“I najslabiji zvuk proizvodi beskrajni eho. Poremećaj je stvoren nevidljivim talasima bezobalnog prostora, i njegova vibracija se nikada potpuno ne gubi. Ta energija jednom izdvojena iz sveta materije i upisana u imaterijalni svet živeće zauvek.”
H.P. Blavatsky, “Izis Unveiled”, (Otkrivena Izida),1877.
Večeras sam slušala muziku. Prvo violine, onda gitare, panovu frulu i na kraju oboe. Dugi niz godina pisala sam muzičku kritiku. Dosta nezgodan posao. Neko sedi godinama, vežba po šest, sedam do deset sati dnevno i onda ga kritičar uništi za par minuta. Etika je bila prvi neprijatelj mog zanata. Da bi rešili taj problem morate se odreći udobnosti mirnog života, uhvatiti se u koštac sa ljudima a ne samo rečima nedovoljnim da iskažu tananost umetnosti. Talente ne možete promašiti. U njihovoj izvedbi gubi se granica između muzike i sveta. To iščeznuće svega osim muzike daje talentu posvećeno mesto. Pred njegovim sjajem ostali postaju nespretni šegrti kojima morate što pre reći da se ne prihvataju posla kog nikada neće uspeti usavršiti. Etika Vam nalaže da im to kažete na način da shvate da im činite veliku uslugu. Ah, kako bi bilo dobro da ljudi sami shvate, ali obično ne shvataju.
I tako kritičar uz muku umetnosti na leđa natovari ljudske sujete, odnose, klanove, njihove nepisane zakone i ipak precizne i stroge. Takvo okruženje umetnosti deluje suprotno od onog što umetnost proklamuje i zahteva. Hipokrizija društva razara samu umetnost. Umetnost prelazi na poziciju dva, živi umetnici i odnosi zauzimaju prvo mesto, a uloga kritičara, u suštini ionako bremenita, dodatno se komplikuje.
Jedno od standardnih pitanja prijatelja je bilo -" Kako uspevaš da proceniš ?" Ne želeći ih povrediti isuviše oštrom kritikom licemernih odnosa kojima su sami doprinosili, odgovarala sam:
- Frekvencijom. Kad imate dobar sluh osetite "ko je uštiman, a ko ne ".
Naravno mislila sam na unutrašnju zvučnost umetnika, njegovu usaglašenost sa frekvencijama koje je stvarao. U to vreme se frekvencijama nije polagala tolika pažnja. Bilo je to vreme kada smo i mi, koji smo se bavili teorijskim disciplinama muzike, jedva uspevali doći do najnovijih informacija. Odsustvo najsvežije literature navodilo nas je na mukotrpna istraživanja postojeće, na preispitivanje znanja starih škola koje su u našoj struci bile neshvtaljivo inspirativne. Sa druge strane smo imali sreću da se krećemo po najzabitijim područjima, slušamo uživo tradicionalnu muziku, instrumente, prisustvujemo običajima. Kada na delu, ispred svojih očiju vidite snagu ljudskog glasa koji lomi stakla, pokreće predmete, onda to postaje ČINJENICA koja ne traži nikakve dodatne naučne ekspertize i objašnjenja. A tek istok!!!
Sa razvojem tehnologije otvoren nepregledan prostor zvuka. Tako sam i ja naknadno shvatila značenje sopstvenih reči. Mišlju da postoji unutrašnja zvučnost tela i uopšte vibriranje svega postojećeg, izražavala sam svoju poetičnu, metaforičnu zamisao strujanja i ne sanjajući do koje se dubine vibracije protežu, i ne sluteći njihovu najvažniju dimenziju. Vibracije suštinski određuju materijalni svet, sve vibrira. Nije u pitanju samo pokret, već pokret određene informacije.
POKRET
Ne mogu da Vas ne podsetim na jedan školski primer geštalt psihologije kojim se objašnjavala važnost analize celine, a ne samo delova.
