MOJI NEMIRI - o kreativnosti

                      NEMIRI I KREATIVNOST


     Da li spadate u nemirnu, živahnu osobu? Impulsivni ste, volite avanture, putovanja, odlaske, dolaske, ne drži vas " mesto", vrpoljite se, neumorno jurcate, brzo sve započinjete ali i završavate jer vas omete nepoznati nemir. Nemirni ste a istinski su vam potrebni mir i koncentracija. Topli ste i osećajni, ali u miru izgleda ukočeni, hladni i rezervisani. Da, tako izgleda nemirko koji za momenat iskontroliše svoj nemir.
     Ako ste takvi ne brinite. Zašto bi brinuli ? Zato što niste skladnih pokreta, uravnoteženog izgleda, preglasni ste, razmahani, skrećete pažnju, nemirom uznemiravate okolinu, izazivate, razbijate mir drugih, naprosto zato što vam drugi zameraju nemir koji prenosite na njih i okolinu.
    Vi ste pokretna bomba pokreta, smeha, nezajažljivi ste, ali, hvala Bogu  normalni! Što reče lord, koga će te imati priliku da vidite i čujete u videu koji sledi "..da je u Vašoj mladosti postojala dijagnoza "nemirka", tj.moderne bolesti ADHD, završili bi ste u ordinaciji lekara."
     
Danas se odrasle osobe i dalje proglašavaju nemirnim , sa decom je drugačije, za njih se kaže da su „hiperaktivna“ što je negativno određenje.

    Hiperaktivno dete je normalno, dete koje je nešto razigranije. Ukoliko uz tu karakteristiku ponašanja idu nepažnja, tj. nepridavanjae pažnje detaljima,  onome što drugi govore, loše pamćenje, zaboravljanje, ali i teškoće u organizaciji svakodnevnih aktivnosti u šta spada gubljenje stvari, nedovršeni zadaci, izbegavanje zahtevnijih zadataka, onda je moguće da vaše dete pati od poremećaja nazvanog  poremećaj s deficitom pažnje ADD (engl. Attention Deficit Disorder) ili ADHD što uključuje i motoričku hiperaktivnost.

Kako struka određuje tipove ADD / ADHD:

1. – kombinovani tip (hiperaktivnost i nepažnja) koji je najčešći među decom i adolescentima;
2. –prevladavajući nepažljivi tip;
3. – prevladavajući hiperaktivno/impulzivni tip

Medicinari smatraju da je uzrok hiperaktivnosti kombinacija genetskih, neuroloških, biohemijskih i uticaja iz okoline.

DA LI JE ADHD BOLEST ?

     Mi još uvek ne poznamo i ne poštujemo dovoljno sopstvenu konstituciju, u teorijskoj medicini ličnost pojedinca je zanemarena, on je pacijent ( tip) sa (tipičnim)  određenim simptomima. To je i stav države, ona ne prizna volju pojedinca, za nju je on građanin broj......
    Nekolicina svetskih stručnjaka tvrdi da ADHD nije bolest u pravom smislu te reči već samo skup simptoma koje mnogi ljudi pokazuju u nekom periodu svog života ili neke od tih simptoma imaju ceo život. Ili, kako kaže jedan od njih, svako od nas može u bilo kom trenutku zadovoljiti barem dva od niza kriterija koji se koriste za dijagnozu tog poremećaja. Problem se usložnjava u trenutku kada se detetu prepisu lekovi. Vremenom, njihov će se organizam navići, postoji mogućnost da će tražiti i veće doze da bi efekat bio isti.

