Occupy pokret

Okupiraj Wall Street ili Okupirajmo Wall Street

17 septembar 2011

Juče  se Amsterdam priključio  occupy pokretu. Na  Beursplein-u  bilo je prema medijima preko 1400 ljudi iz cele zemlje. Skup je protekao u tipičnoj holandskoj atmosferi, karnevalski  uz muziku, sa  maštovitom kostimografijom, još interesantnijom  režijom kojoj su posebno doprinela imena koja niko nije očekivao na okupljanu naroda na trgu.  

Poruka skupu ujedno i poruka skupa bio je kraći tekst  koga je potpisao Emile Roemer, predsednik  SP parlamentarne grupe. 

 "Novac je za čoveka

Čovek nije za novac

 F inansijska tržišta su se odvojila od stvarne ekonomije.Neoliberalizam je oslobodio svetski kapital, od odgovornosti prema opštem interesu.

Od ranih 80-tih su puštene  uzde potrebne za obuzdavanje  finansijksog tržišta. To je imenovano  liberalizacijom koju je  zahtevao duha novog vremena. Totalna sloboda vukova značila je smrt ovcama. 

F inansijska  trgovina bi trebala biti u  službi ekonomije. U pravoj ekonomiji se proizvodi hrana, grade kuće i stvara sve što nazivamo jednim imenom blagostanje.

Današnja finansijska tržišta ne proizvode ništa ili proizvodi balone koji koštaju milijarde. Da je godišnja zarada berze veća nego ona koju ostvare teškim radom  svi ljudi zajedno, je dokaz perverznosti sistema.

Duh vremena se srećom potpuno menja. Svaki razuman čovek vidi da je u današnjem sistemu nešto fundamentalno pogrešno.Prihodi ovakvog sistema pripadaju  pojedincima, a kada se taj isti sistem uruši sve se rasporedi na zajedničke troškove. 

Širom sveta ljudi se suprostavljaju nepravedno preživelom sistemu. 21 vek zahteva nov,moderan  sistem koji osigurava dostojanstvo, jednakost i solidarnost ljudi.  

Finansijsko tržište će se morati smanjiti.

17 ovog meseca biće tačno mesec dana od prve akcije "Occupy pokreta". Demonstracije  protiv vodećih američkih banaka i multinacionalnih korporacija, koje su počele u New Yorku, proširile su se na ostale američke gradove (Los Anđeles, Baltimor, Filadelfiju, Sent Luis, Vašington, kolevku hipi pokreta San Francisko, Denver, Čikago, Boston, Sijetl, duž istočne i zapadne obale i u pojedinim centralnim gradovima) i ceo svet.  Za protekli mesec dana pokretu su se pridružila  662 grada. 

U Nemačkoj su demonstracije održane u Frankfurtu, Berlinu, Kelnu, Minhenu, Hamburgu, Hannoveru i Štutgartu. " Vi špekulišete sa našim životima",  "Vi se kockate sa našom budućnošću" ..To je suština poruka demonstranata u Frankfurtu ispred ofisa na Evropske Centralne Banke (ECB).

U Beču se okupilo oko 1.400 građana, a pozivu na protest odazvali su se pre svega mladi ljudi, koji su izašli na ulice sa maskama hakerske grupe „Anonimus“.  

U Londonu je početak demonstracija krenuo krajnje obazrivo sa 300 stotine okupljenih u finansijskom srcu grada. Policija je sprečila pristup londonskoj berzi.  

I u Sidneju se broj demonstranata kretao oko slične  cifre (500). Okupljeni na šetalištu  Martin Place su nosili panoe sa tekstovima, a organisator Josh Lees je izjavio da je namera ovog pokreta da otvori na neodređeno vreme  kamp. među demonstrantima su bili članovi  stručnih udruženja, komunisti, Aboriđani, i naravno ostali građani. Demonstriralo se i u Melburnu.

Na Novom Zelandu  je izašlo stotinak ljudi u  Auklandu, Wellingtonu en Christchurcu,  u Koreji,  Filipinima, Hongkongu.

 Na protestima u Sloveniji oko 300 ljudi okupilo se u Ljubljani, nešto manje ih je bilo u Mariboru, dok je u Kopru protestovalo više hiljada ljudi. Videle su se parole „Politika+kapital=naša beda”, „Šakalima Slovenije lisice”, „Ko seje bedu, žanje bes” i „Prava su izborena, a ne poklonjena”. 

U centru Beograda se okupilo stotinak ljudi s transparentima „Nećemo da plaćamo njihovu krizu.
Mi smo 99%”, „Isključi TV, otvori oči”, „Kapitalizam je terorizam”, „Nećemo dugove i stranu dominaciju, hoćemo balkansku federaciju”.
U Novom Sadu se na protestu okupilo svega tridesetak ljudi.


Više stotina građana protestovalo je i u Sarajevu, a u Podgorici svega nekoliko desetina zbog čega nije bilo najavljene šetnje

A meričke demonstracije protiču sa policijom i desetinama i stotinama uhapšenih demonstranata. Juče je policija na  Brooklyn Bridgu u centru  New Yorka zadržala više od  700 demonstranata koji su blokirali most. Mnogi su ,prema organizatorima, uhapšeni i pre same akcije. Saobraćaj je bio satima zaustavljen.  

 U Denveru je takođe ovih dana  uhapšenih 23,  iz šatorskog kampa ispred Parlamenta,  u  Sietlu   desetak  kada su demonstranti hteli postaviti svoje šatore u jednom parku.

D emonstriraju ljudi različitih godišta, i porekla, s tim da se ističe vidno prisustvo studenata, nezaposlenih, penzionisanih i  radnika. Poruke su socijalnog tipa, sadržajem vezane za  nepravednu podelu bogatstava, privatizaciju državnih službi, vidno osiromašenje ljudi nižeg i srednjeg sloja, nedostatak socijalne pomoći.  Na pojedinim skupovima su spomenuti ratovi u  Iraku i Avganistanu. Mnogi demonstranti dolaze na mesta okupljanja iz udaljenih lokacija.

U pojedinim gradovima su akcije izmakle kontroli. Po uhodanom scenariju sve bi krenulo sa pozivom na mirne demonstracije a potom bi se u neko vreme izdvojili pojedinci i  grupe.  Medijima kruže uobičajene  slike prevrnutih,zapaljenih automobila, razbijenih stakala prodavnica. Prema izveštačima u  protest bio najžešči u Rimu. Protest  se pretvorio u nasilje, kada se iz grupe od oko 100.000 demonstranata izdvojila grupa anarhista (govori se o grupi od 40) koja je počela da lomi i pali sve pred sobom. Stradala su stakla na bankama, državnim institucijama i velikim trgovinskim lancima, a zapaljeno je više automobila. Policija je odgovorila bacanjem suzavca i upotrebom vodenih topova i u centru Rima došlo je do žestokih sukoba. Šteta se  približila milionskoj cifri.

O ccupy pokret mobilizira ljude preko socijalnih mreža Facebook i Twitter. Jasno je da je on pokret levih političkih opcija pa ne čudi da ga podupiru istaknute ličnosti ove političke opcije. O tome drugi put, žurim , jurim...čeka me brdo posla.