' U mraku, dve lampice se brzo naizmenično pale i gase;' Mi jasno opažamo da se svetlo kreće levo-desno, mi opažamo POKRET, ili preciznije svetlost u pokretu. U ovom procesu je svojstvo delova svetlo, a pokret je svojstvo celine, i postoji samo u našem opažanju.
Muzika je dugo podrazumevala isključivo artikulisane zvukove, tonove. Sa savremenom muzikom je preskočena granica razdvajanja pa je i neartikulisani zvuk postao temelj muzike. Zbog toga danas u istraživanjima ne samo o muzici, nego i o prirodi zvuka izvan bazične discipline-akustike - pre koristimo pojam zvuk, nego ton. Ova dinstinkcija je jako bitna.
- Frekvencijom. Kad imate dobar sluh osetite "ko je uštiman, a ko ne ".
Naravno mislila sam na unutrašnju zvučnost umetnika, njegovu usaglašenost sa frekvencijama koje je stvarao. U to vreme se frekvencijama nije polagala tolika pažnja. Bilo je to vreme kada smo i mi, koji smo se bavili teorijskim disciplinama muzike, jedva uspevali doći do najnovijih informacija. Odsustvo najsvežije literature navodilo nas je na mukotrpna istraživanja postojeće, na preispitivanje znanja starih škola koje su u našoj struci bile neshvtaljivo inspirativne. Sa druge strane smo imali sreću da se krećemo po najzabitijim područjima, slušamo uživo tradicionalnu muziku, instrumente, prisustvujemo običajima. Kada na delu, ispred svojih očiju vidite snagu ljudskog glasa koji lomi stakla, pokreće predmete, onda to postaje ČINJENICA koja ne traži nikakve dodatne naučne ekspertize i objašnjenja. A tek istok!!!
Sa razvojem tehnologije otvoren nepregledan prostor zvuka. Tako sam i ja naknadno shvatila značenje sopstvenih reči. Mišlju da postoji unutrašnja zvučnost tela i uopšte vibriranje svega postojećeg, izražavala sam svoju poetičnu, metaforičnu zamisao strujanja i ne sanjajući do koje se dubine vibracije protežu, i ne sluteći njihovu najvažniju dimenziju. Vibracije suštinski određuju materijalni svet, sve vibrira. Nije u pitanju samo pokret, već pokret određene informacije.
POKRET
Ne mogu da Vas ne podsetim na jedan školski primer geštalt psihologije kojim se objašnjavala važnost analize celine, a ne samo delova.
' U mraku, dve lampice se brzo naizmenično pale i gase;' Mi jasno opažamo da se svetlo kreće levo-desno, mi opažamo POKRET, ili preciznije svetlost u pokretu. U ovom procesu je svojstvo delova svetlo, a pokret je svojstvo celine, i postoji samo u našem opažanju.
Jedna od najneverovatnijih karakteristika načina čovekovog razmišljanja je ta, što je svaki delić jedne informacije u međusobnoj korelaciji sa svim ostalim delovima informacije. Ovaj momenat je od izuzetnog značaja za shvatanje prirode zvukova, odnosno muzike koja nije ništa drugo nego zvukovi u pokretu.
Muzika je dugo podrazumevala isključivo artikulisane zvukove, tonove. Sa savremenom muzikom je preskočena granica razdvajanja pa je i neartikulisani zvuk postao temelj muzike. Zbog toga danas u istraživanjima ne samo o muzici, nego i o prirodi zvuka izvan bazične discipline-akustike - pre koristimo pojam zvuk, nego ton. Ova dinstinkcija je jako bitna.
Često zaboravljamo koliko su čula od vitalnog značaja za naš svakodnevni život. I nauka im je tek 70-tih godina vratila značaj koji im pripada. Dugo vremena se mislilo da su svest i podsvest početak psihičkog života, ispostavilo se da su to ipak čula. Oseti su prvi impulsi.. Informacija kreće od čula ka svesti. Na primeru životinjskog sveta lakše je pokazati fenomen čula jer je kod životinja sve mnogo izoštrenije obzirom na njihovu konstituciju prilagođenu borbi za opstanak.
