уторак, 26. новембар 2019.

Doba postistine - Nadigravanje Laži i Istine ( prvi prilog )



"U svetu neće biti drugih emocija osim - straha, besa i želje za potčinjavanjem drugih. Neće biti odanosti, osim one - političkoj partiji... Ako hoćete da zamislite budućnost, zamislite čizmu koja gazi ljudsko lice - večno." 
Orwel 

       Pred završetak stare, na prelazu u novu godine, same od sebe polete mi misli o mnoštvu besmislenog u ljudskim postupcima. Pre neku godinu, odbrojavajući zadnjih deset dana, objavila sam deset nasumice odabranih tema. Ti su me postovi izbacili iz uobičajeno lepog preprazničkog raspoloženja. Grešku neću ponoviti. Ovoga puta sam izabrala nekoliko tekstova o temi koja me zaokuplja ne samo ovih dana već nekoliko poslednjih godina a objavljujem ih  pre predprazničnih dana.

Vreme postistine. 



Sacha Baron Cohen: Facebook bi omogućio Hitleru da vodi propagandu na svojoj mreži

U govoru održanom  u Ligi za borbu protiv klevete (Anti-Defamation League – ADL), glumac i komičar Sacha Baron Cohen napao je Facebook i druge platforme društvenih medija zbog omogućavanja širenja govora mržnje i dezinformacija.


“Hvala ADL-u na ovom priznanju i vašem radu u borbi protiv rasizma, mržnje i bahatosti. I da budem jasan, kad kažem “rasizam, mržnja i bahatost”, ne mislim na imena “Labradoodlesa” Stephena Millera.

Shvaćtam da neki od vas možda razmišljaju o tome kakav je to komičar govorio na ovakvoj konferenciji! Sigurno jesam. Provodio sam većinu poslednje dvae descenije u karakteru. Zapravo, ovo je prvi put da sam ikad ustao i održao govor kao svoj najmanje popularan lik, Sacha Baron Cohen. I moram priznati, to je zastrašujuće. Svestan sam da moja prisutnost ovde može biti neočekivana i iz drugog razloga. Ponekad su neki kritičari rekli da moja komedija rizikuje pojačanje starih stereotipa.

Istina je da sam celi život strasno izazivao bahatost i netrpeljivost. Kao tinejdžer u Velikoj Britaniji marširao sam protiv fašističkog Nacionalnog fronta i ukinuo aparthejd. Kao preddiplomski student, putovao sam Amerikom i napisao svoju tezu o pokretu za građanska prava, uz pomoć arhiva ADL-a. I kao komičar pokušao sam svojim likovima pokušati ljude izneveriti i otkriti u šta zapravo veruju, uključujući i njihove predrasude.

Neću tvrditi da je sve što sam učinio bila za višu svrhu. Da, neki od mojih komedija, u redu, verovatno polovina moje komedije, bila je apsolutno maloletna, a druga polovina potpuno bezdušna. Priznajem, nije bilo ništa posebno prosvetljujuće u meni – kao Borat iz Kazahstana, prvi novinar lažnih vesti – koji je trčao kroz konferenciju hipotekarnih posrednika, kad sam bio potpuno gol.

Ali kad je Borat uspeo da nagovori čitav bar u Arizoni da otpeva “Baci Židova niz bunar”, to je otkrilo ravnodušnost ljudi prema antisemitizmu. Kad sam – kao Bruno, novinar iz gay mode iz Austrije – počeo ljubiti muškarca u cage fight u Arkansasu, umalo sam pokrenuo nerede, i tad se pokazao nasilni potencijal homofobije. A kad sam – prerušen u ultra-budnog programera – predložio izgradnju džamije u jednoj seoskoj zajednici, nagovarajući stanovnika da ponosno prizna: “Ja sam rasista, protiv muslimana” – pokazao se i prihvatanje islamofobije.

Zbog toga cenim priliku da budem ovdje s vama. Danas se širom sveta demagozi obraćaju našim najgorim instinktima. Teorije zavere jednom rezevisane za marginu danas su mainstream. Kao da se Doba Razuma – era dokaza, završava, a sada je znanje delegitimizovno i odbačen je naučni konsenzus. Demokracija, koja zavisi od zajedničkih istina, je u povlačenju, a autokracija, koja zavisi od zajedničkih laži, je na korak bliže. Zločini iz mržnje rastu, kao i ubojiti napadi na verske i etničke manjine.

