петак, 20. децембар 2019.

Žene na slikarskom platnu





                               500 godina ženske lepote u slici



Ovo su neke od najlepših žena slikarstva

Jedan izbor žena u delima slikara 

Od samih početaka istorije umetnosti, žene su inspiracija portretistima i glavni simbol njihovog stvaranja. Srećemo ih prožete erotikom, u periodu antike, u čednom srednjem veku, u klasičnim delima renesanse, u senzualnom baroku, u prekretničkom impresionizmu, kao i u vizuelnim umetnostima dvadesetog veka. Prema istraživanjima, ovo su samo neke od najlepših žena koje krase umetnost slikanja. (izvor)


1. Jeanne Hébuterne (Amedeo Modigliani, 1919)

Modigliani, zvan »Princ sa Montparnassa« ..."neshvaćeni umetnik-prokletnik, čije su izložbe u začecima dvadesetog veka izazivale kontroverzne ocjene i prave skandale, dela nasilno skidana sa zidova galerija, koja je sekvestrirala francuska policija i vlasti s etiketom »nemoralnosti«, pretnje javnom moralu, iako se zapravo radilo samo o bezazlenim golišavim aktovima senzualnih žena.
...Modigliani se služi malim brojem boja: crnom i sivom, okerom, tamnosmedom, konačno, plavom i zelenom, za istaknuti kompoziciju koja će doživeti promene samo u dve poslednje godine stvaranja, kada će se paleta boja otvoriti, osvežiti i osvetliti, a što odgovara i razdoblju njegove velike sreće u ljubavi s Jeanne Hébuterne.
( izvor )



2. Rađanje Venere (Sandro Botticelli, 1484.)


Prema jednoj legendi, Simoneta Kataneo je bila jedna od najlepših žena u svoje vreme, i muza mnogim Italijanima. Botičeliju je poslužila kao model za ovu sliku i Pjeru di Kozimu, takođe. Bila je inspiracija i pesnicima toga doba, koji su joj posvetili na desetine pesama. Veruje se da nije postojao aristokrata u Firenci koji nije bio očaran njenom lepotom. Neki od njih bili su Lorenco i Đulijano Mediči. Ova devojka je na istoj slici mogla da se pojavi čak nekoliko puta, što se i na ovoj može primetiti: ona je Venera, ali i Proleće (ninfa sa njene desne strane)...

Prema legendi, Simoneta je bila jedna od najlepših žena ikada, i u ogromnoj meri je uticala na slikare, i, uopšte, na samu istoriju ove umetnosti.( izvor)



3. Ofelija (John Everett Millais, 1851.)

Pesniknja i umetnica, Elizabet Sidal, poslužila je slikaru kao model, ne samo za ovu sliku, već je krasila i dela mnogih drugih umetnika. Mile je, za potrebe ove slike, bukvalno primoravao Elizabet da provodi sate ležeći u jednom koritu, koje je grejalo samo nekoiko sveća. Jednom prilikom, dok ju je slikao zimi, na izuzetno niskoj temperaturi, sveće su se ugasile, a Džon je nastavio da slika, ne obraćajući pažnju na to što se devojka smrzavala. Zbog teške prehlade, izazvane njenim nepomičnim ležanjem u, praktično neizdrživim uslovima, otac umetnice je tužio slikara.

Elizabet je izvršila samoubistvo 1862 godine, godinu dana nakon što je preminulo njeno prvo dete, za vreme porođaja. ( izvor)



4. Milisent, vojvotkinja od Saderlenda (John Singer Sargent, 1904)

Singerova slika, o kojoj se najviše polemisalo, morala je da bude prepravljena nakon jednog skandala koji je izbio na jednoj od njegovih izložbi u Parizu, 1884. godine. Naime, bretelu na haljini, koja je izgledala kao da pada niz rame devojke, morao je da prepravi, da ne deluje previše „otvoreno“. Sa druge strane, vojvotkinju od Saderlenda, slikar je poštedeo takvog prepravljanja, pa poprsje, jedne od najelegantnijih žena u slikastvu dvadesetog veka, poprilično dolazi do izražaja.



5. Godiva (John Collier, 1898)

Godiva je bila anglosaksonska plemkinja, i žena Leofrika, upravnika grada Koventrija. Jedna legenda kaže da je Leofrik, navodno, pristao na njen zahtev da smanji poreze koje je ubirao od svojih podanika, ukoliko ona prođe kroz grad naga, na konju. Iako je bio ubeđen da ona to neće učiniti, Godiva je, kao od majke rođena, izašla na ulicu, ali je pre toga zamolila sve meštane da ne izlaze iz kuća, i da zatvore sva vrata i prozore.