Zvučni talasi su kod životinja varijacije pritiska bilo vazduha ili vode. Mozak životinje tumači talase pritiska, koji putuju kroz vazduh ili vodu, a tek se kroz uši otkrivaju kao zvuk. Vodozemci i gmizavci ne poseduju ušnu školjku. Umesto toga, njihovi ušni bubnjići se nalaze na bočnoj strani glave - lako vidljivi na mnogim žabama i gušterima - ili ispod kože, kao što je slučaj sa zmijama. Vibracije dopiru kroz čvrste materijale. Tako zmija prepozna vibraciju koraka koji se prenose preko tla pomoću kosti čeljusti i lobanje. Kao i kod vida, različiti tipovi životinja imaju različite oblasti osetljivosti. Kit čuje niže frekvencije, koje se kreću i stotinama kilometara kroz okean, dok slepi miš prepoznaje zvuk sa frekvencijom i do 100 000 ciklusa u sekundi. Gornja granica frekvencije kod ljudi je oko 20 000 ciklusa u sekundi.
NAJNOVIJA ISTRAŽIVANJA U VEZI FREKVENCIJA
Naučnici su otkrili da su naša čula osetljivija na mnogo širi spektar frekvencija, nego što se to pre smatralo. Tako su npr. otkrili da je naš vizuelni sistem takođe osetljiv i na zvučne vibracije, da naše čulo mirisa delomično ovisi o tzv. “osmičkoj frekvenciji” i da su čak ćelije našeg tela osetljive na široki spektar frekvencija. Ova otkrića sugerišu da se u holografskom domenu mozga ove vibracije razvrstavaju, sortiraju i pretvaraju u konvencionalnu percepciju.
EHO
Slepi miš poseduje ekstremnu osetljivost na visoke frekvencije. On se krećeu pomoću zvuka, emitujući neprekidan tok visokih tonova čijim EHOM se procenjuje blizina prepreka i plena. Što je veća visina pulsa to je sistem efikasniji. Interesantno je da uši mnogih noćnih leptira imaju sposobnost da reaguju na ovaj ultrazvučni puls. Slepi miševi su njihovi najveći neprijatelji, ali je prednost noćnih leptira što mogu da ih čuju kada dolaze.
HOLOGRAFSKA STRUKTURA ZVUKA
Jedna važna napomena u vezi naše zvučne orijentacije: začuđen činjenicom da su ljudi u stanju da lociraju izvor zvuka bez potrebe da okrenu svoju glavu, čak i u slučaju da čuju na samo jedno uho, argentinsko – italijanski naučnik, Hugo Zucarelli je otkrio da se ova sposobnost može objasniti holografskom teorijom.
Zucarelli je takođe razvio tehnologiju holografskog zvuka, odnosno tehniku snimanja zvuka koja je u stanju da reproducira akustične tonove sa jednim izvanrednim realizmom.
ZVUK I ČOVEK
Već novorođenče u prvim danima života raspoznaje zvuk, majke( i miris ). Osim što čovek čuje određene ( ne sve ) zvukove, oni na njega imaju različito dejstvo, pojedini privlače, pojedini odbijaju. Poznato je da se u tihom okruženju osećamo opuštenije, dok nas, na primer, gradska buka, elektronski zvukovi, grmljavina, uznemiravaju.
Zvukovi mogu biti asocijativni i kao takvi izazivaju određene reakcije ( stimulans-reakcija ) fiziološke i emocionalne. Stare civilizacije, pogotovo istočnjačke,imale su razrađene ne samo teorije o uticaju muzike na čoveka i tehnike zvučnih "terapija".Primera je bezbroj, a podsetićemo samo na gong, koji je do današnjih dana ostao pojam relaksirajućeg zvuka.
