Notre_Dame, Paris
Majka
Katedrala u Parizu, kao i većina francuskih katedrala, posvećena je Blaženoj Devici Mariji ili Devici Majci. Crkve koje su posvećene Majci, francuski narod naziva Notre-Dames. Na Siciliji ih nazivaju još rečitijim imenom Majke. Mnogo je hramova posvećenih Majci (latinski, mater, matris), Matroni (u pradrevnom značenju te reči); iskrivljenjem te reči nastao je izraz Madonna (tal. ma donna), moja Gospa ili upućenije, Naša Gospa (Notre-Dame).
Priđimo portalu i započnimo s proučavanjem pročelja s velikim portalom pod nazivom Središnji portal ili Portal Sudnjega dana.
Bareljef na Velikom Portalu Notre-Dame, Pariz
Stub koji deli ulazni prostor ukrašen je nizom alegorijskih prikaza srednjovekovne nauke. Na počasnom mestu nalazi se prikaz alhemije, licem okrenute prema kolonadi; prikazana je u liku žene kojoj glava dodiruje oblake. Ona sedi na prestolu i u levoj ruci drži žezlo, simbol kraljevske moći, a u desnoj ruci drži dve knjige; jedna od njih je zatvorena (ezoterija), a druga je otvorena (egzoterija). Kolenima pridržava o grudi oslonjene lestve s devet prečaka (scala philosophorum): taj hijeroglif predstavlja strpljenje posvećenika na njihovom putu od devet operacija hermetičkog dela u nizu. "Strpljenje predstavlja lestve Mudraca", kaže Valois, "a poniznost vrata u njihov vrt; jer, ko bude ustrajan bez ponosa i zavisti, njemu će Bog ukazati milost."
Ovo je naslov filozofskog poglavlja Mutus Liber, a mogao bi biti i ove gotičke katedrale; prva stranica te okultne Biblije, čije su masivne stranice izrađene od kamena; otisak, pečat svetovnog Velikog Dela na samome pročelju hrišćanskog Velikog Dela. Nije mogao biti bolje smešten nego li na samom pragu glavnoga ulaza. Tako se doima da je katedrala utemeljena na alhemijskoj nauci; nauci, koja se bavi proučavanjem transformacija izvorne tvari, osnovne tvari (lat. materia, od korena mater, majka). Jer Devica majka, podignemo li njen simbolički veo, ne predstavlja drugo nego personifikaciju pradrevne tvari, kojom se koristi temeljno Počelo, tvorac svega što postoji, u promicanju svojih planova. Upravo je to značenje (i uistinu vrlo jasno) neobičnog epiteta kojega nalazimo u Misi o Bezgrešnom Začeću Device:
"Gospodin je ovladao mnome na početku svojih putova. Ja sam postojala pre no što je stvorio druga bića. Postojala sam od večnosti, pre no što je stvorena zemlja. Bezdana još nije bilo, a ja sam već bila začeta. Iz zemlje još nisu potekli izvori; veliki planinski masivi još nisu bili oblikovani; bila sam začeta pre brda. On još nije stvorio ni zemlju, ni reke, niti je učvrstio svet na polovima. Bila sam prisutna kada je pripremao nebo; kada je određivao granice bezdana i propisivao nepovrediv zakon; kada je utvrđivao zrak nad zemljom; kada je izjednačavao vode u izvorima; kada je zatvarao mora u granice i vodama nametnuo zakon kako ih ne bi prekoračile; kada je postavljao temelje zemlje, ja sam bila s njim i upravljala sam svim stvarima."
Ovde se očigledno radi o samoj biti stvari. U Litanijama se kaže kako je Devica Vaza u kojoj je sadržan Duh stvari; vas Spirituale. Etteila kaže: "U visini grudiju Mudraca, na stolu, nalazi se s jedne strane knjiga ili niz zlatnih stranica ili ploča (knjiga Tothova), a s druge strane vaza puna nebesko-astralne tekućine, koja se sastoji od jednog dela divljeg meda, jednog dela zemaljske vode i jednog dela nebeske vode… Tajna se, tako, nalazi u vazi."
Tu se jednu devicu (virgo singularis, kako ju Crkva izričito naziva), osim toga, slavi imenima koja sasvim jasno označavaju njeno pozitivno poreklo. Ne naziva li se ona isto tako i Palmom Strpljenja (Palma patientiae); Ljiljanom među trnjem (Lilium inter spinas); Sampsonovim simboličkim Medom; Giodenovim runom; mističnom Ružom; Vratima Raja; Zlatnom kućom itd.
U istim tim tekstovima Mariju takođe nazivaju i Sedištem Mudrosti, drugim rečima predmetom hermetičke nauke o univerzalnoj mudrosti. U simbolizmu planetarnih kovina ona predstavlja Mesec koji prima zrake Sunca i potajno ih čuva u nedrima. Ona je spremište pasivne tvari koju će solarni duh oživeti. Marija, Devica i majka tako predstavlja oblik; Helije, Sunce, Bog Otac simbolizuje temeljni duh. Sjedinjenjem ova dva načela nastaje živa tvar, izložena nepostojanostima usled zakona promene i napretka. Tako je Isus, inkarnirani duh, vatra, utelovljena u sledećem:
I REČ BI UČINJENA TELOM I ŽIVI MEĐU NAMA.
