, Fanny Herrero i Damien Gabriac) da ne govorimo o brojnim koreografima i kostimografima ( za izradu kostima odabrano je 15 -ak mladih francuskih dizajnera i dve modne kuće. Radionica je radila punim kapacitetom 4 meseca. Za jednu sliku bilo je potrebno oko 12 km materijala). Za otvaranje su izdvojena ogromna finansijska sredstva pa je tokom otvaranja bio neviđen niz opreme za praćenje ceremonije ( bespilotne letelice, helikopteri, čamci i pametni telefoni dati sportistima za snimanje događaja ; oko stotinu kamera bilo je raspoređeno duž Sene, 6 kilometarske rute- tri puta više nego u Tokiju).Ovaj deo uključivao je putovanja kroz metro, katakombe. Nesumnjivo je ovo bila prva i sigurno poslednja ceremonija otvaranja na kojoj su bile predstavljene ljudske lobanje, kanalizacija nastanjena aligatorima, kao i atelje Louis Vuitton (gde su pravili kovčege u kojima je stajala baklja) i Luvr, gde su figure silazile sa slika, da bi se kasnije pojavile kao džinovske glave u reci. Izgledalo je da mehanički konj galopira po njoj ( zadivljujuća ideja) podsećajući na konja robota iz filma "Animatrix".

Maskirani bakljonoša bio glavni lik ceremonije otvaranja. Bio je bez lica, sa kapuljačom, za neke poput manijakalne kreacije iz filmske franšize za Noć veštica koji juri preko krovova i zip-lajnova preko zgrada.

Spektakl je mnogima delovao nepovezano. Autor Republic World-a je napisao da, uprkos velikim očekivanjima, svečanost nije opravdala navedene ambicije i primer je da se ovakvi događaji ne organizuju u ovom obimu. On je ceremoniju okarakterizirao kao "veliki spektakl" u kom je svako od prisutnih video samo ono što je ispred njega. Moguće je da nije video gotovo nijednu scenu u celini. Zapravo ideje su svo vreme iskakale jedna za drugom – npr. nakon kankana sledio je gotički prizora s lažno obezglavljenim ženama na prozorima Conciergerie sa crvenim trakama koje su izgledale kao krv koja pršti. Sve to je izgledalo kao šarena odeća spojena zajedno ili " niz vinjeta i predstava koje su razni ljudi videli u različito vreme, a koji su nepovezani".

Kao prenos celine televizijski program je uglavnom propao. Svi su saglasni da je jedini impresivan u celini bio finale s Celine Dion čiji je glas odjeknuo sa drugog nivoa Ajfelovog tornja u trijumfalnoj izvedbi Edith Piaf “L'hymne à l'amour”. Nakon svega kroz šta je prošla, Celine je zvučala bolje nego ikad - ovo je bio nastup u rangu sa Whitney Houston koja je pevala “The National Anthem” na Super Bowlu ili Arethom Franklin koja je zamenila Luciana Pavarottija spesmom “Nessum Dorma”.

Jolly u centru kritike a ne spektakl

Nakon otvaranja svet, a i deo francuske javnosti, odmah je osudio olimpijski izbor režisera. U Francuskoj je i pre igara postojao dubok jaz između dva produkcijska modela u pozorištu. Francuska upravlja velikom mrežom subvencionisanih "pozorišta“. Nakon Drugog svetskog rata ona su stekla reputaciju glavnih. Ona su bila mesta u kojima se često eksperimentisalo, a njegovi zagovornici gledali su na komercijalni sektor kao na nesofisticiran.
Tu i tamo bilo je preklapanja između francuskih javnih i privatnih modela, s obzirom na to da su državne subvencije bile ( jesu) nedovoljne za pokrivanje troškova. Oruda je sve veći broj državnih otvaralo svoja vrata privatnim poduhvatima prilagođenim publici.

