Inteligentni dizajn i evolucija

Bilo je veoma mnogo priče nedavno, ili definitivno tokom poslednjih nekoliko godina, o ideji inteligentnog dizajna i kako se poredi sa evolucijom. I moj cilj u ovom videu nije da se uđe u tu diskusiju, ili, to se zapravo pretvorilo u argument u mnogim krugovima, ali zaista, moj najbolji pokušaj je da se pomire ova dva pojma.
Dakle, ideja koja stoji iza inteligentnog dizajna je zaista da postoje neke stvari koje vidimo u našem svetu koje su upravo toliko neverovatne da je teško da poverujemo da su proizvod nekoliko slučajnih procesa.
Primer je ljudsko oko, koje je zaista "uređaj" koji uliva strahopoštovanje. Možete ga zvati organi ili mašina. Kako god da ga zovete, ono radi veoma neverovatne stvari. Može fokusirati na različitim daljinama. Svetlo koje prima fokusira na pravom mespotom postoje retinalni nervi i imate dva oka kao što postoje u stereoskopskoj projekciji. Možete videti boje, potom se možete adaptirati ne svetlo i mrak, tako da je ljudsko oko zaista za strahopoštovanje. A argument je da, gledajte, kako je moguće da je ovo kreacija mnoštva slučajnih procesa? I cilj nije da pratim trag evolucije oka, ali napraviću malu digresiju da evolucija i prirodna selekcija, i više volim tu reč prirodna selekcija zato što je to aktivan proces.
Prirodna selekcija deluje eonima i eonima vremena, i mi vidimo dokaze o promenama u svetu
drugačijim tipovima očiju. U stvari, svi dokazi pokazuju da ljudsko oko nije savršeno, i da ima varijacija
Mislim, svi znamo da je neko kratkovid, neko je dalekovid.
Imamo astigmatizam. Vremenom se pogoršava . Ljudi dobijaju kataraktu, tako da ima niz stvari
koje mogu da se iskomplikuju sa ljudskim okom. Ne koristim ovo kao pobijanje, samo pokazujem da
postoji varijacija, čak i tamo u šta verujem da je istinski neverovatan deo biologije. I čak i ako odete izvan ljudskog sveta, postoji očigledno širok spektar očiju.
Imate ribe na dnu okeana koje imaju oči koje su samo senzori za svetlo, koje jedva da mogu da kažu
- i neki insekti su isto takvi - da li je svetlo ili toplota oko njih, ništa zapravo više od toga. I na kraju spektra, daleko bolje od ljudi, imate neke ptice i neke vrste noćnih bića koja mogu da vide u mraku.
Znate, možda ima nekih - zapravo, sve mačke imaju taj reflektujući materijal u njihovom oku koji im omogućava da imaju mnogo bolji noćni vid, tako da su u tom pogledu superiorne u odnosu na ljude, a vide isto tako dobro kao ljudi tokom dana. Imate neke ptice koje mogu da vide sa mnogo više vizuelne jasnoće na mnogo većoj udaljenosti od ljudi, tako da, nema savršenog oka.
Tako da, malo ću se osvrnuti na teološke argumente ovde, i za vas koji gledate moje snimke, znate da
sam ja neko ko je udaljen od teoloških argumentacija, mada ću možda napraviti i filozofsku play listu jednom, i hoću da budem veoma oprezan da nekoga ne uvredim jer mi to zaista, iskreno iskreno, nije namera.
Cela poenta koju želim da pokažem je da, gledajte, ako vi verujete u Boga,i neću sada da se suprotstavljam tom argumentu u ovom snimku, ali to je donekle, rekao bih, gotovo nipodaštavajuće da postoji neko svemoguće biće i reći da ovo ljudsko oko, tako nekako mnogo daje na važnosti
nama kao individuama..
Uvek mislim da religija - i zapravo nauka. Zapravo sve.
Mislim, trebalo bi da budemo spokojni (zadovljni) našim životima, i trebalo bi da postoji shvatanje da mi, kao ljudi, stvarno - ovo nije savršenstvo, i implicira da je ovo najbolje št savršeni svemogući može da proizvede je nekako zapravo nipodaštavajuće.

Daću vam drugi primer. Daću vam primer, i upotrebiću svoj inženjerski šešir ovde. I opet, želim da
budem veoma jasan. Moj cilj ovde nije da kažem, znate, hej pogledajte, evolucija, slučajni procesi, to po sebi, ne postoji Bog, i morate živeti sa tim. Ne, to nije moja poenta. Zapravo pravim suprotan argument, da vera u Boga ne bi dovela do Boga koji - vera u univerzalnog, svemogućeg Boga koji
kreira sve, koji dizajnira sve deliće, i nadalje, nesavršenosti koje vidimo oko nas bi - i posebno zato što vidimo varijacije i koje su odabrane za to.