KREATIVNOST I NEMIR

      Mnogi velikani  nauke i umetnosti  ( Niče, Edgar Alan Po, Betoven, Gogolj, Balzak, Dostojevski, Čehov, Van Gog, Marsel Prust, Frojd, Hemingvej i mnogi drugi ) bolovali su od različitih psihičkih bolesti. Ta činjenica je često zloupotrebljena a svi umetnici i naučnici proglašeni ako ne bolesnim, ludim a ono svakako ne baš normalnim.
      U žiži istraživanja psihologije umetnosti umetnička ličnost je jedno od najinteresantnijih pitanja, a tim i sam proces stvaranja. Upravo se u tom, stvaralačkom procesu, uočavaju razlike u ponašanju u koje spadaju neki od gore spomenutih simptoma. Umetnost je na neki način kreativna transformacija ličnih iskustava, trauma, sanjarija, imaginacija, ona je je duboko dirljiv i moćan izraz kojim se sopstveno iskustvo želi podeliti sa drugima. Kreativnost je zapanjujuće delotvorna, umetnici i psihoanalitičari nude nešto što je svetu očajnički potrebnao: nadu. Kreativni proces je čest terapijski metod izlečenja, spontan, i iznenađujućeg transformacijskog ishoda. U njemu se integriše sve ono što se u čoveku dešava unutar i izvan svesnih misli, vidljivih i nevidljivih delova ličnosti, dakle najdublji nivoi psihe.

Rane traume zahtevaju trajnu potrebu za aktivnošću koja je u dečijem dobu u traumatičnom momentu delovala olakšavajuće. Ono što je u dečijem dobu doživljeno pasivno, u kasnije životu ima tendenciju da se realizuje i aktivno ponavlja.

    Frojd je na umetnika gledao kao na neurotičara ( da kažemo nemirka ) koji se putem kreativnih impulsa bori sa sopstvenim psihičkim pritiscima i konfliktima. On je verovao da umetnici kroz stvaranje umetničkog dela istovremeno sprečavaju sa jedne strane svoj psihički slom, a sa druge im ono doprinosi izlečenju.
       Kako god, kreativnost je idealno stanje "nemirka". Nemirko  naprosto teži da višak svoje energije pretvori u nemir stvaranja.

Sir Ken Robinson, TED

    Doselio sam se u Ameriku pre 12 godina, sa svojom suprugom Terry i s naše dvoje dece. Zapravo, iskreno, doselili smo se u Los Angeles -- (Smeh) -- misleći da dolazimo u Ameriku, ali kako god, kratak je let avionom od Los Angelesa do Amerike.

00:26
Stigao sam ovamo pre 12 godina, i pošto sam stigao ovamo, svašta su mi govorili, poput: Amerikanci ne kuže ironiju. Jeste li se ikad susreli s ovom tvrdnjom? Nije istinita. Proputovao sam ovu zemlju uzduž i popreko. Nisam pronašao nikakav dokaz da Amerikanci ne razumeju ironiju. To je jedan od onih kulturalnih mitova, poput onoga: Britanci su suzdržani. Ne znam zašto ljudi tako misle. Napali smo svaku zemlju na koju smo naišli. (Smeh) Ali nije istina da Amerikanci ne razumeju ironiju, nego ja jedino želim da znate da je to ono što vam ljudi govore iza vaših leđa. Znate, kad napustite svoje dnevne boravke u Evropi, ljudi kažu, zahvalno, niko u vašoj prisutnosti nije bio ironičan.


Ali, znao sam da Amerikanci razumeju ironiju čim sam naišao na onaj zakon zvan Nijedno zapostavljeno dete. Jer, ko god se dosetio toga naslova - razume ironiju. Zar ne, zato što -- (Smeh) (Pljesak) -- zato što se njime zapostavljaju milioni dece. Dakle, razumem da posebno privlačan naziv za zakon ne bi bio: Milioni zapostavljene dece. To mi je jasno. Kakav je plan? Pa, mi predlažemo da zanemarimo milione dece, i evo kako će to funkcionisati.

01:53
I to prekrasno funkcioniša. U nekim delovima zemlje 60% dece napušta srednje škole. U američkim Indijanskim zajednicama radi se o oko 80% dece. Prepolovimo li taj broj, prema jednoj proceni, neto-dobit za američku ekonomiju, tokom 10 godina dosegla bi gotovo trilion dolara. Iz ekonomskog gledišta, matematika je tačna, zar ne? Trebali bismo to učiniti? No, zapravo, enormno će nas koštati popravak šteta nastalih ovolikim odustajanjima od daljnjeg školovanja.

