Postoji specifično tematsko-motivsko područje, najplodnije zastupljeno u žanrovskom filmu poput horora, naučne fantastike i filma katastrofe, no ni ostali žanrovi nisu bili imuni na njega, posebno kada su priče poticaje pronalazile u iskustvenoj zbilji. Posebno su inspirativni virusi, oku nevidljivi agensi na granici živoga i neživoga, koji mogu imati pogubne posedice za živi svet. Njihova nevidljivost dodatno potiče osećaj anksioznosti kod gledalaca te ih čini zlokobnijima i nepredvidljivijima. Njihova mogućnost stvaranja epidemija i pandemija, nepostojanje cepiva, potencijal za zloupotrebu često su poticali strahove ljudi pa stoga nije čudo što su bili posebno zanimljivi redateljima i producentima.
VAMPIRI I ZOMBIJI
Mizofobija upućuje na iracionalan i patološki strah od zaraze virusima i/ili bakterijama. Često se u istome značenju koriste i termini verminofobija, bacilofobija, germofobija, germafobija. Odnos mizofobije i filma dugovečne je i kompleksne naravi, lista filmova takve problematike je poduža te odslikava različite bojazni.
Prva je vezana uz činjenicu da je opasnost nevidljiva golim okom, čime deluje zlokobnije i perfidnije te jače potiče naše paranoje: sve iz našega okruženja može biti kontaminirano, pa time i opasno, a kanali širenja mogu biti višestruki. Strah od virusa također upućuje na anksioznosti da će oku nevidljive pojave ovladati ljudskim telom ili izazvati mutacije - preoblikovanje u ljudskome genetskom materijalu, telesnoj konstituciji ili ponašanju.
Jedan od najvećih čovekovih strahova mogućnost je da ostane bez nadzora nad vlastitim telom i umom. Stoga nije nimalo čudno što su virusi redovno povezani s vampirskom i zombijevskom problematikom te vampirskim i zombijevskim ponašanjima: često ljude mogu preobraziti u žive mrtvace (popularna serija The Walking Dead), ali i pobuditi žeđ za ljudskom krvlju. Vampirski kompleks posebno je zanimljiv jer vampiri žrtvama sišu krv kako bi se prehranili, ali imaju mogućnost i da ih ugrizom povampire, čime se simbolično upućuje na kontaminaciju, prouzrokovanu telesnim odnosom i ljudskim izlučevinama. S obzirom na potonje, virusi su često bili verni saveznici priča koje su bile zamaskirane moralne pouke o potrebi seksualnoga uzdržavanja i apstinencije.
Filmske viruse možemo klasifikovati u različite skupine. Najjednostavnija je podela na osnovu njihovog mesta nastanka, odnosno porekla: virusi tako mogu biti ovozemaljski ili izvanzemaljski, ali i nepoznatoga postanka. I jedni i drugi su preteći, no oni čije je poreklo iz svemira čine posebnu veliku i nepredvidljivu opasnost. Nastavljaju se na problematiku i bojazan od vanzemaljaca kao zlih i ratobornih stvorenja koja pokazuju ekspanzionističke tendencije, kao i anksioznosti vezane uz kolonizaciju.
Virusi su slični, samo što se ne vide, pa su zlokobniji i perfidniji, jer se lakše mogu infiltrirati. Njihovo misteriozno poreklo čini ih težima za proučavanje, pa time i za otpor. Na primer, u ekranizaciji istoimenoga romana Michaela Crichtona The Andromeda Strain, koju potpisuje Robert Wise (1969.), virus dolazi na satelitu koji se spušta u Arizoni te prouzrokuje epidemiju, a vojska u tome vidi mogućnost razvijanja biooružja.( Andromedin soj, vidi roman u nastavcima Alea)
S obzirom na odnos prema iskustvenoj zbilji, virusi mogu biti izmišljeni i stvarni. Prvi su rezultat mašte filmskih scenarista, koji nastoje osmisliti što je moguće strašnije načine da nas zaraze i zaplaše. Drugi su rezultat reakcije na situacije iz naše stvarnosti, bombastične novinske natpise i medijska praćenja pandemija. U današnjem društvu spektakla mogli smo uočiti upravo u slučajevima medijskoga pokrivanja epidemija i pandemija da je, umesto objektivnoga i bestrasnoga izveštavanja, redovno posredi stvaranje senzacionalističkih medijskih narativa, širenje paranoje te strašenje javnosti.
