среда, 9. октобар 2024.

Assangeovo svedočenje u Parlamentarnoj skupštini Veća Evrope,

2. oktobra 2024.

Gospodine predsedniče, poštovani članovi Parlamentarne skupštine Veća Evrope, dame i gospodo.

Prelazak sa godina zatočeništva u zatvoru maksimalne sigurnosti do stajanja ovde pred predstavnicima 46 zemalja i 700 miliona ljudi je dramatična i nadrealna promena. Iskustvo godina izolacije u maloj ćeliji je teško preneti. To vam oduzima vaš osećaj sebe, ostavljajući samo sirovu suštinu postojanja. Još ne mogu u potpunosti govoriti o onome što sam izdržao – neprekidnoj borbi da ostanem živ, fizički i psihički niti još mogu da govorim o smrtima vešanjem, ubistvima i medicinskom zanemarivanju mojih kolega zatvorenika.

Unapred se izvinjavam ako moje reči pokleknu ili ako mojoj prezentaciji nedostaje uglađenost koju biste očekivali na tako uglednom forumu. Izolacija je učinila svoje, što pokušavam da poništim. A izraziti se u ovom okruženju je izazov. Međutim, ozbiljnost ove prilike i težina problema primoravaju me da odbacim svoje prigovore i obratim vam se direktno.
Doslovno i figurativno sam prešao dug put da bih danas bio ovde pred vama. Pre nego što uđemo u diskusiju ili pre nego što odgovorim na bilo koja vaša pitanja, želeo bih da se zahvalim PSSE na rezoluciji iz 2020. (2317) u kojoj se navodi da moje zatvaranje predstavlja opasan presedan za novinare i napominje da je Specijalni izvestitelj UN-a za pitanja mucenja zatražio moje oslobađanje.
Takođe sam zahvalan na izjavi PACE-a iz 2021. u kojoj je izražena zabrinutost zbog verodostojnih izveštaja da su američki zvaničnici razgovarali o mom ubistvu i njihovim ponovnim pozivima za moje hitno puštanje na slobodu. I pohvaljujem Komitet za pravna pitanja i ljudska prava što je imenovao poznatog izvestitelja, Sunnu Ævarsdóttir, da istraži okolnosti u vezi sa mojim pritvorom i osudom i implikacijama na ljudska prava.
Ali kao i toliki napori oko mog dosijea - bez obzira da li su dolazili od parlamentaraca, predsednika, premijera, pape, zvaničnika UN-a i diplomata, sindikata, advokata i doktora, akademika, aktivista ili građana - nijedan od njih nije trebao biti potreban. Nijedna od deklaracija, rezolucija, izveštaja, filmova, članaka, događaja, prikupljanja sredstava, protesta i pisama u proteklih 14 godina nije trebalo biti potrebno. Ali svi su bili neophodni jer bez njih nikada više ne bih ugledala svetlo dana.

Ovaj globalni napor bez presedana bio je neophodan jer su mnoge pravne zaštite koje su postojale bile samo na papiru ili nisu bile efikasne u razumnom vremenskom roku. Na kraju, izabrao sam slobodu umesto nerealne pravde, nakon što sam godinama bio u zatvoru i suočio se s kaznom od 175 godina bez efikasnog pravnog leka. Pravda za mene sada ne dolazi u obzir jer je američka vlada u svom sporazumu o priznanju krivice u pisanoj formi zahtevala da ne mogu podneti slučaj Evropskom sudu za ljudska prava, pa čak ni da podnesem zahtev na osnovu Zakona o slobodi informacija (FOIA) o tome šta je učinila meni kao rezultat zahteva za izručenje.

