Uzgojiti ljudsko pleme koje neće slobodu možda
je jednako moguće kao i uzgojiti krave bez rogova.
G. Orwell u: J. Škvrecky, Mirakl
Ovih dana nekoliko svetskih događaja privlači posebnu pažnju. Na neki čudan način pojedini od njih se preklapaju. U meni dostupnim medijima ni traga o takvim razmišljanjima. Pošto dobijamo krajnje uprošćene informacije, ako ih uopšte i dobijemo, prinuđeni smo da sami proanaliziramo dostupnu građu i sumnje potkrepimo ili odbacimo.
Iako je svet bremenit ekonomskim problemima u žiži interesovanja je i dalje glavna politička tema 21. veka, " borba protiv terorizma."
Od 11. septembra 2001. godine svetska politika dobija još jedan veliki teret koji sobom donosi tehničko–tehnološka revolucija, kontrolu komunikacione tehnologije. Novi informacioni kanali stvorili su idealne uslove za razmenu ali i kontrolu informacija. Mada se čini da je stvar pokrenuta 9 septembra 2001.godine, jasno je da je taj datum samo dao dodatne impulse merama nacionalne bezbednosti.
Štutgarter cajtung (Štutgart):
„Sada se pokazuje da moderne tehnike komunikacije otvaraju novu dimenziju sveobuhvatne kontrole – kao i da vlade svih boja, od kineske, preko američke, do britanske, ne žele da propuste tu šansu. Optužbe na račun britanskih tajnih službi pokazuju da smo mračnoj verziji ‚1984' mnogo bliži nego što smo mislili. Iz kablovskih mreža koje obuhvataju svet, masovno se kradu podaci o ljudima – bez konkretnih sumnji. Onaj ko postane svestan neobuzdanog i nekontrolisanog nadgledanja, više nije slobodan čovek. Čak i neophodnost borbe protiv terora ne može da opravda ovakav napad na slobodu.“
EŠALON
Ešalon je program preteča nedavno obelodanjenog programa PRISM i neposredan dokaz da svaki državni sistem privatnu sferu smatra za nešto opasno i rizično, pa zbog toga želi da je ukine.
Ešalon su razvile Američka CIA I NASA 1999. godine (“Echelon” ). On je tipična elektronska špijunska mreža koja pokriva ceo svet . „Echelon“ je u stanju da prati sve elektronske komunikacije u svetu, dakle internet, mobilnu i fiksnu telefoniju, kao i sve vojne komunikacije uz pomoć od oko 120 satelita u orbiti. ( vidi izvor)
Projekt „Echelon“ je tako projektovan da prihvati enormnu količinu podataka iz lokalnih, međunarodnih i interkontinetalnih komunikacija, koristeći se tehnikom pretrage ključnih reči u obimu od milion reči u svakoj sekundi.
„Skremblovanje“ razgovora tj. pretvaranje glasa govornika u telefonskom razgovoru na primer u zvukove ili šumove, dekodira se u govor. Zavisno od ekonomske, političke ili vojne situacije u svetu „ Echelon“ dobija zadatak da prati između 100 i 1000 reči, koje su u vezi sa svetskim događajima i interesantne tajnim službama. Kada se takva reč evidentira istog trenutka počinje snimanje razgovora i detekcija lokacije oba sagovornika, brojevi telefona, internet adrese i svi podaci koji će poslužiti agentima na terenu za dalji rad i istraživanje. Za „Echelon“ je konstruisan specijalni kompjuter, koji vrši simultani prevod razgovora sa preko sedamdeset svetskih jezika.
Međutim, slabost ovoga sistema je u tome što iskusni ljudi koji imaju razloga da brinu o sadržaju svoga razgovora unapred dogovore šifre za imena i određene nazive ( i često ih menjaju) , pa kompjuter ne reaguje na reči koje nisu zadate za pretragu. Ovaj projekt je pripreman deset godina i kostao je američki budžet preko 250 miliona dolara. Pominje se da su američke službe zahvaljujući upravo „ Eshelonu“ otkrile sumnjive komunikacije u pripremi napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku, ali se istraga otegla bez blagovremenih reakcija, da bi se naknadnom istragom utvrdili svi detalji koju su mogli da spreče napad 11.septembra.
DRŽAVA - POJEDINAC
Za mnoge je postupak kontrole građana opravdan jer šta bi se drugo moglo postaviti kao zadatak br. 1 ako ne država i njena bezbednost. Normalnom čoveku bi i sama pomisao da pojedinac gubi prioritet trebala biti zastrašujuća, ali nije. U tom pogledu sva društva i sve stranke su iste. Znam da se mnogi neće složiti sa ovom konstatacijom jer postoje drastične razlike u sistemima i stečenim pravima. U društvima visoko razvijene demokratije veća je i mogućnost borbe za svoja prava, ukoliko pojedinac nije dotakao osinjak moćnih i ako je do tog momenta uspeo da sačuva živu glavu.