Šta je zajedničko ovim opasnim trendovima? Ja sam samo komičar i glumac, a ne učenjak. Ali jedno mi je prilično jasno. Svu ovu mržnju i nasilje olakšava nekolicina internetskih firmi koje predstavljaju najveći propagandni stroj u istoriji.

Najveći propagandni stroj u istoriji.

Razmisli o tome. Facebook, YouTube i Google, Twitter i drugi – dostižu milijarde ljudi. Algoritmi ovih platformi zavise o naernom pojačavanju vrste sadržaja koji korisnike zanimaju – priče koje se sviđaju našim baznim instinktima i koje izazivaju bes i strah. Zbog toga je milijarde puta YouTube preporučio videozapise zaverenika Alexa Jonesa. Zbog toga lažne vesti nadmašuju stvarne vesti, jer studije pokazuju da se laži šire brže od istine. I ne čudi što je najveći propagandni stroj u istoriji proširio najstariju teoriju zavere u istoriji – laž da su Židovi nekako opasni. Kao što je jedan naslov rekao, “Samo razmislite šta bi Goebbels mogao učiniti sa Facebookom.”

Na internetu se sve može činiti jednako legitimnim. Breitbart nalikuje BBC-u. Izmišljeni protokoli Sionskih starešina izgledaju valjano kao i izveštaj o ADL-u. A ocene ludaka izgledaju jednako verodostojno kao i nalazi dobitnika Nobelove nagrade. Izgleda da smo izgubili zajednički smisao osnovnih činjenica o kojima zavisi demokratija.


Kada sam, kao wannabe gangster Ali G, pitao astronauta Buzza Aldrina “kako to volim hodati po suncu?”, Šala je delovala, jer smo i mi, publika, delili iste činjenice. Ali ako verujete da je sletanje na mesec bila laž, onda šala nije bila smešna.

Kad se Borat u Arizoni složio sa stavom da “Židovi kontrolišu svačiji novac i nikad ga ne vraćaju”, šala je delovala jer je publika podelila činjenicu da je prikazivanje Židova kao škrtaca mizerno poput teorija zavere koja potiče iz srednjeg veka.

Ali kad se zahvaljujući društvenim mrežama zavere uzmu u kontrolu, lakše je regrutovati skupine mržnje, lakše se strane obaveštajne agencije upliću u naše izbore, a zemlji poput Mijanmara lakše je počiniti genocid protiv Rohingye.

Zapravo je prilično šokantno koliko je lako zavere pretvoriti u nasilje. U svojoj poslednjoj emisiji “Ko je Amerika?” (Who Is America), našao sam obrazovanog, normalnog momka koji se dobro držao posla, ali koji je na društvenim mrežama ponovio mnoge teorije zavere koje je predsednik Trump, putem Twittera, proširio više od 1.700 puta na svojih 67 miliona sledbenika. Predsednik je čak tvitnuo da razmišlja o imenovanju Antife – antifašista koji marširaju protiv krajnje desnice – kao terorističku organizaciju.

Dakle, prerušen u izraelskog stručnjaka za borbu protiv terorizma, kao izmišljeni pukovnik Erran Morad, rekao sam sagovorniku da je na Maršu za žene u San Franciscu Antifa planirala ubaciti hormone u dečije pelene kako bi bebe „učinili transrodnima“. I on je poverovao.

Uputio sam ga da na maršu podmetne male uređaje na tri nedužne osobe i objasnio sam da kad pritisne dugme aktivira eksploziju koja bi ih sve pobila. Nisu bili pravi eksplozivi, naravno, ali on je mislio da jesu. Hteo sam da vidim – bi li on to stvarno učinio?

Odgovor je bio da. Pritisnuo je dugme i mislio da je zapravo ubio tri ljudska bića. Voltaire je bio u pravu: “Oni koji vas mogu naterati da verujete u apsurde, mogu vas naterati da počinite zločia.” A društveni mediji dopuštaju autoritarima da gurnu apsurde u milijarde ljudi.

U svoju odbranu, ove društvene medijske tvrtke preduzele su neke korake kako bi smanjile mržnju i zavere na svojim platformama, ali ti su koraci uglavnom površni.

