"Ja sam kosmopolita", odgovorio je Diogen iz Sinope (404 - 323. p.n.e) kada su ga pitali odakle je rodom.
Ljubomir Kljakić
Iako je ova izjava prvog kinika od pre 2.400 godina takođe i najstarija sačuvana potvrda shvatanja da je pojedinac građanin sveta i da je ljudski svet jedan svet, razume se da je samo shvatanje mnogo starije. Ovo potvrđuje i Anaharsis (ili Anahardid, pre 600 -oko 580. p.n.e), Skit iz zemlje Kimerijaca na obalama Ponta, koji je "proputovao mnoge zemlje i na tom putu pokazao veliku mudrost". Između 591. i 588, živeo je u Atini, bio Solonov prijatelj i prvi stranac koji je proglašen za punopravnog atinskog građanina, a takođe i prvi stranac koji je iniciran u Euleuzinske misterije i kult Velike Majke. Sačuvano je i Anaharsisovo pismo Krezu, kralju Lidije u Maloj Aziji u kome se kaže: "Anaharsis pozdravlja Kreza/ Ja sam, o kralju lidijski, došao u zemlju Grka, da bih se obrazovao u njihovim navikama i poslovima. Zlato mi nije potrebno, ali je dovoljno da se vratim u Skitiju kao bolji čovek. Dođoh u Sard, jer veoma cenim da se upoznam stobom."
Kao filozof, Anahasis je prethodnik skeptika i kiničke škole Diogena iz Sinope, pa tako i onog Diogenovog "Ja sam građanin sveta", a predanje kaže da je ovaj radoznali putnik zadužio čovečanstvo još i kao pronalazač sidra i grnčarskog točka. Na scenu istorije potom je stupio još jedan od onih koji je "proputovao mnoge zemlje i na tom putu pokazao veliku mudrost". Bio je to "građanin sveta" Pitagora (582 - 493). Kako god bilo, činjenica je da su od Anaharsisa do danas, dakle tokom čitavih 2.600 godina, mnogi zastupali i zastupaju ovo stanoviše. Ne treba da čudi takav tok događaja. "Jer, svet je jedan. Čovečanstvo je celina."
Sledstveno, od ovog građanina sveta ili kosmopolite, gr.kosmopolítēs, imamo i pojam kosmopolis. Izveden od gr.kosmos, što znači uređeni univerzum i gr.polis,odnosno grad ili uređena zajednica, pojam kosmopolis označava svetski grad, odnosno opštu i uređenu ljudsku zajednicu na Zemlji, koja je organizovana u idealnom skladu sa logosom samog kosmosa. Prvi razvijeni filozofski, moralni i politički program ovog kosmopolisa, onaj koji je postavio Zenon ( 335 - 262), osnivač Stoe i koga su, kasnije, zastupali svi stoici, opštu i uređenu ljudsku zajednicu na Zemlji vidi kao univerzalnu svetsku državu sazdanu od humanosti. Brojni pojmovi izvedeni iz kosmopolisa ušli su potom u upotrebu, naročito tokom proteklih 250 godina. Oni su manifestacija savremenih nastojanja da se imenuju istorijski procesi mondijalizacije i globalizacije, odnosno integrisanja ljudske zajednice i upravljanja njenim poslovima na svetskoj skali.
U ovom radu, to će naročito biti pokazano na primeru pojmova svetska država, svetska republika, svetsko carstvo i svetska vlada, kao i njihovih docnijih derivata, savremenih pojmova svetska federacija, globalna međuzavisnost,globalna uprava i globalno upravljanje.
Često nepremostive razlike između različitih sadržaja koji se označavaju ovim istim pojmovima, nekorespodentnosti koje posledično vode i do uzajamnog potiranja tih sadržaja, reflektuju različite koncepte celine sveta, takođe i različite strategije upravljanja svetskim poslovima, ali najpre razlike i napetosti između konkurentskih struktura moći koje pretenduju na svetsku hegemoniju. Zato su i dostupne definicije ovih pojmova, definicije oko kojih postoji kakva takva saglasnost, uopštene i neodređene. Tako, na primer, The Blackwell Encyclopedia of Political Science koja nema definiciju svetske države, pojam svetska vlada, world government, definiše kao način "upravljanja svetskim poslovima posredstvom centralizovane moći" koja "ima dugu intelektualnu genealogiju, ali neznatnu istoriju primene".
Isto tako, Wikipedia u odrednici World Government iz 2005. navodi da je "svetska vlada … hipotetički entitet sastavljen od jednog ili više nivoa vlasti sa autoritetom koji obuhvata čitavu planetu. Takva svetska vlada nikada nije postojala, iako su velike imperije i supersile prisvajale nešto od ovog oblika moći; načelno ograničeni s obzirom na činjenicu neodgovarajućih komunikacija i tansporta, istorijski primeri učinili su svetsku organizaciju bilo koje vrste, više-manje čitavo vladanje, nedelotvornim."
Zanimljivo je, međutim, da novembra 2006, u bitno inoviranoj odrednici World Government, ista Wikipedia određuje pojam svetska vlada sa primetno drugačijeg stanovišta, u svakom slučaju sa manje skepse i više činjenica u prilog tog koncepta: "Svetska vlada je koncept političkog tela koje bi uspostavljalo, tumačilo i primenjivalo međunarodno pravo…Praktično, svetska vlada bi iznad postojećih nacionalnih vlada uspostavila naredni nivo administriranja ili bi obezbeđivala koordinaciju u oblastima gde nacionalne vlade nisu u stanju da adekvatno deluju kao nezavisni politički autoriteti."
Premda svetska vlada u idealnom teorijskom i praktičnom obliku, sa svojim nesumnjivim planetarnim autoritetom, sa svim svojim funkcijama, resursima i prerogativima, do sada još nije uspostavljena, uostalom kao što nije uspostavljena ni svetska država, aktuelni sistem međunarodnih odnosa, svakako od 1945, a naročito od 1980. godine, ipak pokazuje snažnu tendenciju da se strukturira upravo tako da faktički i funkcionalno, na različitim nivoima i posredstvom različitih oblika, može obavljati poslove iz pretpostavljenih nadležnosti ove svetske vlade. To je razlog zbog koga ideje svetske države i svetske vlade, naročito u obliku različitih projekata federalne svetske vlade,federal world government, jedne moguće svetske federacije,world federation (Slika 1), danas imaju svoje brojne pristalice, zagovornike i protagoniste.