Želim da budem vrlo jasan. Danas nisam slobodan jer je sistem radio. Danas sam slobodan jer sam se nakon godina zatvora izjasnio krivim za novinarstvo. Izjasnio sam se krivim za traženje informacija od izvora. Izjasnio sam se krivim za dobijanje informacija iz izvora. I ja sam se izjasnio krivim za obaveštavanje javnosti o toj informaciji. Nisam se izjasnio krivim ni za šta drugo. Nadam se da moje današnje svedočenje može poslužiti da ukaže na slabosti postojećih mera zaštite i pomogne onima čiji su slučajevi manje vidljivi, ali su jednako ranjivi. Dok izlazim iz tamnice Belmarsh [britanski zatvor], istina se čini manje uočljivom i žalim koliko je tla izgubljeno tokom tog perioda u kojem je izraz istine potkopan, napadnut, oslabljen i kompromitovan. Vidim više nekažnjivosti, više tajnovitosti, više odmazde za govorenje istine i više autocenzure. Teško je ne povući granicu između mog progona od strane američke vlade – njenog prelaska Rubikona kriminalizirajući novinarstvo na međunarodnom nivou – i trenutne zahlađene klime u pogledu slobode izražavanja.

Kada sam osnovao WikiLeaks, vodio me jednostavan san: obrazovati ljude o tome kako svet funkcionise kako bi nam ovo razumevanje moglo pomoći da stvorimo nešto bolje. Posedovanje mape gde se nalazimo omogućava nam da shvatimo kuda bismo mogli ići. Znanje nam omogućava da držimo moć da odgovaramo i, tamo gde ona ne postoji, da zahtevamo pravdu.

Pribavili smo i objavili istine o desetinama hiljada tajnih žrtava rata i drugih nevidljivih zverstava, o ubistvima, izdavanju, mučenju i programima masovnog nadzora. Ne samo da smo otkrili kada i gde su se te stvari dogodile, već smo često razotkrivali politike, sporazume i strukture koje su stajale iza njih.

Kada smo objavili 'Kolateralno ubistvo' - zloglasni CCTV snimak posade američkog helikoptera Apache koji nestrpljivo raznosi iračke novinare i njihove spasioce u komade - vizuelna stvarnost modernog ratovanja šokirala je svet. Ali takođe smo iskoristili interes za ovaj video da upozorimo ljude na tajna pravila o tome kada bi američka vojska mogla upotrebiti smrtonosnu silu u Iraku i koliko bi civila moglo biti ubijeno pre nego što je potrebno odobrenje višeg vrha. U stvari, dobio sam 40 godina od mojih potencijalnih 175 godina zatvora za dobijanje i objavljivanje ove politike.

Praktična politička vizija koju sam stekao uranjanjem u prljave ratove i tajne operacije u svetu je jednostavna: za promenu, prestanimo ućutkivati, mučiti i ubijati jedni druge. Osigurajmo ove temelje i u drugim političkim, ekonomskim i naučnim procesima, to će osigurati prostor da se pobrinemo za ostalo. Rad WikiLeaksa bio je duboko ukorenjen u principima za koje se ova Parlamentarna skupština zalaže. Novinarstvo koje je uzdizalo slobodu informisanja i pravo javnosti da zna našlo je svoj prirodni operativni dom u Evropi. Živeo sam u Parizu i imali smo formalne registracije kompanija u Francuskoj i na Islandu. Naše novinarsko i tehničko osoblje bilo je rašireno širom Evrope. Objavljivali smo širom sveta sa servera u Francuskoj, Nemačkoj i Norveškoj.

Ali pre 14 godina, američka vojska je uhapsila jednog od naših navodnih zviždača, vojnika Manninga, američkog obaveštajnog analitičara stacioniranog u Iraku. Istovremeno, američka vlada je pokrenula istragu protiv mene i mojih kolega. Američka vlada je ilegalno poslala avione pune agenata na Island, podmitila doušnika da ukrade naš legalni i novinarski radni proizvod i bez formalnog procesa izvršila pritisak na banke i finansijske službe da nam blokiraju pretplatu i zamrznu naše račune. Britanska vlada je bila saučesnik u nekim od ovih represalija. Britanska vlada je pred Evropskim sudom za ljudska prava priznala da je u tom periodu nezakonito špijunirala moje britanske advokate. Ovo uznemiravanje je bilo pravno neosnovano.

Ministarstvo pravde predsednika Obame odlučilo je da me ne optuži jer nije počinjen nikakav zločin. Sjedinjene Države nikada pre nisu krivično gonile izdavača zbog objavljivanja ili pribavljanja državnih informacija. Za to bi bila potrebna radikalna i zlokobna reinterpretacija Ustava SAD-a. U januaru 2017. Obama je također ublažio kaznu Manningu, koji je osuđen jer je bio jedan od mojih izvora. Međutim, u februaru 2017. krajolik se dramatično promenio. Izabran je predsednik Tramp. On je imenovao dva vuka u MAGA šeširima ['Učinimo Ameriku ponovo velikom']: Mike Pompeo, kongresmen iz Kanzasa i bivši izvršni direktor industrije oružja, postao je direktor CIA-e, a William Barr, bivši oficir CIA-e, postao je državni tužilac SAD-a .

