"Komersant“ se upoznao sa prepiskom Borisa Jeljcina sa Fransoa Miteranom i Žakom Širakom. Izdavačka kuća Velika ruska enciklopedija, pod pokroviteljstvom foruma Rusko-francuski Trianon dijalog, objavila je prepisku ruskog predsednika Borisa Jeljcina i njegovih kolega Fransoa Miterana i Žaka Širaka 1991-1999. Dopisnica Komersanta Galina Dudina tražila je odgovore na današnja pitanja u pismima, od kojih je većina napisana za vreme „medenih meseci” odnosa Rusije i Zapada.
Kako razgovarati sa Zapadom na jeziku nesocijalističke zemlje
Čestitam vam izbor na funkciju predsednika Rusije i iskreno vam želim uspešno ispunjavanje ovlašćenja koja vam je poverio ruski narod. Fransoa Miteran” – ova kratka beleška iz juna 1991. otvara prepisku prvog predsednika Rusije Borisa Jeljcina, objavljenu na dva jezika, sa kolegama iz Francuske Fransoa Miteranom i Žakom Širakom. Pre toga su se političari već sastajali u Parizu, gde je Jeljcin bio u privatnoj poseti. Ali , kako je „Komersant“ primetio 1991. godine , Jeljcinov sastanak sa Miteranom bio je praktično ograničen na stisak ruke. Prva slova izgledaju isto tako hladna.
Čitajući prepisku – prvo sa Fransoa Miteranom, a potom i sa Žakom Širakom – može se pretpostaviti da neka pisma nisu ušla u zbirku. Ali već je drugo pismo Borisa Jeljcina zapravo duplirano. Prvo, 27. novembra 1991. ruski predsednik deli svoj plan reformi i piše da „računa na pomoć spolja“, ali očigledno ne dobija odgovor. Zatim se isto pismo sa manjim izmenama ponovo šalje 11. decembra – a odgovor od Miterana stiže 7. januara 1992. godine.
Prva pisma ukazuju na konfuziju i da su potpuno novi ljudi u timu novog predsednika naučili da vode diplomatsku prepisku u hodu. Uostalom, postoji, relativno govoreći, opšteprihvaćen diplomatski jezik, ali u početku nisu mogli i nisu znali da ga koriste. Ali polako uče, shvataju kako da komuniciraju sa stranim partnerima i kako da razgovaraju sa Zapadom na novom jeziku — jeziku nesocijalističke zemlje“, rekao je politikolog Igor Bunin, predsednik Centra za političke tehnologije i nosilac Ordena Legije časti, objašnjava Komersant. „Ton prepiske se postepeno menja i na francuskoj strani: prvo pismo Fransoa Miterana je apsolutno formalno i hladno, ali postepeno ton predsednikovih pisama postaje topliji. To je razumljivo: u početku je predsednik Miteran to verovao.
Većina pisama je „prvi put objavljena”
Više od stotinu pisama sa obe strane poređano je hronološkim redom od 1991. do decembra 1999. i pokrivaju oba predsednička mandata Borisa Jeljcina. Ovo nije prvo izdanje prepiske: 2011. godine izdavačka kuća Velika ruska enciklopedija je već objavila dvotomnu prepisku drugog mandata predsednika, ukratko pokrivajući odnose sa 113 zemalja. Prepiska prvog mandata, kako je Komersantu objasnio Vladimir Ševčenko, koji je vodio protokol predsednika Jeljcina, takođe je već bila spremna za objavljivanje, ali još nije bila potpisana za objavljivanje. „Sva prepiska se čuva u državnim arhivima: najveći deo je u arhivi predsedničke administracije, a deo je u Ministarstvu spoljnih poslova“, objašnjava gospodin Ševčenko. „Tada su bili posebno topli odnosi sa Francuskom, koji su se razvili u vreme Miterana i prerasli u iskrene i prijateljske odnose sa Žakom Širakom“, priseća se on.