Istorijsko značenje : muzika sfera
Muzika sfera ili Harmonija sfera, drevni je filozofski koncept koji razmatra razmere u kretanjima nebeskih tela - Sunca, Meseca i planeta - kao oblik muzike ( Srednjovekovni latinski izraz za muziku). Ova "muzika" se obično ne smatra doslovno zvučnom - čujnom, već harmonijskim, matematičkim ili religijskim konceptom. Ideja je nastavila da živi sve do kraja renesanse i uticala je na mnoge naučnike, uključujući i humaniste.
Otkriće preciznog odnosa između visine muzičke note i dužine niza koji stvara pripisuje se Arhiti; on je prvi uočio kako visina tona zavisi od dužine
strune i kako su dužina strune i visina tona obrnuto proporcionalni, premda mehaničko deljenje dužine strune ne daje neposrednu predstavu o visini tona. Arhita je tako došao i do tri tipa proporcija i razlikovao aritmetičku, geometrijsku i harmonsku proporciju; na taj način pitagorejci su postavili empirijske osnove
muzičke akustike i prvi formulisali neke od pojmova i principa muzičke teorije; razume se, ako je rani pitagoreizam izražavao većiinteres za praksu i eksperiment ("pitagorejci su valjani ljudi koji daju posla žicama i ispituju ih" (Država, 531a)), to je samo znak toga da su stariji pitagorejci muzičkim fenomenima pristupali empirijski.
Pitagorejci nisu samo postavili matematičke osnove u muzici već i u čitavom svemiru (postojanju). Njihovo osnovno načelo je da red brojeva određuje kretanje prirode, suštinu stvari i bića. Brojevi su nepromenjiva osnovica, a njihov sklad je uslov harmonije - savršenstva. Za njih je najvažnija grupa brojeva i odnosa tzv.grupa tetraktis. Četiri elementa: vatra, voda, vazduh i zemlja čine Svetu četvorostrukost ili tetraktis.To je začetak uvođenja četvornosti ( 3D prostor ) u posmatranje postojanja i prostornosti.
Pitagorejsko učenje o brojevima moglo bi se razdvojiti na : učenje (a) o samim brojevima, tj, o bogovima kao brojevima, (b) o kosmosu kao broju, (c) o stvarima kao brojevima, (d) o dušama kao brojevima i (e) o umetnosti kao broju. tu spadaju pitagorejska razmatranja o muzici i brojevima.
Može se reći da su Pitagorejci zaključili da su matematički odnosi u muzici izraženi kao "tonovi", odnosno, da su tonovi energije koje se manifestuju u brojevima, vizuelnim oblicima i zvukovima - sve to povezano proporcijama. . Odnose u muzici Pitagorejci su povezali sa kosmosom i to je taj koncept muzike sfera. Sunce, Mesec i planete emituju svoj vlastiti jedinstveni zvuk baziran na njihovoj orbitalnoj revoluciji, a kvaliteta života na Zemlji odražava nebeske zvukove. Muzika sfera je fizički neprimetna za ljudsko uho- nečujna.
Nakon Pitagore, Platon je astronomiju i muziku opisao kao "dvostruke" studije senzualnog prepoznavanja: astronomiju za oči, muziku za uši a obe zasnovane na prepoznavanju brojčanih odnosa. Platon je jedan od prvih značajnijih teoretičara muzike koji je izrekao poznatu misao da je muzika živo biće istog prirodnog reda kao i ostala. Ako je mislio da sve vibrira i da je život vibracija, bio je u pravu.
Aristotel je kritikovao ideju da nebeska tela stvaraju zvuk u kretanju u kontekstu vlastitog kosmološkog modela.
Tetrakis se za Pitagoru sastoji od deset tačaka, koje su poredane o obliku trougla - 1+2+3+4=10. Desetica je po Pitagori suma prva četiri broja i četvrti broj u trouglu koji u sebi sadrži celi brojčani sistem.