Da su ove ideje danas standardni deo političke, teorijske i medijske prakse, ali i nezaobilazni motiv planetarne popularne kulture, dobro ilustruju dva događaja podjednako namenjena nosiocima i predstavnicima moći, ali i masovnoj publici, virtuelni izbori za idealnu svetsku vladu koje je BBC organizovao u avgustu i septembru 2005, kao i predlog The New York Timesa za reorganizaciju članstva (tadašnje) Grupe 7, iz juna 1995. ( vidi fus notu 1 )
Oba događaja dizajnirana su unutar identičnog konceptualnog modela, naime stanovišta uverenja da se upravljanje svetskim poslovima danas može funkcionalno organizovati tek ukoliko se i model upravljanja transformiše tako da reflektuje strukturalne promene samog svetskog društva. Zato idealna svetska vlada iz septembra 2005, kao i idealna svetska vlada iz juna 1995, odstupaju od oblikâ tradicionalnog političkog upravljanja u kome glavne uloge igraju suverene države. Inovativni karakter modela upravljanja svetskim poslovima koji je proigravan 1995. na stranicama New York Timesa , a 2005. na BBC Internet portalu, ogleda se u tome što taj model predstavlja višespratnu, asimetričnu i fleksibilnu mrežnu strukturu u koju su"delegirani" svi reprezentativni predstavnici glavnih struktura moći današnjeg, veoma promenjenog sveta: moć tradicionalnih politička ustanova suverenih država, moć civilnog društva, naročito moć protagonista borbe za zaštitu univerzalnih ljudskih prava, korporativna moć, a posebno moć korporacija visokih tehnologija, korporativna moć upravljanja svetskim finansijskim tržištem, moć tradicionalnih religija. Korpus ideja liberalizma, socijalizma, egalitarizma, kritičkog racionalizma i univerzalnih etičkih načela, ugrađen u ovaj model, ima za cilj da osigura njegovu održivost, prihvatljivost i unutrašnju ravnotežu. Sasvim u skladu sa konceptom globalne međuzavisnosti, globalne uprave i globalnog upravljanja koji je postavljen 1995. godine i o kome će docnije biti više reči.
Kako je došlo do toga da (različite) ideje svetske države i svetske vlade postanu standardni deo današnje političke, teorijske i medijske prakse, ali i nezaobilazni motiv svetske popularne kulture?
2.
Sledimo li onu nit koja kao zlatni lanac, aurae catena, kroz istoriju povezuje generacije protagonista idejâ o svesnom i institucionalizovanom upravljanju celinom svetskih poslova, sledimo li istorije ovih ideja, uključujući i istorije nastojanja da se one ostvare, neće nam biti teško da ustanovimo kako su ideje kosmopolisa, danas u obliku svetske države, svetske vlade, svetske federacije, globalne uprave i, ponovo, u obliku svetskog carstva, mnogo starije od njihove moderne istorije. Posebne istorije praktične operacionalizacije ovih ideja mogu se, naime, pratiti kroz čitavu danas poznatu i zapisanu istoriju čovečanstva, dakle tokom proteklih 6.000 godina. Na osnovu analize najstarije arhivske građe koja je stigla do našeg vremena, a to je arhiv iz Tel-el-Amarne (15 - 14. vek p.n.e.), ovo je 2004. pokazao Dejvid Vilkinson (David Wilkinson) u radu Sekvence konfiguracija moći centralnog svetskog sistema,The Power Configuration Sequence of the Central World System.
Na osnovu raspoloživih pisanih dokumenata, Vilkinson je analizirao strukturu moći svetskog sistema između 1500. p.n.e. i 700. p.n.e., na koju je tada presudno uticala dinamika ekonomskih, političkih i vojnih odnosa između pet konkuretskih sila: Egipat, kraljevina Mitani, Hetitsko kraljevstvo, Vavilon i Asirija. Vilkinson je pokazao da je u tom periodu od 800 godina, struktura moći tadašnjeg kosmopolisa bila zasnovana na ritmičkom smenjivanju pet od sedam osnovnih modela moći ( imperija, hegemonija, unipolarni svet, bipolarni svet,tripolarni svet, multipolarni svet, nepolarizovani svet ), zbog čega se konfiguracija svetske moći u ovom periodu promenila čak 81 put. Tokom ovih 800 godina jedino imperija (kao univerzalno svetsko carstvo) i nepolarizovani svet nisu mogli bili uspostavljeni. Statistička slika ovog ritma promene svetske moći do koje je došao Vilkonson izgleda ovako:
Imperija : 0/81 = 0%
Hegemonija: 3/81 = 3.7%
Unipolarni svet: 21/81 = 25.9%
Bipolarni svet: 6/81 = 7.4%
Tripolarni svet: 15/81 = 18.5%
Multipolarni svet: 36/81 = 44.4%
Nepolarizovani svet : 0/81 = 0% 18
Ugaoni kamen, što znači filozofski temelj na kome počivaju današnji oblici kosmopolisa, nedvosmisleno je postavljen u 6. veku p.n.e., odnosno u "trenutku" kada je pokrenut onaj "kontinuum talasa verovatnoće" koji do danas određuje "centralni poredak"čovečanstva, njegove osnovne koordinate, njegova opšta unutrašnja i spoljašnja strukturalna svojstva, kao i talasnu putanju koju ritmički ispisuje kao vlastitu istoriju.
Jedna impresivna biblioteka radova napisanih od ovog "trenutka" u 6. veku p.n.e. pa do danas, omogućava da se bogata i uzbudljiva intelektualna i socijalna istorija kosmopolisa i njegovih brojnih derivata prilično dobro rekonstruiše. Razume se, prostor za uloge koje različiti koncepti kosmopolisa danas igraju na glavnoj pozornici savremenog sveta, osigurao je onaj prvi talas moderne svetske revolucije. Reč je o procesima na samom početku dubokih strukturalnih transformacija svetskog društva koji su pokrenuti tokom dugog 16. veka (1450 - 1630) i koji su svoj vrhunac dostigli u dobu prosvećenosti, poslednjih decenija 18. veka. Upravo tada, uspostavljen je novi obrazac ljudske istorije kao istorije modernosti, čovečanstvo je transformisao, a svet u kome danas živimo postao je moguć. Sa drugim velikim idejama epohe modernosti – prirodno ljudsko pravo, revolucija, sloboda, pravda, jednakost, čovek građanin, demokratija, privatno vlasništvo, nacija, nacionalni suverenitet, nacionalna država, podela vlasti, sloboda plovidbe, slobodna trgovina, kapitalizam, komunizam – tada se, naime, iskristalisao i skup ideja od značaja za postavljanje ideje kosmopolisa kao ideje moderne svetske države, a naročito za uspostavljanje ili svetskog carstva ili svetske republike, kao dva glavna oblika tog modela mondijalne organizacije. Glavna pozornica za ove događaje bila je postavljena u Evropi i njenim kolonijalnim "produžetcima" u Amerikama, pre svega na istočnoj obali Severne Amerike. Vremenski i sasvim u skladu sa ritmom istorije, ovi događaji imali su da se odigraju posle Tridesetogodišnjeg verskog rata od 1618. do 1648. između zemalja članica Protestantskog Saveza, poznatog kao Evangelistički Savez ili Savez iz Auhausena, a sa druge strane zemalja članica Katoličke Lige , i Vestfalskog mira 1648. kojim je taj rat okončan i uspostavljen novi međunarodni poredak suverenih nacionalnih država kao poredak "Hrišćanskog i Univerzalnog Mira, večnog, istinskog i stoga Bratskog"
Tokom ovog prvog talasa moderne svetske revolucije, koncept svetske vlade pojavio se na sceni posredno, kao autonomna konsekvenca tada snažno obnovljenog ideala antičkog kosmopolisa, odnosno univerzalne svetske države, ovaj put naročito kao univerzalne svetske republike. Godine 1795, na vrhuncu prvog talasa moderne svetske revolucije, Kant u svom Večnom miru ne ostavlja prostor za neki drugi oblik organizovanja ljudskog društva osim za republiku i njene ustanove: "Građansko uređenjeu svakoj državi treba da bude republikansko." Za Kanta, ovo sledi već iz same prirode republikanskog uređenja. "Uređenje koji je zasnovano, prvo: na principima slobode svih članova jednog društva (kao ljudi); drugo: na načelima zavisnosti svih od jednog zajedničkog zakonodavstva (kao podanika); i treće: na zakonu jednakosti svih (kao građana) – jedino koje proističe iz ideje prvobitnog ugovora, na kojoj mora da počiva sveukupno pravno zakonodavstvo jednog naroda – jeste
republikansko uređenje", kaže Kant.
