Cyber Druid
Bila je to tokom zimskog raspusta negde tokom srednje škole. Napolju je bilo strašno hladno, jaka mećava i mnogo snega, tako da je ostanak u toploj kući uz knjigu bio daleko najbolji izbor. U tom periodu bio sam opčinjen engleskom literaturom, mada onom koja je interesanta osobi u tom životnom dobu. Pročitao sam sva dela Tolkina, Artur Conana Doyla, sir Waltera Scotta i Roberta Louisa Stevensona koja sam imao na pri ruci. U kučnoj biblioteci oduvek su mesto zauzimao i kompet knjiga Jane Austin. Uvek sam to smatrao „ženskim“ romanima pa sam ih godinama zaobilazio. ali kako je i to bolje od dosade počeo sam sa čitanjem i moram da priznam da sam bio opčinjen od samog početka, najviše živopisnim i veoma realističnim opisom društva tog vremena. Mnogo kasnije, prilikom ponovnog čitanja primetio sam i mnogo dublje aspekte njenih romana. Kroz likove i živote njenih heroina ona je oslikala težak položaj žena tog perioda, koji se na žalost u nekim aspektima ni danas nije promenio. Jane Austin (16.decembar 1775 – 18.jul 1817) je za vreme svog života objavila četiri romana. Sve romane je uglavnom objavila anonimno i oni joj nisu doneli zasluženu popularnost, iako su joj pružili jednu vid finansijske sigurnosti i samostalnosti koja je bila nezamisliva ženama tog perioda. Prava popularnost usledila je pedesetdve godina nakon njene smrti, kada je njen nećak objavio njenu biografiju „A Memoir of Jane Austin“
Jane Austin se u svojim romanima uglavnom bavila višim staležom zemljoposednika, kome je i sama pripadala. Njeni romani su znatno više od pukih romantičnih priča, u njima se jasno vidi nezavidan položaj žena čak i onih višeg staleža, čija je jedina nada za pristojan, siguran život i socijalni status zavisila od dobre udaje. Njen rad je ocenjen kao kritika sentimentalnih romana popularnih u drugoj polovini XVIII veka i smatraju se delom tranzicije ka realizmu XIX veka. U potpunosti je odbacila stil „romantičara“ poput Waltera Scotta i raznih pisaca tada veoma popluarnih gotskih romana. Mnogi od kritičara tog perioda nisu sa lepim rečima dočekali njene romane i veoma često je upravo Walter Scott stao u odbranu njenog stila i napisao da ona svojim čitaocima prezentuje svet ne kroz fantastične scene nekog idealističkog, imaginarnog sveta već upravo onako kako ga ona vidi na iskreno tačan i realističan način. Ženski likovi u romanima su tada uglavnom bile samo litrarni ornamenti i glavni razlog herojskih dela glavnih junaka. Herojine romana Jane Austin su realne osobe sa svim svojim manama i vrlinama, ni blizu neralnog ideala savršene, obrazovane i pokorne žene koje društvo tog vremena nametalo tokom obrazovanja i odrastanja mladim devojkama. Oštra ironija, uz realizam i socijalnu kritiku čine dela Jane Austin od velike istorijskog značaja za tačnu sliku engleskog društva tog perioda.
Moj lični stav je da ekranizacije bilo kod litrarnog dela nikada ne mogu da odgovaraju literatnom originalu, posebno kada su u pitanju klasici svetske literature, jer sam proces čitanja dopušta našoj mašti da stvorimo svetove daleko kompleksnije i živopisnije nego što je to moguće na filmu. Pa ipak, živimo u vremenu kada popularnost knjiga opada, zato je ovo kratak izbor ekranizacija romana Jane Austin , bar onih vrednih pomena , u poslednjih dvadesetak godina, koji u gledaocu mogu da izazovu želju da pročita originalno delo, ako to već nije učinio.
