«Živimo u opsednutom svetu - a to znamo. Ni za koga ne bi bilo nešto neočekivano kada bi se jednog dana nenadano razbuktala ta naša ludost u besnilo, koje bi, kad bi se stišalo, ostavilo sirote evropske ljude tupe i izgubljene; motori bi još i dalje šumili, zastave bi još dalje lepršale -ali duha više ne bi bilo.
kratak izvod
Svagde se sumnja u održivost društvenog sistema u kojem živimo, svagde se javlja neodređen strah od bliže budućnosti, osećaj propadanja i raspada kulture. Nisu to samo zebnje koje nam nadolaze u besanim noćnim časovima, kada plamen života tiho tinja. To su promišljena očekivanja koja se temelje na opažanju i sudu. Činjenice nas pritiskuju.
Jasno vidimo kako su gotovo sve stvari, koje su se nekad pričinjale čvrstim i svetima, postale kolebljivima: istina i čovečnost, razum i pravo. Vidimo državne oblike koji više ne funkcionišu, proizvodne sisteme koji su u agoniji. Vidimo društvene sile koje povećavaju svoje delovanje do besmislenosti. Čini se da bučni stroj tog našeg veličajnog vremena počinje zapinjati. ...Reč kultura raširila se po celom svetu... Holandski, skandinavski i slavenski jezici već su je odavna preuzeli: u španskom, italijanskom i američkoj engleštini sasvim je običajna. ...Kultura ponajpre traži određenu ravnotežu duhovnih i stvarnih vrednosti. Ta ravnoteža omogućava da nastaje takvo društveno stanje koje se od pojedinaca, koji u njemu žive, ceni kao nešto više i bolje nego zadovoljenje puke potrebe i puste volje za moći. ...Neku kulturu možemo zvati visokom i onda ako se ne ističe kakvom naročitom tehnikom ili kakvim velikim kiparskim radovima, ali ne onda ako joj manjka osećaj za milosrđe. ...svaka kultura uključuje u sebi neku težnju...Ako bi savladavanje prirode bio jedini preduslov za opstanak kulture, tada ne bismo imali razloga odricati mravima, pčelama, pticama, dabrovima posedovanje kulture. ...U ime prava ljudske prirode svagde se počinje sumnjati u obavezni autoritet strogo važećeg temeljnog etičkog zakona. ...Želja za spasom, koja tera napred svaku zajednicu i svakog pojedinca, ima stotinu različitih lica. Svaka skupina teži za svojim vlastitim spasom, a da se sva ta delomična nastojanja za spasom ne povezuju u jedan spas, koji bi lebdeo iznad svih i koji bi sve obasjavao. ...Tako su starija vremena posedovala kao uopšteno priznati ideal: poštovanje Boga - pa makar se to shvaćtalo na različite načine - pravednost, krepost, mudrost. ...Ali ako napustimo takve pojmove, javlja se sumnja i u samo jedinstvo kulture. Jer ono što stupa na njezino mesto jest samo zbroj međusobno suprotnih želja. Pojmovi koji danas povezuju svekoliko kulturno nastojanje nalaze se samo u nizu ideja kao: blagostanje, moć, sigurnost (tu su uključeni mir i red). ...Zapravo, zaboravlja se paradoksalna, neizbežna posledica da pojmu kulture ima tek onda mesta kad je ideal, koji određuje usmereno držanje, obuhvatniji i viši nego interesi same zajednice. ...Oko umetničke proizvodnje zatvorio se circulus vitiosus [pogrešan, pokvaren krug], unutar kog umetnik zavisi od medija, a time od mode, a oboje opet od trgovačkih interesa. Čini se da se od državnog pa sve do porodičnog života sve raspada...
U društvu u kojem vlada opšte obrazovanje, opšti i direktni publicitet svega što se dnevno događa, i na veliko provedena podela rada, postaje prosečan čovek sve manje upućen na vlastito mišljenje i na vlastito izražavanje. To može možda za trenutak izgledati paradoksalno. ...Još je teže opisati efekat političke reklame. Je li čovek, kada ide na glasanje, zaista potaknut na odluku pri nekom izboru gledanjem različitih mačeva, sekira, čekića, pesnica, zalazećih sunca, krvavih ruku i strogih [te današnjih neprestano smešećih] lica, koje mu stranke pred očima dočaravaju? ...Sigurno je da reklama u svim svojim oblicima računa s oslabljenom sposobnosti rasuđivanja i, svojim preteranim širenjem i nametanjem, sarađuje na tom slabljenju. [Začuđuje također u tzv. demokratskim i integracijama stremećim sistemima da usprkos postojanju stotinjak demokratskih stranaka inače u ukupnosti neglupi narod popušta pred voljom pojedinaca koji glasaju za dve iznimno blesave stranke koje time postaju jaki učesnici "dođi-prođi" ponašanja vlasti koju izabire zapravo mali deo ukupnog na izborima odazvanog biračkog tela, tako da od demokracije - "vladavine naroda" - stvara u biti ono što ona nije, te time u (ne)potpunosti legalizuje pravo na pobunu.] ...Nauka, ukoliko je ne drži neko više načelo, predaje svoje tajne bez otpora tehnici, koja je narasla u prekomernost i koja se komercijalno vodi; a tehnika, koja je po sebi još manje zauzdana vrhovnim načelom koje podržava kulturu, stvara sredstvima nauke sva ona oruđa koja od nje zahteva organizam moći. ...Prema računanju koje se temelji na nauci o nasleđivanju i nauku o narodu , dovelo bi, pri onolikom neprestanom ograničavanju broja dece koliko se to danas provodi u većini zapadnih evropskih zemalja, do izumiranja domaćeg stanovništva u samo nekoliko naraštaja. ...Jer zašto bismo nastojali održati neku kulturu, kad uopšte neće više biti naslednika koji bi je bili dostojni?
...Je li filozofija započela ples, a društvo ga prihvatilo? Ili moramo tu okrenuti sud i priznati: tu je filozofija plesala kako je život svirao? [Današnji svet je preplavljen sveopštim "sviranjem" i birokratskim "plesom", ali to će ga koštati postojanja. Klipani koji smeju parkirati svoju nepošteno zarađeni automobil "sviralu" na povlaštenom mestu mogu pričati narodu o "jednakosti svih pred zakonom", ali ne i pojedincima.] ...Dakle, prema tome država sme sve. Ona se vlastitim određivanjem svoga interesa moći i vlastitom odlukom kršiti zadanu reč. ... [Država] se sme protiv neprijatelja boriti svim sredstvima koja služe svrsi, pa čak i vražjim ratom bakterija. ...kad sam bio mlad, moglo se čitati u školskim knjigama da jedino neki narodi na najnižem stepenu kulture koriste otrovne strelice, a taj običaj nestaje u kulturi na višem stepenu. Zaista ne znam je li to još stoji u školskim knjigama. Ako to stoji, već iz pristojnosti vreme je da se izmene... školske knjige ili mi sami. ...Države će se i dalje u prvom redu i pretežno ravnati prema svome interesu ili prema onom što drže za to; međunarodni moral imaće muke da ih prisili da pređu bar milimetar preko crte koju njima propisuje taj interes, tj. strah od međunarodne solidarnosti. Ali taj milimetar predstavlja prostor časti i poverenja i veći je nego hiljadu milja volje za moći i nasilja! ... Platon je nazvao ljude igračkama bogova. Danas se može reći da ljudi većinom koriste svet kao svoju igračku. ...Koliki ljudi kucaju da ne bude uroka, a svesno misle da u to ne veruju".
Нема коментара:
Постави коментар