Obnova ideala kosmopolisa u obliku univerzalne svetske republike, uz to i sekularne svetske republike sa njenom sekularnom svetskom vladom, bila je jedna od istorijski novih manifestacija dostignutog kapaciteta, aspiracija i realne moći različitih socijalnih grupa, slojeva i klasa tzv. trećeg staleža, posebno trgovačko-industrijske buržoazije. Mnogi među pripadnicima trećeg staleža, naročito ljudi od knjige, ali i obrazovani građani uopšte, trgovci, industrijalci, brodovlasnici i morepolovci, bankari i finansijeri, videli su čitav poznati svet kao prostor za legitimno zadovoljenje svojih aspiracija i neograničenu ekspanziju. Za njih, radikalni raskid sa starim, strukturalno ograničavajućim poretkom i kanonima artificijelnog, teokratskog kosmosa bio je, otuda, nužan i neizbežan. Ali, na braniku starog poretka artificijelnog kosmosa, nalazila se struktura moći i vlasti koja je tokom istorije počivala na kapacitetu organizovanih religija i njihovih crkava da dostupni svet organizuju kao vlastitu repliku, što znači kao dogmatski, parohijalni i tiranski poredak neslobode univerzalnog teokratskog carstva.
Uostalom, odnos između nosilaca svetovnih i nosilaca duhovnih pretenzija na vrhovnu moć i vlast u ovozemaljskim poslovima, kao savez moći ili kao spor nepomirljivih suparnika, određuje opšti konceptualni okvir – kulturni, religiozni, umetnički, socijalni, politički, ekonomski, moralni, vojni i svaki drugi – ljudske istorije od samog njenog "početka". Povremeno uravnotežavan u oblicima stabilnog poretka udruženog saveza moći prvobitno države i religije, docnije države, religije i ideologije, zatim države, religije, ideologije i korporacije, tako dobro prilagođavan menama istorije da je tokom 20. veka, na primer, čovečanstvo doživelo tiraniju univerzalnog ideološkog carstva, kao i tiraniju univerzalnog korporativnog carstva, povremeno destabilizovan u oblicima pravog rata između ovih konkurentskih struktura moći, taj odnos između nosilaca moći "profanog" sveta i nosilaca moći "sakralnog" sveta, manifestovao se, ispostaviće se kao konstanta dosadašnje istorije, sa prvim državama i prvim organizovanim religijama, pre oko 6.000 godina. Već tada, na "početku", pokazalo se i to da je ljudska zajednica, kao jedini prostor ovog konfliktnog odnosa i jedini prostor u kome se generišu uslovi za njegovo održavanje i obnavljanje, takođe i jedini prostor u kome se taj odnos delotvorno razrešava i može razrešiti u prilog samog čoveka i čovečanstva uopšte. Ovu dimenziju stvarnosti osvetljavaju svi "prvi" epovi čovečanstva, Gilgameš, Mahabharata, Ilijada. Eshil (525/524 - 456) je ovekovečio taj motiv u svom Okovanom Prometeju. Sa promenljivim uspehom, prolazeći kroz periode plima i oseka već u skladu sa ritmom talasa same istorije, ova konfliktna napetost između tiranije i slobode traje i trajaće koliko i samo čovečanstvo.
Danas se, izgleda, ponovo nalazimo u ciklusu karakterističnom po prevlasti protagonista poretka tiranije. Kao reakcija na duboku strukturalnu krizu istorijske demisije svetskog (kapitalističkog) sistema, početkom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se odvija i planetarni proces obnavljanja starog saveza moći između nosilacâ svetovnih (država, ideologija, korporcija) i nosilaca duhovnih (organizovane religije) pretenzija na vrhovnu vlast u ovozemaljskim poslovima. Religiozno ili ideološko fanatizovanje masa koje je preduslov svake tiranije i koje se, zahvaljujući informacionim tehnologijama, danas sprovodi na globalnoj skali, jedna je od posledica ovakvog toka stvari. Veoma uverljivo, to je i pokazao Desetogodišnji rat za jugoslovensko nasleđe 1991 - 2001. Zato je i dalje aktuelno ono što je o fanatizmu kao mračnoj, iracionalnoj strani ljudske prirode i ljudske istorije uopšte, pre 250 godina napisao Volter (Voltaire): "Fanatizam je prema sujeverju ono što je zanos prema grozničavosti, što je bes prema ljutini. Onaj ko pada u zanos, ko ima priviđenja, ko snove shvata kao stvarnost, a uobrazilju kao proročanstva, taj je zanesenjak; onaj koji svoju ludost potkrepljuje ubistvom, fanatik je. […] Ti ljudi su ubeđeni da je sveti duh, kojim su prožeti, iznad zakona, da je njihov zanos jedini zakon koji moraju slušati. […] Na čelu fanatika obično se nalaze hulje i oni su ti koji stavljaju nož u ruke."