Ali princip o kom je reč i pored toga ostaje isti. U borbi između države i slobodnog građanina, građanin gubi. Na prvom mestu je IPAK država, ako ne ona, a ono svakako sistem globalne vlasti proširen van nacionalnih granica. Sistem čini birokratija poistovećena sa državom, odnosno vlasti i moći . Ona ignoriše i volju građana i slovo ustava i zakona i na taj način sprovosi svoje interese. Sve to dovodi gubitka slobode građana.
U ideju apsolutne slobode mogu verovati samo utopisti, stoga, da ne bi bilo zabune, nije reč o toj vrsti slobode, već o visokom stepenu građanske slobode koju svako zdravo društvo mora da osigura. Jedino je zahvaljujući tome moguće održati ravnotežu između pojedinca i društva, mada je u današnjim okolnostima sve teže jer oblici represije uživaju podršku dela naroda, sa tim delom se ona uspostavlja, provodi i održava. 
Tema teksta je, da ipak podsetim, najsvežiji slučaj od pre nekoliko dana, kada su dve medijske kuće otkrile tajni program PRISM u okviru kog su američke specijalne službe crpile podatke o građanima.
Do ove velike afere došlo je upravo pred susret Obame sa kineskim predsednikom Sji Đinpingom u Kaliforniji, na kome je, između ostalog, trebalo da bude reči o zamerkama Kini za sajber špijunažu.
Kina je prilično umerena u izjavama s obzirom da je jedna od informacija ukazivala da su američke službe posebno usmerene na kinesko područje.
Snovden je uništio imidž SAD kao zaštitnika slobodi interneta ; SAD ima dvostruke standarde za sajber bezbednost i nadasve su licemerni. To je suština većine komentara. Blogeri SNOVDEN-a slave kao heroja i apeluju na kinesku vladu da mu ponudi azil.
Zbog žestine cyber obračuna Kine i Amerike neki mediji ne odbacuju mogućnost dvostruke špijunske pozicije Snovden-a. ( Franffurter Allgemeine, 14.06.2013)
Danijel Elsberg, bivši vojni analitičar koji je 1971. otkrio tajne Vijetnamskog rata u slučaju Pentagon Papers, opisao je Snoudenov uzbunjivački akt kao jedno od najvažnijih curenja podataka u američkoj istoriji.
To je samo jedna od nekoliko dimenzija momentalnih političkih igara koje pojedini analitičari skriveno naznačavaju. Da li se slučaj samo uklapa ili je namerno insceniran, ostaće dostupno samo pojedincima. Snovden nije slučajno odabrao Hongkong. Pozadina tog odabira je takođe tema mnogih ekonomskih špekulacija. U svakom slučaju događaj je podgrejao političku arenu, ali i svakog pojedinca.
Premda je informacija izazvala iznenađenje, iznenađenja zapravo nije bilo. Zašto? Zato što su američki građani upoznati sa nadzorom tokom donošenja svih zakonskih akata posle 9/11 koji razrađuju ovo pitanje.Već prvim uvidom u te zakone svakome mora biti jasno da u državama koje sebe proglašavaju „bastionima demokratskih vrednosti” demokratija sve više postaje slovo na papiru.
Radi očuvanja države birokratija je na panj postavila glavu pojedinca.
Državne tajne
Šta jeste a šta nije tajno u ovoj aferi?
Tajne operacije (ili prikrivena dejstva) su jedan od najkontraverznijih instrumenata kojim vlade nastoje da ostvare svoje ciljeve i interese. Zbog nemogućnosti da na drugi način ostvare svoje nacionalne interese ili da otklone pretnje tim interesima, vlade mnogih država posežu za upotrebom prikrivenih dejstava. Načelo tajnosti vodi do službi za nacionalnu bezbednost koje ove zadatke izvršavaju. U praksi svake države postoji masa tajnih akcija o kojima mediji ne mogu biti informisani jer se većina odvija pod pečatom državne tajne. Dakle, tajne akcije ne bi trebale biti iznenađenje.
Interesatnije je, s tim u vezi, da se i pored nebrojenih javnih primera neviđenog uzurpiranja svih mogućih prava po celom sveti ljudi iznenađuju? Hiljade i hiljade ljudi je ubijeno bespilotnim letelicama, svi bez adekvatne pravne procedure kojom bi bila dokazana krivica. Mnogi su( prema priznanju izvršilaca) likvidirani pogrešno.
Ako prihvatimo da su sve te akcije izvedene u oblastima gde se vodila borba sa teorirstičkim organizacijama, postavlja se pitanje šta je sa ciljevima koji su van bilo kakve opcije terorizma (Srbija, Libija, Sirija). Ova drastična kršenja suvereniteta država nisu bila tajna a ipak je protesta bilo malo ili nikako, a podrške jako puno.
Sada, kada se radi o mirnodopskim uslovima i običnom građaninu, postavlja se pitanje elementarnih građanskih prava u miru.