6. Hil i ninfe (John William Waterhouse, 1896.)

Izuzetno se malo zna o devojkama koje su Džonu poslužile kao modeli dok je stvarao svoje slike. Nije utvđeno, sa sigurnošću, da li je na ovoj to bila njegova sestra Džesi, druga sestra Mari, ili Ester, njegova supruga. Ono što je sa sigurnošću tačno je da je uvek slikao lik iste osobe, a čak i da su u pitanju bile različite osobe, definitivno su ličile jedna na drugu.



7. Upeklo je junsko sunce (Frederic Leighton, 1895.)


Maestralno delo Frederika Lejtona nalazi se u Muzeju umetnosti u Puerto Riku. Moguđe je da je tamo, pevač, Luis Migel, prvi put video sliku, pa mu je ona poslužila kao inspiracija tokom stvaranja jedne od njegovih pesama. Neki, pak, misle da je usnula devojka, glumica Doroti Din, koja se već nalazi na dve njegove slike, a postoje mišljenja i da je, možda, u pitanju druga glumica, Meri Lojd. U svakom slučaju, ima i onih koji smatraju da ni jedna ni druga ne izgledaju kao naslikana devojka.




8.    (Andrey Remnev, 1997)

Savremeni ruski slikar Andrey Remnev je svetska zvezda u usponu.Njegove su slike ".. snažno nadahnute ruskim umetničkim pokretima iz 15., 17. i 18. veka , kao i srednjovekovnom ikonografijom, očaravajuće su interpretacije i neobično hipnotičke.
Mnoge se njegove slike fokusiraju na žene, one mirno sede, u maštovitim haljinama sa biserima. Ali njihovi nepokolebljivi pogledi dodaju tajnovitost i snagu njegovim delikatno oslikanim likovima.

Andrey povećava uticaj oponašajući stare recepte za renesansnu boju koristeći vlastite ručno rađene boje s prirodnim pigmentima pomešanim s žumanjkom. Rezultat je njegovo bogatstvo i duboka dubina, a boje dragulja naglašavaju raskošan i bajkovit ugođaj. ( izvor )



9. Head of a Girl (John William Godward, 1896)

Godward se ubraja u neoklasicizam. Često je slikao lepe žene u rimskim haljinama ili delimično gole, s velikom pažnjom za detalje (tkanina, koža, životinjske kože).1922. izvršio je samoubistvo. U svom oproštajnom pismu napisao je da "svet nije dovoljno velik za njega i Picassa". Njegova porodica se toliko se stidela čina da je uništila sve njegove papire i fotografije. Nije sačuvana nijedna slika. Ovo je njegova najpoznatija slika,, a nalazi se u zbirci Andrew Lloyd Webbera. Godward je već 1907. napravio raniju verziju ove slike, jer je često činio nekoliko varijacija istog dela.



10. Anfisine žene (Sir Lawrence Alma-Tadema, 1887)

Sir Lawrence Alma-Tadema je jedan od najpoznatijih i najplaćenijih slikara Britanije s kraja 19. veka. Tadema je rođen u Holandiji, gotovo deset godina je radio u Belgiji, pre nego što se nastanio u Londonu 1870., gde je proveo ostatak života. Tek krajem 1960-ih ponovno se povećao interes za njegov rad. Od kraja 20. veka za njegova dela plaćaju se astronomske cene.Alma-Tadema odvodi nas u prizore iz klasične antike i perfekcionističkim prikazima oživljava to vreme zbog čega američki režiseri koriste njegove slike kao nacrt za spektakl filmove, poput Gladijatora. Na ovoj slici su prikazane zavodljive rimske žene.

Image result for Lauru Theresu Epps

Izgled žena u Anfisi podseća na Lauru Theresu Epps, koju je slikar upoznao kada joj je bilo sedamnaest, a njemu trideset četiri godine, i s kojom se oženio dve godine kasnije.