Northanger Abbey ITV/2007
Režija: Jon Jones
Scenario:Jane Austin, Andrew Davies
Uloge:Felicity Jones, JJ Feild, Carey Mulligan
Jezik:Engleski
Zemlja proizvodnje:UK
“Northanger Abbey” je roman koji je Jane Austin napisala u periodu 1798-99, ali je objavljen tek 1818.godine, nakon njene smrti. Ovo je pre svega satira na popularne gotske romane tog perioda. Doživeo je do sada dve ekranizacije od kojih je vredna pomena samo poslednja iz 2007.godine. Glavnu junakinju Catherine Moreland glumi Felicity Jones (Theory of Everything, Rogue One), kojoj je ovo bila prva ozbiljna uloga u karijeri ( do tada je tokom svojih tinejdžerskih dana glumila u nekim popularnim britanskim dečijim serijama) Pored nje u glavnim ulogama je i Carey Mulligan, koja je svoju glumačku karijeru počela par godina pre ovog fima u ekranizaciji drugog romana Jane Austin. Heroina ovog romana, Catherine, smatra da je svet oko nje poput njenih omiljenih romana, ali je prva prava životna iskustva ubrzo spuste na zemlju. “Northanger Abbey” je veoma živahan i zabavan film, a sama Jones svojom pojavom u glumom uveliko doprinosi toj atmsferi. Andrew Daviesova adaptacije je za nijansu malo modernija od onih na koje je publika navikla kada su u pitanju filmovi namenjeni televizijskom emitovanju i oni koji su smešteni u određenom istorijskom periodu. To se pre svega vidi u scenama snova glavne junakinje, kroz koje scenarista želi da prikaže uticaj gotskih romana na nju. Iako naravno nema nikakvih ekspicitnih scena, seksualnost je dovoljno jasno naglašena, čega naravno nema u romanima Jane Austin, kao ni u drugim ekranizacijama njenih romana.
________________________________________________
Mansfield Park Hal Films/Miramax/1999
Režija: Patricia Rozema
Scenario: Jane Austin, Patricia Rozema
Uloge: Frances O'Connor, Jonny Lee Miller, James Purefoy, Lindsay Duncan
Jezik: Engleski
Zemlja proizvodnje: UK
“Mansfield Park” je treći objavljen roman. Glavni lik je Fanny Price osetljiva, stidljiva, inteligentna i moralna devojka, koju u ovoj filmskoj adaptaciji glumi odlična australijska glumica Frances O'Connor. Fanny Price je drugo dete u desetočlanoj porodici, koju roditelji, kada napuni 10 godina šalju da živi sa bogatim ujakom, jer ne mogu da se brinu o njoj. Filmska adaptacija “Mansfield Parka” nije doživela veliki uspeh kod poštovaoca romana Jane Austin. Pre svega jer je režiser i scenarista ovog filma Patricia Rozema uzela na sebe da značajno promeni glavne karaktere. Tako Fanny postaje mešavina karaktera iz drugih romana pre svega Elizabeth Benett i u velikoj meri same Jane Austin. Veoma dobra glumačka ekipa u kojoj pored O'Connor su još i James Purefoy, Jonny Lee Miller, Lindsay Duncan i Alessandro Nivola, nije uspela da pridobije publiku, pa sam film nije doziveo veliki uspeh. Na ovaj film bi pre trebalo gledati ne na striktnu adaptaciju več više na delo ispirisano romanom, tako da ako pristupite filmu iz tog ugla možda vam bude i zabavan.
Mansfield Park
Režija: Iain B. MacDonald
Scenario: Jane Austin, Maggie Wadey
Uloge: Billie Piper, James D'Arcy, Hayley Atwell
Jezik: Engleski
Zemlja proizvodnje_UK
Druga filmska adaptacija ovog romana donekle je vernija romanu. Snimljena je 2007.godine u produkciji ITV televizije sa Billie Pipper (Dr.Who, Penny Dreadful) u ulozi Fanny Price. Iako je generalno dobila bolje ocene od prethodne adaptacije ostala je u senci “Northanger Abbey” koju su publika i ljubitelju dela Jane Austin daleko bolje prihvatili. I dalje je postojala odbojnost publike zbog malo slobodijeg pristupa scenarista kada su glavni karakteri u pitanju, kao i sami kostimi koji nisu odgovarali tom periodu. Ista preporuka za gledanje ovog filma važi ako i za onaj iz 1999.godine. Ukoliko vam verodostojnost u odnosu na roman ne smeta i jednostavno volite romantične filmove, pogledajte ga.