Oktava 1/2 Kvinta 2/3 Kvarta 3/4
Johan Kepler je preuzeo metafizički koncept Grka koji je počivao na vezi muzike sa matematikom/geometrijom i astronomijom. On je posvetio mnogo vremena matematičkom istraživanju muzike i kosmosa nakon objavljivanja Mysterium Cosmographicum (Misterija Kosmosa) pokušavajući uskladiti svoje podatke s onim za što je verovao da je prava priroda kosmosa. Godine 1619. Kepler je objavio Harmonices Mundi- univerzalna muzika (doslovno Harmony of the Worlds), šireći pojmove koje je uveo u Misteriji kosmosa, zauzimajući stav da muzički intervali i harmonije opisuju pokrete šest poznatih planeta tog vremena. Verovao je da se taj sklad, iako uhom nečujan, može čuti dušom, i da daje "vrlo ugodan osećaj blaženstva.
Delo Harmonices Mundi sastoji se od pet knjiga, to jest poglavlja. Prva i druga knjiga daju kratku raspravu o pravilnom poliedru i njihovim kongruencijama, ponavljajući ideju koju je uveo u Mysteriumu da pet redovnih krutih tela, poznatih od antike, definišu orbite planeta i njihovu udaljenost od Sunca. Knjiga tri se usredotočuje na definisanje muzičkih harmonija, uključujući sklad i nesklad, intervale (uključujući probleme samougađanja), njihove odnose prema dužini niza i ono što muziku čini ugodnom za slušanje. U četvrtoj knjizi Kepler predstavlja metafizičku osnovu, zajedno s argumentima zašto se sklad svetova obraća intelektualnoj duši na isti način kao i sklad muzike. Ovde on takođe koristi prirodnost tog sklada kao argument za heliocentrizam. U petoj knjizi Kepler detaljno opisuje orbitalno gibanje planeta i kako se taj pokret gotovo savršeno podudara s muzičkim harmonijama. Konačno, nakon rasprave o astrologiji u petoj knjizi, Kepler završava Harmonices opisujući svoj treći zakon, koji kaže da je za bilo koji planet kocka polu-glavne osi svoje eliptične orbite proporcionalna kvadratu njegovog orbitalnog razdoblja.
Veza između muzike, matematike i astronomije ( muzika sfera ) imala je dubok uticaj tokom istorije. Na osnovu takvog stava muzika je uključena u Quadrivium, srednjovekovni nastavni plan i program koji je objedinjavao aritmetiku, geometriju, muziku i astronomiju, a zajedno s Triviumom (gramatika, logika i retorika). To je činilo sedam liberalnih umetnosti.
Frekvencije muzike, boja, svetlosti
Johan Kepler je preuzeo metafizički koncept Grka koji je počivao na vezi muzike sa matematikom/geometrijom i astronomijom. On je posvetio mnogo vremena matematičkom istraživanju muzike i kosmosa nakon objavljivanja Mysterium Cosmographicum (Misterija Kosmosa) pokušavajući uskladiti svoje podatke s onim za što je verovao da je prava priroda kosmosa. Godine 1619. Kepler je objavio Harmonices Mundi- univerzalna muzika (doslovno Harmony of the Worlds), šireći pojmove koje je uveo u Misteriji kosmosa, zauzimajući stav da muzički intervali i harmonije opisuju pokrete šest poznatih planeta tog vremena. Verovao je da se taj sklad, iako uhom nečujan, može čuti dušom, i da daje "vrlo ugodan osećaj blaženstva.