Jolly je žestoki zagovornik pozorišta koje finansira država, za koje kaže da mu je „spasilo život“ kao gej tinejdžeru. Njega mnogi vide kao previše nagnutog ka zabavi u američkom stilu, što je crvena linija u francuskim intelektualnim krugovima.

Jolly je svoju ulogu video kao “most između onih koji ne idu u pozorište i onih koji često idu”. Optužiti režisera kog finansira država za proizvodnju previše popularnih emisija je kontraproduktivno, izjavio je : „Primam državne subvencije za stvaranje, s mandatom da govorim sa što većim brojem“, ukazujući na posleratnog pionira francuskog javnog pozorišta. “Jean Vilar je rekao da moramo ići u publiku. Ja zapravo ispunjavam tu misiju.”

"... Još od svog prvog angažmana, 2006. godine kada je postavio Marivaux komediju Harlekin iz 18. stoleća, oplemenjen ljubavlju , Jolly je voleo upadljiv dizajn svetla. Vremenom, kako je porastao do nacionalnog značaja - dobrim delom zahvaljujući maratonskoj 18-satnoj produkciji Šekspirovog Henrija VI , završenoj 2014. - njegove tehničke ambicije su rasle. Vrhunski laseri i preveliki setovi bili su zastupljeni u kasnijim produkcijama, uključujući Senekin Thyestes , koji je otvorio Avinjonski festival 2018.
On je taj koji je doveo novu, mlađu publiku. Izgradio je mrežu obožavatelja. Sa njim je nastala prava Jolly-manija. Prekretnica je došla kada je Jolly izabran da režira omiljeni francuski mjuzikl: ​​Starmania , distopijsku rok operu iz 1970-ih. Projekat je izbacio veliki broj hit pesama, od kojih je barem desetak i dalje popularno. (Producent Starmanije je Fimalac Entertainment, privatna kompanija, za prostore u stilu arene.) ( izvor)

KRITIKE

Zaj...bi stadion!

Koliko bi drugih gradova u svetu ( umetnika ) razmotrilo ovakav pristup ceremoniji otvaranja, pita se jedan novinar– pretpostavljam, piše on, da bi Rim i Atina mogli napraviti uporedivu kavalkadu znamenitosti? — ali niko ne bi bio toliko pametan ( kreativan). Ali svet kao da je jedva dočekao scenu "Poslednje večere" Leonarda da Vincija, s drag queensima i drugim izvođačima u postavci koja podseća na Isusa Krista i njegove apostole, da bi se obrušio na rezisera. Ta scena je više nego bilo šta privukla pažnju i izazvala pomešane reakcije pre svega hršćane ali i ostale gledaoce širom sveta, čak je izazvala i povlačenje jednog velikog sponzora.

"Jutros mislimo na sve hršćane na svim kontinentima koji su povređeni nečuvenošću i provokacijom određenih scena", dodala je Biskupska konferencija Francuske u izjavi koju su supotpisali "Svete igre", sportski program koji financira Katolička crkva. Konzervativci i političari krajnje desnice u Francuskoj takođe su ostali zaprepašteni nečim što su videli kao spektakl s LGBTQ izvođačima.

Thomas Jolly je skrenuo pažnju na primedbe o "Poslednjoj večeri", rekavši da mu "to" nije bila namera:
- ...scena sa dreg kraljicama oko stola, koju su svi osudili ocenjujući da sa njom parodira Poslednju večeru Isusa sa apostolima, nije bila inspirisana tim hrišćanskim motivom. Inspiracija je, tvrdi, bila paganstvo. "Mislim da je bilo sasvim jasno da Dionis dolazi za ovaj sto. On je tu jer je bog slavlja, vina i otac Sekuane, boginje povezane sa rekom. Ideja je bila više da se napravi veliki paganski festival povezan sa bogovima Olimpa, odnosno olimpizma";