Atinska kuga -430 god. p.n.e
IZ SRCA TAME
Filmska industrija voli biti u dosluhu s trenutačnim društvenim trendovima pa medijska praćenja virusnih zaraza bivaju znakom da se na tim pričama može dobro zaraditi, kao što je bilo s popularnim ostvarenjem "Izvan kontrole" (Outbreak, 1995.) Wolfganga Petersena te njegovim poprilično direktnim referencama na ebolu te poigravanje katastrofičnim scenarijima. U filmu "Izvan kontrole" Treći svet, odnosno Afrika, te američka vojska i nauka međusobno su isprepleteni pa dobri američki naučnici pokušavaju izolovati virus na dotičnom kontinentu te spasiti svet od epidemije. Posebnosu se potrudili da svoju domovinu održe izvan dosega pošasti, koja ja je nazvana motaba te se širi Zairom. Ilegalnom trgovinom egzotičnih životinja zaraženi beli kapucin završava u Kaliforniji.
Petersenovo ostvarenje jedan je veliki klišej: posredi je ideja Afrike kao "srca tame", u kojem su skrivene opake bolesti koje neopreznošću mogu napasti "civilizovani" svet, no njega će odbraniti američki požrtvovni heroji. Treba ipak istaknuti da ne ulaze svi filmovi u domenu popularnih žanrova poput filma katastrofe, horora, naučne fantastike i distopije, jer se dramska dela takođe bave virusima i njihovim epidemijama, ali često naglasak nije stavljen na pustolovne i akcijske elemente ili senzacionalističko tretiranje problematike, nego na intimna proživljavanja te borbu protiv bolesti.
Čest je to slučaj bio u delima koja su sagledavala i prikazivala problematiku AIDS-a devedesetih godina prošloga stoleća (And the Band Played On Rogera Spottiswoodea, 1993.). Epidemije takođe ne moraju imati konkretnu potvrdu u iskustvenoj zbilji, kao što je to bilo u slučaju odnosa ebole i Petersenova filma, ali mogu biti nadahnute stvarnim epidemija.
Još jedan dobar primer za navedeno je film "Zaraza" (Contagion, 2011.) Stevena Soderbergha. U delu je širenje virusa krenulo iz američkoga oponenta - Kine, te se preselilo na američko tlo, pa režiser secira razdoblje od izbijanja zaraze do epidemije, a protagonisti pokušavaju dokučiti otkuda je bolest potekla i kako je sprečiti. (Fascinantna je sličnost s aktualnom epidemijom koronavirusa iz Kine, nap. D.J.)
Velika spacijalnost filma te brojnost likova žele ostaviti utisak haotičnosti koji korespondira s događajima, koji aludiraju na u ono vreme aktualnu epidemiju ptičije gripe. U delo je upleten veliki broj ideja: stvaranje atmosfere straha i paranoje, zaogrtanja problema u nacionalističko ruho, multinacionalne i farmaceutske tvrtke koje zgrću veliki kapital na zarazama, distribuiranje cepiva na osnovu političke moći i uticaja. U masovnim scenama oslikava sve veći rast paranoje te izbijanje primarnih nagona za održavanjem koji vode u anarhiju pa "Zaraza" deluje kao priča o strahu i njegovoj proizvodnji.
Justinijanova -541 god.
OPASNI LABOS
S obzirom na način postanka virusi u filmovima mogu biti prirodni ili veštački stvoreni. Prvi su nastali prirodnim procesima te različitim načinima mogu iz čovekova okruženja preći na njega. Na primer , životinje mogu biti prenosioci ili virusi mogu mutacijama postati opasni i vrlo zarazni. Često upućuju na strah od prirode te činjenicu da nikada nećemo uspeti sasvim ovladati njome. Drugi su veštački stvoreni: sintetizovani u laboratorijima ili mutirani na temelju postupaka u laboratorijima. Čine posebno opasnu vrstu jer se često nekontrolisano šire, javnost nije spremna na njih te mahom nema efektne vakcine.
Veštački stvoreni virusi posebno su zanimljivi filmskim i televizijskim režiserima te producentima te upućuju na strah koji je star koliko i naša kultura i redovno je bio problematizovan u književnim i filmskim delima, u prvom slučaju najviše od romantizma do danas. Setimo se samo romana Frankenstein ili moderni Prometej (1818.) Mary Shelley, koji nas je uveo u veliku savremenu temu: strah od mogućnosti da se naukom manipuliše, kao i od prevelikoga zadiranja u prirodu i njene zakonitosti. Navedeno može rezultirati pogubnim posledicama.