Sa druge strane, Biblija kaže kako je Marija, majka Isusova potekla od Jišaja. U hebrejskom jiš znači vatra, Božanstvo Sunca. Poticati od Jišaja stoga znači pripadati rasi sunca, vatre. Budući da tvar, kao što smo upravo videli, potiče od solarne vatre, tako nam se i samo ime Isus pokazuje u svom izvornom i nebeskom sjaju: vatra, sunce, Bog.
I na kraju, u Ave regina, Devicu pravilno nazivaju korenom (salve radix) ne bi li pokazali kako ona predstavlja temeljno počelo i početak svih stvari. "Zdravo korenu iz kojeg je Svetlost obasjala svet."
Alhemičar
Na razmišljanje nas navodi izraženi bareljef koji pozdravlja posetioca pod nadsvođenim prostorom ispred portala bazilike. Hermetička filozofija, drevna spagirična umetnost, iskazuje mu dobrodošlicu u gotičku crkvu, taj alhemijski hram par exellence. Jer cela je katedrala samo tihi oslikani svedok drevne Hermesove nauke, a čak je uspela sačuvati i jednoga od svojih drevnih obrtnika. Notre-Dame je doista sačuvala svoga alhemičara.
Ukoliko se, potaknuti znatiželjom ili jednostavno željni osmisliti svoju letnu šetnju, popnete uz spiralne stepenice što vode u više delove građevine, polagano kročite tim putem, izdubljenim poput kanala na vrhu druge galerije. Kada se približite glavnoj osi ove veličanstvene građevine, na unutarnjem uglu severnog tornja, opazićete, usred povorke čudovišta, veliki i upadljiv kameni reljef starca. To je on, alhemičar katedrale Notre-Dame.
Na glavi mu je frigijska kapa, atribut Adepta, nemarno položena na njegovoj dugoj, kovrčavoj kosi; učenjak je, odeven u radnu pelerinu, jednom rukom oslonjen o balustradu, a drugom gladi svoju gustu, svilenu bradu. On ne meditira, on promatra. Pogled mu je ukočen, a izraz mu je neobično pronicljiv. Celokupni položaj tela mudraca odaje izuzetne osećaje. Nagib njegovih ramena, glava i prsa pognuta prema napred, uistinu odaju silno iznenađenje. Ta kamena ruka kao da doista postaje živom. Je li to varka? Pomislili biste, vidim kako je zadrhtala…
Kakav veličanstven lik, taj stari majstor! On pažljivo i s puno gorljivosti proučava i istražuje evoluciju života minerala i na kraju zadivljeno razmišlja o čudu koje mu je jedino njegova vera omogućila spoznati. Kako li su samo siromašni moderni kipovi naših učenjaka, bilo izrađeni od bronze ili oblikovani u mramoru, usporedimo li ih s ovim časnim likom, toliko jednostavnim, a ipak toliko moćno realističnim.
Fulcanelli, Tajne Katedrala
PROLOG
Priroda ne otvara vrata svetišta svakome bez odabira.
Niko ne može težiti za velikom tajnom, ne usmeri li svoj život u skladu s istraživanjima koje preduzima.
Nije dovoljno biti revan, aktivan i ustrajan, ako nemate čvrsta načela i čvrste temelje, ako vas neumereni entuzijazam čini slepim za razum, ako ponos nadvlada prosuđivanje i ako se poveća pohlepa pred izgledima zlatne budućnosti.
Tajnovita nauka traži veliku preciznost, tačnost i pronicljivost u posmatranju činjenica, zdrav, logičan um sklon razmišljanju, živahnu, ali ne previše probuđenu maštovitost, toplo i čisto srce. Ona takođe traži najveću jednostavnost i potpunu ravnodušnost u odnosu na teorije, sisteme i hipoteze koje su opšte prihvaćene bez propitivanja o svedočenju knjiga ili ugledu njihovih autora. Ona od svojih kandidata zahjeva da nauče više razmišljati svojim mozgom, a manje tuđim. I na kraju ona insistira na tome da proveravaju istinitost njenih počela, znanje njenog učenja i praksu njenih postupaka, iz prirode, majke svih nas.
Neprestanim uvežbavanjem ještina posmatranja i zaključivanja te meditacijom, početnik će se uspeti stepenicama koje vode do..
ZNANJA
Jednostavno oponašanje prirodnih procesa, veština kombinirana s domišljatošću, uvid rođen iz dugotrajnog iskustva osigurat će mu...
MOĆ
Kada to postigne, još će mu uvek trebati strpljenje, postojanost i nepokolebljiva volja. Hrabrog i odlučnog, sigurnost i poverenje, rođeno iz snažne vere, učiniće ga sposobnim...
USUDITI SE
Kada konačno uspeh okruni mnogobrojne godine rada, kada mu se ispune želje, Mudar će se Čovek, prezirući ispraznosti sveta, primicati skromnima, razbaštinjenima, svima onima koji ovde dole rade, pate, bore se i žaluju. Kao anonimni i nemi učenik večne Prirode, apostol večnog Milosrđa, on će ostati veran svom zavetu tišine.
U saznanju i dobroti Adept mora zauvek
ĆUTATI
Нема коментара:
Постави коментар