Delo Harmonices Mundi sastoji se od pet knjiga, to jest poglavlja. Prva i druga knjiga daju kratku raspravu o pravilnom poliedru i njihovim kongruencijama, ponavljajući ideju koju je uveo u Mysteriumu da pet redovnih krutih tela, poznatih od antike, definišu orbite planeta i njihovu udaljenost od Sunca. Knjiga tri se usredotočuje na definisanje muzičkih harmonija, uključujući sklad i nesklad, intervale (uključujući probleme samougađanja), njihove odnose prema dužini niza i ono što muziku čini ugodnom za slušanje. U četvrtoj knjizi Kepler predstavlja metafizičku osnovu, zajedno s argumentima zašto se sklad svetova obraća intelektualnoj duši na isti način kao i sklad muzike. Ovde on takođe koristi prirodnost tog sklada kao argument za heliocentrizam. U petoj knjizi Kepler detaljno opisuje orbitalno gibanje planeta i kako se taj pokret gotovo savršeno podudara s muzičkim harmonijama. Konačno, nakon rasprave o astrologiji u petoj knjizi, Kepler završava Harmonices opisujući svoj treći zakon, koji kaže da je za bilo koji planet kocka polu-glavne osi svoje eliptične orbite proporcionalna kvadratu njegovog orbitalnog razdoblja.
Veza između muzike, matematike i astronomije ( muzika sfera ) imala je dubok uticaj tokom istorije. Na osnovu takvog stava muzika je uključena u Quadrivium, srednjovekovni nastavni plan i program koji je objedinjavao aritmetiku, geometriju, muziku i astronomiju, a zajedno s Triviumom (gramatika, logika i retorika). To je činilo sedam liberalnih umetnosti.
Kepler, Harmonices Mundi
Postoje samo 3 boje,
10 brojeva i
7 nota,
važno je ono što činimo sa njima.
crvena C
narandžasta D
zuta E
zelena F
plava G
indigo A
ljubičasta B
Kada bi napravili klavir (podešen po dijatonskoj lestvici) sa 49 oktava dve najviše oktave, krajnje desne tipke, odgovarale bi frekvencijama boja 7 primarnih boja spektra svetlosti, 7 duginih boja!
10 brojeva i
7 nota,
važno je ono što činimo sa njima.
crvena C
narandžasta D
zuta E
zelena F
plava G
indigo A
ljubičasta B
Tišina kao ljudski fenomen je odustvo zvukova koje ne registruje ljudsko uho. To što zvukove ne čujemo ne znači da ih nema. Našim čulom sluha registrujemo samo određenu skalu zvukova, određene frekvencije. Da li su zvukovi izvan našeg dometa zvukovi, dakle vibracije koje se čuju ili samo vibracije. Naizgled glupo pitanje, ali nije.
Vibracije nisu isto što i zvuk.Uzećemo primer svetla. Po numeričkim odnosima muzički intervali odgovaraju bojama iz spektra duge. Reč je o istim vibracijama, frekvencijama. Da li je to dovoljno da svetlost u fizičkom smislu prozovemo muzikom? Nezavisno od toga kako šta nazivamo, imenujemo, činjenica je da se pojedine identične vibracije manifestuju na različit način i da ih čovek registruje različitim čulima, što znači i različito doživljava. U tom smislu je napravljena paralela između muzike i svetla. Na toj osnovi se izveo zaključak da je svetlo zvuk.
PITAGORINA MUZIKA:
Podsetite se -Energija vibrira na različitim frekvencijama.Frekvencija je brzina vibracije. Energija koja sporo vibrira ima nižu frekvenciju i karakteristična je za čvrstu i neživu materiju.Energija koja brzo vibrira ima višu frekvenciju.Živa bića imaju višu frekvenciju.
Terapiju muzikom možete sami izvesti. Odaberite muziku koja Vas umiruje , stavite slušalice na uši, odaberite miran kutak u prostoru i slušajte. Ako Vas je nešto oneraspoložilo i ako se osećate loše znači da se nalazite na frekvenciji privlačenja loših stvari. Svi smo mi iskusili lančanu reakciju započetu jednom lošom mišlju. Jedna loša misao privukla je drugu, frekvencija se ustalila i sve je krenulo nizbrdo. Dobra je vest ta da frekvenciju možemo promeniti svesnom promenom svojih misli.