Tako u pojedinim pričama imamo slučaj da su naučnici razvijali viruse iz plemenitih namera - da bi pronašli lek za određene oblike smrtonosnih bolesti, no slučajnim ili namernim delovanjem oni se otimaju kontroli. U drugim slučajevima virusi su razvijeni iz destruktivnih impulsa - kao potencijalno sredstvo uništenja ili vojno oružje, koje na kraju dolazi u pogrešne ruke. Danas je problematika sintetizovanih virusa te mogućnost da se njima manipuliše više nego aktuelna zbog pretnji bioterorizmom. Virusi tako mogu biti efektno sredstvo u nizu situacija: kontroli naroda i njegovih procesa, ostvarivanju političke moći, odnosu kapitala i političkih centara...
Danny Boyle je u efektnom i podcenjenom filmu "28 dana kasnije" (28 Days Later, 2002.) pratio kako nepoznati virus velikom brzinom i efektnošću pretvara stanovništvo Velike Britanije u krvoločne zombije, no posebno zanimljiv aspekt dela je propadanje društvenih institucija, kodova i normi, čime svet klizi u haos. Delo povezuje obrasce horora o zombijima s postapokaliptičnim kontekstom. Virus je neopreznošću pušten iz laboratorija tokom akcije aktivista za zaštitu životinja koji oslobađaju tri zaražena šimpanze.
Često je uočljiva i podela s obzirom na vreme nastanka virusa. Javljaju se virusi iz prošlosti, koji su ostali izolovani u prirodi pa nehotično ili ljudskom neopreznošću bivaju oslobođeni, što dovodi do katastrofa velikih proporcija. Zatim postoje virusi koji su aktuelni u iskustvenoj zbilji gledalaca. Treću skupinu čine virusi u budućnosti koji dovode do postapokaliptičnih stanja ili promena u ljudskom ponašanju. Mahom su vezani uz žanr postapokalipse ili distopije te uopšte iskustva ljudi u svetu bez nama prepoznatljivih obeležja kulture i civilizacije.
Jedno od najmaštovitijih povezivanja virusnih narativa s onima o putovanju kroz vreme je film "12 majmuna" (Twelwe Monkeys, 1995.) Terryja Gilliama, u kom zatvorenik (Bruce Willis) iz postapokaliptičnoga sveta budućnosti biva poslan kroz vreme u prošlost da istraži virus koji je stvorio čovek i koji je doveo do uništenja populacije. Pritom narativni okidač režiseru ne služi za razvijanje bujne događajnosti i pustolovnosti, nego za niz intelektualnih meditacija.
1350. god.- crna smrt
URUŠAVANJE CIVILIZACIJE
Navedene podele nisu strogo odeljene te su među njima moguća prožimanja, a, kako sam već naveo, virusne teme privlačne su različitim žanrovskim obrascima, čija je obeležje takođe moguće povezivati. U kontekstu filma katastrofe često se bave postuliranjem katastrofičnih scenarija pandemija i epidemija širih razmera pa se prikazuje kako virus uništava temelje ljudskoga društva: civilizacijske tekovine dolaze pod upitnik, a društvena se struktura urušava. Ljudi nastoje preživeti te se često sukobljavaju jedni s drugima ili pak u konflikt dolaze suprotstavljene interesne skupine. Time se upućuje na ljudski strah od posrtanja civilizacijskih i kulturnih tekovima te društvene infrastrukture: svega onoga što je ljudima garantovalo sigurnost te zaštitu i bez čega se osećaju ranjivo i izloženo.
"Svetski rat Z" (World War Z, 2013.) Marca Forstera koristi se narativnim okidačem virusa da bi ostvario punokrvni film katastrofe, i to bez sretnoga završetka. Nebriga oko prirode i okoliša te preterana opterećenost ekosistemom stvorili su novu vrstu virusa koji ljude pretvara u zombije, odnosno nasilne žive mrtvace koji napadaju sve što se oko njih kreće. Delo naoko ima dodira s Boyleovim "28 dana kasnije", no, naspram njegovog kamernog ugođaja, Forster je više u dosluhu s konceptom holivudskoga spektakla pa gotovo u epskoj maniri inscenira pomahnitale horde zombija kako pustoše svetske prestonice.