____________________________
Emma Miramax/1996
Režija: Douglas McGrath
Scenario: Jane Austin, Douglas McGrath
Uloge: Gwyneth Paltrow, Toni Collette, Ewan McGregor, Jeremy Northam, Greta Scacchi
Jezik: Engleski
Zemlja proizvodnje: UK
„Emma“ je njen četvrti objavljen roman, i poslednji za njenog života. Od svih romana ovaj je imao najviše ekranizacija u poslednjih dvadeset godina, tj, najviše vrednih pomena. Prva i najpoznatija ekranizacija je svakako film snimljen 1996. godine. „Emma“ je u osnovi satira društva tog perioda i Douglas McGrath je veoma dobro preneo atmosferu i duh romana kao i tog doba, uz sasvim prihvatljive izmene u adaptaciji romana. Poseban šarm ovoj ekranizaciji daje kinematografija ovog filma, gotovo idilične scene engleske prirode i povrh svega Gwyneth Paltrow koja jednostavno blista u ulozi ove inteligentne i pomalo razmažene heroine. Uz sve to treba dodati i odličnu ekipu glumaca u kojoj su Toni Colette, Gretta Schacci, Ewan McGregor i Jeremy Northam koja je dopinela da ovaj film ne deluje previše „holuvudski“, iako iza filma stoji jedna od najvećih produkcijskih kuća, Miramax.
Emma ITV/1996
Režija: Diarmuid Lawrence
Scenario: Jane Austin, Andrew Davies
Uloge: Kate Beckinsale, Mark Strong, Samantha Morton, Olivia Williams
Jezik: Engleski
Zemlja proizvodnje: UK
Iste godine, 1996. pojavila još jedna adaptacija ovog fima, ovog puta televizijska, iza koje je stajala ITV mreža a sa veoma mladom Kate Backingsale u ulozi Emme i Mark Strongom kao Mr. Knightleyem. Ono što je često karakteristije istorijskih drama koje dolaze u produkciji britanskih tv mreža je, ponekad veoma striktno poštovanje istorijskog perioda u kome se odvija radnja. To je možda i prva razlika između ove dve ekranizacije. Kostimografija, scenografija mnogo više odgovaraju datom istorijskom periodu. Sa tehničke strane ova adaptacija ima odeđene tehničke nedostatke u odnosu na filmsku verziju, kao lošiji zvuk, i tipično televizijski izgled ali to ni najmanje ne umanjuje kvalitet ovog filma. Kate Backinsale je jednako dobra kao i Gwynet Paltrow, i svojom glumom donela je veliku dozu nevinosti i dobrodušnosti koju lik Emme poseduje u romanima. Mark Strong je upečatljiviji Mr. Knighley od Jeremy Northama, i svojom glumom je bio bliži karakteru iz samog romana. Andrew Davis koji je radio i adaptaciju „Northanger Abbey“ , adaptirao je i ovaj roman uz sasvim prihvatljive izmene.