Opravdanje borbom protiv terorizma je sve neupotrebljivije. Istina je da se u podeli sveta na dva bazična globalna viđenja društvenog projekta politika uvek oslanja na borbu protiv druge, neprijateljske strane. Bez obzira na bilo koju vrstu opasnosti po nacionalnu bezbednost pitanje je da li je cena koja se plaća adekvatna onome što se za uzvrat dobija.
kako pravo postaje disfunkcionalno
Džejms Klaper, direktor Nacionalne obaveštajne službe, izjavio je da je program "PRIZMA" odobrio američki federalni sud, i da su o njemu su bili upoznati članovi Komiteta za obaveštajne poslove Kongresa, koji su bili obavezani čuvanjem državne tajne.
Koja zakonska akta regulišu rad tajnih službi? Iako još uvek nije jasno da li su državna i međudržavna akta postojeće legislative i aktuelne zakonske regulative međusobno usaglašeni, da li i u kojoj meri odgovaraju ranije važećem zakonodavstvu, ona se u praksi primenjuju. Tako Agencija za nacionalnu bezbednost SAD i CIA, koje prate sve aktivnosti građana , deluju na osnovu dva ključna zakona o kontroli delovanja stranih obaveštajnih službi FISA i Patriot act, to jest amandman Protect America Act-a (PAA 2007,2008) koji dozvoljavaju nadgledanje i stranaca izvan granica SAD, i domaćeg stanovništva, bez sankcija suda.
___________________________________
FISA-1978
FISA-(the Foreign Intelligence Surveillance Act),zakon o nadzoru nad stranim obaveštajnim službama je donešen 1978. godine. Njim se predviđa da se od suda zatraži dozvola za prisluškivanja unutar SAD. Da bi dobili odobrenje suda, obaveštajni agenti moraju da dokažu da imaju "stvarni razlog" na osnovu kog se može verovati da je meta strani agent ili terorista, pre nego što bude omogućeno prisluškivanje unutar SAD, čak iako su izvori komunikacija u nekoj stranoj zemlji.
Odmah nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. godine, američki ministar pravde Džon Aškroft (visoki službenik organa sprovođenja zakona i član Kabineta pri izvršnom odeljenju) zatražio je od Kongresa dodatna ovlašćenja koja je smatrao neophodnim za borbu protiv terorizma. Neočekivano brzo dat je predlog zakona koji je trebao da bude privremen. Predloženi, Patriotski akt ( tj.zakon) je proglašen 26. oktobra 2001. godine.
____________________________________
Patriot act je akronim od „Uniting and Strengthening America by Providing Appropriate Tools Required to Intercept and Obstruct Terrorism”.
Usvajanje ovog zakona je ishodilo osećanja gneva većine američkih građana koji su ga smatrali neophodnim zbog posledica napada, tako da je predlog zakona usvojen bez ustaljene rasprave ili usvajanja od strane Komiteta. U stvari, samo jedan senator je bio protiv, Ras Feingold (Russ Feingold) iz Viskonsina (Feingold, 2001).Interesantna i indikativna je bila njegova primedba kojom je nagovestio da “ je bilo nemoguće jedan tako složen zakon doneti u tako kratkom vremenu, dakle odmah nakon napada 11. Septembra, zbog čega on sumnja da je on već bio spreman."
Da bi se shvatili šta je senatora navelo na takav zaključak treba znati da je zakon zamenio preko 15 federalnih zakona koji pokrivaju oblasti kao što su krivični postupak, računarske prevare, domaće i strane obaveštajne službe, prisluškivanje telefonskih razgovora, praćenje svih transakcija ostvarenih putem kreditnih kartica, posebno imigraciju. Njim je regulisano čak i pitanje privatnosti studentskih beleški što rečito pokazuje do koje je mere država ušla u privatnost.
Federalnom istražnom birou (FBI),koji zajedno sa drugim organima sprovođenja zakona upravlja domaćim obaveštajnim operacijama, dat je širi pristup poslovnim, medicinskim, obrazovnim i bibliotečkim podacima, u papirnom ili elektronskom obliku. Time su postojeći zakoni koji se tiču prisluškivanja telefonskih razgovora prošireni i na Internet komunikaciju.
Da li je iko mislio da će patriotski zakon biti privremen? Država, u kojoj je privatno vlasništvo simbol slobode,dobila je pravo da uđe u posed,da pregleda stvari i pri tom ništa ne objasni. Država je osigurala uvid u medicinske beleške, sve internetske aktivnosti,do izbora knjiga u biblioteci, bez straha da će je neko tužiti.
I zakon je naravno produžen.
27. februara 2010 Barack Obama je produžio Patriot Act na još jednu godinu.
26. maja 2011. on je potpisao produženje na još četiri godine tri ključne komponente zakona koje se odnose na prisluškivanje osumnjičenih, istraživanje poslovnih informacija i nadzor pojedinaca osumnjičenih za terorističke aktivnosti.