02:30
A ta je kriza tek vrh ledenog brega. Ono što analize ne uzimaju u obzir su sva ona deca koja su i dalje u školi, ali su nezainteresovana, koja ne uživaju u njoj, koja iz svega toga ne izvlače nikakvu korist.

02:43
A pravi razlog nije taj da mi ne trošimo dovoljno novca. Amerika troši više novca na obrazovanje od većine drugih zemalja. Razredna su odeljena manja no u mnogim zemljama. I svake se godine stotinama inicijativa nastoji unaprediti obrazovanje. Problem je u tome što je sve pogrešno usmereno. Tri su načela na kojima počiva procvat ljudskog života, i ona su u suprotnosti s kulturom obrazovanja u kojoj većina učitelja mora raditi i većina učenika izdržati.

03:16
Prvo je načelo da su ljudska bića prirodno različita i raznolika.

03:24
Zapitajte se koliko vas ima vlastitu decu? Dobro. Ili unučad? A dvoje ili više dece? Dobro. A vi ostali ste videli takvu decu? (Smeh) Mali ljudi što lutaju naokolo. Nudim vam opkladu i uveren sam da ću je dobiti. Ako imate dvoje ili više dece, kladim se da se jedno od drugoga potpuno razlikuje. Zar ne? Zar ne? (Pljesak) Nikad se ne biste zabunili, je li tako? Kao: koje si ono ti? Podseti me. Tvoja majka i ja uvesćemo kodni sistem u bojama, da bismo vas mogli razlikovati.

04:09
Obrazovanje unutar zakona o Nijednom zapostavljenom detetu zasniva se na sličnosti, ne na raznolikosti. Škole se potiču da prepoznaju šta deca mogu učiniti unutar vrlo uskog raspona postignuća. Jedna od posledica ovoga zakona sužavanje je naše pažnje na tzv. STEM-discipline ( nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika). One su vrlo važne. Nisam ovde da bih polemisao o biologiji ili o matematici. Naprotiv, oni su neophodni, ali nisu i dovoljni. Istinsko obrazovanje mora pridati jednaki značaj umetnostima, humanističkim predmetima, telesnom odgoju. Strašno mnogo dece, oprostite, hvala -- (Pllesak) -

- Jedna od procena kaže da se trenutno u Americi kod oko 10% dece, u takvim okolnostima, dijagnosticiraju različita stanja pod širokim nazivom poremećaja manjka pažnje. ADHD. Ne kažem da toga nema. Ja samo ne verujem da se radi o epidemiji takvih razmera. Zahtevate li od dece da satima sede, i rade na ne posebno zahtevnim administrativnim zadacima, ne iznenađujte se ako se uzvrpolje. (Smeh) (Pljesak) Većina dece ne pati ni od kakvih psiholoških poremećaja. Pate jedino od detinjstva. (Smeh) Ja to znam jer sam rani svoj život proveo kao dete. Prošao sam kroz sve to. Deca najviše napreduju ako je program širok, ako im omogućava da iskazuju razne svoje talente, a ne tek jedan njihov uzak deo. Uzgred, umetnosti nisu značajne samo zato što poboljšavaju rezultate u matematici. One su važne jer one govore onim delovima dečijeg bića koje ostali predmeti ni ne dotiču.

06:02
Drugo, hvala -- (Pljesak)

