петак, 3. јануар 2014.

O laganju

Omnis homo mendax
čovek je živo biće sposobno za laž

Praznovanje  Božića  nadahnjujuća je prilika za religijske sadržaje. Ova koincidencija nije jedini povod ovom postu.Već duže vreme okupira me jedan događaj sa poslednjeg putovanja sa neshvatljivom količinom laži i prevara. Kao i u običnom životu, i u poslovnom se laže jezikom i delom. Laži i prevare nisu hotimične pojave,već podrazumevajući preduslov uspešnosti poslovanja . Uspeh trgovine gotovo da zavisi od talenta (međusobnog) varanja.
Ukoliko hoćete da posao završite, sa čime krećete u poslovni poduhvat, pretpostavka je da ste bespogovorno, unapred saglasni sa tim uslovom. U startu obavezani ste na laž i mahinacije, oduzeto Vam je pravo na vlastitu istinoljubivost.

Uzaludno je opirati se ovakvoj praksi. Jedini način da ispoštujete pomenuto pravo, to jest sopstveno dostojanstvo, je da se izmaknete, to jest ne ulazite u bilo kakav poslovni odnos. U tom  slučaju evidentno ste na gubitku jer projekat propada. Gubitak je, međutim, manje zlo koje vam se može desiti, u odnosu na ono što vas očekuje ukoliko se upustite u akciju.

Trgovcima je naprosto laž sastavni deo zanimanja.Hermann Kesten je ovu pojavu razvio poput lepeze: “Postoje čitava zanimanja za koja narod unapred pretpostavlja da teraju na laž, npr.teologe, političare, prostitutke, diplomate, književnike, novinare, advokate, slikare i kipare, glumce, krivotvoritelje novčanica, berzanske mešetare, proizvođače, sudce, lekare, žigole, generale, kuhare,trgovce vinima…”

Ispravnije bi bilo reči da je čoveku laž imanentna. "O bon Dieu! Les langues des hommes sont pleines de tromperies." (O Bože sveti! Ljudski jezici su puni prevare!- Shakespear Henrik V.
Jezici i dela !!!!

O fenomenu laži postoji brojna literature. I bez nje, svesni smo njene porazne prisutnosti.Kada postanete sudionik osetite mučnu teskobu. Reči su stvar retorike. Mada i reč može da “ ubije”, dela su tek konkretnija.
“ U raspravi Protiv laži (De Mendacio, 395.god.,24. poglavlje), jedan od najvećih umova hrišćanstva, teolog, filozof i mislilac, Augustin Aurelije, suočio se sa problemom opravdavanja Jakovljeve teške prevare Izaka, koji se tako dočepa prava prvorođenoga (Post. 27) i njegova usklađivanja s bezuslovnom osudom laži. Njegovo rešenje glasi: Non est mendacium, sed mysterium. Biblijsko događanje treba razumeti alegorijski. Jakob pokriva ruku jarećim krznom, ne zato da bi prevario svoga oca, već da se prikaže kao figura očekivanog spasitelja koji preuzima tuđe grehe.”
Augustinovo pojašnjenje laži je vrlo precizno : Laž nastaje tek onde gde je govor popraćen svesnom namerom prevare. Ova definicija nam je ostala u nasleđu. Uz nju ostali su nam svi nerešivi sporovi graničnih situacija, opravdanosti laganja ako vodi nečem dobrom, laži iz nužde i sl

Na samom početku Aurelije se ograđuje:"Verujem da se nigde ne greši bezopasnije nego što se greši iz preterane ljubavi prema istini i iz preterane odbojnosti prema laži."

Evo jednog kraćeg teksta o stavu religije spram laži. Nezavisno od toga da li ste vernik ili ne, pripadate li jednoj ili drugoj duhovnoj tradicija, shvatićete univerzalnu poruku.

Deo iz Psalma života, Henry Wadsworth Longfellow-a

 
 Ne govori mi žalobno,

Da život tek je isprazan san!

Jer duša je mrtva koja spava,

I ništa nije onako kako izgleda.

Život je stvaran! Život je ozbiljan

------

 U logoru Života,

Ne budi poput tupe stoke koju vode!

Budi junak usred pomutnje!

Ne veruj u Budućnost, kako god ugodna bila!

Neka mrtva Prošlost pokopa mrtve!

Deluj... radi u živoj Sadašnjosti!