Međutim, kako izjavio rektor MGIMO i kopredsedavajući Trijanonskog dijaloga Anatolij Torkunov, većina pisama uključenih u rusko-francuski tom se „objavljuje po prvi put“. Knjiga, u kojoj predsednici traže zajedničke teme za razgovor, objavljena je nekoliko meseci pre sastanka koji je zakazan za kraj maja između predsednika Vladimira Putina i Emanuela Makrona.
Kako je potvrdio francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijan, Pariz je i dalje spreman za posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Rusiji. Očekuje se da će gospodin Makron posetiti Sankt Peterburg, gde će zajedno sa Vladimirom Putinom učestvovati na Peterburškom ekonomskom forumu i na prvom sastanku Trijanonskog dijaloga, rusko-francuskog foruma koji se stvara nakon primer Peterburškog dijaloga sa Nemačkom.
U međuvremenu, u štampi su se pojavile glasine o mogućem otkazivanju posete nakon što je Emanuel Makron odbio da poseti ruski štand na Međunarodnom sajmu knjiga u Parizu sredinom marta, gde je Rusija bila počasni gost. Upriličeno je i predstavljanje zbirke prepiske.
Prva decenija formiranja nove Rusije bila je važan period u formiranju novih mehanizama naše međunarodne saradnje“, kaže se u predgovoru, koji je potpisao priređivač zbornika, zamenik premijera Sergej Prihodko, koji je od 1997. bio predsednik. Koliko su ti zadaci bili teški, svedoči Jeljcinov savetnik za spoljnu politiku.
Istovremeno, priređivač je prošetao kroz politiku i tog i sadašnjeg vremena: „Istorija ovih i narednih godina dokazuje da su se odluke donosile „iza zatvorenih vrata“, ne uzimajući u obzir stavove svih učesnika u pojedinom političkom procesu , što i nije moglo doneti očekivane plodove. Kao što su, međutim, osuđeni na neuspeh i pokušaji da se partner prinudi da napusti svoju poziciju uz pomoć političkih ili takozvanih ekonomskih instrumenata uticaja, koji se danas u Evropskoj uniji nazivaju sankcijama.
DELOVI PREPISKE
B. N. Jeljcin F. Miteranu,
27. novembar 1991;
glavne teze se ponavljaju u pismu od 11. decembra):
„Rusija ulazi u novu istorijsku eru. Totalitarni režim je slomljen. Formira se nova, demokratska državnost, zasnovana na vladavini prava, principu slobodnih izbora i političkom pluralizmu. Danas po prvi put Rusija ima realne šanse da se pridruži međunarodnoj zajednici demokratskih ustavnih država. <....>
Drastično smanjujemo izdvajanja za odbranu, a deo vojnih fabrika potpuno prebacujemo na proizvodnju civilnih proizvoda. <...>
Polazimo od toga da su i nama same potrebne reforme. To je zadatak našeg nacionalnog opstanka. Istovremeno, računamo i na pomoć spolja. <...> Rusija je skupo platila društveno-ekonomski eksperiment sproveden u SSSR-u. Naš cilj danas je da se vratimo na glavni put civilizacije.”
************
Odgovor F. Miterana od 7. januara 1992:
„Kao što pišete, budućnost demokratije u Rusiji zavisi prvenstveno od uspeha ekonomskih reformi. Ja sam u ovo uveren. <...>
Naravno, ne mogu da izrazim svoje mišljenje o elementima ovog programa. Međutim, Francuska će aktivno podržati sve što će doprineti dugoročnom poboljšanju ekonomske situacije i uslova života stanovništva zemlje, kao i ono što će za sobom povući integraciju Rusije u svetsku ekonomiju.
S tim u vezi, važno je da se između bivših sovjetskih republika ne stvaraju nove carinske, trgovinske i ekonomske barijere, koje bi, izazvavši nagli prekid ekonomskih veza, mogle dugoročno negativno uticati na svaku od ovih država.<…>
S tim u vezi, važno je da se između bivših sovjetskih republika ne stvaraju nove carinske, trgovinske i ekonomske barijere, koje bi, izazvavši nagli prekid ekonomskih veza, mogle dugoročno negativno uticati na svaku od ovih država.<…>
EEZ je odlučila da, zajedno sa drugim razvijenim zemljama, sprovede operaciju neviđenih razmera za pružanje pomoći u hrani.”