U martu 2017. WikiLeaks je otkrio aktivnosti CIA-e kao što su infiltracija u francuske političke stranke, špijuniranje francuskih i nemačkih čelnika, špijuniranje Evropske centralne banke i evropskih ministarstava ekonomije, kao i CIA-ine trajne naredbe da špijunira celu Francusku industriju. Razotkrili smo CIA-inu masovnu proizvodnju zlonamernog softvera i virusa, njenu subverziju lanaca opskrbe, njenu subverziju antivirusnog softvera, automobila, pametnih televizora i iPhonea. Direktor CIA-e Pompeopokrenuo je kampanju odmazde protiv Wikileaksa. Sada je opšte poznato da je CIA, po Pompeovom izričitom naređenju, planirala da me otme iz ambasade Ekvadora u Londonu i ubije, te da je on odobrio poteru za mojim evropskim kolegama i podvrgavanje nas krađi, hakerskim napadima i širenju lažnih informacija .

Moja supruga i moj mali sin takođe su postali mete. CIA operativac je dobio trajna naređenja da pronađe moju ženu i instrukcije da dobije DNK iz pelena mog šestomjesečno sina. To je vidljivo iz svedočenja više od 30 sadašnjih i bivših obaveštajnih službenika koji su razgovarali s američkom štampom, a dodatno je potvrđeno dokumentima zaplenjenim tokom suđenja nekim od uključenih oficira CIA-e.

Činjenica da je CIA ciljala mene, moju porodicu i moje saradnike agresivnim vansudskim i eksteritorijalnim sredstvima pruža redak uvid u to koliko su moćne obaveštajne organizacije uključene u transnacionalnu represiju. Takva represija nije jedinstvena. Ono što je jedinstveno je da znamo toliko o ovom slučaju zahvaljujući brojnim uzbunjivačima i sudskim istragama u Španiji.

Ovoj skupštini nisu nepoznate eksteritorijalne zloupotrebe od strane CIA-e. Revolucionarni izveštaj PACE-a o izručenjima CIA-e u Evropi otkrio je kako je CIA upravljala tajnim pritvorskim centrima i vršila nezakonita predaja na evropskom tlu, kršeći ljudska prava i međunarodno pravo.

U februaru ove godine, navodni izvor nekih od naših CIA otkrića, bivši agent CIA-e Joshua Schulte, osuđen je na 40 godina zatvora u ekstremnoj izolaciji. Prozori su mu zamračeni, a mašina za belu buku je uključena 24 sata na dan iznad njegovih vrata tako da ne može ni da vikne kroz nju. Ovi uslovi su stroži od onih u Guantanamo Bayu. Transnacionalna represija se takođe vrši zloupotrebom pravnih procesa. Nedostatak efikasne zaštite od ovoga znači da je Evropa ranjiva na njenu međusobnu pravnu pomoć i ugovore o ekstradiciji koje otimaju strane sile kako bi ciljale disidentske glasove u Evropi.

U memoarima Mikea Pompea, koje sam pročitao u svojoj zatvorskoj ćeliji, bivši direktor CIA-e se hvalio kako je vršio pritisak na glavnog državnog tužioca SAD-a da podnese tužbu za ekstradiciju protiv mene zbog naših publikacija o CIA-i. Postupajući po Pompeovom zahtevu, državni tužilac je ponovo otvorio istragu protiv mene koju je Obama zatvorio i ponovo uhapsio Manninga, ovoga puta kao svedoka. Manning je držana u zatočeništvu više od godinu dana i kažnjena je novčanom kaznom od 1.000 dolara dnevno u formalnom pokušaju da je nateraju da da tajno svedočenje protiv mene. Na kraju je pokušala da izvrši samoubistvo.

Obično mislimo da se novinari pokušavaju naterati da svedoče protiv svojih izvora. Ali Manning je sada bio izvor koji je bio prisiljen svedočiti protiv novinara.