Patriotski akt je dobar primer zakona koji se usvajaju preko noći bez učešća građana i institucija a koji udaraju direktno u pravne temelje jedne zemlje.Oni se, kao u ovom slučaju, kose sa nekim drugim zakonima. Obaveza vlade jeste da shodno ostalim zakonskim aktima poštuje individualna prava na život, slobodu i svojinu. Osim toga, i zakonodavci ne mogu da ograničavaju već postojeće odredbe i tek sud mora da odredi kada ova prava mogu da se ograniče i da li mogu da se ograniče. Pitanje da li je zaobiđeno sudstvo rešio je izjavom zaobiđeno je i sudstvo koji ima neprikosnoveno najznačajniju ulogu u američkom pravnom sistemu.
__________________________________
PAA - 2007, 2008
Nakon 2000 godine se sumnjalo da je agencija za nacionalnu bezbednost u vezi sa telekomunikacionim kompanijama ( Microsoft, Yahoo, Googl, Facebook, Skype, YouTube, PalTalk, AOL i Apple).
Kritičari su se sve češće pozivali na kršenje 4 amandmana FISA-e. Kritike su konačno urodile plodom, ali suprotno. George W. Bush je pozvao Kongres na još preciznije stavke. FISU je trebalo modernizovati!!
"Zakon o nadzoru stranih obaveštajnih službi, poznat kao FISA, osigurava ključni pravni okvir koji omogućuje obaveštajnoj zajednici da, nadzirući komunikacije terorista, prikuplja informacije za zaštitu civilnih sloboda Amerikanaca. Taj je zakon pisan 1978. i jako je zastareo te ga Kongres mora modernizovati", izjavio je Bush u nedeljnoj radio poruci naciji.
Bush je naglasio kako teroristi danas za komunikaciju, privlačenje operativaca i planiranje napada koriste mobitele za jednokratnu upotrebu i Internet. Ta sredstva nisu postojala pre 30 godina kada je FISA zakon donošen. Bio je to povod izmenama.
__________________________________
Protect America Act (PAA), amandman na zakon FISA , usvojen je 2007. godine. Ogromna finansijska sredstva su preusmerena na visoko rizične savezne države i gradove, proširen je nadzor vazdušnog i pomorskog tereta koji ulazi u SAD, financirani su novi programi koji su trebali da osiguraju međusobnu komunikaciju različitih obaveštajnih i sigurnosnih službi angažiranih u borbi protiv terorizma.
PAA - 2008 je produžen i retroaktivno je legalizovano korištenje kontraverznog programa 'naloga za prisluškivanje' (warrantless wiretapping) od 11. septembra 2001. reakcije
_________________________________
CISPA
Ove, 2013. godine u februaru mesecu, prihvaćen je i akt CISPA (Cyber Intelligence Sharing and Protection Act) u početku zamišljen kao zakon koji se tiče piraterije i sajber bezbednosti. Iz njega je izbačena problematika vezana za autorska prava.
________________________________
Oko sajber prostora se sve jače steže kaiš.
Svi ovi zakoni regulišu nov način komunikacije internet kompanija sa bezbednosnim službama i državom. Oni nalažu kompanijama da daju privatne informacije vezane za celokupnu aktivnost svojih korisnika kada agencije poput Nacionalne agencije za bezbednost to zatraže, i to bez sudskog naloga.
Zakoni su napisani tako da zaobilaze sve druge zakone koji se tiču prava korisnika, kao i politiku privatnosti sajtova i društvenih mreža. Korisnici interneta moraju da vladinim agencijama dostave sve tražene podatke o korisnicima čim to zatraže, pod izgovorom borbe protiv sajber terorizma.
Iz centrala internet kompanija – „Gugla”, „Jahua”, „Majkrosofta”, Fejsbuka” i ostalih na čije servere je, prema dokumentu čiji su sadržaj obelodanili „Vašington post” i „Gardijan”, NSA direktno priključena, prvo su su kategorični demantiji. A onda je nekoliko ovih kompanija od vlasti zatražilo da im odobri da objave podatke o broju primljenih poverljivih naloga.
Iz Facebook-a su saopštili da su u drugoj polovini prošle godine od raznih državnih sigurnosnih agencija dobili između 9.000 i 10.000 zahteva za podatke o 18 do 19 hiljada korisničkih naloga.
Microsoft je saopštio da je dobio 7.000 zahteva za podatke između 31.000 i 32.000 korisničkih profila.Kompanije ističu da nikada nisu dali direktan pristup, ali da su poštovali zakonite zahteve
ODLUKE SUDA
Slučaj Library Connection
Prva sudska odluka koja je
oborila FBI praksu zasnovanu na ovom zakonu
2006
Do usvajanja Patriotskog akta većina biblioteka je imala definisanu politiku o postupanju sa organima sprovođenja zakona koji bi mogli da traže dokazne informacije o sadržaju pozajmice korisnicima. Na primer, ako lokalni šerif vodi istragu o nekome ko je osumnjičen za pravljenje ilegalne laboratorije za proizvodnju metamfetamina u svom podrumu, on može zahtevati da vidi da li je ta osoba konsultovala knjige o pravljenju droge. Ako šerif pokaže propisno dobijen „sudski nalog” (FISA) koji je potpisao sudija ili drugo službeno lice, bibliotekar je verovatno izašao u susret tom zahtevu posle konsultacije sa pravnim zastupnikom biblioteke. Bibliotekar i pravni zastupnik biblioteke imaju poverenje u to da je sudija utvrdio da su organi sprovođenja zakona dokazali „osnovanu sumnju”-na osnovu koje su poverljivi bibliotečki podaci relevantni za dalju istragu.