Sa Srcem iznutra i Bogom nad glavom..

 

 

O LAGANJU

Napisao Zac Poonen

I danas želimo da pogledamo verovatno najrasprostranjeniju karakteristiku ljudske rase koja izaziva jako mnogo štete u ljudskim odnosima i nešto što bez Božije pomoći nikada ne možemo pobediti. Ali, ti možeš to pobediti! Svako ljudsko biće pada u taj greh, a samo Bog može da ga izbavi od toga.

U Jovanovom Evanđelju 8:44 Isus je govorio Jevrejima koji su verovali u Njega. Oni su intelektualno verovali, čitamo to u stihu 31, a On im je rekao: „Vaš otac je đavo“ (stih 44). Stvarno je zadivljujuće kada misliš da je Isus mogao da izgovori takve reči ljudima koji su očigledno verovali u Njega (stih 31). Postoji vera u Isusa koja je intelektualna! Ona još uvek čini čoveka detetom Sotone. Naravno, ljudi danas nisu dovoljno hrabri da kažu drugima da su deca Sotone, ali Isus je rekao: „Vaš otac je đavo i slasti oca svojega hoćete da činite.“ On ih nije vređao niti proklinjao, nego im je jednostavno rekao činjenicu i pokazao kako mogu da se oslobode iz te situacije i postanu deca Božija. Ali, oni se nikada ne bi izbavili, da se prethodno nisu suočili sa činjenicom šta su bili. Dok ne priznamo ono što jesmo, Bog ne može da nas izbavi!

Isus dalje kaže u Jovanu 8:44 „Đavo je krvnik od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine.“ Evo jedne Sotonine karakteristike – u njemu uopšte nema istine i on ne stoji u istini! Tada Isus nastavlja: „Kad govori laž, svoje govori; jer je laža i otac laži.“ Dakle, kao što smo u prethodnom proučavanju videli da je Bog ljubav, a Sotona mržnja, na isti način vidimo da je Isus rekao: „Ja sam istina, a đavo je lažov.“ Đavo ne stoji na istini i nema istine u njemu! Kad god govori laž, govori od svoje prirode. Njegova je priroda da govori laž, jer je lažov i Otac laži!

Sve laži postaju od Sotone, kao oca. Ako slažeš, ta laž je dete koje je rođeno od Sotone, kao oca i tebe, kao majke - tada si dao svoje srce i jezik Sotoni da proizvede dete koje se zove laž! Bog nikada ne rađa laž. Zato je jako važno, kada jednom postanemo hrišćani i vernici, da naučimo da uvek govorimo istinu!

Isus je rekao u Mateju 5:37 u vezi toga: „Neka bude vaša reč da da; ne ne; a što je više od ovoga, od zla je.“ On je rekao: „Nemojte se kleti.“ „Ne kunite se nikako“, rekao je u stihu 34. Nema potrebe da se kunete, jer kada čovek čini zakletvu i stavlja svoju ruku na Bibliju ili se kune Bogom, nebom ili nečim poput toga, ono što tada zapravo govori jeste: „Dobro, u većini slučajeva lažem, ali upravo sada govorim istinu pošto se kunem.“ Ali, Isus je rekao: „Ne treba da budete takvi. Treba jednostavno UVEK da govorite istinu, pa nikada nećete trebati da se kunete!“ Nijedna rečenica koja je izgovorena kao zakletva ne bi trebala da bude istinitija od rečenice koja je izgovorena bez zakletve. Trebale bi da budu iste! Sve što je više od toga, od zla je.

Koja je prva stvar koju Bog zahteva od nas kada Mu dolazimo? To nije savršenstvo, to nije čistota, to nije dobrota, to nije ljubav - to nije nijedna od tih stvari. Postoji samo jedna stvar koju Bog zahteva od nas kada Mu dolazimo, a to je iskrenost! U Jeremiji 3:13 čitamo da Bog govori preko svog proroka: „Samo poznaj bezakonje svoje, da si se odmetnuo od Gospoda Boga svojega, i vrati se. Ja sam tvoj gospodar i ja ću te uzeti i dovesti u Sion. Ja ću te dovesti u crkvu, ako samo poznaš svoje bezakonje.“ Drugim rečima: „Budi iskren.“