U decembru 2017. direktor CIA-e Pompeo je uspio i američka vlada izdala je nalog za hapšenje Ujedinjenom Kraljevstvu za moje izručenje. Britanska vlada je naredbu držala u tajnosti od javnosti još dve godine, dok su američka vlada i novi predsednik Ekvadora dali političku, pravnu i diplomatsku osnovu za moje hapšenje.

Ako moćne nacije smatraju opravdanim da ciljaju pojedince izvan svojih granica, ti pojedinci nemaju šanse osim ako ne postoje jaki pravni mehanizmi zaštite i ako su države spremne da ih provedu. U suprotnom, pojedincima nema nade da se brane od ogromnih resursa koje državni agresor može rasporediti.

Kao da situacija u mom slučaju nije bila dovoljno loša, američka vlada je nametnula opasnu novu globalnu pravnu poziciju. Samo građani SAD imaju slobodu govora.Evropljani i druge nacionalnosti nemaju pravo na slobodu izražavanja. Washington tvrdi da se američki zakon o špijunaži i dalje primenjuje na njih [druge nacionalnosti] bez obzira gde se nalaze. Dakle, Evropljani u Evropi, što se američke vlade tiče, moraju se pridržavati američkog zakona o tajnosti bez ikakve odbrane. Amerikanac u Parizu može – možda – govoriti o tome šta američka vlada radi. Ali za Francuza u Parizu to je zločin bez ikakve odbrane i mogao bi biti izručen kao ja.

Sada kada je strana vlada formalno nametnula da Evropljani nemaju pravo na slobodu izražavanja, stvoren je opasan presedan. Ostale moćne države će neizbežno uslediti. Rat u Ukrajini je potvrdio kriminalizaciju novinara u Rusiji, ali na osnovu presedana koji je stvoren mojim izručenjem, ništa ne može sprečiti Rusiju, ili bilo koju drugu državu, da cilja evropske novinare, izdavače ili čak korisnike društvenih medija da ciljaju medije putem tvrdeći da su prekršeni njeni zakoni o tajnosti. Prava novinara i izdavača u evropskom prostoru ozbiljno su ugrožena.

Transnacionalna represija ovde ne sme postati norma. Kao jedno od dva glavna tela za postavljanje standarda u svetu, PACE mora delovati.

Kriminalizacija aktivnosti prikupljanja vesti pretnja je istraživačkom novinarstvu posvuda. Formalno sam osuđen od strane strane sile za traženje, primanje i objavljivanje istinitih informacija o toj sili dok sam bio u Evropi.

Osnovno pitanje je jednostavno: novinare ne treba krivično goniti zato što rade svoj posao. Novinarstvo nije zločin. To je stub slobodnog i informisanog društva. Gospodine predsedniče, dame i gospodo, ako Evropa želi budućnost u kojoj sloboda govora i sloboda objavljivanja istine nisu privilegije rezervisane samo za neke, već zagarantovana prava za sve, onda mora osigurati da ono što se dogodilo u mom slučaj, nikada se ne desi nikome drugom.

Želeo bih da izrazim najdublju zahvalnost ovom Domu, konzervativcima, socijaldemokratima, liberalima, levičarima, zelenima i nezavisnim koji su me podržavali tokom ovih muka, i nebrojenim ljudima koji su se neumorno zalagali za moje oslobađanje.

Ohrabrujuće je znati da u svetu,često podeljenom ideologijom i interesima, ostaje zajednička posvećenost zaštiti osnovnih ljudskih sloboda. Sloboda izražavanja i sve što iz nje proizlazi su na mračnoj raskrsnici. Ako se institucije koje postavljaju standarde poput PACE ne probude i ne shvate ozbiljnost situacije, bojim se da će biti prekasno.

Učinimo svi svoj deo kako bismo osigurali da se svetlo slobode nikada neće ugasiti, da će težnja za istinom nastaviti živeti i da glasovi mnogih neće biti utišani interesima nekolicine.

 

9 коментара:

Анониман је рекао...

