петак, 06. октобар 2017.

Ukidanje sloboda - novi Holandski zakon





U Holandiji je otvorena web stranica kako bi se izvršio javni pritisak na zahtev za referendum o tzv. Sleepwet   (zakonu "34588) ,  Zakonu o informacijama i sigurnosnim službama, kao i izmenema i dopunama Zakona o obaveštajnoj i sigurnosnoj službi 2017. Pre ove inicijative dvanaest organizacija, uključujući Državno veće, Naučno veće za vladinu politiku, Holandsko udruženje novinara, niz naučnika izrazili su zabrinutost zbog ovog zakona. Oglasile su se i organizacije za zaštitu ljudskih prava a Advokati holandske asocijacije su najavili sudski epilog kako  bi se ovaj Zakon  proglasio nevažećim.

Inicijativa o referendumu  je nastala jer, kako piše na pomenutoj web stranici , " među Holanđanima postoji niz negativnih osećaja o ovom zakonu ". Iza inicijative ne stoji ni jedno telo ni politički pokret, već pet amsterdamskih studenata.  Smatra se da ovaj predlog Zakona ne treba prihvatiti bez referenduma, budući da on ima tako velik uticaj na slobodu građana. Referendum nema moć da menja zakon, ali može poslati signal vladi što jasno pokazuje kako obični građani razmišljaju o zakonu.

Za prihvatanje inicijative potrebno je prikupiti 300.000 potpisa pre 16. oktobra. Formulari sa potpisom podrške  mogu se  poslati poštom  ili popuniti online.  Obrazac online je pristupačan do 12 oktobra.  Izjavu mogu dati  holandski državljani koji na dan 16-10-2017 imaju 18 ili više godina i  koji nisu isključeni iz glasačkog prava.

Za sada su inicijativu podržale 31 organizacije, institucije, partije..( spisak se nalazi na dnu web stranice )  Sa današnjim danom prikupljeno je 240.000 potpisa.


Zakon je usvojilo Prvo veće 11. jula ove godine. Ukoliko se zakon izglasa počeo bi da se sprovodi od 1 janura 2018 godine.


ŠTA PREDVIĐA SLEEPWET 

Obnovljeni Zakon o informacionim i bezbednosnim  službama, koji se takođe naziva Sleepwet , proširuje sredstva  koja službe  (AIVD i MIVD) mogu da koriste. Najveće promene su:

1. Službe mogu uspostaviti takozvanu sleep network, mrežu za slušanje masovne onlajn komunikacije, uključujući i građane koji nisu pod sumnjom . Na taj način se može prisluškivati  čitav kvart ako neka sumnjiva osoba živi u njemu. Podaci dobijeni prisluškivanjem mogu se čuvati do tri godine. Telefonski poziv između vas i vaše najbliže porodice, dakle, mogu biti pohranjeni tri godine. Ne, kažu iz tajne službe, uvek mora postojati opravdan razlog za "ronjenje" do određenih informacija.

2. Svi automatizovani uređaji mogu biti hakovani. Razmislite o vašem telefonu, računaru ili pametnom TV-u.

3. Omogućava se stvaranje tajne DNK banke,  baze podataka kojoj može da pristupi svako.

4. Prikupljeni podaci mogu se deliti sa stranim obaveštajnim službama, bez prethodne analize.

ZAŠTO NOVI ZAKON

Stari WIV datira iz 2001. godine i stoga je zastareo, tako kažu zvaničnici.  U to doba se nije računalo  na  Facebook i WhatsApp.  Komuniciralo se  uglavnom putem telefona i  poruka. Bezbednosne službe tvrde da bi im novi zakon bi omogućio daleko efikasniji rad. Prema ovoj službi zakon je neophodan da bi nas zaštitio od  sve češčih napada hakera .


 Kritika upozorava da puno informacija ne podrazumeva puno pouzdanih informacija, šta više previše informacija može imati suprotan efekat. Više podataka ne znači automatski više sigurnosti. Koliko se često nakon napada čuje da je počinitelj već bio poznat vlastima. Pitanje je kako zaštiti nevine građane?

Ronald Plasterk - šef unutrašnjih poslova ( AIVD-a) - ukazuje na to da se informacije mogu koristiti samo ako prethodno "ministar odobri određenu ciljanu akciju" . Zakon će se primeniti tek ako je pritisak  velik ". On upozorava na još jednu kontrolnu instancu a to je supervizor  koji kontroliše da li se ministar pridržava zakona i  komisija koja nadgleda ceo  postupak.

Međutim, upravo ova komisija ukazuje na to da u zakonu nema jasnog i definisanog okvira za njen rad. Još interesantnije je to da su četiri člana te komisije u Vladi, znači samo jedan je izvan vladajućeg političkog diskursa.




Nema sumnje da su nam neophodne  obaveštajne službe, pogotovo u ova  vremena prepuna radikalnih teorrističkih napada.

Zašto lažu ?

I po starom zakonu, tom iz 2001 godine tajne službe   su mogle ( i jesu ) osumnjičene osobe i organizacije prisluškivale  preko internet mreže. Zakon ne uzima u obzir značajna najnovija tehnološka dostignuća kao što su bespilotne letelice, napredne analize podataka u kombinaciji sa novim opservacionim sredstvima i obilje podataka dobijenim na raznorazne internetske metode i načine. Šta je tek sa budućim tehnološkim inovacijama? Inovacijama nikada kraja, otvara li to put totalnoj kontroli.

Upravo je to  temeljno suvislo u ovom Zakonu.  Ovaj zakon nije bez razloga dobio naziv sleepwet - spavajući zakon. Kao što je Hans de Zwart iz Bits of Freedom nedavno rekao: "U roku od nekoliko godina  vladi će biti tehnički omogućeno da, a što nije beznačajno 100 % BESPLATNO nadgleda svaku osobu. " 

Zakon postavlja stvar doslovnio naopačke. Obaveštajne službe razapinju veliku, divlju internetsku mrežu  kojom će pecajući osumnjičene građane uloviti najviše onih nedužnih. Teroristi, odnosno bilo koji osumnjičeni, biće mali, slučajni ulov u toj mreži.  Pri tom će podacima tih nedužnih građana raspolagati druge zemlje, dakle ceo svet.

Kakav osećaj treba da ima građanin nego da je svaki sekund pod prismotrom policije. Kako se taj isti građanin može usuditi da izrazi svoja kritička politička razmišljanja. Hoćemo li doći u situaciju u kojoj je već Amerika u kojoj je dat zahtev da se izlistaju podaci o 1.3 miliona ljudi, njihove IP adrese - kontakt informacije, sadržaji e-pošte, fotografije ljudi - u pokušaju da se utvrdi ko je posetio web stranicu.


2 коментара:

  1. Homo homini lupus est .
    XXX

    ОдговориИзбриши
  2. Totalan dispozitiv nadziranja – Panoptikon – unutar kojeg je bilo koja individua kontrolisana u svim svojim kretnjama od strane oka kojeg ona na svoj način ne može da vidi.
    pesnik u prolazu

    ОдговориИзбриши