Šta je imala žena koja je bila uhvaćena u preljubi? Iskrenost! Ona nije imala drugu vrlinu. Šta ćemo sa lopovom koji je visio na krstu? Rekao je: „Ja zaslužujem ovo.“ Priznao je da je kriminalac i da zaslužuje smrt! Drugi lopov (koji se nije pokajao) to nije želeo da prizna. Rekao je Isusu: „Skini nas sa krsta. Mi ne zaslužujemo smrt“ i tako je otišao u pakao - ne zato što je bio kriminalac, nego zato što je bio neiskren! Čovek sa druge strane je bio kriminalac jednak njemu, a možda čak i gori kriminalac od ovoga koji je otišao u pakao, ali je bio iskren i rekao: „Ja zaslužujem ovo“ i otišao je u raj! Raj nije stvoren za savršene ljude. Stvoren je za iskrene ljude! Stvoren je za ljude koji žele da govore istinu!

Prvi greh koji se spominje u Bibliji jeste laž. Čitamo u 1.Mojs.3 o prvom grehu koji Biblija spominje i to nije greh koji je Eva učinila kada je pojela sa drveta koje je Bog zabranio. Postoji greh koji se spominje u 1.Mojs.3 čak pre tog greha koji je učinio čovek, a učinio ga je Sotona! Sotona je prišao Evi i pitao: „Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu? Žena je rekla: Bog je rekao ako jedemo sa tog drveta nasred vrta umrećemo.“ Zmija je rekla (1.Mojs.3:4): „Nećete vi umreti“ i to je bila laž! To je prva laž i prvi greh koji se spominje u Pismu: „Nećete umreti! Možeš biti neposlušan Gospodu, ali nećeš biti kažnjen. Nećeš otići u pakao. Greh ne zahteva kaznu!“ To je laž sa kojom je Sotona prevario Evu i sa kojom je varao celu ljudsku rasu hiljadama godina, čak i danas.

Postoje propovednici koji teše grešnike u njihovim gresima. Postoje propovednici koje teše vernike u njihovim gresima govoreći: „Ti si prihvatio Gospoda i ideš u nebo bez obzira koliko grešiš.“ Biblija kaže u Knjizi Propovednikovoj 8:11 „Što nema odmah osude za zlo delo, zato srce sinova ljudskih kipi u njima da čine zlo.“ Pošto Bog ne kažnjava trenutno ljudi nastavalju da žive u grehu.

Zato Sotona govori: „Nećeš biti kažnjen. Pogledaj sve te druge ljude oko sebe. Pogledaj grehe koje oni čine. Pogledaj vernike koji čine toliko mnogo loših stvari i izlaze na kraj sa tim.“

Oni nisu izašli na kraj sa tim! Božija kazna i sud još nije došao. To je sve!

Dakle, postoji laž sa kojom Sotona svugde vara ljude: „Možeš grešiti i nećeš stradati.“ Biblija kaže (Rimljanima 8:13): „Ako živite po telu, pomrećete“, a Sotona kaže: „Ne, nećeš umreti! Bog je milostiv, Bog je dobar! Ti si tražio da Isus dođe u tvoj život. Čak ako i živiš po telu, nećeš umreti!“ To je prevara! Ako živiš po telu, umrećeš! Uopšte nema sumnje u vezi toga!

Ako je Sotona lažov, on želi da prenese tu prirodu na svoju decu. Vrlo je lako da i vernik bude time zaražen. Kad god slažeš, nudiš sebe Sotoni da rodi još jedno dete!
Poslednji greh koji se spominje u Bibliji nalazi se u Otrkivenju 22. Tamo govori o onima koji će biti izvan Božijeg grada u poslednji dan, Otkrivenje 22:15. Svako ko ljubi i čini laž biće izvan Carstva. Da li si nekada zapazio da prvi i poslednji greh koji se spominje u Bibliji jeste laž? Laganje je vrlo ozbiljna stvar - laganje Bogu, laganje ljudima. A svaku laž rađa Sotona!

Petar je rekao Ananiji: „Zašto si slagao Svetom Duhu?“ Zbog toga je bio ubijen! Prvi greh koji je bio osuđen u ranoj crkvi bilo je laganje! Laganje je ekstremno ozbiljna stvar! Zato jedna od najvažnijih stvari koju mi roditelji treba da naučimo svoju decu jeste da prestanu da lažu! Naša deca su rođena sa našom prirodom. Ona lažu od rođenja i zato treba da im pokažemo koliko je to ozbiljno. Treba da vide u našim životima da vrlo ozbiljno shvatamo da treba govoriti istinu. Treba da vide da ako kažemo nešto, to ćemo uraditi; ako obećamo da ćemo učiniti nešto za našu decu, držimo našu reč, ili im objasnimo ako se pojave drugačije okolnosti koje su nas sprečile da izvršimo svoje obećanje.