O REFORMAMA
„Svestan sam teškoća koje doživljava stanovništvo, kao i neizbežnog otpora promenama koje se dešavaju u Rusiji. Dosledno sprovođenje hrabrih odluka koje ste doneli nesumnjivo će omogućiti vašoj zemlji da prikupi snagu i odigra važnu ulogu u globalnoj ekonomiji. Želimo da uskoro zaključimo sporazum sa MMF-om, koji će otvoriti put za blisku i sveobuhvatnu saradnju sa vašom zemljom.
Fransoa Miteran, 14. juna 1993:
„Moja podrška vašim hrabrim reformama je zagarantovana.
***********
Boris Jeljcin, 26. januar 1994:
„Poverljivo
Poštovani gospodine predsedniče,
Smatram potrebnim da se ovim pismom obratim Vama lično. Moramo da smislimo kako dalje.
Znam da su sada mnogi zabrinuti za sudbinu ruskih reformi. Ovu zabrinutost ne doživljavam kao mešanje u naše unutrašnje stvari. Naprotiv, priznajem njen legitimitet: mi smo deo svetske zajednice, a opšta situacija u svetu zavisi od uspeha reformi u Rusiji. Mogu jasno i nedvosmisleno da kažem: ja sam odgovoran za reforme u Rusiji i pred svojom zemljom i pred međunarodnom zajednicom – kao predsednik koji je dobio mandat na narodnom glasanju i dva puta ga potvrdio na referendumu. Kao predsednik, garantujem da neće biti promene kursa. <…>
Želeo bih da poručim onima koji nas danas kritikuju i nepravedno optužuju za rezanje reformi: smirite se, nemojte žuriti sa zaključcima, sve pažljivo odmerite. To je Rusija. A život u Rusiji je mnogo teži nego što izgleda spolja. Siguran sam da to veoma dobro razumete."
O NOVCU
„Poštovani gospodine predsedniče! Pišem vam da bih objasnio stav Rusije o jednom od najtežih problema za nas – problemu spoljnog duga.
***********
Fransoa Miteran, 14. novembar 1992:
„Vredi li ponoviti da možete računati na snažnu podršku Francuske u sprovođenju aktivne reformske politike koju ste započeli?
To se pre svega odnosi na hrabre projekte koje će vaša vlada realizovati u ekonomskoj sferi.
Dokaz naše podrške u finansijskoj oblasti je obezbeđivanje novih važnih kredita i reprogramiranje postojećeg spoljnog duga.”
O NATO-u
„Poštovani gospodine predsedniče,
U skladu sa našom iskrenom razmenom mišljenja o aktuelnim međunarodnim pitanjima, želeo bih da podelim neka razmišljanja inspirisana, posebno, mojim nedavnim razgovorima sa rukovodstvom Poljske, Češke Republike i Slovačke.
Reč je o prilično jasno izraženoj želji ovih zemalja, kao i niza drugih država Centralne i Istočne Evrope, da se približe NATO-u, da ostvare ovaj ili onaj oblik integracije sa alijansom. Naravno, izrazili smo svoje razumevanje suverenog prava svake države da bira načine da obezbedi sopstvenu bezbednost, uključujući i učešće u vojno-političkim savezima. Sa razumevanjem je tretirano daleko od nostalgičnih osećanja istočnih Evropljana prema dosadašnjoj „saradnji“ u okviru Varšavskog pakta. Opšti utisak je da imaju razloga da budu donekle zabrinuti za svoju bezbednost.
Istovremeno, ne mogu a da ne izrazim zabrinutost zbog činjenice da se diskusija o mogućoj evoluciji NATO-a sve više fokusira na opciju kvantitativnog proširenja alijanse na račun istočnoevropskih zemalja.
