Pascalov razlog za. Verovanje u Boga (1669.)

" Moglo bi se činiti da je o Blaiseu Pascalu, i o dva dela na kojima je utemeljena njegova slava, rečeno sve što se ima za reći. Detalji njegovog života poznati su onoliko koliko možemo očekivati ​​da ih znamo; njegova matematička i fizička otkrića su mnogo puta obrađena; o njegovom religioznom osećanju i njegovim teološkim stavovima se raspravljalo iznova i iznova; a njegov prozni stil francuski kritičari analizirali su do najfinijih pojedinosti. Ali Pascal je jedan od onih pisaca koji će biti i koje će ljudi u svakoj generaciji morati iznova proučavati. Nije on taj koji se menja, već mi se menjamo. Ne povećava se naše znanje o njemu, već se menja naš svet i naši stavovi prema njemu...."

iz uvoda u delo Misli koga je napisao TS Eliot

    Godine 1669. posthumno je objavljena knjiga Pensées ( Misli ) u kojoj se Blaise Pascal, između ostalog, okrenuo protiv racionalizma Renéa Descartesa. Prema Pascalu, razum ima svoje granice. Pensées nikada nisu završene. Knjiga je bila i jeste poznata  po pragmatičnom razlogu za verovanje u Boga koji je Pascal formulisao u njoj. Sasvim razumljivo jer Pascal nije bio ni teolog ni filozof ( pa ipak ovo delo zauzima jedinstveno mesto u istoriji francuske književnosti i istoriji meditacija o veri). Pascalov razlog nije zadirao u teologiju i ontologiju, bio je, za razliku od, na primer, Anselma (oko 1100 - Proslogium - Rasprava o postojanju Boga, Monologium- razlog za veru ) ili  Tome Akvinskog (oko 1250 - Summa Theologica )  pragmatičnog karaktera. On istina polazi od pitanja ontologije - Postoji li Bog, ali primerom kockanja daje prilog verovanju u njegovo postojanje. 

Paskal tvrdi da ako ne znamo da li Bog postoji onda treba da igramo na sigurno, a ne da rizikujemo da nam bude žao. Argument dolazi iz oblasti teorije odlučivanja .

Za one koji nisu upoznati s teorijom odlučivanja, ideja se može ilustrovati razmatranjem lutrije. Pretpostavimo da postoji 100 tiketa po 1 USD i džekpot od 1000 USD. Da li je racionalno igrati? Ako zbrojite zaradu i troškove za sve karte (1000$ – 100$), a zatim podelite sa brojem karata, otkrićete da u proseku svaka karta iznosi 9$. Za poređenje, neigranje uključuje nula troškova i nultu isplatu. Pošto je 9$ bolje nego 0$, racionalno je igrati.
Alternativno, pretpostavimo da postoji 1000 karata po cenj od 2 $, glavna nagrada od $1000 i utešna nagrada od $500. Tada ukupna zarada i troškovi (1500$ – 2000$), podeljeni sa brojem karata, daje neto gubitak od pedeset centi za prosečnu kartu. U ovom slučaju, osim ako nemate razloga verovati da dati tiket nije prosečan, igranje igre je iracionalno.

Dakle, određena radnja (recimo, kupovina karte) povezana je sa skupom mogućih ishoda (recimo, osvajanje glavne nagrade, osvajanje utešne nagrade ili gubitak); svaki ishod ima određenu vrednost ili „korisnost“ (korisnost pobede može biti vrednost nagrade umanjena za cenj tiketa); “očekivanje” za svaki ishod jednako je njegovoj korisnosti pomnoženoj sa verovatnoćom da se on desi; očekivanje za datu akciju je zbir očekivanja za svaki mogući povezani ishod. Pravac akcije sa maksimalnim očekivanjima je racionalan.

Pascal počinje sa matricom dva po dva: ili Bog postoji ili ne postoji, i ili veruješ ili ne. Pascalovo rezonovanje se bazira na kocki i ono se sastoji od četiri koraka:

1. Razum (razumevanje) nikako ne može dokazati da li Bog postoji ili ne.
2. Iz toga sledi da Bog može postojati ili ne mora postojati.
3. Budući da postoje dve opcije, morate pogledati šta je (statistički) najpragmatičnije. Zapravo, ovo je vrsta igre.
4. Ovo razmatranje pokazuje da je klađenje da Bog postoji najbolji izbor. Jer pretpostavimo da on postoji i da verujete, onda idete u raj, a ako ne, u pakao. Ako ne postoji, onda ništa zapravo nije izgubljeno. Ukratko: verovati u Boga je najbolja, najpragmatičnija opcija. Čak i ako je šansa da Bog postoji 0,0001 posto, verovanje je i dalje korisno jer je matematički 0,0001 posto beskonačnosti (raj ili pakao) još uvek beskonačnost. Ako Bog ne postoji, ishod je nula. Ništa. Međutim, ako postoji, ma koliko male šanse, onda imate večni život (ili, ako ne verujete, večnu smrt). Opet: kladite se da Bog postoji, to će ionako doneti najveću dobit.

A. Argument superdominacije
Bez obzira da li Bog postoji, teisti imaju bolje od ateista; stoga je vera u Boga najracionalnije verovanje.

B.Argument očekivanja
Šta ako je ateista srećni hedonista, ili ako je teista jadni puritanac? U tom slučaju argument dominacije više ne vredi. Međutim, ako postoji šansa 50-50 da Bog postoji, onda možemo izračunati očekivanja na sledeći način:

Tabela 

 Bog postoji.               veruješ u Boga.       +  beskonačnost.   nešto konačno 

 Bog ne postoji.         ne veruješ u Boga.    -  beskonačnost    nešto konačno 

 C. Da li je verovanje stvar izbora? *1

Ako bi vam ponudili da vam platte 1000 dolara da bi verovali da je nebo zeleno, na primer, da li biste mogli iskreno prihvatiti ovo uverenje ma kako to želeli? Očigledno nije. Stoga, neki kažu, Pascalova opklada ne daje legitimne osnove za verovanje u Boga.

 Ovo matematički zasnovano pragmatično razmišljanje dovelo je do mnogih kritika. Pascal je izjavio da bez obzira na to šta se kockate – Bog postoji ili ne – vi kao ljudsko biće nemate šta da izgubite. Ali nj to nije slučaj. Primedbi je mnogo i koga interesuje ima na raspolaganju ogroman broj literature o tome.

_____________

*1 

Standardno razmišljanje je da je ono što osoba odabere učiniti u bilo kojoj datoj prilici u potpunosti određeno njenim uverenjima i željama ili vrednostima, ali to nije tako. Teorija odlučivanja je jednako teorija verovanja, želja i drugih relevantnih stavova koliko i teorija izbora; ono što je važno je kako su ti različiti stavovi (nazovite ih „stavovi preferencija“) međusobno koherentni. Pascal se u suštini rukovodio situacijom neizvesnosti ( da li postoji ili ne Bog) kada se preferira opcija s najvećom očekivanom poželjnošću ili vrednošću. U ovom kontekstu „poželjnost“ i „vrednost“ treba shvatiti kao poželjnost/vrednost prema pojedincu o kojem je reč.