Od nas zavisi da li smo spremni na promene. Trebamo se okrenuti mislima i osećajima koji vibriraju na pozitivnoj frekvenciji. Ako to ne možete sami slušajte muziku, čitajte viceve, šale, uradite bilo šta što će vas izbaciti iz negativnog raspoloženja
Od nas zavisi da li smo spremni na promene. Trebamo se okrenuti mislima i osećajima koji vibriraju na pozitivnoj frekvenciji. Ako to ne možete sami slušajte muziku, čitajte viceve, šale, uradite bilo šta što će vas izbaciti iz negativnog raspoloženja
7 коментара:
Smatram sebe muzicki obrazovanim i ne priznajem ti da je muzika u meni..he.he..heee.
Lepo je popiti kafu sa tobom.Navuces se pa redovno otvoris stranicu i kada te nema malo je neobicno.
Necu te obasuti pitanja,a rado bih.Jutros sam u prvoj pauzi malo preleteo internetom. Znas kako je,imam na dohvat ruke tebe i sada treba da se"zamaram"trazeci.Salim se.Nemam vremena.
Matematika je moja oblast.Ipak ne mislim da je ona bice nego forma.Stara skola se bavila pitanjem sustine i forme.Duga ima odnose oktave,ali dugini do re mi fa ne zvuce.Jesmo od iste materije,ali kombinacije su nam drugacije.Da nije tako verovao bih u Darvina. Ovako mi ne polazi za rukom.Visak ponosa mi ne dozvoljava he,hee.Istina majmuna oko mene i svih ostalih vrsta koliko hoces.
Da te cujem ?
Z.
Prvo izvinjenje za tisinu.Opravdano.
U nasem, makrosvetu zvukove cujemo u rasponu od 20Hz i 20000 Hz.To je za nas realan zvuk.Oko nas,izvan dosega cula,ostaje pozamasan deo.
U mikrosvetu postoje zakoni drugog reda.Da ne ponavljam ono sto znas ( kvantna) vec samo sustinu.A ta je da svaki oblik ili pojava ima odredenu( svoju) vibraciju ili zvuk.Sve vibrira,sve je energia,sve je zvuk.I nasa misao.To je osnova starih i novih shvatanja da misli rezoniraju sa energetskim poljima vibracija koje nas okruzuju.
Ako prihvatimo ovu tezu dolazimo do zakljucka da je sve aktivno vibratorno polje koje kroz vibraciju kao univerzalni jezik razmenjuje informacije.
U mikro svetu,nasem telu, informacije izmedu celija odvijaju se tim putem. Mozes to zvati muzikom ili ne,potpuno je svejedno.To je cinjenica. Samo da te podsetim: definicija muzike odavno ne pociva na tonu,kao artikulisanom zvuku,vec i na neartikulisanom.Dakle zvuk je muzika.Otuda su svi zvukovi koje cujemo "konkretna"muzika, a i oni koje ne cujemo-to jest i tisina muzika.Ako ne cujes,pa valjda osecas vibracije
svoga tela?
Da zvuk utice nisu nam trebali dokazi, ali eto naslo se i toga dosta. Znas za Dr.Masaru Emoto-a koji je DOKAZAO da se na vodu moze delovati umom,muzikom.
E vidis stare civilizacije su pripisivale muzici precizne skale uticaja.Cuo si za uticaj mola i dura,na primer.To je samo deo.Najinteresantniji su,po meni najvredniji, primeri koji govore o ritualima koji su imali natprirodna dejstva (pomeranje stena npr. zvonima, bubnjevima, glasovima,isceljujuce molitve.Ja sam licno dozivela na etno.terenu razbijanje glasom petrolejskih lampi. Naravno smesno u poredenju sa ovim, ali upecatljivo.
