понедељак, 10. јануар 2011.

JEDAN DAN ŽIVOTA - cvetanje Tise



     Danas sam od prijatelja dobila par fotografija sa scenama cvetanja Tise. Ovaj jedinstveni doživljaj podsetio me na prolaznost života i ljudske tragedije nastale zbog naše kratkovidosti i nesposobnosti da shvatimo poruke prirode na pravi način. Šta reći što već nije rečeno i što može čovek kao ja osećati u ovakvim trenutcima.

Jedan dan života
Un dia da vida, 1950
-
      Film Mama Huanita spada u najpopularnije filmove prve polovine pedesetih godina u tadašnjoj Jugoslaviji. Priča je to o dva prijatelja, od kojih je jedan osuđen na smrt streljanjem zato što nije želeo pucati u seljake. On moli svog prijatelja da mu omogući još jedan dan života kako bi svojoj majci čestitao rođendan. Majka je mama Huanita, a u ovoj sceni svi (i sama majka-ali to drugim sudionicima nije poznato) znaju šta će se dogoditi. Scena je rasplakala  čitavu Jugoslaviju. Prema nekim izvorima, film je u Zagrebu 1952. ili 1953. godine neprekidno igrao 284 dana za redom pred rasprodanom dvoranom.

Mama Huanita
       BORIMO SE ZA IDEALE . A IDEALI SU SUROVI. VELIKE STVARI SE NE DOBIJAJU REČIMA VEĆ KRVLJU




Cvetanje Tise -tri godine hibernacije za nekoliko sati života samo sa jednim ciljem – produžiti vrstu.


        U neka davna vremena, ribari i žitelji okolnih, priobalnih sela nazvali su tu pojavu maglom – u suton, određenog dana tačno usred leta druga obala reke bi nestala na nekoliko sati uvučena u gustu mlečnu „maglu“. Verovatno su u ta davna vremena o ovoj pojavi ispredane priče i sigurno je ušla u nepisane anale neke pradavne „panonske mitologije“. Ipak, to nije nikakva misteriozna pojava ili manifestacija onostranih događaja – reč je o prirodnom fenomenu koji se skoro svake godine, u zavisnosti od temperature vode i vodostaja, odigrava na obalama Tise u okolini vojvođanske varoši Kanjiža i u narodu se naziva „cvetanje reke“. Međutim, nije reč o vodenoj biljci već o insektu, zvanom tiski cvet ili Palngenia longicauda čije parenje predstavlja prirodni fenomen koji se događa celim tokom Tise, od Segedina do ukrajinske granice, pa i u nekim rekama koje se ulivaju u Tisu. Slična vrsta insekata, Hexagenia Limbata, roji se još na reci Misisipi, na tromeđi država Minesota, Viskonsin i Ajova.
        Prva dva dana ciklusa parenja predstavljaju samo pripremu, da bi od trećeg do petog dana ova pojava dostigla svoj vrhunac. Iako se insekt tiski cvet smatra jednodnevnim, on živi pune tri godine – skoro sve vreme kao larva na glinovitom dnu reke. Na svetlost dana prvo izlaze mužjaci koji se, u desetinama hiljada, pojavljuju na površini vode kao larve u beličastim čaurama. U roku od samo par minuta ove ružne larve postaju predivni leptiri. Tada izleću na obalu, traže čvrsto tlo ili list na drvetu i u toku pet minuta se ponovo presvlače, da bi se oslobođeni košuljice našli na otvorenom i započeli svoj svadbeni let.
    Oko tri godine u dubokoj, masnoj zemlji na obalama i dnu reke, ovi se insekti pripremaju za samo jednu stvar koju bi trebalo da postignu tokom samo jednog dana – za produženje vrste. Nad mirnom, do pre nekoliko sekundi uspavanom ravničarskom rekom, počinju da se kovitlaju oblaci insekata, a od lepeta krila desetina hiljada tiskih cvetova više nije moguće čuti ni talase...