Za radikalno poricanje dogmatskog, parohijalnog i tiranskog poretka neslobode univerzalnog teokratskog carstva bio je potreban istinski titanski napor, a još veći napor bio je neophodan da se izvan takvog poretka izađe i zatim osmisli, postavi, razvije i održi jedan drugačiji svet. Zato je tokom poslednjih decenija 18. veka obnavljanje ideala antičkog kosmopolisa kao idealnog poretka slobode, u svakom slučaju kao poretka slobode kapitala, slobode građanina, slobode mišljenja, slobode plovidbe, slobode trgovine i slobode osvajanja, bilo prirodan izbor za svakog onoga ko je bio odlučan da iskorači izvan dogmi starog poretka. Naravno, obnavljanje ideala kosmopolisa kao univerzalne svetske republike ili kao univerzalne svetske imperije, nije se moglo izbeći čak i da tiranija protagonista univerzalnog teokratskog carstva kroz vekove nije bila nametana i branjena sa tako pogubnim posledicama po čovečanstvo i svako lokalno društvo.
Obnova ideala kosmopolisa bila je, naime, neizbežna od onog "trenutka" u kome je nepovratno pokrenut točak mondijalne ekspanzije merkantilnog kapitalizma, a naročito od 24. maja 1543, kada je Nikola Kopernik(Mikolaj Kopernik, Nikolaus Copernicus,1473 - 1543) dobio prvi štampani primerak svog životnog dela De revolutionibus orbiummundi, odnosno De revolutionibus orbium coelestium libri vi , u kome je postavio novu teoriju svega, theory of everything,TOE, kao odgovarajući kosmološki i filozofski okvir za taj svet u nastajanju.
-------------------------------------------
Već u drugoj polovini 17. veka pojam revolutio, revoluzione, revolution, revolucija, kojim je Kopernik označio ritmičko kretanje i povratak u polazni položaj Zemlje i svakog drugog nebeskog tela koje kruži oko Sunca, počeo je da se koristi i za imenovanje radikalnih socijalnih promena koje omogućavaju povratak ljudskog sveta iz neprirodnog poretka tiranije u prvobitni, dakle prirodni poredak ljudske slobode.
Ljudski svet krenuo je talasnom putanjom moderne svetske revolucije. O fenomenu dubokih promena u ljudskom društvu koje nazivamo revolucijama.
.....
Sa ovim transferom pojma revolucija iz Kopernikove astronomije u prostor društvenih odnosa, vrata za izlazak iz poretka tiranije bila su nepovratno otvorena. Prvi moderni protagonisti radikalnih programa za promenu sveta svoje čvrsto utemeljenje imali su u Kopernikovom heliocentrizmu i simboličkom potencijalu ove teorije. Bili su to Bruno (Giordano Bruno, 1548 - 1600) i Kampanela (Tommaso Campanella, 1568 -1639).
Protagonisti moderne svetske revolucije bili su i ostali čvrsto uvereni da će se ljudski svet, kada pređe taj solarni put kao put svojih unutrašnjih radikalnih transformacija, a on je, zavisno od stajne tačke posmatrača, ili pun krug ili spirala, vratiti u svoje prvobitno prirodno stanje i da će na Zemlji ponovo biti obnovljeno zlatno doba, onaj izvorni poredak same prirode koji nije ništa drugo nego poredak ljudske slobode. Idealni prirodni sklad između solarnog i zemaljskog poretka biće tada ponovo, ovaj put i konačno, uspostavljen. Zemaljski kosmopolis, odnosno univerzalna svetska republika, bićе organizovanа u skladu sa univerzalnim solarnim načelima nebeskog poretka.
Protagonisti moderne svetske revolucije takođe su bili i ostali uvereni da će se oba poretka, i onaj nebeski i ovaj zemaljski, najzad ostvariti kao celovita i jedinstvena Univerzalna Harmonija onda kada ljudi, zahvaljujući svom znanju, svojim veštinama i svojim moralnim vrlinama, odgonetnu, dešifruju i shvate sve tajne, arhetipove i simbole koje sadrži Knjiga Prirode sa njenim zakonom sveopšte povezanosti. Do tog časa u raskoraku, dva poretka – zemaljski poredak čije središte je čovek sa njegovim kosmopolisom i nebeski poredak sa Suncem koje kao središte makrokosmosa drži na okupu sve stvari i na nebu i na Zemlji – tada će uskladiti svoje ritmove. Integrisni kao jedinstven deo partiture one gigantske kosmičke simfonije, nastaviće potom da se kreću do kraja vremena. "Jer, svet je jedan. Čovečanstvo je celina." Univerzalni Haos rodiće Univerzalnu Harmoniju, iz Mraka rodiće se Sunce. Sa svojim visokim idealima slobode i etosom socijalnog savršenstva, sa svojim velikim protagonistima i svojim ogorčenim neprijateljima, na scenu svetske istorije zakoračila je moderna utopija
izvor
___________________________
1. Interaktivnu igru Fantastična svetska vlada, Fantasy World Government (Power Playigra dizajnirana po modelu popularne kompjuterske igre Fantasy Football), čiji učesnici treba da izaberu idealnu svetsku vladu, BBC je postavio na stranicu Who Runs Your World, Ko vodi tvoj svet svog Internet portala u leto 2005. Čak 15.000 učesnika iz čitavog sveta, polovina je bila iz SAD, odazvalo se pozivu na učešće u ovim virtuelnim izborima. Sa liste od 100 ponuđenih imena poznatih naučnika, filozofa, sportista, političara, poslovnih ljudi, verskih lidera, muzičara i pripadnika drugih profesija iz čitavog sveta, uključujući i imaginarnog Hari Potera (Harry Potter), na osnovu odgovarajućih propozicija, učesnici ove igre izabrali su jedanaest članova idealne svetske vlade. Po redosledu broja dobijenih glasova, za članove idealne svetske vlade izabrani su:
Ljubomir Kljakić
Iako je ova izjava prvog kinika od pre 2.400 godina takođe i najstarija sačuvana potvrda shvatanja da je pojedinac građanin sveta i da je ljudski svet jedan svet, razume se da je samo shvatanje mnogo starije. Ovo potvrđuje i Anaharsis (ili Anahardid, pre 600 -oko 580. p.n.e), Skit iz zemlje Kimerijaca na obalama Ponta, koji je "proputovao mnoge zemlje i na tom putu pokazao veliku mudrost". Između 591. i 588, živeo je u Atini, bio Solonov prijatelj i prvi stranac koji je proglašen za punopravnog atinskog građanina, a takođe i prvi stranac koji je iniciran u Euleuzinske misterije i kult Velike Majke. Sačuvano je i Anaharsisovo pismo Krezu, kralju Lidije u Maloj Aziji u kome se kaže: "Anaharsis pozdravlja Kreza/ Ja sam, o kralju lidijski, došao u zemlju Grka, da bih se obrazovao u njihovim navikama i poslovima. Zlato mi nije potrebno, ali je dovoljno da se vratim u Skitiju kao bolji čovek. Dođoh u Sard, jer veoma cenim da se upoznam stobom."