- " Naša tema nije bila da budemo subverzivni. Nikada nismo hteli da budemo subverzivni. Hteli smo razgovarati o različitosti. Različitost znači biti zajedno", dodao je. "Želeli smo da uključimo sve, tako jednostavno. U Francuskoj imamo slobodu stvaranja, umetničku slobodu. Imamo sreće u Francuskoj što živimo u slobodnoj zemlji."...
- "Moja volja je da kažem da smo mi ogromno 'mi'", rekao je on i dodao: "U Francuskoj imamo pravo da se volimo, kako želimo, sa kim god želimo, u Francuskoj imamo pravo da verujemo i ne verujemo. U Francuskoj imamo mnoga prava.”

Hmmm...sve je to ok ali u vreme kada su stotine miliona ljudi iz celog sveta hrlile pred svoje ekrane da gledaju sportiste svoje zemlje, on je (uz saglasnost Francuske) iskoristio sportski događaj da promoviše vlastitu političko-moralnu agendu.

 

Bilo je i onih koji su podržali njegovu viziju. Npr. francuski glumac i pevač, Filip Katerin prokomentarisao je ovako: "Ne bi bilo zabavno kada ne bi bilo kontroverzi. Bilo bi dosadno kada bi se svi slagali na ovoj planeti zar ne?" izjavio je za BFM TV today.

Maskirani bakljonoša sa zastavama svih okupljenih naroda.

KLASIKA iza scene..

Olimpijske igre čiji je moto "Igre širom otvorene" (ironično) organizovane su sa ogradama, kontrolnim punktovima i policijom i vojnicima u desetinama hiljada...praktično nevidljivim za gledaoce i prenos. Visoke ograde od bodljikave žice razdvajale zu kvartove. Policija je stojala na svakom bloku, Pariz je bio u blokadi kao da čeka napad zombija ( raspoređeno je oko 45.000 pripadnika obezbeđenja, vazdušni prostor i aerodromi u radijusu od oko 145 kilometara bili su zatvoreni). Ceremonija na otvorenom zahtevala je raznovrstan sigurnosni sistem. Razumljivo, u nekoliko gradova u Francuskoj (Pariz, Bordo, Marsej, Lil itd.) trebalo je pristići, prema procenama Generalnog direktorata za unutrašnju bezbednost (DGSI), od 26. jula do 8. septembra 2024. godine, 15.000 sportista , 12 miliona gledalaca, 45.000 volontera, 25.000 novinara i 100 šefova država , ali i 60.000 zaposlenih, uključujući 26.000 privatnih obezbeđenja.

Više od četrdeset hiljada barijera postavljeno je na ulicama Pariza, sigurnosni perimetri su zabranjivali bilo kakav pristup Seni koji nije opravdan QR kodom, delovalo je stotine policijskih i žandarmskih patrola, zatvorene su metro stanice.Oko stotinu kriznih vežbi organizovano je širom Francuske uoči Olimpijade, kako bi se testirao nivo pripremljenosti različitih aktera i poboljšala njihova koordinacija.

Policajci tokom krizne vežbe simulacije hemijskog napada drona na stadionu Geoffroy-Guichard, u Saint-Etienneu (Loire), 14. juna 2023. (YVES SALVAT / LE PROGRES / MAXPPP) vidi

..sve je to deo 21. veka..normala ali i ono sto je prethodilo. Organizaciju Olimpijskih igara pratilo je popuštanje urbanističkih pravila. Gigantska ulaganja kriju dugu listu uništavanja, zagađenja, proterivanja... “ , objašnjavaju kolektivi, koji žale i za „ potpunim odsustvom demokratije u procesima transformacije urbanih celina. Ali to je vec posebna tema. Olimpijske igre u Parizu bile su poprište brojnih skandala oko izgradnje i organizacije, kao i mnoge pre ove.

demonstracije - pod naslovom Toxic Tour, kako bi se osudilo „zatrovano lokalno nasleđe “ koje će takmičenje ostaviti.