Govorenje istine je kvalitet i vrlina za koju treba da se borimo celim srcem, ako želimo da je steknemo. Sveti Duh je Duh istine i ako želiš da budeš u istini, treba da tražiš od Svetog Duha da te ispuni i da usmrti tu naviku laganja u tvom govoru.

Ako činimo to, shvatićemo da nam Bog otkriva laži sa kojima Sotona želi da nas prevari.


izvor


 

21 коментар:

Анониман је рекао...

Amin!

Srećan rođendan.
Zašto ne odabra lepšu temu za ovaj dan.
Pedja

ФРАГМЕНТИ је рекао...

“Говор је у најбољем случају једна искрена лаж.
Док је Тишина у најгорем случају једна гола истина.”

Mikhail Naimy, “Књига Мирдадова-Светионик и Лука”

L2 је рекао...

Hvala, hvala..Kasnim. Tek su mi sada izasli gosti.

L2 је рекао...

Godinama me opsedao sadržaj akustičkog fenomena„tišine“. Modernoj je ona postala muzom. Stavljena u prvi plan osvežila je staru izreku „tišina je zaglušujuća“. Kad se sretnem sa tom rečju ne mogu da se otmem “ zaglušujućem” bogatstvu zvukova i značenja.
“Тишина ( je) у најгорем случају једна гола истина.”
Prosudite sami koje istine mogu da leže iza nje. Kad SE OČEKUJE GOVOR, primera radi, kao odustvoi odsustvo istine može označiti zavaravanje, čak i samu laž. Što se više udubljujemo u govor I ne-govor nalazimo da I on zapravo, vibrira u okviru mnoštva mogućnosti. Na nama je da ih otkrivamo, više da slutimo nego da znamo.
A govor ?!
On je paleta u svim nijansama, nastala iz samo jedne jedine boje, ako I ona nije fikcija.


ФРАГМЕНТИ је рекао...

Без амбиције да ово буде реплика и/или коначни суд, акустички феномен Њеног величанства Тишине своје пуну многозначност задобија тек у равни метафизичког поимања исте.
Свако добро.

Анониман је рекао...

Da se ukljucim malom primedbom.Pazite se, ovo je strucno podrucje nase domacice,hehe…
Metafizicko je dimenzija dublja i beskrajno veca od misljenja o njemu. Ono na sta vi upucujete plod je ljudske iluzije o metafizickom i fizickom. Tisina ne postoji. Primecujemo je oko sebe kao nedostatak zvukova koje nase uho moze da percipira. Za to vreme oko nas vlada buka- ukljucujuci i nasu unutrasnjost .

Z

Анониман је рекао...


Bog je stvorio gresnog coveka. Dok je ljudi bice lazi I prevara.
Jos jednom cestitam.
Z.

L2 је рекао...

@Peti element ,

Zašto ne I replika?! Ne uzimajte razmene misli preozbiljno. Igramo se mislima,svako na svoj način, iz svog ugla gledanja.

Akustički fenomen u ravni metafizičkog poimanja...

Sve se u osnovi može svesti na fiziku. I svest se može sagledati kao fizikalan fenomen, kao što su to npr. energija ili gravitacija. Iz te perspektive svešću upravljaju isti zakoni koji upravljaju prirodom. Te zakone , u celini, nismo dokučili. Pitanje je da li ćemo.
Sa aspekta fizike, dakle, tišine nema. Univerzum nije tih. Mada njegovu sliku slažemo zahvaljujući svetlosti,nauka je dokazala da on zvuči. Čak I crna rupa ( kažu kao bubanj).
Ali,to je fizički pogled na prirodu, realnost svedena na kvantitativne odnose, odnose veličina ( obzirom na matematički jezik fizike).
Da li je to puna istina?
Fizika sama priznaje da ne može biti potpuni opis realnosti. Pitanje je da li je ona, ili ovakva kakvu je poznamo, put dalje u razumevanju fundamentalnih pojava u prirodi !!! Nisam sigurna. Odavno više nije u pitanju ograničenje naše percepcije, već našoj svesti nedokučivost prirodnih fenomena.