Kao filozof, Anahasis je prethodnik skeptika i kiničke škole Diogena iz Sinope, pa tako i onog Diogenovog "Ja sam građanin sveta", a predanje kaže da je ovaj radoznali putnik zadužio čovečanstvo još i kao pronalazač sidra i grnčarskog točka. Na scenu istorije potom je stupio još jedan od onih koji je "proputovao mnoge zemlje i na tom putu pokazao veliku mudrost". Bio je to "građanin sveta" Pitagora (582 - 493). Kako god bilo, činjenica je da su od Anaharsisa do danas, dakle tokom čitavih 2.600 godina, mnogi zastupali i zastupaju ovo stanoviše. Ne treba da čudi takav tok događaja. "Jer, svet je jedan. Čovečanstvo je celina."
Sledstveno, od ovog građanina sveta ili kosmopolite, gr.kosmopolítēs, imamo i pojam kosmopolis. Izveden od gr.kosmos, što znači uređeni univerzum i gr.polis,odnosno grad ili uređena zajednica, pojam kosmopolis označava svetski grad, odnosno opštu i uređenu ljudsku zajednicu na Zemlji, koja je organizovana u idealnom skladu sa logosom samog kosmosa. Prvi razvijeni filozofski, moralni i politički program ovog kosmopolisa, onaj koji je postavio Zenon ( 335 - 262), osnivač Stoe i koga su, kasnije, zastupali svi stoici, opštu i uređenu ljudsku zajednicu na Zemlji vidi kao univerzalnu svetsku državu sazdanu od humanosti. Brojni pojmovi izvedeni iz kosmopolisa ušli su potom u upotrebu, naročito tokom proteklih 250 godina. Oni su manifestacija savremenih nastojanja da se imenuju istorijski procesi mondijalizacije i globalizacije, odnosno integrisanja ljudske zajednice i upravljanja njenim poslovima na svetskoj skali.
U ovom radu, to će naročito biti pokazano na primeru pojmova svetska država, svetska republika, svetsko carstvo i svetska vlada, kao i njihovih docnijih derivata, savremenih pojmova svetska federacija, globalna međuzavisnost,globalna uprava i globalno upravljanje.
Često nepremostive razlike između različitih sadržaja koji se označavaju ovim istim pojmovima, nekorespodentnosti koje posledično vode i do uzajamnog potiranja tih sadržaja, reflektuju različite koncepte celine sveta, takođe i različite strategije upravljanja svetskim poslovima, ali najpre razlike i napetosti između konkurentskih struktura moći koje pretenduju na svetsku hegemoniju. Zato su i dostupne definicije ovih pojmova, definicije oko kojih postoji kakva takva saglasnost, uopštene i neodređene. Tako, na primer, The Blackwell Encyclopedia of Political Science koja nema definiciju svetske države, pojam svetska vlada, world government, definiše kao način "upravljanja svetskim poslovima posredstvom centralizovane moći" koja "ima dugu intelektualnu genealogiju, ali neznatnu istoriju primene".
Isto tako, Wikipedia u odrednici World Government iz 2005. navodi da je "svetska vlada … hipotetički entitet sastavljen od jednog ili više nivoa vlasti sa autoritetom koji obuhvata čitavu planetu. Takva svetska vlada nikada nije postojala, iako su velike imperije i supersile prisvajale nešto od ovog oblika moći; načelno ograničeni s obzirom na činjenicu neodgovarajućih komunikacija i tansporta, istorijski primeri učinili su svetsku organizaciju bilo koje vrste, više-manje čitavo vladanje, nedelotvornim."
Zanimljivo je, međutim, da novembra 2006, u bitno inoviranoj odrednici World Government, ista Wikipedia određuje pojam svetska vlada sa primetno drugačijeg stanovišta, u svakom slučaju sa manje skepse i više činjenica u prilog tog koncepta: "Svetska vlada je koncept političkog tela koje bi uspostavljalo, tumačilo i primenjivalo međunarodno pravo…Praktično, svetska vlada bi iznad postojećih nacionalnih vlada uspostavila naredni nivo administriranja ili bi obezbeđivala koordinaciju u oblastima gde nacionalne vlade nisu u stanju da adekvatno deluju kao nezavisni politički autoriteti."
Premda svetska vlada u idealnom teorijskom i praktičnom obliku, sa svojim nesumnjivim planetarnim autoritetom, sa svim svojim funkcijama, resursima i prerogativima, do sada još nije uspostavljena, uostalom kao što nije uspostavljena ni svetska država, aktuelni sistem međunarodnih odnosa, svakako od 1945, a naročito od 1980. godine, ipak pokazuje snažnu tendenciju da se strukturira upravo tako da faktički i funkcionalno, na različitim nivoima i posredstvom različitih oblika, može obavljati poslove iz pretpostavljenih nadležnosti ove svetske vlade. To je razlog zbog koga ideje svetske države i svetske vlade, naročito u obliku različitih projekata federalne svetske vlade,federal world government, jedne moguće svetske federacije,world federation (Slika 1), danas imaju svoje brojne pristalice, zagovornike i protagoniste.
Da su ove ideje danas standardni deo političke, teorijske i medijske prakse, ali i nezaobilazni motiv planetarne popularne kulture, dobro ilustruju dva događaja podjednako namenjena nosiocima i predstavnicima moći, ali i masovnoj publici, virtuelni izbori za idealnu svetsku vladu koje je BBC organizovao u avgustu i septembru 2005, kao i predlog The New York Timesa za reorganizaciju članstva (tadašnje) Grupe 7, iz juna 1995. ( vidi fus notu 1 )
Oba događaja dizajnirana su unutar identičnog konceptualnog modela, naime stanovišta uverenja da se upravljanje svetskim poslovima danas može funkcionalno organizovati tek ukoliko se i model upravljanja transformiše tako da reflektuje strukturalne promene samog svetskog društva. Zato idealna svetska vlada iz septembra 2005, kao i idealna svetska vlada iz juna 1995, odstupaju od oblikâ tradicionalnog političkog upravljanja u kome glavne uloge igraju suverene države. Inovativni karakter modela upravljanja svetskim poslovima koji je proigravan 1995. na stranicama New York Timesa , a 2005. na BBC Internet portalu, ogleda se u tome što taj model predstavlja višespratnu, asimetričnu i fleksibilnu mrežnu strukturu u koju su"delegirani" svi reprezentativni predstavnici glavnih struktura moći današnjeg, veoma promenjenog sveta: moć tradicionalnih politička ustanova suverenih država, moć civilnog društva, naročito moć protagonista borbe za zaštitu univerzalnih ljudskih prava, korporativna moć, a posebno moć korporacija visokih tehnologija, korporativna moć upravljanja svetskim finansijskim tržištem, moć tradicionalnih religija. Korpus ideja liberalizma, socijalizma, egalitarizma, kritičkog racionalizma i univerzalnih etičkih načela, ugrađen u ovaj model, ima za cilj da osigura njegovu održivost, prihvatljivost i unutrašnju ravnotežu. Sasvim u skladu sa konceptom globalne međuzavisnosti, globalne uprave i globalnog upravljanja koji je postavljen 1995. godine i o kome će docnije biti više reči.