Od početka je bilo jasno da se mnogi bibliotekari i njihove državne i nacionalne asocijacije ne slažu sa određenim članovima Patriotskog akta. Međutim, sudska zabrana je onemogućila javnost ili bibliotekare da saznaju da li su biblioteke pogođene time što FBI zahteva podatke o njihovim korisnicima. Ministar pravde Džon Aškroft je snishodljivo optužio bibliotečku zajednicu da je „histerična” u vezi sa primedbom da federalni nalog predstavlja opasnost za biblioteke. Na kraju je slučaj otišao dalje.
Library Connection, u pravnom smislu „bibliotečko udruženje" objedinjuje 27 biblioteka. Izvršni direktor Džordž Kristijan je od FBI-ja 2005. godine dobio federalni nalog, uz propratnu sudsku zabranu da to otkrije, sa zahtevom da povuče određene podatke iz udruženja. Nakon što je primio federalni nalog, Džordž Kristijan je imao neverovatnu smelost i želju da ospori ovaj nalog. Protivno zabrani sastao se sa članovima izvršnog komiteta i njihovim pravnim zastupnikom, odlučili su da ne odustanu od svog zahteva. Angažovali su Američki savez za zaštitu građanskih sloboda (ACLU), organizaciju za zaštitu građanskih sloboda koja ima veliko iskustvo sa takvim slučajevima. U tu\bi je naglašeno da je nalog bio prezahtevan i nalagao je ustupanje velike količine elektronskih podataka. Takođe je osporena ustavnost sudske zabrane. Na kraju je sudija saveznog okružnog suda proglasio sudsku zabranu neustavnom, na osnovu slučaja Džon Do protiv Gonzalesa.
Biti ućutkan je frustrirajuće na profesionalnom i ličnom nivou. Osećao sam se ugroženo zato što nisam mogao da obelodanim problemcelom odboru, ni bibliotekama koje su naše članice, niti svojim zaposlenima koji su videli da je FBI došao,predstavio se i uručio mi federalni nalog. Niko nije mogao da raspravlja o tome na sastancima Odbora Library Connection niti na sastancima članstva. Znao sam da su svi članovi odbora i direktori biblioteka članica upoznati sa slučajem, a sumnjao sam da zna i Izvršni komitet i imao sam njihovo odobrenje. Međutim, nisam znao da li je odobrovanje jednoglasno ili je možda bilo većeg razilaženja u mišljenju. Strašnosam se osećao i nisam mogao nikome da kažem da ta borba nije iscrpla naše glavne rezerve i da udruženje nije izloženo opasnosti ...Još jednom da naglasim: nismo želeli da pomažemoteroriste ili kriminalce. Jedna od nas, Dženet Nocek, izgubila je prijatelja u jednom od aviona koji suudarili u Svetski trgovinski centar. Svo četvoro nas je duboko pogodio napad 11. septembra i niko od nas nije želeo da se ponovo dogodi bilo kakvo zlo našoj zemlji ili njenim građanima. Ali nismo imali osećaj da pomažemo svojoj zemlji ili da je da je bilo ko sigurniji zbog toga što se odričemo Ustava.( izvor The New York Times; Barbara M.Džouns, Izmena Patriotskog akta...
Do usvajanja Patriotskog akta većina biblioteka je imala definisanu politiku o postupanju sa organima sprovođenja zakona koji bi mogli da traže dokazne informacije o sadržaju pozajmice korisnicima. Na primer, ako lokalni šerif vodi istragu o nekome ko je osumnjičen za pravljenje ilegalne laboratorije za proizvodnju metamfetamina u svom podrumu, on može zahtevati da vidi da li je ta osoba konsultovala knjige o pravljenju droge. Ako šerif pokaže propisno dobijen „sudski nalog” (FISA) koji je potpisao sudija ili drugo službeno lice, bibliotekar je verovatno izašao u susret tom zahtevu posle konsultacije sa pravnim zastupnikom biblioteke. Bibliotekar i pravni zastupnik biblioteke imaju poverenje u to da je sudija utvrdio da su organi sprovođenja zakona dokazali „osnovanu sumnju”-na osnovu koje su poverljivi bibliotečki podaci relevantni za dalju istragu.
Od početka je bilo jasno da se mnogi bibliotekari i njihove državne i nacionalne asocijacije ne slažu sa određenim članovima Patriotskog akta. Međutim, sudska zabrana je onemogućila javnost ili bibliotekare da saznaju da li su biblioteke pogođene time što FBI zahteva podatke o njihovim korisnicima. Ministar pravde Džon Aškroft je snishodljivo optužio bibliotečku zajednicu da je „histerična” u vezi sa primedbom da federalni nalog predstavlja opasnost za biblioteke. Na kraju je slučaj otišao dalje.