06:08

Drugo načelo koje potiče procvat ljudskog života je znatiželja. Uspete li zapaliti iskru znatiželje u detetu, ono će vrlo često učiti bez ikakve daljnje pomoći. Deca su prirodni učenici. Istinsko je postignuće isključiti tu posebnu sposobnost, ili je ugušiti. Znatiželja je pokretač postignuća. Razlog zbog kojega to govorim je taj što jedan od učinaka aktuelne kulture, ako smem tako reći, bio de-profesionalizacija učitelja. Ne postoji sistem u svetu ili ijedna škola u zemlji koja je bolja od njenih učitelja. Učitelji su vitalno tkivo uspešnosti škola. Ali poučavanje je kreativno zanimanje. Poučavanje, pojmimo li ga ispravno, nije sistem isporuke. Znate, niste onde da biste samo prosledili primljenu informaciju. Veliki učitelji to čine, ali što veliki učitelji takođe čine jest - poučavaju, stimulišu, izazivaju, uključuju. Vidite, na kraju, bit obrazovanja je u učenju. Ne zbiva li se učenje, ne događa se niti obrazovanje. A ljudi mogu provesti silno vreme rapravljajući o obrazovanju a da pritom uopšte ne raspravljaju o učenju. Čitav smisao obrazovanja jest u tome da ljude potaknete na učenje.

07:29
Prijatelj moj, stari prijatelj -- zapravo, jako star, pokojni je. (Smeh) Onoliko star koliko je to moguće, bojim se. Ali, sjajan je čovek bio; izniman filozof. Običavao je govoriti o razlici u značenjima glagola, onom koje govori o aktivnosti i onome koje govori o postignuću. Znate, možete biti uključenu u neku aktivnost, ali da pritom i ne postižete cilj. Poput dijete. To je vrlo dobar primer, znate. Evo ga. Drži dijetu. Gubi li išta ne težini? Ne baš. Poučavanje je jedna takva reč. Možete reći: Ovo je Deborah, ona je u sobi 34, uči. Ali, ako niko ništa pritom ne uči, ona je možda uključena u zadatak poučavanja, ali je uopšte ne ispunjava.

08:18
Uloga učitelja je u olakšavanju i pospešivanju učenja. To je sve. I deo problema je, mislim, u činjenici da se dominantna obrazovna kultura usredotočila na testiranje, umesto na poučavanje i učenje. Testiranje je, naravno, važno. Standardizovani testovi su vredni. Međutim, oni ne bi smeli biti dominantni u našoj obrazovnoj kulturi. Oni bi trebali biti dijagnostički. Oni bi nam trebali pomagati. (Pljesak) Odem li na lekarski pregled, priželjkujem neke standardizovane testove. Zaista. Znate, želim uporediti nivo svog holesterola s nivoom svih drugih na nekoj standardizovanoj lestvici. Ne želim tu informaciju na osnovu neke lestvice što ju je lekar izmislio u vožnji.

09:12
No, sve to trebalo bi podržavati učenje. Ne bi ga trebalo ometati, što se, dakako, neretko čini. Dakle, umesto znatiželje, dobili smo kulturu udovoljavanja i slaganja. Našu se decu i učitelje potiče da slede rutinske postupke umesto da se pobudi ta moć mašte i znatiželje. I treće je načelo sledeće: ljudski je život u svojoj suštini - stvaralački. Zato se naši životopisi razlikuju. Mi kreiramo svoje živote, i možemo ih re-kreirati tokom življenja. To je zajedničko sredstvo razmene u bivanju ljudskim bićem. To je razlog zašto je ljudska kultura toliko zanimljiva, raznolika i dinamična. Hoću reći, i druge životinje mogu raspolagati maštom i stvaralaštvom, ali to nije baš toliko očito, je li, poput naše? na primer , možete imati psa. I vaš pas može postati depresivan. Znate, ali on ne sluša Radiohead, zar ne? (Smeh) I ne sedi zureći kroz prozor, s bocom Jacka Danielsa. (Smeh)

10:27
Svi mi stvaramo vlastite živote u nestalnom procesu zamišljanja alternativa i mogućnosti, i jedna od uloga obrazovanja jeste da probudi i razvije te stvaralačke snage. Inače, imaćemo kulturu standardizacije.

10:42
No, to ne mora tako biti. Uistinu ne mora. Finska se redovno pojavljuje na vrhu u matematici, biologiji i u čitanju. Mi jedino znamo da su oni u tome dobri zato što je to sve što se trenutno ispituje. To je jedan od problema s testovima. Njima se ne ispituju ostale, ne manje važne, stvari. Ono što je u slučaju Finske bitno je sledeće: oni se ne opterećuju tim disciplinama. Vrlo široko pristupaju obrazovanju i ono uključuje humanističke discipline, telesni odgoj i umetnosti.