Emma BBC/2009
Režija: Jim O'Hanlon
Scenario: Jane Austin, Sandy Welch
Uloge: Romola Garai, Michael Gambon, Jonny Lee Miller, Tamsin Greig
Jezik: UK
Zemlja proizvodnje. Engleska
Treću ekranizaciju producirala je BBC mreža i snimljena i emitovana je 2009.godine. Glavna prednost ove verzije u odnosu na prethodne dve, je to što dolazi u četiri jednočasovne epizode. Samom tim bilo je znatno više prostora za kvalitetniju i detaljniju adaptaciju što je i učinjeno. Razrada likova i njihovih odnosa je znatno dublja i sporija. Takođe dato je više prostora nekim karakterima koji su zbog dužine filmske adaptacije imali znantno manje scena u prethodna dva ostvarenja. Romola Garai, pored očaravajućeg osmeha, donela je veću dozu živosti i entuzijazma u lik Emme, što je možda za nijansu stavlja ispred koleginica su bile u istoj ulozi u prethodna dva ostvarenja. Takođe, primetna je hemija između nje i njenog Mr.Knightleya, koga je u ovoj adaptaciji glumio odlični Jonny Lee Miller. Lik Eminog oca, koji je manje više bio potpunosti u drugom planu u prethodnim ostvarenjima, ovde glumi veliki Michael Gambon. Možda zbog same dužine, koja sa sobom nosi mnogo više detalja i činjenice da je najvernija literarnom originalu, odličnoj BBC-jevoj produkciji, u sferi kostimografije, kinematografije, glume, ovoj adaptaciji bih dao veoma malu prednost u odnosu na već odlične prethodne dve.
_____________________________________________
Persuasion ITV/2007
Režija: Adrian Shergold
Scenario: Jane Austen, Simon Burke
Uloge: Sally Hawkins, Alice Krige, Anthony Head, Rupert Penry-Jones
Jezik: Engleski
Zemlja proizvodnje: UK
Persuasion“ je verovatno najmanje poznat roman Jane Austin, i poslednji koji je napisala. Objavljen je krajem 1817.godine, šest meseci nakon njene smrti. Poslednji put je ekranizovan 2007.godine u produkciji ITV1 tv mreže u okviru serijala Jane Austin Season, koja je obuhvatial ekranizacije tri dela Jane Austin. Prethodne dve ekranizacije bile su „Norhanger Abbey“ i „Mansfield Park“ koje su već spomenute ranije. Sally Hawkins je Anne Elliot devetnaestogidišnja kći taštog plemića Sir Walter Elliota (Anthony Head), koja se zaljubi u mladog pomorskog kapetana (Rupert Penry-Jones). Kako je kapetan siromašan i bez socijalnog statusa, otac se protivi toj vezi i nagovori kćer da raskine veridbu. Osam godina kasnije situacija je potpuno drugačija. Porodica Elliot je na pragu siromaštva najvećim delom zbog rasipništva glave porodice. Kada je sama produkcija u pitanju, ova ekranizacija ne odskače, bar sa tehničke strane od prethodne dve. Zbog dužine filma moralo je doći do odstupanja od samog romana i ono što je obeležilo ovaj film na prvom mestu je odlična gluma Sally Hawkins. Kada se uporedi sa druge dve ekranizacije iz ovog serijala „Persuasion“ je otprilike po kvalitetu između njih.
_______________________________________
Sense and Sensibility Columbia/1995
Režija: Ang Lee
Scenario: Jane Austin, Emma Thompson
Uloge: Emma Thompson, Kate Winslet, Hugh Grant, Alan Rickman, Tom Wilkinson
Jezik: Engleski
Zemlja proizvodnje: uk
„Sense and Sensibility“ (Razum i osećajnost) je prvi objavljen roman Jane Austin, 1811.godine i objavljen je anonimno i na mestu gde je trebalo stajati ime autora pisalo je „By a Lady“. Roman prati sudbine dve sestre Elinor i Marriane Dashwood, koje nakon smrti oca, zajedno sa majkom ostaju bez finansijske sigurnosti koje su do tada imale i moraju da nauče da žive mnogo skromnijim životom od onog na koji su navikle. O filmskoj adaptaciji ovog romana ne treba mnogo pričati. Sam pogled na spisak glumaca i režisera jasno govori da je produkcijska kuća, u ovom slučaju Columbia, imala veoma ozbiljne planove sa ovim filmom, što se na kraju i isplatilo. U film je uloženo 16 milioan dolara a zaradio je preko 130 miliona, bio jedan od najboljih filmova te godine i dvadest godina kasnije smatra se klasikom. Film je režirao Ang Lee, dok je adaptaciju radila Emma Tompson koja je bila i u glavnoj ulozi. Pored nje, i ostatak glumačke ekipe je impresivan, Cate Winslet, Hugh Grant, Tom Wilkinson, Hugh Laurie i fantastični Alan Rickman i sama ova činjenica vam daje signal da ako, nekim čudom do sada nista pogledali ovaj film, to obavezno morate da uradite.