Danas govorim zato što verujem da su naše pluralističke demokracije i da bi sledećih 12 meseci i uloga društvenih medija mogle biti presudne. Britanski glasači izaći će na birališta, dok internetski zaverenici promovišu očajnu teoriju o “velikoj zameni” da bele hrišćane namerno zamenjuju muslimanski imigranti. Amerikanci će glasati za predsednika, dok trolovi i botovi održavaju odvratnu laž o “latino invaziji”. A nakon godina YouTube videozapisa koji klimatske promene nazivaju “lažnima”, Sjedinjene Države su na putu da se službeno povuku iz pariških sporazuma već godinu dana. Kanalizacija bigotičnosti i groznih teorija zavera koja preti demokratiji i našoj planeti – to tvorci interneta nikako nisu imali na umu.

Verujem da je vreme za temeljno promišljanje društvenih mreža i kako šire mržnju, zavere i laži. Prošlog meseca, Mark Zuckerberg s Facebooka je održao veliki govor koji je, nimalo iznenađujuće, upozorio protiv novih zakona i propisa o firmama poput njegove. Pa, neki od tih argumenata jednostavno su apsurdni. Sagledajmo.

Kao prvo, Zuckerberg je čitav problem pokušao prikazati kao “izbore … oko slobodnog izražavanja”. To je smešno. Ovde se ne radi o ograničavanju nečijeg slobodnog govora. Reč je o pružanju mogućnosti ljudima, uključujući neke od najgorih ljudi na zemlji, najveću platformu u istoriji koja zauzima trećinu planete. Sloboda govora nije sloboda dosega. Nažalost, uvek će biti rasista, mizoginista, antisemita i zlostavljača dece. Ali mislim da smo se svi mogli složiti da ne bismo trebali davati rasistima i pedofilima besplatnu platformu da pojačaju svoje poglede i ciljaju svoje žrtve.

Drugo, Zuckerberg je tvrdio da bi novo ograničenje onoga što je objavljeno na društvenim medijima bio “udar na slobodu izražavanja”. Ovo je potpuna glupost. Prvi amandman kaže da “Kongres neće doneti zakon” smanjujući slobodu govora, no to se ne odnosi na privatne firme poput Facebooka. Ne tražimo od ovih kompanija da određuju granice slobodnog govora širom društva. Mi samo želimo da budu odgovorni na svojim platformama.

Ako se neonacista dogega u restoran i počne pretiti drugim mušterijama i kaže da želi ubiti Židove, bi li vlasnik restorana trebao da mu posluži elegantno jelo od osam na meniju? Naravno da ne! Vlasnik restorana ima svako zakonsko pravo i moralnu obvezu da istera naciste, kao i internetske firme.

Treće, činilo se da je Zuckerberg regulaciju firmi poput njegove izjednačio s postupcima “najrepresivnijih društava”. Neverovatno. Ovo je jedan od šestero ljudi koji odlučuju kakve podatke vidi toliko sveta. Zuckerberg na Facebooku, Sundar Pichai na Googleu, u matičnoj kompaniji Alphabet, Larry Page i Sergey Brin, Brinova bivša sestra, Susan Wojcicki na YouTubeu i Jack Dorsey na Twitteru.

Silicijska šestorka – svi milijarderi, svi Amerikanci – više im je stalo do unapređenja cene dionica nego do zaštite demokratije. Ovo je ideološki imperijalizam – šest neizabranih pojedinaca u Silikonskoj dolini nameću svoju viziju ostatku sveta, neprimereno bilo kojoj vladi i ponašaju se kao da su iznad dosega zakona. Kao da živimo u Rimskom Carstvu, a Mark Zuckerberg je Cezar. Barem bi to objasnilo njegovu frizuru.

Evo ideje. Umesto da Silicijska šestorka odluči o sudbini sveta, neka naši izabrani predstavnici, za koje glasa narod, svake demokratije na svetu, imaju barem malo prava glasa.

Četvrto, Zuckerberg govori o tome da pozdravlja „raznolikost ideja“, a prošle godine dao nam je primer. Rekao je da je pronašao postove koji negiraju holokaust “duboko uvredljivim”, ali nije smatrao da bi ih Facebook trebao ukloniti “jer misli da postoje stvari zbog kojih različiti ljudi pogreše”. U ovom trenutku, na Facebooku još uvek postoje demantiji holokausta, a Google vas i dalje jednostavnim klikom vodi na najodbojnija mesta za uskraćivanje istine o holokaustu. Jedan od vođa Googlea jednom mi je rekao nešto neverovatno, a to je da ove web stranice pokazuju samo „obe strane“ problema. To je ludilo.