        Na prvi pogled reka izgleda sasvim obično. Ništa se ne dešava, sve je mirno. I onda između 5 i 6 sati popodne, kada se nagovešta zalazak sunca, krenu da se pojavljuju prvi cvetovi. Leptir nalazi čvrsto tlo, izlazi iz košuljice i onda započinje svadbeni ples.Nakon nekoliko minuta ima ih toliko da se ne čuje ništa drugo do njihovih lepeta krila. Interesantno je i to da reka potpuno promeni miris. Neki ga ljudi osećaju slatkastim, neki ga zovu mirisom Mediterana
        Najlepše mesto za posmatranje je čamac. Ljubazni ribari će Vas rado provozati, ispričati legende, održati čas biologije i života. Znanje mađarskog jezika je poželjno, ali ne i neophodno. Osećaj je neopisiv kada se juri kroz nepregledne rojeve tiskog cveta.Nakon nekog vremena sve se smiri. Predstava je gotova.
      Tekstura smrti tek nagoveštava šta se dešavalo koji minut ranije.









11 коментара:

Анониман је рекао...

Ovaj primer uopecatljivo potvrduje nemilosrdne prirodne zakone. Nije li i cilj naseg postojanja PRODUZENJE VRSTE.Tvoje dve asocijacije ukazuju na to. U celom kolu postoje lepi i ruzni trenutci, ljubav i unistenje.Priroda se ne osvrce na zrtve, naprotiv ona ih podrazumeva.I svestje deo toga.Sta ocekujemo od nje: da bude neprirodna? Pokusavamo je ukrotiti,ali priroda je jaca. Nadvladavaju nagoni. Svako na svoj nacin zivi,umire, i ucestvuje u unistavanju. Nije lepo,ali je neminovnost.
pozdrav
Z.
Dobra tema za razmisljanje.

L2 је рекао...

Ne zivimo samo u ovom trenutku vec i u proslom.Ipak smo veciti.Ne u istom oblik.Mozda cemo biti cvece,orhideje..ili vlati trave.Necemo voleti, ali ce voleti NAS.Neko, negde u buducnosti. A mozda cemo i postati deo nekog novog bica. Opet necemo biti ovo sto jesmo, ali cemo biti jednim delom. Nije bas utesno.Stvarno nije, bar meni.

Vreme ukljucuje vecnost.Ja sam "zastupnik" Berdajeve teze nepokretnog kosmickog vremena u kom se nalazi pocetak ,nase postanje, i sve faze do danas.Uostalom to nije njegova teza. Nekada sam verovala Platonu koji je mislio isto i verovala u muziku sfera( verujem i danas).
Mi zivimo u dinamickom vremenu.Ono dominira nasim zivotom i nasim razmiljanjima.Da citiram:

"Buduće proždire prošlo, da bi se odmah preobratilo u prošlo, koje će opet progutati docnije buduće. Raskid prošlog i budućeg vremena je glavna bolest, glavni defekt i osnovno zlo vremena naše svetske stvarnosti."

Proslo je prividno jer ga vec nema, buduce je prividno jer ga jos nema, dok je sadasnje samo "beskrajno malo produzenje trenutka", neshvatljiva tacka u sredini.
Kako god iskoristimo svoje postojanje, dar zivota i uzivajmo.Volimo.Ne samo da bi se razmnozavali i produzavali vrstu, vec da ne bi umrli ne spoznavsi najlepse osecanje prirode,ljubav.

SUZY је рекао...

Draga Liv,
drago mi je što sam otkrila ovaj kutak, iako je to tvoj mali lični svet, velike su teme, bez obzira što kažeš da je tu tvoj "neozbiljni deo tebe", način na koji ih biraš i prezentuješ govori o ozbiljnosti pristupa ka sopstvenosti.

Drago mi je i što delimo slična iteresovanja, iako ženska suptilnost prepoznaje neku skrivenu nit kojom si ove teme spojila u jedan tebi svojstven virtuelni dnevnik.

Trebaće mi vremena da isčitam sve teme koje si potavila, pogotovu teme vezane za kvantnu fiziku, jer je ona negde naučni odraz onih vanvremenskih i večnih tema o postojanju, vremenu i kretanju kroz sveukupnost života sveta, koga mi, ljudi u samo malom segmentu doživljaja ovog realiteta uopšte možemo pojmiti i doživeti. I u svakom segmentu koji postoji u univerzumu, imamo brebogat život, sa svim onim Božanskim principima, nevidljivim nama "slepima", od planete na kojoj živimo koja je biće za sebe, preko nas ljudi - bića, do svake ćelije našeg organizma, koja takože predstavlja "telo" koje ima svoje procese, inteligenciju, emocije, memoriju... I svuda vladaju iste ciklične promene, do u beskraj.