11

11.Vesela ljuljačka ( Jean-Honoré Fragonard, 1767)


Vesela ljuljačka  je  najreprezentativnija slika rokoko stila. Isprva je sliku naručio jedan baron sa francuskog dvora slikaru Gabriel François Doyenu. Doyen je zahtev odbio smatrajući motiv previše besramnim čak i u kontekstu uobičajene tadašnje frivolnosti. Slika je trebala predstavljati mladu ženu (verovatno baronovu ljubavnicu) koju zamahuje gurnuti starac (verovatno njezin suprug), dok dopušta mladiću (baruonu) da pogleda ispod suknje.

slika  nosi ironičnu metaforu :  zamah ženu od osiromašenog muža odvodi svome ljubavniku da je vrati starom muškarcu koji je opet i iznova gura mladom čoveku.



12.Marguerite Kelsey (Meredith Frampton, 1928)

      Nakon Prvog svetskog rata, slikarstvo je odbacilo avangardu i vratilo se realizmu i klasicizmu. Naziv pokreta govori sve: Povratak u red. Slikarka Meredith Frampton bila je jedna od glavnih nosilaca tog pravca u Engleskoj.

Marguerite Kelsey na slici je profesionalni model vremena poznat po svojoj sposobnosti da dugo zadržava istu pozu. Slika uverljivo odslikava eleganciju, krutost, svečanost, a crvene cipele (odabrala ih je slikarka Frampton) i frizura, tipične za te godine, popularizovala je Coco Chanel.



13. Četiri godišnja doba (Alfons Mucha, 1900.)

Ove slike su toliko bile popularne 1896. godine, da je od Alfonsa traženo da stvara nove slike sa istom tematikom. Naredna verzija objavljena je 1897. godine, a posle nje, još jedna, 1900. godine, koja je sadržinski bila upotpunjenija, a i devojke su, ovoga puta, imale vezanu kosu.



14. Ručak  veslača (Pierre-Auguste Renoir, 1881)

     U knjizi "Pierre-Auguste Renoir, moj otac" , Jean Renoir je napisao da je njegov otac naslikao portret Aline Charigot, njegove buduće supruge, trideset godina pre nego što ju je upoznao. Na ručku veslača, Aline je sedeća figura s leve strane, koja drži malog jorkširskog terijera a zatim dodaje «Lik Venere u vazi koja je nestala iz moje kuće tokom nacističke okupacije materijalizacija je moje majke deset godina pre nego što se rodila, a profil Marie Antoinette, koju je moj otac toliko puta slikao u svojoj tvornici porculanskih tvornica, imao je mali nos! (...) Niko ne zna da li je slikar birao svoje modele ili su oni delo njegova mašte.



15.  Devojka spava (Balthus, 1943)


Ova devojka koja spava ( očito nije djevojka, već mlada žena koja spava ili se pretvara da spava) je jedna od omiljenih tema Balthusovog rada od sredine 1930-ih. Čini se da je mlada žena ovde, čiji identitet nije poznat, duboko u snu. Međutim, nezgodan položaj ruke nagoveštava da bi san mogao biti izmišljen, i podseća na to da je umetnik zamišljao čitav prizor. Ženska haljina jeste prikazana rea,n o ležerno, a njezina erotska privlačnost čini se, opet, prilično je proračunata. Žensko lice i frizura su u ono vreme moderni, ali njezina odeća je bezvremenskog stila.



16. Lady Maria Conyngham (Sir Thomas Lawrence, 1824)

Lady Maria bila je kći markiza de Conynghama i Elizabeth Conyngham, koja je bila jedna od ljubavnica vrlo ekstravagantnog britanskog kralja Georgea IV. Između 1823. i 1826. godine Elizabeth i njeno troje dece pozirali su za sir Thomasa Lawrencea, službenog portretistu tadašnje aristokracije. Lady Maria bila je miljenica Georgea IV., pa je stoga njezin portret bio obešen na zidovima kraljeve spavaće sobe u palači svetog Jakova.


17. Oporavak (Gwen John, 1923-24)

Gwen John bila je velška slikarica manje populkarna od njenog brata slikara Augustusa Johna. O njoj se više pričalo kao o Rodenovoj opsesivnoj ljubavnici (i modelu nekih od njegovih najpoznatijih skulptura). ovo je jedna od njenih najpoznatijih slika. Postoji deset verzija, a sve su malo drugačije.

Njen opus se uglavnom sastoji od malih portreta žena, uglavnom nepoznatih modela, često i redovnica. Međutim, slikala je i interijere i pejzaže i napravila mnoge skice svojih mačaka. Ona gotovo opsesivno ponavlja.