Kako je došlo do toga da (različite) ideje svetske države i svetske vlade postanu standardni deo današnje političke, teorijske i medijske prakse, ali i nezaobilazni motiv svetske popularne kulture?
2.
Sledimo li onu nit koja kao zlatni lanac, aurae catena, kroz istoriju povezuje generacije protagonista idejâ o svesnom i institucionalizovanom upravljanju celinom svetskih poslova, sledimo li istorije ovih ideja, uključujući i istorije nastojanja da se one ostvare, neće nam biti teško da ustanovimo kako su ideje kosmopolisa, danas u obliku svetske države, svetske vlade, svetske federacije, globalne uprave i, ponovo, u obliku svetskog carstva, mnogo starije od njihove moderne istorije. Posebne istorije praktične operacionalizacije ovih ideja mogu se, naime, pratiti kroz čitavu danas poznatu i zapisanu istoriju čovečanstva, dakle tokom proteklih 6.000 godina. Na osnovu analize najstarije arhivske građe koja je stigla do našeg vremena, a to je arhiv iz Tel-el-Amarne (15 - 14. vek p.n.e.), ovo je 2004. pokazao Dejvid Vilkinson (David Wilkinson) u radu Sekvence konfiguracija moći centralnog svetskog sistema,The Power Configuration Sequence of the Central World System.
Na osnovu raspoloživih pisanih dokumenata, Vilkinson je analizirao strukturu moći svetskog sistema između 1500. p.n.e. i 700. p.n.e., na koju je tada presudno uticala dinamika ekonomskih, političkih i vojnih odnosa između pet konkuretskih sila: Egipat, kraljevina Mitani, Hetitsko kraljevstvo, Vavilon i Asirija. Vilkinson je pokazao da je u tom periodu od 800 godina, struktura moći tadašnjeg kosmopolisa bila zasnovana na ritmičkom smenjivanju pet od sedam osnovnih modela moći ( imperija, hegemonija, unipolarni svet, bipolarni svet,tripolarni svet, multipolarni svet, nepolarizovani svet ), zbog čega se konfiguracija svetske moći u ovom periodu promenila čak 81 put. Tokom ovih 800 godina jedino imperija (kao univerzalno svetsko carstvo) i nepolarizovani svet nisu mogli bili uspostavljeni. Statistička slika ovog ritma promene svetske moći do koje je došao Vilkonson izgleda ovako:
Imperija : 0/81 = 0%
Hegemonija: 3/81 = 3.7%
Unipolarni svet: 21/81 = 25.9%
Bipolarni svet: 6/81 = 7.4%
Tripolarni svet: 15/81 = 18.5%
Multipolarni svet: 36/81 = 44.4%
Nepolarizovani svet : 0/81 = 0% 18
Ugaoni kamen, što znači filozofski temelj na kome počivaju današnji oblici kosmopolisa, nedvosmisleno je postavljen u 6. veku p.n.e., odnosno u "trenutku" kada je pokrenut onaj "kontinuum talasa verovatnoće" koji do danas određuje "centralni poredak"čovečanstva, njegove osnovne koordinate, njegova opšta unutrašnja i spoljašnja strukturalna svojstva, kao i talasnu putanju koju ritmički ispisuje kao vlastitu istoriju.
Jedna impresivna biblioteka radova napisanih od ovog "trenutka" u 6. veku p.n.e. pa do danas, omogućava da se bogata i uzbudljiva intelektualna i socijalna istorija kosmopolisa i njegovih brojnih derivata prilično dobro rekonstruiše. Razume se, prostor za uloge koje različiti koncepti kosmopolisa danas igraju na glavnoj pozornici savremenog sveta, osigurao je onaj prvi talas moderne svetske revolucije. Reč je o procesima na samom početku dubokih strukturalnih transformacija svetskog društva koji su pokrenuti tokom dugog 16. veka (1450 - 1630) i koji su svoj vrhunac dostigli u dobu prosvećenosti, poslednjih decenija 18. veka. Upravo tada, uspostavljen je novi obrazac ljudske istorije kao istorije modernosti, čovečanstvo je transformisao, a svet u kome danas živimo postao je moguć. Sa drugim velikim idejama epohe modernosti – prirodno ljudsko pravo, revolucija, sloboda, pravda, jednakost, čovek građanin, demokratija, privatno vlasništvo, nacija, nacionalni suverenitet, nacionalna država, podela vlasti, sloboda plovidbe, slobodna trgovina, kapitalizam, komunizam – tada se, naime, iskristalisao i skup ideja od značaja za postavljanje ideje kosmopolisa kao ideje moderne svetske države, a naročito za uspostavljanje ili svetskog carstva ili svetske republike, kao dva glavna oblika tog modela mondijalne organizacije. Glavna pozornica za ove događaje bila je postavljena u Evropi i njenim kolonijalnim "produžetcima" u Amerikama, pre svega na istočnoj obali Severne Amerike. Vremenski i sasvim u skladu sa ritmom istorije, ovi događaji imali su da se odigraju posle Tridesetogodišnjeg verskog rata od 1618. do 1648. između zemalja članica Protestantskog Saveza, poznatog kao Evangelistički Savez ili Savez iz Auhausena, a sa druge strane zemalja članica Katoličke Lige , i Vestfalskog mira 1648. kojim je taj rat okončan i uspostavljen novi međunarodni poredak suverenih nacionalnih država kao poredak "Hrišćanskog i Univerzalnog Mira, večnog, istinskog i stoga Bratskog"
Tokom ovog prvog talasa moderne svetske revolucije, koncept svetske vlade pojavio se na sceni posredno, kao autonomna konsekvenca tada snažno obnovljenog ideala antičkog kosmopolisa, odnosno univerzalne svetske države, ovaj put naročito kao univerzalne svetske republike. Godine 1795, na vrhuncu prvog talasa moderne svetske revolucije, Kant u svom Večnom miru ne ostavlja prostor za neki drugi oblik organizovanja ljudskog društva osim za republiku i njene ustanove: "Građansko uređenjeu svakoj državi treba da bude republikansko." Za Kanta, ovo sledi već iz same prirode republikanskog uređenja. "Uređenje koji je zasnovano, prvo: na principima slobode svih članova jednog društva (kao ljudi); drugo: na načelima zavisnosti svih od jednog zajedničkog zakonodavstva (kao podanika); i treće: na zakonu jednakosti svih (kao građana) – jedino koje proističe iz ideje prvobitnog ugovora, na kojoj mora da počiva sveukupno pravno zakonodavstvo jednog naroda – jeste
republikansko uređenje", kaže Kant.