Library Connection, u pravnom smislu „bibliotečko udruženje" objedinjuje 27 biblioteka. Izvršni direktor Džordž Kristijan je od FBI-ja 2005. godine dobio federalni nalog, uz propratnu sudsku zabranu da to otkrije, sa zahtevom da povuče određene podatke iz udruženja. Nakon što je primio federalni nalog, Džordž Kristijan je imao neverovatnu smelost i želju da ospori ovaj nalog. Protivno zabrani sastao se sa članovima izvršnog komiteta i njihovim pravnim zastupnikom, odlučili su da ne odustanu od svog zahteva. Angažovali su Američki savez za zaštitu građanskih sloboda (ACLU), organizaciju za zaštitu građanskih sloboda koja ima veliko iskustvo sa takvim slučajevima. U tu\bi je naglašeno da je nalog bio prezahtevan i nalagao je ustupanje velike količine elektronskih podataka. Takođe je osporena ustavnost sudske zabrane. Na kraju je sudija saveznog okružnog suda proglasio sudsku zabranu neustavnom, na osnovu slučaja Džon Do protiv Gonzalesa.
Biti ućutkan je frustrirajuće na profesionalnom i ličnom nivou. Osećao sam se ugroženo zato što nisam mogao da obelodanim problemcelom odboru, ni bibliotekama koje su naše članice, niti svojim zaposlenima koji su videli da je FBI došao,predstavio se i uručio mi federalni nalog. Niko nije mogao da raspravlja o tome na sastancima Odbora Library Connection niti na sastancima članstva. Znao sam da su svi članovi odbora i direktori biblioteka članica upoznati sa slučajem, a sumnjao sam da zna i Izvršni komitet i imao sam njihovo odobrenje. Međutim, nisam znao da li je odobrovanje jednoglasno ili je možda bilo većeg razilaženja u mišljenju. Strašnosam se osećao i nisam mogao nikome da kažem da ta borba nije iscrpla naše glavne rezerve i da udruženje nije izloženo opasnosti ...Još jednom da naglasim: nismo želeli da pomažemoteroriste ili kriminalce. Jedna od nas, Dženet Nocek, izgubila je prijatelja u jednom od aviona koji suudarili u Svetski trgovinski centar. Svo četvoro nas je duboko pogodio napad 11. septembra i niko od nas nije želeo da se ponovo dogodi bilo kakvo zlo našoj zemlji ili njenim građanima. Ali nismo imali osećaj da pomažemo svojoj zemlji ili da je da je bilo ko sigurniji zbog toga što se odričemo Ustava.( izvor The New York Times; Barbara M.Džouns, Izmena Patriotskog akta...
2010
2010. godine, federalni sudija Von Voker presudio je da Program američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA), kojim su bez sudskog naloga prisluškivani razgovori američkih državljana sa inostranstvom, nisu u skladu sa zakonom. U odluci se navodi da je američka vlada prekršila savezni zakon iz 1978. godine, FISA, kada je 2004. odobrila prisluškivanje telefonskih razgovora islamske dobrotvorne organizacije Al Haramain i njena dva pravnika.
TOTALITARIZAM
Sve je sumnjivo dok se ne dokaže
Kako su u jednom visoko demokratski razvijenom društvu moguće velike političke prevare?
Zapadna kultura se s jedne strane bori za poštovanju ličnosti, slobodu i dostojanstvu pojedinca i za nepovredivosti njegove privatnosti. Ona napadno ističe i zahteva da se poštuju ljudska prava svih grupa (žene, deca, hendikepiranih, seksualne, verske, etničke, rasne i druge manjine). Sa druge strane ona brutalno upada u privatnost ličnosti, bezobzirno viri u intimu, poigrava se čovekovom slobodom, podstiče najniže strasti, nastranosti, destruktivnost, agresiju.
Povodom afere u uvodniku "Njujork tajms-a" stoji zaključak:
Obama je pokazao istinitim tvrdnju da će izvršna vlast iskoristiti svaku vlast koju dobije, i da će je najverovatnije i zloupotrebiti. Očito je da smo svedoci uspona političkih snaga koje sve bezobzirnije krše i menjaju istinski demokratske zakonske regulative uzurpiranjem sve više građanskih prava. Mehanizam takve politike do srži razotkriva stvarnu a ne deklarativnu ideologiju američke ( evropske) politike, razobličava ljudsku prirodu ali i mrežu pozadinskih interesa koju političari zastupaju. Današnji političari su faktički najčešće realizatori ideja onih koji ih plaćaju. Iako se ceo birokratski sloj isplaćaje iz poreskih sredstava, političari rade po direktivama glavnih sponzora, onih bez čije pomoći ni u kojoj kombinaciji ne bi došli na pozicije na kojima se nalaze. Demokratska procedura je profanisano glasačko finale u kom narod upravo glasajući za kandidate na LISTI legalizuje volju manjine i daje izborima privid potpore većina.