Cvetanje Tise možemo prihvatiti i kao večiti arhetip tih cikličnih promena, gde svaka smrt predtsvlja novi početak, novi život.... I tako reke teku, pričajući priču o večnoj prolaznosti koja je samo tek delić jednog života, isto tako vrednog, kao što su i naši.

Taj arhetip je lako uočljiv u raznim fazama naše introspekcije, nivo određenih cikličnih promena našeg bića. I svaki ciklus u okviru jednog života ima svoje cikluse, kao male fraktale. Tako hologramske projekcije idu i na tim nivoima, ne samo na nivou mikrokosmos - makrokosmos. Ja sam pratila neke svoje faze i ustanovila da je moj ciklus vezan za nekih 7 -8 godina. I neverovatno tačno su mi se u takvim razmacima dešavale drastične promene , ne samo na nivou spoljnjih manifestacija života, već i na nivou mog unutrašnjeg života, unutrašnjeg bića....

I tačno je da je svaki pravi, duboki orgazam jedna mala "smrt" spajanja večnog dualnog principa davno podeljenih Androginih bića koje su u tom spoju bili ne samo večni nego i moćni. Zato su ih ljbomorni bogovi presekli na dva dela, i nama ljudima ostavili večnu čežnju za tim kratkotrajnim trenutkom vanvremenskog spajanja koje nam bar na momenat budi sećnje na tu večnost odakle smo došli i gde ćemo otići, a zpravo ono gde JESMO, jer mi samo JESMO.

Veliki Berđajev, baš mi je drago da ga pominješ, kaže, Život je najveća tajna, kao što je i čovek najveća tajna i zagonetka u svetu. Vrhunac ekstaze ljubavi je doticanje ekstaze smrti. Večiti Eros i Tanatos u svojoj zavodljivoj igri stvara božansku kreaciju života, koju treba živeti, ne trudeći se previše za objašnjenjima. Ekstaza u suštini znači transcedentiranje, prelaženje preko granica svekolikog sveta. Upravo to čine vodeni cvetovi Tise, u svom vanvremenskom trenutku odigravanja života, koji je samo nama trenutak, a u Bogu je večnost.

Vreme je samo u ovom našem realitetu linearno, i kao si lepo primetila, i prošlost i budućnost su isprepletani, međusobno prožeti, što nam tako lepo ukazuju naši snovi u kojima živimo ne samo naše prošle i buduće doživljaje već i živote. Beskrajni svet unutar nas koga samo retki imaju sreće upoznati sa hrabrošću upuštanja u tu avanturu i poštovanjem onoga od čega smo sazdani.

Tamo gde je najjače svetlo, tamo je najčušća senka....

pozdrav...

SUZY је рекао...

komantar Anonimnom

Čovek, kad zavoli sebe sa svim svojim vrlinama i manama, kad shvati da je "ovde" ne samo da bi produžio vrstu, već da upozna svekoliku LJUBAV kojom će uspeti da dosegne delić mira, onda će zavoleti i ono što je neminovnost, koliko god ona sa ovim našim "očima" izgledala da nije lepa,... neću namerno reći "ružna".... Rađanje je čin stvaranja života, a ne samo produženje vrste, kreativan čin rađanja je samo deo opšte božanske kreacije, jer da nije tako, onda oni kojima nije dat taj dar da ostave potomstvo, oni bi se zauvek izgubili u besmislu sopstvenog postojanja. Takvi traže smisao kroz drugačije vidove sopstvenog kreativnog izraza. I takvi su Bogu mili...

L2 је рекао...

Draga SuZy,
Pre svega moji komplimenti za bogatu misao i lep nacin prezentiranja iste.Srecna sam sto su nam se putevi ukrstili. Tvoje misli ce me oploditi ne samo umno, nego i osecajno.Jer iza svega napisanog stoji predivna osecajnost.

Drago mi je da si "prihvatila" moj nacin blogiranja. Ja sam napravila odmak od konzistentnog pisanja.Dugo sam,baveci se "naukom" i pisanjem za javnost morala vagati svaku rec. Sada mogu biti opustena.Neophodno je biti sistematican,jasan ,dosledan tokom bilo koje price.Ja cak nisam ni to.Ponekada sebe ne mogu shvatiti: sta sam htela reci, kako sam mogla biti toliko konfuzna. I ne brisem nista.To je moje sadasnje lice i ne treba bezati od njega.Bilo bi to bezanje od sebe.