Obnova ideala kosmopolisa u obliku univerzalne svetske republike, uz to i sekularne svetske republike sa njenom sekularnom svetskom vladom, bila je jedna od istorijski novih manifestacija dostignutog kapaciteta, aspiracija i realne moći različitih socijalnih grupa, slojeva i klasa tzv. trećeg staleža, posebno trgovačko-industrijske buržoazije. Mnogi među pripadnicima trećeg staleža, naročito ljudi od knjige, ali i obrazovani građani uopšte, trgovci, industrijalci, brodovlasnici i morepolovci, bankari i finansijeri, videli su čitav poznati svet kao prostor za legitimno zadovoljenje svojih aspiracija i neograničenu ekspanziju. Za njih, radikalni raskid sa starim, strukturalno ograničavajućim poretkom i kanonima artificijelnog, teokratskog kosmosa bio je, otuda, nužan i neizbežan. Ali, na braniku starog poretka artificijelnog kosmosa, nalazila se struktura moći i vlasti koja je tokom istorije počivala na kapacitetu organizovanih religija i njihovih crkava da dostupni svet organizuju kao vlastitu repliku, što znači kao dogmatski, parohijalni i tiranski poredak neslobode univerzalnog teokratskog carstva.
Uostalom, odnos između nosilaca svetovnih i nosilaca duhovnih pretenzija na vrhovnu moć i vlast u ovozemaljskim poslovima, kao savez moći ili kao spor nepomirljivih suparnika, određuje opšti konceptualni okvir – kulturni, religiozni, umetnički, socijalni, politički, ekonomski, moralni, vojni i svaki drugi – ljudske istorije od samog njenog "početka". Povremeno uravnotežavan u oblicima stabilnog poretka udruženog saveza moći prvobitno države i religije, docnije države, religije i ideologije, zatim države, religije, ideologije i korporacije, tako dobro prilagođavan menama istorije da je tokom 20. veka, na primer, čovečanstvo doživelo tiraniju univerzalnog ideološkog carstva, kao i tiraniju univerzalnog korporativnog carstva, povremeno destabilizovan u oblicima pravog rata između ovih konkurentskih struktura moći, taj odnos između nosilaca moći "profanog" sveta i nosilaca moći "sakralnog" sveta, manifestovao se, ispostaviće se kao konstanta dosadašnje istorije, sa prvim državama i prvim organizovanim religijama, pre oko 6.000 godina. Već tada, na "početku", pokazalo se i to da je ljudska zajednica, kao jedini prostor ovog konfliktnog odnosa i jedini prostor u kome se generišu uslovi za njegovo održavanje i obnavljanje, takođe i jedini prostor u kome se taj odnos delotvorno razrešava i može razrešiti u prilog samog čoveka i čovečanstva uopšte. Ovu dimenziju stvarnosti osvetljavaju svi "prvi" epovi čovečanstva, Gilgameš, Mahabharata, Ilijada. Eshil (525/524 - 456) je ovekovečio taj motiv u svom Okovanom Prometeju. Sa promenljivim uspehom, prolazeći kroz periode plima i oseka već u skladu sa ritmom talasa same istorije, ova konfliktna napetost između tiranije i slobode traje i trajaće koliko i samo čovečanstvo.
Danas se, izgleda, ponovo nalazimo u ciklusu karakterističnom po prevlasti protagonista poretka tiranije. Kao reakcija na duboku strukturalnu krizu istorijske demisije svetskog (kapitalističkog) sistema, početkom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se odvija i planetarni proces obnavljanja starog saveza moći između nosilacâ svetovnih (država, ideologija, korporcija) i nosilaca duhovnih (organizovane religije) pretenzija na vrhovnu vlast u ovozemaljskim poslovima. Religiozno ili ideološko fanatizovanje masa koje je preduslov svake tiranije i koje se, zahvaljujući informacionim tehnologijama, danas sprovodi na globalnoj skali, jedna je od posledica ovakvog toka stvari. Veoma uverljivo, to je i pokazao Desetogodišnji rat za jugoslovensko nasleđe 1991 - 2001. Zato je i dalje aktuelno ono što je o fanatizmu kao mračnoj, iracionalnoj strani ljudske prirode i ljudske istorije uopšte, pre 250 godina napisao Volter (Voltaire): "Fanatizam je prema sujeverju ono što je zanos prema grozničavosti, što je bes prema ljutini. Onaj ko pada u zanos, ko ima priviđenja, ko snove shvata kao stvarnost, a uobrazilju kao proročanstva, taj je zanesenjak; onaj koji svoju ludost potkrepljuje ubistvom, fanatik je. […] Ti ljudi su ubeđeni da je sveti duh, kojim su prožeti, iznad zakona, da je njihov zanos jedini zakon koji moraju slušati. […] Na čelu fanatika obično se nalaze hulje i oni su ti koji stavljaju nož u ruke."
Za radikalno poricanje dogmatskog, parohijalnog i tiranskog poretka neslobode univerzalnog teokratskog carstva bio je potreban istinski titanski napor, a još veći napor bio je neophodan da se izvan takvog poretka izađe i zatim osmisli, postavi, razvije i održi jedan drugačiji svet. Zato je tokom poslednjih decenija 18. veka obnavljanje ideala antičkog kosmopolisa kao idealnog poretka slobode, u svakom slučaju kao poretka slobode kapitala, slobode građanina, slobode mišljenja, slobode plovidbe, slobode trgovine i slobode osvajanja, bilo prirodan izbor za svakog onoga ko je bio odlučan da iskorači izvan dogmi starog poretka. Naravno, obnavljanje ideala kosmopolisa kao univerzalne svetske republike ili kao univerzalne svetske imperije, nije se moglo izbeći čak i da tiranija protagonista univerzalnog teokratskog carstva kroz vekove nije bila nametana i branjena sa tako pogubnim posledicama po čovečanstvo i svako lokalno društvo.
Obnova ideala kosmopolisa bila je, naime, neizbežna od onog "trenutka" u kome je nepovratno pokrenut točak mondijalne ekspanzije merkantilnog kapitalizma, a naročito od 24. maja 1543, kada je Nikola Kopernik(Mikolaj Kopernik, Nikolaus Copernicus,1473 - 1543) dobio prvi štampani primerak svog životnog dela De revolutionibus orbiummundi, odnosno De revolutionibus orbium coelestium libri vi , u kome je postavio novu teoriju svega, theory of everything,TOE, kao odgovarajući kosmološki i filozofski okvir za taj svet u nastajanju.