Da li se Amerika približava totalitarizmu ako postepeno ukida demokratske osnove pravne države? Novi totalitarizam ne podrazumeva vladavinu jedne partije niti glorifikaciju vođe i države, niti obaranje legislative, niti poricanje razuma, on ne poriče postojanje demokratije već, naprotiv, ističe da je ona pogodna forma instrumentalizacije, manipulacije, upravljanja informacijama, svešću, potrebama i interesima. Sredstva masovnog informisanja se ne pokazuju kao sredstvo prosvećivanja, nego kao sredstvo masovnog zaglupljivanja čija falsifikovana informacija najčešće navodi na pogrešne zaključke kako bi se poredak prihvatio.
Ako se shvati dubina zadiranja, to jest lagano ukidanje nepovredivosti privatnog i u to ukonponuje američka vanjska politika s puno prava se može konstatovati začetak totalitarizma. U Americi postoji još uvek mnogo više demokratije i prostora za radikalnu kritiku nego u ostalim delovima sveta. Američko društvo, međutim, sebi može da dozvoli kritiku i unutrašnju i vanjsku jer ona nema nikakvo dejstvo.
EVROPA
Međutim Patriotski akt je sve vreme ostao u suprotnosti sa provajderom za evropske potrošače. Evropski zakoni se zasnivaju na teritorijalno ograničenim jurisdikcijama. U takvoj situaciji se javljaju problemi u oblastima zaštite podataka, sigurnosti podataka, poverljivosti informacija, zaštite intelektualne svojine, regulisanja prava pristupa podacima od strane američkih organa .
Stručnjaci Centra za studije sukoba i Evropskog centra za političke studije zajedno su predstavili rezultate istraživanja: cloud-podaci evropskih građana na američkim serverima nisu sigurni od očiju trećih osoba. Konkretno to znači: pod maskom borbe protiv terora, američke vlasti "vršljaju" i po evropskim podacima, i to sasvim legalno, to im dozvoljavaju američki zakoni.
Tilo Vajhert, nemački stručnjak za zaštitu podataka, još pre dve godine se pozabavio ovim razvojem. Ovih dana ga često citiraju u nemačkim medijima.
U analizi sigurnosti podataka kod američkih firmi, on zaključuje: "Duga ruka američkih zakona seže i do Evrope." Vajhert tvrdi da američke bezbednosne službe ponekad "ucenjuju" firme poput Majkrosofta, tako državnim službama na raspolaganje moraju da stave i one podatke koji se nalaze na evropskim serverima.
A ti podaci mogli bi npr. odigrati važnu ulogu u industrijskoj špijunaži. „Na meti američkih istražitelja mogli bi se naći i građani. Podaci bi mogli biti odlučujući i prilikom dodele američkih viza. Ali to nije sve. Uopšte se ne može ni predvideti šta se sve može dogoditi sa ličnim podacima," zaključuje Vajhert
Američke firme koje posluju u Evropi mogu biti prisiljene dati sve podatke koje poseduju o građanima Evropske Unije, a sve na osnovu naloga o nadzoru koju bi izdao tajni sud. Budući da bi se radilo o osobama koje nisu američki državljani, oni se ne bi mogli pozvati na prava koja bi im jamčio 'četvrti amandman' ustava SAD-a, te takva mogućnost ostavlja prostora manipulaciji i provođenju nadzora šireg obima.
To nije sve. Amandmanom iz 2008. eksplicitno se daju ovlašćenja za nadzor komunikacija u realnom vremenu,i podataka could uslugama (vidiCloud Computing ), političkih organizacija i pojedinaca, a ne samo terorista ili pripadnika stranih sigurnosnih službi.Ovim aktom je data 'potpuna sloboda nadzora nad svim onim što bi moglo biti od koristi američkoj vanjskoj politici, praćenje onih novinara, aktivista i političara u Europi koji imaju bilo kakve veze s onim što spada u sferu interesa SAD-a.
Evropske vlasti koje su zadužene za zaštitu podataka svojih građana su pokazale veliku dozu neozbiljnosti. Sophie Veld je potpredsednica odbora Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove, jedna je od članova Evro-parlamenta koji rade na tom pitanju.
'Tema je vrlo složena.Firme su sada prisiljene da poštuju dva zakona koja protureče jedan drugome, a nije sasvim sigurno kako bi treći zakon ispravio ovu situaciju. Osim toga, kao što vidite i sama politika je predmet nadzora, što još više komplikuje celu stvar. Očigledno je da Evropska Komisija zatvara oči pred ovim problemom, kao što to čine i nacionalni parlamenti. To čine stoga što nisu razumeli problematiku ali i zato što se ne žele suprotstaviti vlastima u Washingtonu', izjavila je Sophie Veld. izvor
Već duže vreme, EU i SAD razgovaraju o zaštiti podataka, u okviru pregovora o pravnoj i policijskoj saradnji. Bilo koje pitanje koje se tiče nacionalne bezbednosti ostaje u domenu svake članice EU pojedinačno, dok se o zaštiti podataka pregovara na nivou bloka zemalja.