Mislim, ne možemo se fokusirati samo na oko.. Možemo da se fokusiramo i na viruse i rak, i morali bismo da pričamo o Bogu koji dizanira svaku verziju dela DNK koje vidimo, zato što ako neko priča o dizajniranju oka, znamo da je oko bioprodukt DNK, znamo da je DNK sekvenca delova parova, znate, ATG, C, A i znate, milijarde i milijarde istih.
I ako pričamo o dizajnu, pričali bismo zapravo o dizajnu sekvence (jednog delića). I znamo da u mnogim delovima, postoji dosta buke tamo. Znamo da mnogo toga dolazi od primitivnih virusa duboko u prošlosti.
Dakle argument koji dajem ovde je da damo kredit svemogućem sistemu, makar pokoljenju, sistemu
koji dolazi veoma jednostavne elegantne osnovne ideje kao što je prirodna selekcija i varijacije, da u našoj DNK, mi to zovemo mutacije, u zakonima fizike i hemije, i onih, od onih jednostavnih i elegantno osnovnih ideja, stvara se kompeksnost. Tako da ova ideja i ovo je ono što zaista evolucija predstavlja je, gledajte, naš univerzum je ovaj dubok svet, ovo duboko okruženje, je ovih osnovnih, divnih ideja, imamo ove kompleksnost u strukturi koja je istinski, istinski, zaista inspirativna i zaslužuje strahopoštovanje.
To je ono što po mom mišljenju, o čemu evolucija govori. I po mom mišljenu, iako sam inženjer, govori o višoj formi dizajna. To govori o mnogo dubljem dizajnu.
...

Tako da ceo ovaj snimak, ceo argument je da ako neko zaista veruje u Boga, i, znate, neću da zauzimam strane u ovom videu, i Bog koji govori lepoti i eleganciji i beskrajno je moćan, onda ova ideja zakona i fizike i hemije i prirodne selekcije, ta, mislim, znate, kada sam pričao o prirodnoj selekciji u prethodnom snimku mislim da ćete shvatiti da se radi o zdravom razumu. Ovo je veoma dubok dizajn i govori o umetnosti dizajnera suprotno dizajniranju svakog od delova ponaosob.
I ono što je još mnogo dublje od samog dizajna je to da je toliko prilagodljiv. Ako postoji neki problem u okruženju, onda druge varijacije prežive češće. I to je nepromenjivo, ta savršenost, nijedna instanca ne može da uperi prstom i kaže ovo je najviši stepen koji dizajn može da dosegne. To je uvek - ne želim da kažem postaje bolje. Uvek postaje prilagodljivo okruženju kako se menja, i to je za mene bolji dizajn.
I sada, samo da nastavim, I hoću da budem veoma jasan.
Ova cela ideja je da se podigne standard od onoga šta se očekuje od dizajna. Tako da pokaže druga mesta i druge lokacije u nauci i matematici gde ovo takođe nadolazi. I najbolji primer za ovo su fraktali.
Mnogi od vas su videli - ovo je Mandelbrot set, veoma poznat set fraktala. Neizmerno je kompleksan.
Zapravo, možete zumirati Mandelbroov set do neviđenih razmera, i odaljiti, postaje beskonačno
kompleksan, i možete ga istraživati neograničeno. Ali prava lepota, istinska lepota je da se sve ovo može objasniti jednom jednačinom, jednom skoro šokantno jednostavnom jednačinom, i to je.
Sledeći Z je jednak prethodnom Z na kvadrat plus 1. I vi ste sad kao znaš, Sal, počeo si da pričaš o
inteligentnom dizajnu i evoluciji i sve to.
Zašto sada odjednom prelaziš na fraktale? Poenta koju želim da dam je ako imate dva dizajnera i jedan ode da nacrta set isto ovako fraktal deo po deo i kaže, znate evo ja ću fraktal deo po deo i kaže, znate evo ja ću da ofarbam ovo u braon i ovo u plavo i ovaj krug ću da nacrtam sa ovim krugom mislili biste da je neverovatan slikar.
Primer, ako biste otišli kod nekoga 300 godina pre da mu pokažete ovo, rekao bi da je ovo najlepše delo koje je ikada iko mogao da osmisli, zato što je toliko beskrajno kompleksno.
Ali sada znamo da se ovo može kompletno objasniti jednostavnom jednačinom, bukvalno.
Od vas koje interesuje, sve što rade, ovo je kompleksno okno, počinju od nule -- izvinite, ne plus 1, plus C.
Dozvolite mi da budem jasan.
Ovo je jednačina plus C. Dakle, za svaku tačku na kopleksnom oknu, stavite tačku za C, i onda krenete od nule i nastavite da radite tako. Tako da kažete nula na kvadrat plus taj broj, taj kompeksan broj, je jednak tome. Onda stavite ovo ovde i "uradite" taj broj na kvadrat plus taj kompleksan broj. i uradite opet. I radite tako iznova i iznova. I ispadne da neki brojevi ne idu do beskraja i ti brojevi su crni.
Oni su deo Mandelbroovog seta. A potom brojevi koji idu do beskraja, kako iterirate na formuli, bojite ih kako brzo odlaze do beskraja, i to kreira ovaj beskrajno prelep i kompleksan obrazac (mustru).
E sada, ako kažete da je ovo mnogo dublji dizajn, i možete pitati bilo kog inženjera, po mom mišljenju, ovo je najdublji (najsveobuhvatniji) dizajn.
Zbog svoje jednostavnosti i elegancije, opisuje nešto beskonačne kompleksnosti. Nije to samo fokus na posebnom, to je fokus na "meta" nivou. Fokus je na kreiranju ideje od koje je ovo samo primer. Štagod, ovo je možda snimak koji me možda udaljava od nauke i možda se fokusiram malo na više rekao bih metafizičkom ili nečemu za strahopoštovanje.
Ali cela poenta je da nabacim malu ideju kako da pomirite ove pojmove. Da evolucija, ta slučajnost, ne priča o bezbožnom univerzumu, iako neću da zauzimam strane. Govori o mnogo dubljem Bogu, po mom mišljenju.

Šta god, izvinite što sam bio slobodan, i hoću da budem jasan, ne želim da uvredim ničiji senzibilitet, ali sam hteo da ubacim tu ideju ovde. Vidimo se u sledećem snimku.