-------------------------------------------
Već u drugoj polovini 17. veka pojam revolutio, revoluzione, revolution, revolucija, kojim je Kopernik označio ritmičko kretanje i povratak u polazni položaj Zemlje i svakog drugog nebeskog tela koje kruži oko Sunca, počeo je da se koristi i za imenovanje radikalnih socijalnih promena koje omogućavaju povratak ljudskog sveta iz neprirodnog poretka tiranije u prvobitni, dakle prirodni poredak ljudske slobode.
Ljudski svet krenuo je talasnom putanjom moderne svetske revolucije. O fenomenu dubokih promena u ljudskom društvu koje nazivamo revolucijama.
.....
Sa ovim transferom pojma revolucija iz Kopernikove astronomije u prostor društvenih odnosa, vrata za izlazak iz poretka tiranije bila su nepovratno otvorena. Prvi moderni protagonisti radikalnih programa za promenu sveta svoje čvrsto utemeljenje imali su u Kopernikovom heliocentrizmu i simboličkom potencijalu ove teorije. Bili su to Bruno (Giordano Bruno, 1548 - 1600) i Kampanela (Tommaso Campanella, 1568 -1639).
Protagonisti moderne svetske revolucije bili su i ostali čvrsto uvereni da će se ljudski svet, kada pređe taj solarni put kao put svojih unutrašnjih radikalnih transformacija, a on je, zavisno od stajne tačke posmatrača, ili pun krug ili spirala, vratiti u svoje prvobitno prirodno stanje i da će na Zemlji ponovo biti obnovljeno zlatno doba, onaj izvorni poredak same prirode koji nije ništa drugo nego poredak ljudske slobode. Idealni prirodni sklad između solarnog i zemaljskog poretka biće tada ponovo, ovaj put i konačno, uspostavljen. Zemaljski kosmopolis, odnosno univerzalna svetska republika, bićе organizovanа u skladu sa univerzalnim solarnim načelima nebeskog poretka.
Protagonisti moderne svetske revolucije takođe su bili i ostali uvereni da će se oba poretka, i onaj nebeski i ovaj zemaljski, najzad ostvariti kao celovita i jedinstvena Univerzalna Harmonija onda kada ljudi, zahvaljujući svom znanju, svojim veštinama i svojim moralnim vrlinama, odgonetnu, dešifruju i shvate sve tajne, arhetipove i simbole koje sadrži Knjiga Prirode sa njenim zakonom sveopšte povezanosti. Do tog časa u raskoraku, dva poretka – zemaljski poredak čije središte je čovek sa njegovim kosmopolisom i nebeski poredak sa Suncem koje kao središte makrokosmosa drži na okupu sve stvari i na nebu i na Zemlji – tada će uskladiti svoje ritmove. Integrisni kao jedinstven deo partiture one gigantske kosmičke simfonije, nastaviće potom da se kreću do kraja vremena. "Jer, svet je jedan. Čovečanstvo je celina." Univerzalni Haos rodiće Univerzalnu Harmoniju, iz Mraka rodiće se Sunce. Sa svojim visokim idealima slobode i etosom socijalnog savršenstva, sa svojim velikim protagonistima i svojim ogorčenim neprijateljima, na scenu svetske istorije zakoračila je moderna utopija
izvor
___________________________
1. Interaktivnu igru Fantastična svetska vlada, Fantasy World Government (Power Playigra dizajnirana po modelu popularne kompjuterske igre Fantasy Football), čiji učesnici treba da izaberu idealnu svetsku vladu, BBC je postavio na stranicu Who Runs Your World, Ko vodi tvoj svet svog Internet portala u leto 2005. Čak 15.000 učesnika iz čitavog sveta, polovina je bila iz SAD, odazvalo se pozivu na učešće u ovim virtuelnim izborima. Sa liste od 100 ponuđenih imena poznatih naučnika, filozofa, sportista, političara, poslovnih ljudi, verskih lidera, muzičara i pripadnika drugih profesija iz čitavog sveta, uključujući i imaginarnog Hari Potera (Harry Potter), na osnovu odgovarajućih propozicija, učesnici ove igre izabrali su jedanaest članova idealne svetske vlade. Po redosledu broja dobijenih glasova, za članove idealne svetske vlade izabrani su:
1. Nelson Mendela (Nelson Mandela, borac za ljudska prava, bivši predsednik Južnoarfičke Republike, dobitnik Nobelove nagrada za mir 1993);
2. Bil Klinton (William JaffersonClinton, bivši predsednik SAD);
3. Dalaj Lama (Dalai Lama, odnosno Lhamo Dhondrub, verski poglavar tibetanskog budizma i tibetanski politički vođa, dobitnik Nobelove nagrada za mir 1989);
4. Noam Čomski(Noam Chomsky, lingvista i filozof, veliki kritičar politike SAD; njegov izbor BBC je proglasio najvećim iznenađenjem ovih izbora);
5. Alen Grinspen (Alan Greenspan, predsednik US Fderal Reserve Bank; posle 14 godina provedenih na dužnosti prvog čoveka američkih i svetskih finansija, otišao je u penziju februara 2006);
6. Bil Gejts (Bill Gates, odnosno William Henry Gates III, osnivač i predsednik korporacije Microsoft čiji je OS instalisan u 97% kompjutera na svetu, od 1993. do 2005. na prvom mestu Forbesove liste 400 najbogatijih Amerikanaca, od 1996. do 2005, sa izuzetkom 1997, takođe prvi na listi Najbogatijih ljudi na svetu);
7. Stiv Džobs (Steve Jobs, odnosno Steven Paul Jobs, suosnivač i predsednik korporacije Apple koja je pokrenula kompjutersku revoluciju 1980, na 67. mestu Forbesove liste 400 najbogatijih Amerikanaca 2005);
8. biskup Desmond Tutu (biskup Johanesburga, dobitnik Nobelove nagrada za mir 1984);
9. Ričard Brenson (Sir Richard Branson, osnivač i predsednik korporacije Virgin, 85. na BBC listi 100 najvećih Britanaca 2002, na 7. mestu liste najbogatijih Sunday Timesa za 2005, poznat kao "milijarder buntovnik", prvi čovek koji je u balonu preleteo Atlanski i Tihi okean);
10. Džordž Soroš (George Soros,suosnivač Quantum Investment Fund, čovek koji je 1992. "slomio Bank of England", osnivač i predsednik Soros Fund Management i Open Society Institute , 27. na Forbesovoj listi 400 najbogatijih Amerikanaca 2005); 11. Kofi Anan (Kofi Annan, aktuelni generalni sekretar OUN).
Нема коментара:
Постави коментар