Citirajući Edwarda R Murrowa, čovek “ne može prihvatiti da u svakoj priči postoje dve jednake i logične strane u jednom argumentu”. Imamo milione dokaza o holokaustu – to je istorijska činjenica. A negirati to nije neko slučajno mišljenje. Oni koji negiraju holokaust imaju za cilj potaknuti još jedan.

Ipak, Zuckerberg kaže da bi “ljudi trebali odlučiti šta je verodostojno, a ne tehnološke firme.” Ali u vreme kada dve trećine milenijanaca kaže da nisu čuli za Auschwitz, kako bi trebali znati šta je “verodostojno”? Kako bi trebali znati da je laž laž?

Postoji takva stvar kao što je objektivna istina. Činjenice postoje. A ako te internetske firme stvarno žele napraviti razliku, trebale bi da angažuju dovoljno monitora da ih stvarno prate, usko sarađuju sa skupinama poput ADL-a, insistiraju na činjenicama i očiste te laži i zavere sa svojih platformi.

Peto, kada se razgovaralo o poteškoćama uklanjanja sadržaja, Zuckerberg je pitao “gde povlačiš crtu?” Da, povlačenje crte može biti teško. Ali evo što on zapravo kaže: uklanjanje tih laži i zavera jednostavno je preskupo.

Ovo su najbogatije tvrtke na svetu, a imaju i najbolje inžinjere na svetu. Mogli bi rešiti ove probleme ako žele. Twitter bi mogao da implementuje algoritam za uklanjanje više belog supremacističkog govora mržnje, ali navodno nisu jer bi to izbacilo neke vrlo ugledne političare iz njihove platforme. Možda to nije loše! Istina je da se te firme neće temeljno promeniti jer se njihov ceo poslovni model oslanja na povećanje angažmana, a ništa ne stvara više angažmana od laži, straha i besa.

Vreme je da ove kompanije konačno nazovete onim što oni stvarno jesu – najvećim izdavačima u istoriji. I evo ideje za njih: pridržavati se osnovnih standarda i praksi, baš kao što to čine novine, časopisi i TV vesti svaki dan. Imamo standarde i prakse u televiziji i filmovima; postoje određene stvari koje ne možemo reći ili učiniti. U Engleskoj su mi rekli da Ali G ne može psovati kad se pojavio pre 21 sat. Ovde u SAD-u, Američko udruženje za filmove reguliše i ocenjuje ono što vidimo. Imali smo prizore u mojim filmovima koji su bili izrezani ili redukovani kako bi poštovali te standarde. Ako postoje standardi i prakse za ono što kinematografi i televizijski kanali smieju pokazati, onda bi se sigurno kompanije koje objavljuju materijal milijardama ljudi također trebale pridržavati osnovnih standarda i praksi.

Pogledajte objavljivanje političkih oglasa. Srećom, Twitter ih je napokon zabranio, a Google također uvodi izmene. Ali ako ih platite, Facebook će pokrenuti bilo koji “politički” oglas koji želite, čak i ako je to laž. I čak će vam pomoći da mikro lažirate te laži na njihove korisnike radi postizanja maksimalnog učinka. Prema toj zakrivljenoj logici, da je Facebook negde u 1930-ima, Hitler bi mogao objaviti 30-sekundne oglase o “rešenju” židovskog problema. Dakle, ovo je dobar standard i praksa: Facebook, počnite proveravati političke oglase pre nego što ih pokrenete, odmah prestanite mikro ciljane laži, a kad su oglasi lažni, vratite novac i ne objavljujte ih.

Evo još jedne dobre prakse: usporite. Svaki pojedinačni post ne mora biti odmah objavljen. Oscar Wilde je jednom rekao da “živimo u vremenu u kojem su nepotrebne stvari naša jedina potreba.” Ali je li svaka misao ili videozapis odmah objavljen na mreži, čak i ako je rasistički ili zločinački ili ubojit, zaista nužnost? Naravno da ne!