Brad Pitt u ulozi penzionisanog agenta Ujedinjenih naroda Gerryja Lanea pozvan je da spasi svet: u zamenu za zaštitu svoje porodice, treba pomoći ostatcima američke vlade da pronađu izvorište virusa, pa u skladu s time i rešenje pandemije. Potraga se pokazuje besmislenom, jer pokušati pronaći uzroke i posledice izgubilo je svaki smisao dok se postojeća civilizacija urušava pred njihovim očima. Sličnim katastrofičnim obrascima poigrava se i delo I am Legend (2007.) Francisa Lawrencea s Willom Smithom u glavnoj ulozi, u kom virus namenjen istraživanju lečenja raka završava u prirodi, uništava ljudsku populaciju te je pretvara u bića vampirskih obeležja.
1665 god. Londonska kuga
HOROR-EPIDEMIJE
U kontekstu horora virusi često utiču na ljudsko ponašanje te ga modifikuju ili dovode do preobraženja i propasti tela i njegovih funkcija. Ljudi se počinju ponašati nasilno, agresivno, krvoločno. Virus može biti korišten kao okidač za stvaranje hororskoga negativca, protiv koga se pojedinci ili skupine bore.
Horor "To dolazi" (It Follows, 2014.) Davida Roberta Mitchella virusnom se problematikom koristi na inovativan način. Film se neprestano igra skrivača s gledaocima te im nikada u celosti ne otkriva o kakvom je zlu ili nadnaravnoj sili reč, kako je nastala i čemu teži. Naspram toga, režiser polagano nastoji pojačavati napetost, a naglasak na aluzivnosti i nedorečenosti u prvi plan stavlja oniričko ozračje i osećaj paranoje kojim je obuzeta protagonistica Jay (Maike Monroe) i njeni prijatelji, a koji se prenosi i na gledaoce. Narativni okidač je seksualni odnos između Jay i mladića Hugha (Jake Weary), nakon kojega joj obznanjuje da joj je prenio svojevrsno prokletstvo te joj daje savete kako da izbegne zlo pre nego što ga seksualnim odnosom prenese drugoj osobi. Ako je kojim slučajem zla sila ubije, prokletstvo će se vratiti natrag osobi koja ga je prenela, odnosno Hughu. Smeštanje radnje u osamdesete/devedesete godine tipično je jer je posredi razdoblje koje je u istoriji horora ostalo zapamćeno po reakcionarnim ostvarenjima koja su oslikavala puritanizam i hipokriziju reganovske ere te epidemiji AIDS-a, koji se širio upravo nezaštićenim snošajem.
Naoko priču o demonskoj sili koja se prenosi seksualnim odnosom možemo dovesti u kontekst puritanskoga kažnjavanja zbog nedopuštena užitka koji nema nikakvu svrhu osim sebe samoga, a ona nije ništa drugo do prikrivenoga virusa. Mitchell zanimljivo izokreće situaciju: "To dolazi" ne povezuje seks s prekoračenjem i moralnim kažnjavanjem, nego teror premešta na unutrašnji, psihološki nivo . Međutim, virusna problematika u hororu kod inventivnijih filmaša može poslužiti i za politički komentar, kao što je to bio slučaj s filmom The Crazies (1973.) Georgea A. Romera, nastalim u posebnom političkom kontekstu, Vijetnamskoga rata. Virus je razvijala vojska, a neopreznost u baratanju njime prouzrokovala je da se stanovnici provincijskoga američkoga gradića počinju pretvarati u ludake. Delo time progovara o političkom i vojnom inženjeringu i zakulisnim igrama.
1817 god.- pandemija kolere
-------------
Film “Planeta majmuna: Postanak” (Rise of the Planet of the Apes, 2011.) Ruperta Wyatta poigrava se virusima i naučnofantastičnim konceptima tako što lek za Alzheimerovu bolest, baziran na virusnom materijalu, stvara novu vrstu pametnih primata, ali ubija ljude, pa time dolazi do civilizacijskoga obrata, kao i obrata na vrhu lanca ishrane. Majmuni potiskuju ljude, no potencijalno stvaraju društvenu organizaciju sličnih hijerarhija. Wyatt se dotiče teme pohlepnih multinacionalnih kompanija koje u svojoj beskrupuloznosti ne prezaju ni pred čim kako bi povećale profit te naučnika koji se poigrava prirodom. Dugovečni filmski serijal Resident Evil, počevši s istoimenim filmom iz 2002. godine koji potpisuje Paul W. S. Anderson, povezuje nekoliko stalnih mesta virusnih narativa: naučnici su stvorili opak virus koji se počinje širiti svetom nakon nezgode u laboratoriji. Za epidemiju je kriva korporacija Umbrella, koja je razvijala biooružje.