Evo ga Asanž u svojoj staroj formi. Sjajno! Imamo potvrdu mračne slike trenutnog stanja u svetu, dalje odmazde za kazivanje istine, ubijanje stotine novinara u Gazi i Ukrajini, kolege novinare koji pokrivaju strašne zločine u ratovima.
Bravo za jedinstven stav Parlamentarna skupština Veća Evrope koja je pozvala Amere da istraže ratne zločine i kršenja ljudskih prava koje su otkrili on i Wikileaks i da "hitno reformišu" Zakon o špijunaži iz 1917. kako bi se isključila njegova primena na izdavače, novinare i uzbunjivače koji otkrivaju poverljive informacije .
Crna medijska rupa je izbušena; poprilično…kao izraelska kupola. U najmanju ruku…
XXX

Анониман је рекао...

Da li su aplaudirali novinari koji su ga godinama pogrešno predstavljali kao seksualnog prestupnik i luđaka koji razmazuje izmet po zidovima? Licemeri.
Verujem da su ljudi šokirani koliko se istinite činjenice slučaja razlikuju od starih medijskih izveštaja. Setimo se one grozne izmišljotine, optužbe za seksualno zlostavljanje od strane Švedskih vlasti.
Ovo Veće nije nije Evropska unija, nije ni jedna od njenih organizacija. Evropski parlament je koliko znam odbio da uopšte pogleda slučaj Assangea. Dokaz ko nas vodi! Ko vodi Evropu, ko prikriva zločine i čak učestvuje u njima.
Izjavio je da bi mogao biti zainteresovan u AI, kriptologiju i neurotehnologiju i njihovu upotrebu i zloupotrebu . Bilo bi mu bolje da se koncentriše na svoj oporavak a ne da se prebrzo upusti u javne poslove. Daleko je od potpunog njegov oporavak nakon tolikih godina izolacije, ekstremnih neuslovnosti samice. Sam je bio iskren i otvoren po pitanju svoje ranjivosti.
Pesnik u prolazu

Анониман је рекао...


Čovečanstvo “napreduje” u ratobornosti, u to se ne može sumnjati.
Hvala na prilogu, pregledao sam čisto da se još jednom uverim kakve su i kolike razmere izdaje onih koji sebe nazivaju demokrate.
Ovo bi trebala biti poruka evropskim liderima da napuste poštovanje koje rutinski pokazuju prema američkoj vladi kada daju prioritet američkim interesima nad mirom, pravdom i slobodom.
Rade

Анониман је рекао...

Закључак је : сваки новинар у било којој земљи на свету – било која особа, заправо – која ода тајне које нису у складу са политичким ставовима америчке администрације сада може бити кривично гоњена у оквиру шпијунаже Закон из 1917. Међутим, амерички тужиоци су изабрали да процесуирају Асанжа не као уредника, већ као хакера, односно да га оптуже за заверу за хаковање компјутера америчке владе да
камуфлирају директан напад на слободу штампе садржану у Првом амандману Устава САД. Правном систему заиста нису потребни никакви додатни непријатељи, а да би се претворио у „оно нешто“ о чему сваким даном све више одлучује: систем легалних робова; у систем бедних, гмизаваца, улизица. Збиља тешко и озбиљно време. Ако је тачно све што је рекао о Европи, а могло би бити да јесте, то једноставно значи да Европа политички, културнo, економски нити постоји нити може постојати.
У ствари, ми смо то знали.
Ј. Б.

Анониман је рекао...

Znali smo i ? Govor Assangea je veličanstven ne samo kao zapis o jednoj sudbini već zato što hvata najvažniji i očigledan koliko i skriveni aspekt dramatične situacije koja je još uvek aktuelma, naša, suluda i institucionalizovana sila elite. Vremena se ne menjaju.
Medoje

Анониман је рекао...

Ne, ne, nisi u pravu, Medoje. Vreme delovanja elite postalo je složenije, s moćnijim likovima, kao što su predstavnici razuzdane NATO birokratije. Sve gori od goreg. Da, promena je na gore, učinila je situaciju složenijom, proširila je područja i elemente protiv kojih se treba boriti i kontrolisati. Sve je postalo opasnije. Mnogo opasno. Politika je ukaljana potpuno. Nema crte, nema dna, bezdano je uletanje u ponor.
Rade

Анониман је рекао...