18.Vendi (Anthony Devas, 1950)


Između 1950. i 1957. godine, britanska kompanija čokoladica i bombona, „Rauntri" (Rowntree), otkupila je dvadeset portreta mladih žena, koje su slikali umetnici kao što su: Antoni Devas, Norman Hepl ili Henri Marvel Car. Slike su korišćene za potrebe pravljenja reklama za marku čokolade Aero. Jedna od tih devojaka je i Vendi...




19. Devojka sa bisernom minđušom (Johannes Vermeer, 1665.)

Ovaj portret predstavlja pravo remek-delo holandskog slikara, koji je skoro dvesta godina bio neshvaćen, a kasnije su ga svrstali u red najuspešnijih slikara u istoriji. Slika je poznata i pod nazivom Devojka sa turbanom, Mona Liza severa, ili Holandska Mona Liza.

O tome ko je, zapravo, ova devojka, postoje brojne teorije, a prava istina ni danas se ne zna. Jedni smatraju da je to Vermerova starija ćerka, dok neki drugi misle da je u pitanju služavka Grita. Istoričari umetnosti nisu sigurni ni da li je Vermer imao model za sliku. I posle nekoliko vekova, sve što je vezano za Devojku sa bisernom minđušom je obavijeno velom misterije.

Godine 1999, američka spisateljica objavljuje roman pod nazivom „Devojka sa bisernom minđušom“, a 2003. se na filmskom platnu premijerno prikazuje istoimeni film.



20. Oh, Džef… I ja tebe volim… Ali… (Roy Lichtenstein, 1964)

Svi Rojevi radovi, zapravo, predstavljaju kopije sličica iz stripova, čiji su autori bili slavni umetnici: Žil Kejn, Džo Kjubert, Džek Kirbi… Nijedan od crtača nije nikada dobio ni jedan jedini dolar od silnog novca koji je decenijama punio Lihtenštajnovu kasu. Šezdesetih godina nije postojao internet, tako da ni brojni ljubitelji “njegovih” slika, nisu mogli da slute da njihov miljenik radi na kvarno! Postoji na desetine članaka koji, čak, pokušavaju da opravdaju njegovu prevaru, ali to je sve jeftina priča.

Međutim, ovde se ne radi o poštenju, već o umetnosti. Sliku ove plavuše, jedinstvene po svojoj lepoti, Roj je uradio na osnovu originala Tonija Abruca.


21. Veštice na putu za SABAT (Luis Ricardo Falero, 1878)

Falero je slikao u akademskom stilu sa tendencijama orijentalizma. Prebacio se na alegorijske, natprirodne i astronomske teme. Bio je cenjen zbog svog prvog uspeha, Veštice na putu za subotu. U svoj je rad obično uključivao gole žene koje je ponekad kombinovao s nebeskim telima. Dobro poznat primer je dvostruki L'étoile u Metropolitan Museum of Art u New Yorku. Njegove slike karakterišu senzualna sanjivost, veličanje ljudskog tela i velika tehnička veština. Njegov izbor za ove teme omogućio mu je da slika raskošne reprezentacije inače nepristojnih predmeta. Njegove slike golih žena uspele su u Francuskoj, ali u Španiji su one svrstane u pronografiju. (izvor )



                                                      Image result for Autorretrato (Leonora Carrington, 1937-38)

22. Autoportret (Leonora Carrington, 1937-38)

Surealizam ! Alika se nalazi u The Metropolitan postavci.U sportskom belom odelu sa divljom grivom kose, Carrington sedi na rubu stolice u ovom snoviđenom prizoru, rukom ispruženom prema hijeni i leđima okrenuta ljuljajućem konja koji leti . Ona je bila kći engleskog industrijalca, koja je provela detinjstvo na seoskom imanju okruženom životinjama i čitajući bajke i legende. Njeno delo sadrži ta sećanja i puno je stvarnih i zamišljenih bića.




23. Danaja (Gustav Klimt, 1907)


Lik Danaje pripada grčkoj mitologiji, i simbol je božanske ljubavi. Širom sveta, i u različitim epohama, nalazila se na platnu brojnih slikara. Prema jednom mitu, otac ju je zatvorio u kulu od bronze. Pozlaćena masa koja teče između njenih nogu predstavlja, ni manje ni više, nego boga Zevsa! Njen izraz lica, i položaj desne ruke, govore više od hiljadu reči - Danaja uživa i zahvalna je Zevsu na pruženom užitku!

IZBOR : Jot Down

2 коментара:

Анониман је рекао...

Predivno!

Анониман је рекао...

Gde je Chloe, iz Australije. Imate post o toj slici.

Постави коментар