11:12
Drugo, u Finskoj nema standardizovanog testiranja. Mislim, ima ponešto, ali to nije ono zbog čega ljudi ujutro ustaju. To nije ono zbog čega ostaju za svojim stolovima.

11:24
I treća stvar, bio sam nedavno na sastanku s nekim ljudima iz Finske, stvarnim Fincima, i neko iz američkog sistema pitao je ljude u Finskoj: Šta činite vi u Finskoj u vezi sa stopom odustajanja od školovanja?

11:37
Delovali su pomalo zatečeni, no odgovorili su mu: Pa, nemamo takvih slučajeva. Zašto bi neko odustao od školovanja? Ako su ljudi u problemima, vrlo im brzo priskočimo u pomoć, i podržimo ih.
Ljudi obično kažu: Ma, znaš, ne možeš uspoređivati Finsku i Ameriku.

11:53
Ne. Mislim da Finska ima oko pet miliona stanovnika. Ali, možete je uporediti s jednom američkom saveznom državom. U mnogim američkim saveznim državama živi manje ljudi. Hoću reći, bio sam u nekim američkim državama i bio sam pritom jedina osoba onde. (Smeh) Ozbiljno. Ozbiljno. Tražili su mi da zaključam vrata pri odlasku. (Smeh)

12:18

No, ono što svi visokoefektni sistemi u svetu čine, nažalost, trenutačno nije vidljivo širom američkih sistema -- u celini, mislim. Jedno je ovo: Oni individualizuju poučavanje i učenje. Oni prepoznaju da su učenici ti koji uče i da ih sistem treba uključiti i potaknuti njihovu znatiželju, njihovu individualnost, njihovu kreativnost. Samo tako ih se može potaknuti da uče.

12:47
Drugo što čine jest da vrlo visok status pridaju učiteljskom zanimanju. Oni prepoznaju da nije moguće unaprediti obrazovanje ne odaberete li sjajne ljude da poučavaju i ne ustrajete li u tome da im pružite stalnu podršku i profesionalni razvoj. Ulaganje u profesionalni razvoj nije trošak. To je investicija, i svaka danas uspešna zemlja to zna, bila to Australija, Kanada, Južna Koreja, Singapur, Hong Kong ili Šangaj. Oni znaju da je to tako.

13:17
I treće: oni odgovornost za obavljanje posla predaju školama. Vidite, velika je razlika u odnosu na obrazovanje zasnovano na principima zapovedi i kontrole -- To se u nekim sistemima događa. Znate, središnje vlasti odlučuju ili lokalne vlasti odlučuju. Oni znaju najbolje i oni će vam reći šta da činite. Problem je u tome što se obrazovni proces ne nastavlja u sedničkim dvoranama naših zakonodavnih ustanova. Događa se u učionicama i u školama, i ljudi koji ga provode su učitelji i učenici. Oduzmete li im slobodu delovanja, proces staje. Morate ga vratiti ljudima. (Pljesak)

14:02
Sjajne se stvari događaju u ovoj zemlji. Međutim, moram reći da se zbivaju uprkos dominantnoj obrazovnoj kulturi, a ne zahvaljujući njoj. Kao kad neko sve vreme jedri direktno u čeoni vetar. Mislim da je tome razlog sledeći: većina aktuelnih politika temelje se na mehanicističkim koncepcijama obrazovanja. Kao da je obrazovanje industrijski proces koji se može unaprediti već samo raspolaganjem tačnijim podacima i negde, mislim, u nekom zakutku uma nekih od tvoraca obrazovnih politika nalazi se ideja da ako ga samo malo podesimo, samo malo uštimamo, on će savršeno otpevušiti u budućnost. Neće. Nikada i nije.