1855 god. - treća pandemija kuge
Danas je priča o virusima podosta aktualna zbog straha od bioterorizma (u što se uklapa i sadašnja globalna panika zbog kineskog koronavirusa, nap. D.J.): namerne kontaminacije biološkim agensima poput virusa, bakterija te otrova, koji mogu biti ili prirodni ili rezultat ljudske modifikacije. Posebno je značajno što ovi narativi također znaju upućivati na problematiku ljudske dezinformiranosti te stvaranja panike, zatim na teorije zavera, ali i nepoverenje u medicinu i nauku.
Piše: Dejan DURIĆ
izvor
1918 god.- Španska groznica
1981 god. HIV /SIDA
2002 god. -SARS
2003 god. - Ptičija gripa
2009 god.- Svinjska gripa
2013 god.- Ebola
POPIS FILMOVA
-Panika na ulicama (»Panic in the Streets«) iz 1950.,
kod ubijenog muškarca otkrivena je smrtonosna plućna kuga, zbog čega se u istragu uključuje i mornarički oficir i lekar koji u saradnji s policijom mora identifikovati žrtvu i što brže pronaći sve osobe koje su s njim bile u kontaktu. Ubice moraju biti pronađene u roku od 48 sati, jer će u protivnom grad pogoditi epidemija katastrofalnih razmera, dok se istovremeno istražioci trude da spreče da istraga dospe u medije, kako ne bi došlo do panike na ulicama.
- Sedmi pečat, 1957
Bergmana je inspirisala slika u jednoj crkvi nedaleko Stockholma koja prikazuje čoveka koji igra šah sa smrću. Tako počinje i Bergmanov film. Evropom vlada kuga, a vitez i njegov štitonoša vraćaju se u Švedsku nakon krstaškog pohoda. Vitez otkriva da je po njega došla smrt, a da bi promenio sudbinu, izaziva je na partiju šaha.
- Ben Hur, 1959.,
Ben Hur dolazi u »dolinu gubavaca« u koju su prognane njegova majka i sestra obolele od gube, lepre. U »dolinu gubavaca« dobre duše spuštaju konopom hranu kako izopšteni bolesnici ne bi skapali od gladi.
Poslednji čovek na zemlji 1964.
Kuga je usmrtila većinu čovečanstva i oni koji su preživeli, pretvaraju se u vampire koji ne podnose sunčevu svetlost i efikasno ih odbija češnjak.
- The Andromeda Strain, 1969., 1971?
virus dolazi na satelitu koji se spušta u Arizoni te prouzrokuje epidemiju, a vojska u tome vidi mogućnost razvijanja biooružja
- The omega man, 1971
- Variola vera, 1972 .,
za radnju je poslužila stvarna epidemija
- The Crazies, 1973., / 2010 renamakeu
Virus je razvijala vojska, a neopreznost u baratanju njime prouzrokovala je da se stanovnici provincijskoga američkoga gradića počinju pretvarati u ludake.
- Kasandrin most (»The Cassandra Crossing«) 1976.
u vozu na relaciji Ženeva-Stokholm nađe se putnik zaražen smrtonosnim virusom. Voz usmeravaju starom zapuštenom prugom prema derutnom Kasandrinom mostu.
- And the Band Played On Rogera Spottiswoodea, 1993.,
-Uporište, ( The stand) 1994
- Dvanaest majmuna (»Twelve Monkeys«) iz 1995.
zatvorenik iz 2035. godine poslan je u prošlost sa zadatkom sprečavanja epidemije, nastale zbog virusa, koja je 1996. godine izbrisala većinu populacije, a preživ
ele prisilila na život pod zemljom.
- Izvan kontrole ( »Outbreak«) 1995.,
virus u SAD unesen je iz Afrike preko majmunčića koji je doputovao brodom, a tim lekara vodi bitku s vremenom kako bi zaustavio širenje smrtonosnog virusa
- Koliba strah, 2002.,
prati skupinu prijatelja koji su doputovali u kolibu u šumi kako bi proveli nezaboravni vikend. Nažalost, zaražena voda napravi pomuetnju i njihovo putovanje pretvori u noćnu moru jer virus napada i izjeda meso svakog čoveka kojeg nastani.
- 28 nedelja posle (»28 Weeks Later«) iz 2007. 2002 ?
o postapokaliptični horor opisuje raspad društva zbog slučajnog puštanja opasnog virusa zbog kog zaraženi postaju besni zombiji.
- Ja sam legenda ( I Am Legend) , 2007.