___________________________________
Love & Friendship Amazon Studios/2016
Režija: Whit Stillman
Scenario: Jane Austin, Whit Stillman
Uloge: Kate Beckinsale, Chloë Sevigny, Stephen Fry, Xavier Samuel, Tom Bennett, Morfydd Clark
Jezik: Engleski
Zemlja proizvodnje_UK
„Lady Susan“ je kratka priča koja je verovatno napisana negde oko 1794,godine, ali je objavljena tek 1871.godine. Prošle godine Whit Stillman (Damsel in Distress) je adaptirao i režirao film „Love & Friendship“ na osnovu ove priče. Kate Backingsale je skadalozna heroina Lady Susan Vernon udovica, koja svoju inteligenciju i šarm koristi kako bi manipulisala mušarcima u svom životu. Stillman nanovo definiše već poznate klišee, uvodi intersantno predstavjanje karaktera kojim stvara vizuelno arhaični efekat nemih filmova, razvija priču kroz seriju situacija i stvara atmosferu koja više odgovara jednog kamernoj predstavi nego holivudskom filmu. Žene su te koje vuku poteze u ovoj priči dok su muškarci jednostavno njihovi pioni, potpuno nemoćni da se odupru njihovim moćima. Lady Susan je svakako atipična heroina za stvaralaštvo Jane Austin. Ona nema moralnih osobina koje poseduju junakinje ostalih romana. Ona nije zla već najblaže rečeno sebična i potpuno okupirana sobom. Kate Backingsale briljira u ovoj veoma zabavnoj komediji, koja se našla na mnogim listama najboljih filmova prošle godine i trebalo bi je obavezno pogledati.
_________________________________
Pride and Prejudice BBC/1995
Režija: Simon Langton
Scenario: Jane Austin, Andrew Davies
Uloge: Jennifer Ehle, Colin Firth, Susannah Harker, Crispin Bonham-Carter
Jezik: Engleski
Zemlja proizvodnje: UK
„Pride and Prejudice“ (Gordost i predrasude) je najpopularniji roman Jane Austin. Objavljen je 1813.godine i savršena je slika društva tog perioda. U poslednje tri decenije bilo je nekoliko adaptacija od kojih su neke težile da budu verne originalu, ali i onih koje su bile samo ispirisane ili bile krajnje bizarne, kao prošlogodišnja „Pride & Prejudice & Zombies“, o kojoj naravno neću pisati. BBCjeva tv serija od šest jednočasovnih epizoda iz 1995.godine , jednostavno se može opisati kao remek delo i po nepodeljenim ocenama i kritike i publike nalazi se u samom vrhu najboljih tv serija ikada snimljenih. Adaptacija, koju je radio ko drugi do Andrew Davies je u svakom aspektu na vrhunskom nivou. Verna je samom literarnom izvoru, savršeno prenosi duh romana i likova, kao i tog istorijskog perioda. Bogata kostimografija i scenografija do najsitnijih detalja odgovaraju istorijskom dobu u kome je smeštena radnja. Takođe Davies je u ovu adaptaciju uneo dosta svežine i izbegao uštoglljene sterotipe koje su pratile BBCjeve drame do tog trenutka. I na kraju najvažniji detalj je svakao izbor glumaca. Jennifer Ehle na veoma elegantan način svojom glumom oslikala oštroumnost i ironiju duha Elizabeth Bennet, ali na kraju je Colin Firth, do tada relativno nepoznat glumac, ulogom Mr. D’Arcyja postao sinonim za ovu adaptaciju, i osvojio srca ženskog dela publike širom sveta.