Iskreno govoreći, mi smo pristalice drugačijeg puta <…>.
Glavna pretnja Evropi više nije konfrontacija između Istoka i Zapada, već međuetnički sukobi nove generacije. <...>
Naravno, razumemo da eventualna integracija istočnoevropskih zemalja u NATO neće automatski dovesti do nekakvog zaokreta alijanse protiv Rusije. NATO se ne posmatra kao blok koji nam se suprotstavlja. Važno nam je da razmislimo kako bi naše javno mnjenje moglo reagovati na takav korak. <…>
Takođe bih želeo da vam skrenem pažnju na činjenicu da ugovor o konačnom rešenju u odnosu na Nemačku, potpisan septembra 1990. godine, a posebno njegove odredbe koje zabranjuju raspoređivanje stranih trupa u istočnim zemljama SRG, u svom značenju isključuju mogućnost proširenja NATO zone na istok.
Generalno, zalažemo se da odnosi naše zemlje i NATO-a budu nekoliko stepeni topliji od odnosa alijanse sa istočnom Evropom. <…>
U budućnosti, možda, ne možemo isključiti ulazak u NATO. Ali ovo je i dalje teorijsko pitanje.
Takođe bih želeo da vam skrenem pažnju na činjenicu da ugovor o konačnom rešenju u odnosu na Nemačku, potpisan septembra 1990. godine, a posebno njegove odredbe koje zabranjuju raspoređivanje stranih trupa u istočnim zemljama SRG, u svom značenju isključuju mogućnost proširenja NATO zone na istok.
Generalno, zalažemo se da odnosi naše zemlje i NATO-a budu nekoliko stepeni topliji od odnosa alijanse sa istočnom Evropom. <…>
U budućnosti, možda, ne možemo isključiti ulazak u NATO. Ali ovo je i dalje teorijsko pitanje.
***********
Fransoa Miteran, 5. novembar 1993:
„Kao što ističete, svaka država ima suvereno pravo da bira metode obezbeđenja svoje bezbednosti, posebno kroz učešće u političkim i vojnim savezima. S tim u vezi, smatram da ugovor o konačnom rešenju u vezi sa Nemačkom ni na koji način, duhom i slovom, ne utiče na ovo pravo drugih država. Ipak, dobro sam svestan složenosti ovog pitanja i, kao i vi, ne smatram poželjnim stvaranje nove barijere koja deli Evropu. Međutim, to nije pitanje."
O ONIMA KOJI GOVORE RUSKI NA BALTIKU
"Gospodin predsednice,
Dobio sam vašu poruku o pitanju povlačenja ruskih trupa stacioniranih u baltičkim državama. <…>
Uzimamo u obzir zabrinutost koju ste izrazili u vezi sa situacijom ruskog govornog stanovništva koje živi u baltičkim državama. Naravno, veoma je važno da se uspostave dobri odnosi kako između zajednica koje žive u baltičkim državama, tako i između ovih država i Rusije, u skladu sa principima i mehanizmima UN, KEBS-a i Saveta Evrope.
O BUDUCNOSTI G8
"Gospodin predsednice,
Sa zadovoljstvom konstatujem da odnosi između Ruske Federacije i članica Grupe 7 dostižu nivo poverenja koji nam omogućava da postignuti kvalitet političkog partnerstva pretočimo u konkretnu strategiju pune saradnje u podršci ruskim reformama. ”
********
Boris Jeljcin, 15. decembar 1993:
„U političkoj sferi smo zapravo formirali mehanizam G-8 i nadamo se da ćemo do Napulja uspeti da dostignemo nivo zajedničkog razvoja pozicija.
********
Boris Jeljcin Žaku Širaku, 13. maja 1996:
„Sastanak u Moskvi je, po mom mišljenju, značajno podigao autoritet G8 u svetu i značajno proširio obim naše praktične interakcije. Ovo je naš zajednički kapital kojim se mora pametno raspolagati.