SVEST.
Njen značaj je naprećac izbacila kvanta fizika. Da li će se čestica ponašati kao čestica ili val zavisi ni manje ni više od svesti. Jednostavne stare fizičke formule pretvorile su se u komplikovane, često I nemoguće za rešiti.
U istoriji se pokazalo da se u takvim, situacijama nedorečenosti fizikalnih spoznaja, pribegavalo meta-fizičkom razmatranju (filozofiji ). Tako i Vi dođoste do misli da:

"акустички феномен ....своје пуну многозначност задобија тек у равни метафизичког поимања исте ( tišine)."

Da zaključim svoje brzinsko razmišljanje. Kvantitativni metod ( fizika) ne može opisati nešto beskrajno kompleksno. Izvesno je da ni u jednoj od ove dve opcije ( fizičkoj-metafizičkoj) nismo u prednosti. Um, kao nosilac svakolike spoznaje, naprosto je ograničen ( u istoj -spoznaji).

Uprkos buci oko nas je povremeno tišina. Blagodet je to svesti koju imaju retki.
pozdravljam

L2 је рекао...

@ Z.

" Za to vreme oko nas vlada buka- ukljucujuci i nasu unutrasnjost ."

da ponovim
Uprkos buci oko nas je povremeno tišina. Blagodet je to svesti koju imaju retki.
To ti je kao pola prazne ili pola pune case.Kako ko vidi, tj. doživljava.

Ova misao ti je genijalna ( Metafizicko je dimenzija dublja i beskrajno veca od misljenja o njemu. ) Dugo ću o njoj da razmišljam.



Анониман је рекао...


Pocnes sa fizikom zavrsis sa poezijom,heheee...

O svesti.
Ideja da je ona primordijalna i da oblikuje fizikalno implicira ukidanje dualizma fizikalne i mentalne domene. Tvoj Pitagora nije mislio da svesnost moze da rezidira u svim formama, ukljucujuci zvezde i planete, vec na muziku.
Winter, Wilcock, Hoagland, Kozyrev ideje baziraju se na eteru ,Laszlo na A-polju. Za sada nemaju prihvatljivu podlogu.
Z.

L2 је рекао...

Evidentno je da smo udaljeni od istine, ali bar se trudimo da shvatimo i, što je najvažnije, da se razumemo.

ФРАГМЕНТИ је рекао...

"Um, kao nosilac svakolike spoznaje, naprosto je ograničen ( u istoj -spoznaji)."
...А, нема ничег унутар интелекта (ума) чега није било у сазнањау, осим инетлекта самог. Хоћу рећи, постоји нешто изван емпирије и физике у њиховим најсветлијим распонима,ОНО нешто врло субјективно а оваплоћујуће, ближе БИЋУ него свако сазнање. У тим координатама, помало онтолошким, је смештено моје поимање феномена Тишине и зато задобија обрисе метафизичког тумачења.
С` најлепшим жељама, срдачан поздрав!

L2 је рекао...

Izazovna tema, ali teška. Protivrečnosti leže već u prirodi stvari . Mišljenje ( um) je pak po svojoj biti neadekvatno da ga obuhvati. Saznato je, prosto rečeno, ljudsko znanje a ne slika stvarnosti.

U tim kontemplativnim koordinatama kreće se svako mišljenje, kako Vaše, tako I moje.

Анониман је рекао...

Intelekt je jalov instrument znanja.
pesnik u prolazu

SFINGA је рекао...

Izazovna tema, pa ne mogu odoleti...
Kažu da u paralenim svetovima gde vlada samo svetlost, nema ničega osim svetlosti koja je sama manifestacija misli stvaranja. Tu vlada mir, harmonija, i rekli bi smo mi - tišina. Sve ispod toga dobija obrise dimenzija koji se približavaju našem svetu koji je na samom dnu svih svetova. Ispod toga više nema ništa. Mi smo na dnu dna. I pošto je čovek kruna stvaranja on u sebi nosi sve te svetove, zaključane, tako da na kraju možemo doći do zaključka da je u nama tišina zaključana sa hiljade brava i katanaca. I opet na svakom nivou se priča hologramski ponavlja.

Mi jedva nađemo po neki ključ za otključavanje srca na momenat, a onda se ponovo zaboravimo, pa ponovo u potragu...