Uostalom religije i narod kroz obicaje neguje staru tradiciju.Nazalost mnogi obicaji su izgubili znacenje pa tim i svoju vrednost.Kada budes u stresnom stanju par minuta pljescirukama da oteras negativnu energiju ...haha. A da nas roditelji nisu zato cuskali? da e uozbiljim svi mi to znamo. Verovatno imas svoj izbor muzike.neko voli tisu, neko bucniju; zavisi od trenutka, raspolozenja.U svakom slucaju zvukovi menjaju nase energetsko polje.
Kao i obicno mi preterujemo.Napravili smo corbu od religija.U zelji da pomognemo sebi u ovom suludom zivotnom tempu i obezglavljenosti ucimo mantre,vezbamo jogu,slavimo slave,ne znamo ni ko smo ni sta nam odgovara.iz prostog razloga sto ne mislimo svojom glavom.Svi smo mi iz istog semena,ali smo razlicite kombinacije.
A gde je tu matematika? Pa eto primera tog Japanca.Kada na vodu saljes poruke ljubavi dobijas predivne kristalne oblike. Poruke mrznje vodu mute,kristali su nepravilnih oblika.Smesno je navoditi masu primera o matematickoj osnovici.Kvantna je uglavnom matematicki objasnjiva.Teorija struna isto.Pogledaj fenomen zlatnog preseka i harmonije koju proizvodi u prirodi.
A prelazak jedne energije u drugu je takode poznata stvar. Eto i zvuk prelazi u svetlost,kao sto i hemija u svetlost u baterijskoj lampi.Tako kazu i ja im u ovom slucaju verujem.
Slazem se,ne verujem u Darvinovu teoriju.I zao mi je jadnih simpanzi koje istrebise u kojekakvim medicinskim istrazivanjima.
pozdrav
Lepo da si tu.
Cenim nauku ali u zivotu se povodimo za realnoscu.Lepo je sve to znati, a jos bi bilo lepse da su ta znanja izmenila nasu svest,a ne sve oko nas i nas same.
Na srecu pa nepoznavanje nije prepreka da uzivamo u svemu oko nas.Bar do trenutka dok sve ne urusimo.
Imam guzvu.Javljam se kad izletim iz nje.
Z.
Uzivas malo u tisini( muzici)?Ne volim tisinu ako donosi prazninu koja ne sadrzi nista.Zivot je pokret.U tome je lepota.Ako ne preteramo.
Prirodu je moguce matematicki predstaviti, a matematickim jezikom opisujemo njene forme in abstracto.Sustina ovog jezika je redukcija.Reducirajuci stvari gubimo "neposredno dato",sveukupnost.
Eto to je moj stav.Matematikom dolazimo do dela istine, ali ne celine.
Crvena boja i ton C nisu isto,mada imaju nesto isto - matematicki odnos.Mi smo apstrakcijom povezali dve razlicite stvari,ustvari procese. 1/2 je misaoni model odnosa koji se pojavljuje u prirodu u razlicitim stvarima, procesima.
Ako zvuk zaista postaje svetlo onda je to prelazak jednog oblika energije u drugi i tada je manifestacija energije ista.To vise nije zvuk. To ne nova energija- svetlo.Da nije tako ja bih rekao sve je isto jer smo od istog sazdani. Zar nije tako ?
Nisam filozof i ne odgovaram za napisano. Da se zna. hee..he..
Z.
Ej cao.Ne uzivam u tisini. Cini ti se. Nisam ja ljubitelj tisine.Samoce mozda,ponekada, ali ne u tisini,pogotovo ne sopstvenoj.
Nisi filozof, pa nisam ni ja. Pricamo neobavezno. Mislim isto sto i ti.Ili priblizno.
Meni je ta identicna, matematicki izrazena, forma fascinantna. Ponavljanje istog na razlicite nacine. Spirala mi je mit,nestvarno lepa kao i citav spiralni put otkrivanja umom.
E sada moram da kidam. Jurim u sportsku dvoranu sa klinkama.Dolaze po mene ..
caos
pisemo se posle ..
Mnogo dobar post.
odlicno
Постави коментар