E sad da ja potvrdim Radetov stav, gore je, u samom Strazburu je bilo gore jer od 306 poslanika samo trećina ih je bila u sali kada se glasalo, 88 poslanika. 13 je bilo protiv, a 20 je bilo uzdržano, saopštio je Vikiliks. Nisu bili u sali oni koje je brimula njihova reputacija posle glasanja. Britanci i Poljaci su odlučno glasali "ne",
jedan Portugalac, po jedan predstavnik Austrije, Švajcarske i Litvanije a sa srpske strane Vladimir Đorđević sa liste "demokratske" Nove DSS, zapravo POKS-a.navodno doktorant kulturoloških nauka!!!? Divno! Nije za pohvalu ni Elvira Kovač, poslanica Saveza vojvođanskih Mađara koja je bila uzdržana.da bude gore ZA su glasali Biljana Pantić Pilja, šefica srpske delegacije u PS SE, kao i Aleksandar Mirković, Dunja Simonović Bratić, svi iz vadajuće koalicije. Zamislite, ONI a ne opozicija, punih usta demokratije, slobode ( pogotovo medija).
U Danasu je "doktorant" objasnio svoj stav. Logika "doktoranta" izaziva muku u stomaku. Na pitanje zbog čega je glasao protiv, Đorđević za Danas objašnjava da se sam Asanž izjasnio krivim po optužbi iz Zakona o špijunaži za zaveru, i da je nezakonito pribavljao i širio poverljive informacija o nacionalnoj odbrani. O razumu gde si zalutao? To nije sve. Na pitanje, kako je moguće da on jedini smatra da Asanž nije bio politički zatvorenik, " doktorant" odgovara da je Asanž postao politički zatvorenik, nakon izglasavanja Rezolucije, do samog glasanja, on je bio taj koji se dogovorio sa vlastima i priznao krivicu po svim tačkama“. Od imenovamog saznajemo jedan neshvatljiv detalj., On pripada konzervativcima-desničarima a oni su glasali protiv, ili su bili uzdržani. Sistem glasanja je takav da se glasa mahom po političkim grupama, a da se većinom glasova, kao i kod nas u parlamentu usvaja neki predlog. Birokratski mozak tako deluje, njemu nije nije do slobode mišljenja, on slepo glasa po " sistemu" ili kako napisah iz straha zbog guz...cc.ee. Pa kad prozvane via, mie, kancelare prisluškuju, predsednike i ine, mora da su i oni u tom krugu. Ili bi mogli biti. Ili bi ih mogli ubaciti u veštačku inteligenciju kao nepodobne. Eto nama punije slike " demokratije", sistema o kom govori ovaj jadni poks klovn. Pitam se kako vrli Asanž još ne leži u zatvoru.? To je čudo neviđeno':
XXX

Анониман је рекао...

Dobro došli u 2030. Korak do " Ne posedujem ništa, nemam privatnost, i život nikada nije bio bolji. "
Svaku osobu koja je pila kafu, sok ili viski izvan sale, ili je bila u sali a glasala ne, ili je bila ni riba ni meso, trebalo bi da bude sramota. To politička elita na delu, dnevno! A onaj ko danas kreće u potragu za idealnom pravdom, kao Assange, treba da zna da postaje slučaj za policiju i službe "zaštite ustavnog poretka" .
Pedja

Анониман је рекао...

Zaboravljamo da imamo posla sa ne-ljudima. Tim stvorenjima nedostaju elementi koji odlikuju normalna ljudska bića. Oni ne pokazuju nikakvu vezu sa onim što mi podrazumevamo pod moralom, poštenjem, iskrenošću, fer-plejom itd. Njima nedostaje sposobnost koju mi nazivamo empatijom. Njima nedostaje sposobnost koju mi nazivamo introspekcijom. Oni nisu zastranili zbog sistema. Oni su druga vrsta … posvećena ubijanju ljudskih vrednosti … što je uvertira za ubijanje ljudskih bića … a to je strategija koju su koristili nacisti, prošli i sadašnji. Dok mi raspravljamo o komediji u Strasburu, Izraelske spodobe prete smrtonosnim napadom na Iran! Nije im dosta Gaza, Liban, dalje bi
divljaci, bitanga da kroje svet uz pomoć toljage.
Z.

Постави коментар