Kada bi ovde gde živimo mogli čuti kako trava raste, umrli bi momantalno od zaglušujuće buke oko nas, tačnije u nama. Ego je najveći brbljivac koga je bog mogao uopšte stvoriti, i dodeliti ga čoveku. Valjda, iz razloga da bi čovek mogao da shvati svoju prirodu, prihvati je i nadiđe je time.

U egu je laž, ali je ego istina koja nam je data da je sagledamo. Činjenica, fakat, naša priroda, ovozemaljski fenomen, koji, koliko god nam pravio buku, služi i da je sagledamo, i iskoristimo kreativni potencijal. Pa neko od buke ume da napravi i muziku.

Pozdrav svima

Анониман је рекао...

Ovi redovi su poezija.
pesnik u prolazu

L2 је рекао...

Prilično sam kasno ugledala komentar. Izvrstan je. Slažem se sa "pesnikom", skoro poetičan. U svakom slučaju inspirativan.
Svtlost jeste energija, pa time I stvaralačka. Kada je čestica, a kada se ponaša kao talas, sa čim se u zbiru ( spektru) kreće, na kraju ili početku pitanje je da li se uvek radi o svetlosti.

Energija (što svetlost jeste) je kretanje; kretanje je vibracija, frekvencija; frekvencija je tišina jedino u praznom prostoru ( vakuumu).
Pa i u tom vakuku ( koji nije ništa) svetlost nije usamljena. Ma koliko to izgledalo neverovatno ili " naučno" neosnovano postoji jedino uz sve oko sebe, kao deo celine, svemira o kome Suzana priča. Tišina svetlosti, za mene je, zato, uvek "zvučna".
hvala na divnom komentaru

ФРАГМЕНТИ је рекао...

@СФИНГА
"U egu je laž, ali je ego istina koja nam je data da je sagledamo"
У мери у којој јесте истина, ЕГО је и одбрана од истине.
На том раскршћу негде, може започети дискусија о Тишини.
Moжда.
Срдачан поздрав.

@ПЕСНИК У ПРОЛАЗУ
Да, интелект јесте јалов инструмент сазнања а моја примедба у коментару који сам поставио се односи на његову примарну датост бићу у односу на перцепцију (сазнање) и као таквог и на његову приснију уроњеност у биће по себи.
Срдачан поздрав.

L2 је рекао...

Da popunim nastalu prazninu..haha...
Praznični dani nikako da prođu, raštrkali smo se.

Umovi kreativnih ljudi( a nas „ovde“ svrstavam u te) su apartni. Naše imaginacije su krcate maštovitim viđenjima koja su, i u slučaju potpune suprotstavljenosti stvarnosti univerzuma, istina uzvišenog reda.

Ako univerzalna svest postoji ona je slična našoj, delatna na umetnički način. Pogledajte prirodu, vrh umetničkog savršenstva. Otuda su njeni zakoni neuhvatljivi.

Tragovi najsitnijih delova atoma,nekada mišljeno nedeljivog i jedinstvenog oblika, pokazuju začuđujuće razlike. Niko se ne usuđuje reći da je isto ustvari slično , nikada isto. Tom sposobnošću da objedini slično i ujedno ga suprotstavi stvaraoc ( ma ko ili šta bio/bilo ) pokazuje svoje savršeno oruđe za stvaranje fantastičnih svetova često sličnih snu a ne realnosti.

I zato, opustimo se. Svaka kreativna misao je dragoceni biser igre uma. Ne trebaju joj objašnjenja.

Анониман је рекао...

Nisi jedina koja povezuje umetnost i prirodne zakone. Carl Sagan poredi red u ćeliji sa umetničkim delom. Zaboravlja da je mehanizam te ćelije kompleksniji I daleko superiorniji od bilo čega što je stvorio čovek, a pogotovo umetnosti.
Primera radi, uzmimo DNK, knjigu koju nismo pročitali do kraja. U njoj je zabeležen protocol za svaki pojedinačni fiziološki postupak. DNK objedinjuje sve struke, arhitektu, inžinjera, fizičara, laboratorijskog tehničara, lekara, pa i umetnika.
Rezultat jeste fascinatan, a da li je umetnički, ne znam. Vama umetnicima je sve umetnost.
pedja

Анониман је рекао...

@ Sfinga,
pojaviš se i eto buke. Meni srce da iskoči, hehee....

pozdrav

pedja

Постави коментар