Boris Jeljcin Žaku Širaku, 13. maja 1996:
„Sastanak u Moskvi je, po mom mišljenju, značajno podigao autoritet G8 u svetu i značajno proširio obim naše praktične interakcije. Ovo je naš zajednički kapital kojim se mora pametno raspolagati.
O RATU U JUGOSLAVIJI
"Gospodin predsednice,
Moram vam se hitno obratiti u vezi sa sarajevskim problemom. Neću ulaziti u detalje iznete u saopštenju Vlade Ruske Federacije čiji tekst prilažem. Ovo je za sada projekat. Pre nego što to postane zvanični dokument, želeo bih da vam se još jednom obratim. <…>
Šta se od nas očekuje? Pa da se pravimo da ne vidimo razliku između odluke NATO i odluke Saveta bezbednosti UN? Da bi se podržao unilateralni ultimatum NATO-a, pa čak i u trenutku kada se u Rusiji i svetu vodi velika debata o tome kuda se transformiše Severnoatlantska alijansa – ka partnerstvu zarad mira ili ka jačanju svojih pozicija moći u međunarodnom arena? <...>
Ako se odluči da se udari bez obzira na sve, onda će razvoj događaja u Evropi biti nepredvidiv. Kako zamišljate, gospodine predsedniče, verovatan scenario nakon početka bombardovanja? Naravno, može se nadati srećnom kraju, da će se svi odmah predati i doći mir, ali poznato nam je iskustvo ovog rata, znamo navike i Srba i Muslimana. <...>
Dakle, verovatniji je scenario obnavljanja potpunih neprijateljstava u Bosni i Hercegovini. I šta će onda NATO? Ići do kraja da učestvujete u velikom ratu u Evropi?
***********
Fransoa Miteran, 18. februar 1994:
„<…> Štaviše, a to bih posebno istakao, mogući vazdušni udari, koji se lako mogu izbeći ako se sve uključene strane pridržavaju odluka međunarodne zajednice i obaveza preuzetih od avgusta 1992. na konferenciji u Londonu, uklapa se u političku logiku – logiku ukidanja blokade Sarajeva i davanja novog zamaha mirovnom procesu.
*************
Boris Jeljcin Žaku Širaku, 14. avgusta 1994:
„Primio sam S. Miloševića u Moskvi. Žao mi je što je F. Tuđman odbio da se sastane. I sam je danas propustio sigurnu priliku da rastereti tenzije na liniji Zagreb-Beograd. Možemo dalje, srpski lider je spreman za ovo. <…>
Ako ne bude pomeranja sankcija, izgubićemo dobre šanse za izlazak iz sukoba. Naši narodi će nas s pravom kriviti za ovo. Neću da krijem da pritisak u Rusiji u korist ukidanja režima sankcija, posebno u kontekstu pretnji ukidanjem embarga, raste svakim danom.
Boris Jeljcin, 6. april 1999:
„Dragi Žak,
Situacija u Jugoslaviji je svakim danom sve tragičnija i preteća. Bombardovanja gradova, usled kojih su uništene državne institucije, aerodromi, mostovi, pa čak i stambena naselja, pretvaraju se u brojne žrtve, terorišu civilno stanovništvo. <…>
Apsolutno je očigledno da se moraju preduzeti najhitnije mere.”
O RATU U ČEČENIJI
„Poštovani gospodine predsedniče,
U duhu iskrenosti svojstvenog našem dijalogu, želeo bih da vas obavestim o našim ocenama situacije u Čečeniji i naporima Rusije da uspostavi ustavni poredak. Razumem da ovo pitanje, koje je čisto unutrašnja stvar Rusije, zabrinjava, međutim, ne samo nas.
Čečenski problem smo nasledili od raspada Sovjetskog Saveza. Naše tri godine pokušaja da to rešimo mirnim putem nisu dali nikakve rezultate. <...>
Čečenija se suštinski pretvorila u mafijaško-terorističku formaciju, neku vrstu „medeljinskog kartela”, blokirajući se međunarodnim kriminalom. Stvorila se vanredna situacija koja zahteva izuzetne mere. <…>
Mislim da Francuska, koja se suočava sa militantnim separatizmom na Korzici, razume našu zabrinutost.