Radnja se odvija godinama nakon što je virus pobio većinu ljudi, a ostale pretvorio u čudovišta.
-Rec, ( Karantin ) 2007.,
novinarka, zajedno sa snimateljem, čiju perpektivu i gledamo u filmu, dobije naivan zadatak da prati vatrogasnu jedinicu tokom njihove smene. Oni dobiju poziv za pomoć u jednoj zgradi, ali ubrzo ostaju zatvoreni u njoj, jer su je vlasti proglasile leglom zaraze nepoznatog tipa
- Slepoća , 2008.,
Prva žrtva pada na semaforu dok čeka zeleno svetlo. Ni lekar ne može odgonetnuti uzrok naglom gubitku vida a slepoća je atipična - bele je boje. Film se bavi problemom pandemije slepila
- Pontypool, 2008 .,
film se odvijau radiostanici i prati život DJ-a, i njegovog pomoćnika, ali i gostiju. Kada nepoznata žena uleti u radiostanicu i počne ponavljati iznova jednu te istu reč, počinju sumnjati kako se vani događaju čudne stvari. Nakon nekog vremena DJ shvati da određene reči šire misteriozni virus koji pretvara ljude u zombije, a koji potom napadaju druge, nakon čega počine samoubistvo. DJ mora pronaći reči koje su 'zaražene', izbeći ih i izaći iz svega živ.
- Zaraza (»Contagion«) 2011 .,
Radnja započinje s Amerikankom koja se vraća u Minesotu iz Hong Konga i ubrzo umire, a njen suprug, i ostatak sveta, bore se sa zarazom koja se munjevito širi. Lekari u početku sumnjaju da je virus ubačen od strane terorista, a u sprečavanju njegova širenja Chicago mora biti stavljen u karantin.
- Gripa ( »Gamgi«, engleski »The Flu«) 2013
Smrtonosni virus napao je stanovništvo južnokorejskog grada u blizini Seula gde umire krijumčar koji je pomagao ilegalnim imigrantima da pređu granicu od kojih se zarazio. Broj obolelih dramatično raste i vlasti su odlučile potpuno izolovati grad i okolinu, no usprkos opasnostima specijalista za infekcije i požrtvovna humanitarka ulaze u opasnu zonu u nameri da pronađu lek za još neutvrđenu bolest.
- Svetski rat Z (World War Z) , 2013.
Nebriga oko prirode i okoliša te preterana opterećenost ekosistemom stvorili su novu vrstu virusa koji ljude pretvara u zombije, odnosno nasilne žive mrtvace koji napadaju sve što se oko njih kreće
- Poslednji dani (»Los últimos días«) 2013.
govori o misterioznoj epidemiji koja se širi planetom i zbog koje čovečanstvo razvija iracionalni strah od otvorenih prostora. Celokupno globalno stanovništvo zarobljeno je u zgradama.
-To dolazi (It Follows) 2014.
Film se neprestano igra skrivača s gledaocima te im nikada u celosti ne otkriva o kakvom je zlu ili nadnaravnoj sili reč, kako je nastala i čemu teži.
- Pandemija, 2016
- Dolazi noću, (It Comes At Night) 2017.,
Radnja filma se vrti oko dve porodice koje su jedine preživele nakon što je virus napao grad. Porodica mora biti oprezna, kome mogu verovati i koga mogu pustiti u kuću.
- Pandemic: How to Prevent an Outbreak 22. januar 2020
Netflix je započeo seriju gotovo istovremeno kad je i Svetska zdravstvena organizacija službeno potvrdila pojavu novog virusa . Seija popituje (ne)spremnost čovečanstva na novu pandemiju i upoznaje nas s hrabrim naučnicima koji se bore s virusima i pokušavaju pronać vakcinu .
Netflixov “Pandemic” nas upoznaje sa herojima koji objašanjavaju da bi do 2050 godine moglo biti otkriveno univerzalna vakcina za sve virusne infekcije koje pogađaju pluća, ukoliko bi se u istržaivanje uložio veliki novac. Jedna od njih je i doktorica Syra Madad, koja radi u njujorškoj bolnici i koja ima iskustvo borbe s ebolom, a paralelno je izložena majčinskim izazovima i opsnostima da infekciju prenese na svoju decu. U filmu vidimo postupak vežbe spremnosti na situaciju izbijanja pandemije i svu aparaturu u vidu respiratora, zaštitnih odela i maski.
Tihi gradovi
Нема коментара:
Постави коментар