Jednom recju ja sam dala prednost zivotu.Trenutku.

Ovo cvetanje na Tisi donelo mi je danas toliko mnogo uzbudenja.Primila sam jedan e-mail sa intimnom pricom vezanom za taj kraj.Nazalost prica je potresna. Cvetanje Tisinih cvetova asocira koliko na zivot,ljubav,toliko i smrt.I tu se nalazimo svi.

Tvoje reci na isti nacin obuhvataju sarenilo naseg zivota. Dotices sustinska pitanja. Zadnje reci,koje si posvetila onima koji nemaju potomstvo,posebno su me dotakle.To govori o sirini tvojih pogleda i tvoje duse.Seme zivota ostavlja tragove ne samo kroz potomstvo.Naucnici( da ih spomenemo) tvrde da ostavljaju svojevrstan pecat u nama.Ta misao mi se neretko vrtela glavom.Da priznam, jos uvek mi se vrti. Svakom novom spoznajom postajemo svesniji sebe.Mislimo i osecamo drugacije.U tome i jeste vrednost nasih znanja.Zato neki znanje kriju,brane,drze ga tajnim.

U poglavlju"Zabranjeno citanje" Manguel pise:

"Autoritativni čitatelji koji sprečavaju druge da nauče čitati, fanatični čitatelji koji odlučuju što se može a što ne može čitati, stoički čitatelji koji odbijaju čitati za zabavu i zahtijevaju samo ponavljanje činjenica koje sami smatraju istinitim: svi oni pokušavaju ograničiti čitateljeve velike i različite moći. Ali cenzori mogu djelovati i drugačije, bez potrebe za vatrom ili sudovima. Oni mogu protumačiti knjige da samo njima mogu poslužiti i da mogu opravdati svoja autokratska prava.»

Sreca pa nas dve zivimo u vremenu u kom mozemo vecinu stvari procitati i jos uz to podeliti. I to ovako na daljinu ...

Hvala na posetama i predivnim recima

Анониман је рекао...

Suzy,
Ne znajuci obratila si se pravoj osobi.
"...oni kojima nije dat taj dar da ostave potomstvo, oni bi se zauvek izgubili u besmislu sopstvenog postojanja. Takvi traže smisao kroz drugačije vidove sopstvenog kreativnog izraza. I takvi su Bogu mili..."

Lepo si to rekla. Hvala.
Z.

SUZY је рекао...

Draga Liv,
zahvaljujem se na silnim komplimentima, jer osećam da dolaze iz srca. Možda je moj način izražavanja ponekad poetičan, ali je, moram priznati spontan, baš vođen nekom nevidljivom niti... Prosto tako se osećam....Zato te potpuno razumem što si ovim blogom pokušala da spontano izraziš svoja razmišljanja i sebe podeliš sa dobronamernim putnicima ove sajber staze. I ne brini, bićeš shvaćena baš onako kako to drugi sami žele i mogu. To je ta suština "čitanja", ne samo pisane reči, već i živog govora, vizuelne predstave, muzike...

Ja sam lično uspela da dosegnem pravu spontanost, tek kad sam uspela da odbacim neka usvojena "znanja" , što je i bio preduslov da mogu ići dalje. I kad god osetim neko zakočenje, ja se udaljim od aktuelnih problematičnih mesta, i odšetam na neku drugu temu. Za sve je potrebno vreme sazrevanja.

Postoji biljka DRENJAK ili DRENJINA, koja je jedan žbun, mada se može razviti i u pravo malo drvo sa lepom krošnjom, koje cveta žućkastim cvetovima još pre nego što grane proleće, sa prvim kukurekom i jagorčevinama, pre nego što šuma uopšte počne da lista.... I što je zanimljivo plod sazreva jako kasno, tek u jesen, u male crvene bobice, koje su dugo reske i tvrde, dok se ne usiće, i poprime sočnost, donekle samo malog dela mesnatog ploda u odnosu na košticu koja joj daje oblik.... Eto, i drenjak ima svoje vreme sazrevanja, i ne znači da je lošije od jagoda koje veoma brzo sazre i mnogo su sočnije i punije. A poznato je da je drenjak zdraviji....