***********
Boris Jeljcin, 20. februar 1995:
„Čečenija je naša tragedija. Bili smo prinuđeni da preduzmemo ekstremne mere kako bismo očuvali demokratiju i stabilnost u Rusiji. Više nego iko drugi smo zainteresovani za što brže prevazilaženje privremenih povreda ljudskih prava i sloboda, tugujemo za žrtvama i razaranjima. Ukloniti Rusiju pod izgovorom događaja u Čečeniji od punopravnog učešća u svetskoj ekonomiji i politici značilo bi „kažnjavanje“ reformi u Rusiji“.
************
Žak Širak Borisu Jeljcinu, 6. septembra 1996:
„Dragi Borise!
Pišem vam da vas obavestim o svojoj punoj podršci odlukama koje ste doneli u cilju normalizacije situacije u Čečeniji, kao i o mojoj želji da nastavimo zajednički rad na jačanju zajedničke evropske bezbednosti.
*************
Boris Jeljcin Žaku Širaku, 8. maja 1995:
„Poštovani gospodine predsedniče,
Primite moje najsrdačnije čestitke povodom vašeg izbora za šefa francuske države. Iskreno se nadam da će se dobri lični kontakti uspostavljeni između nas nastaviti (političari su se sreli kada je Žak Širak bio gradonačelnik Pariza. - Komersant ) kako bismo na svaki mogući način razvijali rusko-francuske odnose u korist naroda naših zemalja i u interesu izgradnje ujedinjene i prosperitetne Velike Evrope od Atlantika do Urala...“
***********
Boris Jeljcin, 20. februar 1995:
„Čečenija je naša tragedija. Bili smo prinuđeni da preduzmemo ekstremne mere kako bismo očuvali demokratiju i stabilnost u Rusiji. Više nego iko drugi smo zainteresovani za što brže prevazilaženje privremenih povreda ljudskih prava i sloboda, tugujemo za žrtvama i razaranjima. Ukloniti Rusiju pod izgovorom događaja u Čečeniji od punopravnog učešća u svetskoj ekonomiji i politici značilo bi „kažnjavanje“ reformi u Rusiji“.
************
Žak Širak Borisu Jeljcinu, 6. septembra 1996:
„Dragi Borise!
Pišem vam da vas obavestim o svojoj punoj podršci odlukama koje ste doneli u cilju normalizacije situacije u Čečeniji, kao i o mojoj želji da nastavimo zajednički rad na jačanju zajedničke evropske bezbednosti.
*************
Boris Jeljcin Žaku Širaku, 8. maja 1995:
„Poštovani gospodine predsedniče,
Primite moje najsrdačnije čestitke povodom vašeg izbora za šefa francuske države. Iskreno se nadam da će se dobri lični kontakti uspostavljeni između nas nastaviti (političari su se sreli kada je Žak Širak bio gradonačelnik Pariza. - Komersant ) kako bismo na svaki mogući način razvijali rusko-francuske odnose u korist naroda naših zemalja i u interesu izgradnje ujedinjene i prosperitetne Velike Evrope od Atlantika do Urala...“
***********
Žak Širak Borisu Jeljcinu, 12. maja 1995:
Žak Širak Borisu Jeljcinu, 12. maja 1995:
„Poštovani gospodine predsedniče,
Dan nakon mog izbora za predsednika Francuske Republike, ljubazno ste mi uputili svoje čestitke. Duboko sam dirnut vašom pažnjom i svakako želim da vam se toplo zahvalim na tome. <…>
S tim u vezi, želeo bih da možemo, kao što sam vam već rekao, da radimo zajedno na uspostavljanju održivog partnerstva između Rusije i EU. Takvo partnerstvo može postati simbol novostečenog jedinstva zemalja kontinenta oko vrednosti demokratije, slobode i vladavine prava.
Нема коментара:
Постави коментар