Strelac koji je masakrirao muslimane na Novom Zelandu uživo je prenosio svoju zločin na Facebooku, da bi se zatim proširio internetom i gledan je verovatno milione puta. Bio je to snuff film, koji su vam doneli društveni mediji. Zašto ne možemo imati više odgode, tako da se ta prljavština koja izaziva traumu može uhvatiti i zaustaviti pre nego što se objavi?

Konačno, Zuckerberg je rekao da kompanije s društvenim medijima trebaju „ispuniti svoje odgovornosti“, ali on potpuno ćuti što bi se trebalo dogoditi kad one to ne urade. Do sada je već sasvim jasno, ne može se verovati da se mogu sami regulisati. Kao i kod industrijske revolucije, vreme je da regulacija i zakonodavstvo suzbiju pohlepu tih pljačkaša iz visokih tehnologija.

U svakoj drugoj industriji firma može biti kažnjena za štetu proizvoda. Kada motori eksplodiraju ili ne rade sigurnosni pojasevi, automobilske firme povlače se desetke hiljada vozila, po ceni od više milijardi dolara. Facebooku, YouTubeu i Twitteru čini se fer: vaš proizvod je neispravan, dužni ste ga popraviti, bez obzira koliko košta i bez obzira koliko moderatora trebate zaposliti.

U svakoj drugoj industriji možete tužiti za nanesenu štetu. Izdavači se mogu tužiti za klevetu, ljudi se mogu tužiti za klevetu. Tužili su me mnogo puta! Trenutno me tuži neko čije ime neću spomenuti jer bi me opet mogao tužiti! No društvene medijske firme uglavnom su zaštićene od odgovornosti za sadržaj koji njihovi korisnici objavljuju – bez obzira koliko to bio nepristojno – piše u njihovom članku 230, pripremite se za to, Zakona o komunikacijskoj pristojnosti. Apsurdno!

Srećom, internetske firme sada se mogu smatrati odgovornima za pedofile koji svoje stranice koriste za ciljanje dece. Kažem, neka i ove firme budu odgovorne za one koji se na njihovim web stranicama zalažu za masovna ubistvo dece zbog njihove rase ili religije. A možda novčane kazne nisu dovoljne. Možda je vreme da kažete Marku Zuckerbergu i izvršnim direktorima tih kompanija: već ste dozvolili da se jedna strana sila meša u naše izbore, već ste omogućili jedan genocid u Mjanmaru, učinite to ponovo i idete u zatvor.

Na kraju se sve svodi na to kakav svet želimo. U svom govoru, Zuckerberg je rekao da je jedan od njegovih glavnih ciljeva “podržati što je moguće veću definiciju slobode izražavanja”. Ipak, naše slobode nisu samo sebi svrha, one su i sredstvo za drugi cilj – kao što ovde kažete u SAD-u, pravo na život, slobodu i potragu za srećom. Ali danas tim pravima preti mržnja, zavere i laži.

Dopustite da vam ostavim predlog drugačijeg cilja društva. Krajnji cilj društva trebao bi biti osigurati da ljudi ne budu ciljani, ne maltretirani i ne ubijeni zbog toga ko su, odakle dolaze, koga vole ili kako se mole.

Ako to učinimo svojim ciljem – ako damo prednost istini nad lažima, toleranciji spram predrasuda, empatiji spram ravnodušnosti i stručnjacima spram nerazumnima – onda možda, samo možda, možemo zaustaviti najveću propagandnu mašinu u istoriji, možemo spasiti demokratiju, još uvek možemo imati mesto za slobodan govor i slobodno izražavanje, i što je najvažnije, moje će šale i dalje funkcionisati.

Puno vam hvala.

1 коментар:

Анониман је рекао...

Upravo sam procitao misljenje jednog Rusa i covek je u pravu. “ Iako Evropa ne želi migrante u svojim zemljama, treba napomenuti da su im oni neophodni u vidu jeftine radne snage. Međutim, problem nastaje onog trenutka kada se sagleda kakve je migrante Evropa „dobila“ — to su uglavnom oni koji nisu sposobni da rade, a nisu čak ni spremni da se asimiluju. Oni su, prema rečima Voronova, došli po socijalnu pomoć, a ne da rade, dok su Evropi potrebni radnici.

Da se ne varamo, vecina je takva - koristi blagodeti socijalistickih sistema.
Z.

Постави коментар