14:43
Poenta je da obrazovanje nije mehanički sistem. Ono je ljudski sistem. Tiče se ljudi, ljudi koji ili žele učiti, ili ne žele učiti. Svaki učenik koji odustaje od škole čini to iz razloga ukorenjenog u vlastitom životopisu. Možda im je dosadna. Možda im je nevažna. Možda smatraju da je u neskladu sa životima koje žive izvan škole. Postoje trendovi, ali priče su uvek jedinstvene. Nedavno sam se zatekao na sastanku u Los Angelesu o -- nazivaju ih alternativnim obrazovnim programima. Ti su programi oblikovani da bi pripomogli vraćanju dece u obrazovni proces. Imaju neka zajednička obeležja. Izrazito su personalizovani. Učitelji uživaju snažnu podršku, bliski su odnosi s lokalnom zajednicom, školski je program širok i raznolik, i često uključuju učenike izvan škole i unutar škole. I funkcionišu. Zanimljivo mi je da ih se naziva alternativnim obrazovanjem. Razumete? I svi svetski pokazatelji govore nam da kad bismo svi to učinili, potrebe za alternativnim ne bi bilo. (Pljesak)

16:01
Stoga mislim da bismo trebali usvojiti drugačiju metaforu. Moramo prepoznati da je to ljudski sistem, i da postoje uslovi u kojima ljudi rastu, i uslovi u kojima se to ne dešava. Napokon, mi smo organska bića, i kultura škole je bitna. Kultura je organski pojam, nije li?

16:23
Nedaleko od mesta gde živim nalazi se Dolina smrti. Dolina smrti je najtoplije, najsuše mesto u Americi, i onde ništa ne raste. Ništa ne raste jer onde ne pada kiša. Dakle, Dolina smrti. Tokom zime 2004. kiša je pala u Dolinu smrti. Dvadesetak centimetara kiše palo je tokom vrlo kratkog razdoblja. A u proleće 2005. zabeležena je sledeća pojava: Čitavo je tlo Doline smrti, za kratko, bilo posuto cvećem. Šta nam to dokazuje? Dolina smrti nije mrtva. Ona je uspavana. Neposredno ispod površine seme je mogućnosti, koje čeka da se stvore pravi uslovi. U odgovarajućim uslovima, kod organskih je sistema život neizbežan. On se neprestano događa. Odaberite četvrt, školu, regiju, promenite uslove, ponudite ljudima osećaj drugačijih mogućnosti, različit skup očekivanja, širi raspon prilika, negujte i cenite odnose između učitelja i učenika, omogućite ljudima slobodu da budu kreativni i inovativni u onome što rade, i škole koje su nekad bile zakržljale - ponovo će da uskrsnu.

Dobri lideri to znaju. Istinska uloga predvodništva u obrazovanju, a verujem da je to istina na nacionalnom nivou, na lokalnom, kao i na školskom - nije i ne sme se sastojati u zapovedanju i u kontroli. Istinska njegova uloga je u upravljanju atmosferom, u stvaranju ozračja mogućnosti. I učinite li to, ljudi će to prihvatiti, i postići ono što uopšte niste predvideli i što niste mogli očekivati.

18:12
Izvrstan je citat Benjamina Franklina: Postoje tri vrste ljudi u svetu: Oni koji su nepokretni, ljudi koji ne dobijaju, koji ne žele dobiti, i koji ništa u vezi s time neće preduzeti. Postoje ljudi koji su pokretni, ljudi koji vide potrebu za promenom i spremni su je osluškivati. I postoje ljudi koji pokreću, ljudi koji osiguravaju da se promene dogode.Potaknemo li više ljudi, stvorićemo pokret. I bude li pokret dovoljno snažan, biće to, u najboljem smislu reči, revolucija. To je ono što nam je potrebno.

18:44
Hvala vam najlepša. (Pljesak) Hvala vam najlepša. (Pljesak)

Ako se vaše dete ponaša nemirno pre nego što počnete da ga lečite obavezno pročitajte knjigu dr Johna Virapena  “Nuspojava: smrt”.