Pride & Prejudice StudioCanal/Focus Features/2005
Režija: Joe Wright
Scenario: Jane Austin, Deborah Moggach, Emma Thompson
Uloge: Keira Knightley, Matthew Macfadyen, Donald Sutherland, Brenda Blethyn, Rosamund Pike, Jena Malone, Talulah Riley, Carey Mulligan, Judi Dench
Jezik: Engleski
Zemlja proizvodnje: UK
Filmska ekranizacija ovog romana snimljena je deset godina kasnije, 2005.godine. Adaptaciju je radila Debora Moggach (Best Exotic Marigold Hotel i niz mini serija zasnovanih na romanima) i Emma Tompson koja je radila na dijalozima. Joe Wright je ponudio jednu drugačiju, u mnogo aspekata modeniju verziju ovog klasika. Sam film počinje odličnim dugačkim kadrom, sniman kamerom iz ruke, koji se kreće kroz veliku scenu, i u kojoj vidimo mnogo likova koji se bave svojim poslovima. Ovakvu scenu vidimo još jednom, na balu, kada se kamera u jednom dahu kreće kroz dvorac, prepun ljudi i na momente hvata glavne junake, Elizabeth iznerviranu, Mary poniženu, Mr.Collinsa zamišljenog, Binglyja kako sa divljenjem gleda i prati Jane. Wright, ovakvim stilom upotrebe kamera pruža vam osećaj da ste i vi sami tamo, stvara klaustrofobičnu atmosferu bliskosti sa svim tim ljudima, gotovo da možete da osetite njihovu toplinu i mirise kakvi god oni bili, ipak je to kraj XVIII veka. Fotografija je impresivna, često možemo da vidimo prelepe i moćne pejzaže engleske prirode praćene divnom kompozicijom i glavnom muzičkom temom ovog filma, koju je komponovao italijanski kompozitor Dario Marinelli.
Sama scenografija i kostimografija su daleko slobodnije nego što smo navikli kod filmova koji su smešteni u određeni istorijski period. Glavni likovi deluju opušteno, kako u garderobi, tako i u ponekad divljim u neurednim frizurama. Pažljivo odabrane lokacije u par ključnih scena interakcije između Elizabeth Bennet i Mr. Darcyja, iako ne dogovaraju scenama iz same knjige , ovde su uklopljene veoma elegantan način tako da samo doprinose ukupnom šarmu i atmosferi čitavog filma. Ono što se do sada pokazalo kao ključan sastojak u ekranizacijama romana Jane Austin je svakako izbor glumaca, koji je ovde savršen. Sa jedne strane u ulogama sestara Bennet imamo veoma mlade britanske glumice, Keira Knighley kao Elizabeth, Rosamund Pike kao Jane, Carey Mulligan u svojoj prvoj filmskoj ulozi, Jena Melone, koja je, doduše amerikanka, Talulah Riley, zatim Mathew Macfadyena kao Mr. Darcyja, a sa druge veterane i legende kao Donald Sutherland u ulozi oca, fantastična Brenta Blethyn u ulozi neurotične majke i naravno veliku Judy Dench kao Lady Ketrin. Kiera Knightley u ovoj ulozi svojom elegancijom i delikatnom gracioznošću podseća na mladu Audrey Hepbern, Macfadyen je svog Darcyja prikazao kao konfliktniju i mekšu osobu od Fithovog, što je u skladu sa ukupnom atmosferom filma, i hemija između dvoje glavnih heroja je očigledna.
Pored popularnosti ovog romana koja ne jenjava ni posle gotovo dva veka od objavljivanja, ovo je tek druga ekranizacija za veliko platno. Joe Wright je svojim pristupom ovom filmu dosta rizikovao, ali je i potpuno uspeo da unese svežinu i prenese duh dela klasične literature i svojim delom postavio pitanje na koje odgovor može dati samo ženski deo publike – ko je bolji Mr. Darcy Macfadyen ili Firth?
Austen Jane,Uverenje ( 1-7)
Austen Jane,Uverenje (7-15)
Austen Jane, Uverenje ( 15-19 )
Нема коментара:
Постави коментар