Arhitektura svesti u grafici

Peter Milton je veliko ime grafike. Za svoje grafike dobio je brojne nagrade. Tematski Miltonove  slike se često oslanjaju na elemente Engleske i Francuske književnosti kasnog 19. i početkom 20. veka, te filmske umetnosti sredine  20 veka. Lako je prepoznati uticaj  Ingmar Bergmana i Fellinija.  Evo nekoliko referentnih slika sa njegovim tipičnim kontekstualnim okruženjem ljudi, mestima i momentima u vremenu u širokoj tonskoj skali crno- bele boje. Kompletan print od  1960-1996, nalazi se u kolekcijama svih velikih muzeja.
Peter Milton, sajt

 

Victoria’s Children’ 1967 intaglio.

Već na prvi pogled Miltonove grafike izazivaju strahopoštovanje mikroskopskim detaljima I neverovatnom složenošću celine. Nije u pitanju isključivo tehničko izvođenje koliko kompleksnost psihološkog sadržaja  duboka smislenost  autorove skice trenutka ambijenta.  Kompozicije su prožete nadrealizmom : duboke sfere svemira , gotovo zamrznuti mir, preispitivanje šta je stvarno, a šta je nestvarno, dvosmisleni prostorni odnosi i jednako dvosmislena značenja figuralnih konfrontacija te  moćna napetost tih gotovo fotografski oslikanih detalja.

 

 

 

 

 

Poznavaoci Miltona  međutim, ukazuju, na eksplicitne realistične detalje u gotovo svakom Miltonovom radu.  Biografi dodaju da su ti detalji uzeti iz  okruženja u kojima je slikar živeo, nrp. iz Baltimora, gde je živeo sedam godina,   mali park sa klupama i uskim trasama za šetnje koje je mogao da vidi sa svog prozora.  Ništa manje realistične su stare zgrade koje datiraju iz viktorijanskog doba, ograde od livenog gvožđa, dvorišta,  stepenice i tremovi, čak se i drveće kojim je artikulisao  proctor, mogu pronaći u razmaku od nekoliko stotina metara od Miltonove kuće u tom istom Baltimoru. Ipak, bilo bi pogrešno misliti o Miltonovom radu kao  doslovnim ilustracijama njegovog okruženja. Naprotiv, kombinacije otkrivaju  maštovit um i njegove najdublje nadrealističke preokupacije.

 

 

Return’ 1969 intaglio.


Peter Milton: ‘Brueghelscape #1' 1964 intaglio.
 

 

Da bi se otkrio Miltonov stil potrebno ga je pratiti od prvih, jednostavnij do kasnijih složenijih radova.  Prvi štampani Milton bio je mali rad. Sastojao se od jednog stabla. On je eksperimentisao sa različitim biljnim motivima , uključujući i neke čudesno dekorativne  obrazce,  postepeno razvijajući  vrstu panoramskog pejzaža. Radovi sa ovom tematikom impresioniraju pre svega po svojoj živopisnosti,   izuzetno su tehnički izvedeni sa raznovrsnim i delikatnim efektima. Ali je još važnije, oni pokazuju zanimanje umetnika za artikulaciju prostora. Vešto predlažući  raspored pejzažnih površina on stvara optički aktivno polje, vodeći ngažovano gledaoca kroz različite delove prostora.

 

U pejzaže Milton lagano uvodi ljudske figure. U početku su one nenametljive, nadalje su one postaju sastavni deo kompozicije.  Tu se već začinje Miltonova dvosmislenost. Pojavljuju se slike u slici,   stakleni paneli  kroz koje gkledalac  posmatra okolinu , ali na drugačijem prostornom nivou, kao da se isti prelama ili je nekako dislociran.

 

 Milton sam komentariše ove detalje u svojim grafikama. Slika u slici je za njega isto sredstvo kao i  duboki svemir, prozor, ogledala, stepeništa i platforme: to je najjednostavniji način uspostavljanja multilevel sklopa. Za sklonost ka nadrealizma okrivio je film. "Bergman, Felini i Česi i Poljaci su imali mnogo jači efekat na mene nego bilo koji slikar i  zaista sam svestan tog uticaja".

 

 

 

 

Da bi izveo tehnički zahtevne mikroskopske detalje Milton je koristio tehniku crtanja na plohi ( tanjiru) sa veoma finim perom od vrane, posebno zašiljenim za tu specifičnu svrhu. Od pet ili šest meseci rada na svakoj ploči, čak četiri su provedena u crtanju detalja, izmenama i prekrajanjima. Tek kada su svi sastavni elementi završeni, gravirani pristupa se završnici. 

 

 

Postoji I druga varijanta rada u kojoj Milton kreće od celine ka sitnijim detaljima. Tada on počinje sa jednom osnovnom skicom, slikovnom idejom ili prototipom, nukleusom koji se širi tokom dugog perioda napornog rada. Kako kompozicija postaje sve složenija u  ikonografskom sadržaju Miltonu ostaje  stalno na umu ono što on smatra svojim najvećim umetnički izazovom: da kombinuje sve nove ideje, elemente-figura, arhitekturu i pejzaže-i da ih utka u celinu, bez naizgled izmišljene konceptualizacije, ne dopuštajući da bezbroj detalja skrene pažnju na sebe na račun ukupnog izgleda I glavne misli.

 

‘Julia Passing’ 1968 intaglio, 2nd state.

 

Čak i kada je slika  završena i štampana Milton ponekada oseti potrebu da je proširi,  dalje razvije mogućnosti koje proističu iz osnovne ideje. Ovo je uradio kod   nekoliko radova. USvaki put je radu dodat novi materijal, elementi, kako  bi se postigao bolji efekat. Ni u jednom slučaju nije postojala smanjenje ili pojednostavljenje originalne slike. Jedno od tih dela je 'Julia Passing, prva je završena 1967 godine, a druga ( varijanta ) 1968 godine. Taj rad je inače ostao velika sadržajna enigma.

Jutra sa Džud je takođe izrađena u dva primerka I nosi sličnu problematiku.

Peter Milton: ‘Mornings with Judd’ 1968 intaglio, 2nd state.