Tako je i naše ispoljavanje potrebno očistiti od suvišnog formanlog i sistematičnog izraza, nauci bliskog. Mi smo izgleda zaboravili kako smo kao deca bili iskreniji i prema sebi i prema drugima. E, to treba da gajimo. Jer, naše unutrašnje dete je osuđeno da živi sa nama ceo život, i moramo ga gajiti, maziti i paziti...

pozdrav i podrška spontanosti....

L2 је рекао...

Suzy
Reci cu ti i evo obelodaniti.

Pisala sam dnevnike do petog razreda intezivno.Unosila sam najintimnija razmisljanja i osecanja.Dogadaje koji su mi po tadasnjim merilima bili najvazniji, bitni ili interesatni.Dnevnike je citalo moje usko drustvo klinki. Oni moj, ja njihove.Kog li uzitka citati tude tajne. prozivljavali smo svoje i zivote drugih.
Ko zna sta je u to vreme odabirao mozak jedne klinke.Pogotovo mene,olicenje jedne Pipike.

A onda su recenice postajale smislenije, preciznije, dobijale formu mog zrenj,a stranice dnevnika sve krace dok se nije zavrsilo moje decije ispovedanje sa po jednom recenicom.Spontanost sam gusila jer sam smetala svetu oko sebe takva: neposredna, otvorena:simpaticna smesnim,nesimpaticna istinama bacenim u lice.Tako nas ucise u zivotu,tako se sami pocesmo uciti i izgubismo se negde na putu.
Ja nisam ponovo pronasla svoju spontanost jer je nikada nisam izgubila.Znala sam je prikriti. Sada pisem jednu "zivotnu pricu" i nisam sigurna ciji je to sve zivot i videnja zivota. Da li sam na tim stranicama ja, a sigurno jesam, moja imaginacija mene i svega oko mene,svest ili podsvesti,snov;stvarni ljudi, izmisljeni. Jedno mi se cini, ne smem reci jedno znam -konacno sam svoja. Jos je uvek ponesto prikriveno jer slici necijeg (mog)zivota ne prilici naokolo razbacana intima.
Drenjak obozavam.

Анониман је рекао...

Lepoto sto uzruja narod "malom smrcu".
Srecan sam sto imamo novo drustvo.Egoistican sam. To je potvrda mojoj malenkosti. Prepoznao sam te i nisam jedini.Reci su nam iste, znacenja razlicita.Lepo je kada se i ona podudare.A jos lepse kada izviru iz vrela ljubavi,optimizma.
pozdrav tebi i novom drustvu
Z.

SUZY је рекао...

"......Jedno mi se cini, ne smem reci jedno znam -konacno sam svoja......"

Čuvaj to, jer to je jedina tekovina koju imaš, koju si stekla, prava i jedina postojana među brojnim, samo prividnim stvarima koje najčešće prisvajamo i svojatamo u nedostatku istinske duboke sigurnosti našeg untarja....

SUZY је рекао...

Анониман је рекао...

Lepoto sto uzruja narod "malom smrcu".
Srecan sam sto imamo novo drustvo.Egoistican sam. To je potvrda mojoj malenkosti. Prepoznao sam te i nisam jedini.Reci su nam iste, znacenja razlicita.Lepo je kada se i ona podudare.A jos lepse kada izviru iz vrela ljubavi,optimizma.
pozdrav tebi i novom drustvu
Z.

------
Dragi Z, ne brini, ne mogu ti ja nikako oteti ni preuzeti položaj prvootkrivača blaga reči i muzike na ovom blogu...hehehe....

Duboki poklon tvojoj brzini i umešnosti otkrivanja lepota, i sposobnosti onog specifičnog muškog aparata, antenice koja prikuplja razasutu energiju i kanališe u svom pravcu...hehehe... mi žene smo više rasplinute, široke i difuzne.... heheheh....treba nas sakupiti, u tačku koncentisane energije rapuknuća, kao zrele jabuke, koje pucaju same od sebe...

Onda neće biti uznemirenja i uzrujavanja zbog malog praska prividne smrti iz koje se rađa jedno novo lice žene, sagledano tek iz srca... Tu je ta takčka koncentrisane i sublimirane energije....hehehe

Šalim se malo....takva mi priroda...

Pozdrav i tebi i zahvalnost na lepim rečima....
Nisi zanemaren....

Постави коментар