"Evropske tajne službe i policija su naravno srećni kad im Amerikanci daju podatke o evropskim građanima. Po važećem evropskom pravu, oni sami te podatke nikada ne bi smeli da nabave."
Nove Odredbe o zaštiti podataka Evropske unije bi trebalo da budu usvojene najranije 2014. Ukoliko korisnici interneta i ubuduće žele da čuvaju svoje podatke u „oblaku". onda bi bilo bolje da se odluče za nekog evropskog ponuđača Cloud Computinga, savetuje Tomas Albreht.
SRBIJA
Jedan podatak iz Srbiji. "..posle prvih uvida ispostavilo se da je samo jedan operater za godinu dana zabeleposle prvih uvida ispostavilo se da je samo jedan operater za godinu dana zabeležio preko 4.000 pristupa po zahtevu i preko 270.000 pristupa neposredno.
Telefonskih operatera u Srbiji ima četiri, te je jasno da je ukupna cifra oko milion godišnje. Ne znamo tačan broj, jer ostali operateri nisu pokušali ni da broje pristupe podacima o komunikacijama svojih korisnika, a kamoli da uskrate pristup kada za njega nema zakonom propisanih uslova.
Telefonskih operatera u Srbiji ima četiri, te je jasno da je ukupna cifra oko milion godišnje. Ne znamo tačan broj, jer ostali operateri nisu pokušali ni da broje pristupe podacima o komunikacijama svojih korisnika, a kamoli da uskrate pristup kada za njega nema zakonom propisanih uslova.
Poređenja radi, ovog meseca je jedan američki kongresmen napravio sličnu kontrolu kod američkih provajdera i utvrdio da je u toj državi, sa neuporedivo više stanovnika od Srbije, sa terorističkim pretnjama i „Patriot Act-om“, broj zahteva od strane svih „law enforcement“ agencija za godinu dana bio 1,3 miliona," napominje Saša Janković". izvor
9 коментара:
Od ove Orvelove farme mi je muka.
Peđa
Enkripcija,stari moj.Drustvo ne mozes da promenis,menjaj svoje navike.
Z.
Едвард Сноуден ће бити приведен правди због „изузетно штетног деловања”.Висок степен демократије!
Јово Б.
Ko je otkrio internet, jebem ga radoznala?!
opasan terorista
pre 2000 hiljade godina:
I dođe jedan od sedam anđela koji imahu sedam čaša, i govori sa mnom govoreći mi: Hodi da ti pokažem sud kurve velike, koja sedi na vodama mnogima.
2 S kojom se kurvaše carevi zemaljski, i koji žive na zemlji opiše se vinom kurvarstva njena.
3 I uvede me duh u pusto mesto; i videh ženu gde sedi na zveri crvenoj koja beše puna imena hulnih i imaše sedam glava i deset rogova.
4 I žena beše obučena u porfiru i skerlet i nakićena zlatom i kamenjem dragim i biserom, i imaše čašu u ruci svojoj punu mrzosti i poganštine kurvarstva svog;
5 I na čelu njenom napisano ime: Tajna, Vavilon veliki, mati kurvama i mrzostima zemaljskim.
6 I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh.
7 I reče mi anđeo: Što se čudiš? Ja ću ti kazati tajnu ove žene, i zveri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova.
8 Zver koju si video beše i nije, i izići će iz bezdana i otići će u propast; i udiviće se koji žive na zemlji, kojima imena napisana nisu u knjigu života od postanja sveta, kad vide zver koja beše, i nije, i doći će opet.
9 Ovde je um, koji ima mudrost. Sedam glava, to su sedam gora na kojima žena sedi.
10 I jesu sedam careva. Pet je njih palo, i jedan jeste, a drugi još nije došao; a kad dođe za malo će ostati.
11 I zver koja beše i nije, i ona je osmi, i jeste od sedmorice i u propast ide.
12 I deset rogova, koje si video, to su deset careva, koji carstva još ne primiše, nego će oblast kao carevi na jedno vreme primiti sa zveri.
13 Ovi jednu volju imaju, i silu i oblast svoju daće zveri.
14 Ovi će se pobiti s Jagnjetom i Jagnje će ih pobediti, jer je Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; i koji su s Njim, jesu pozvani i izabrani i verni.
15 I reče mi: Vode, što si video, gde sedi kurva, ono su ljudi i narodi, i plemena i jezici.
16 I deset rogova, što si video na zveri, oni će omrznuti na kurvu, i opustošiće je i ogoluzniti, i meso njeno poješće i sažeći će je ognjem.
17 Jer je Bog dao u srca njihova da učine volju Njegovu, i da učine volju jednu, i da dadu carstvo svoje zveri, dok se svrše reči Božije.
18 I žena, koju si video, jeste grad veliki, koji ima carstvo nad carstvima zemaljskim.
pesnik u prolazu
Barak Obama je dobio Nobelovu nagradu za mir koji je obećao. Nakon nagrade Amerika je poslala bombardere na Libiju.Sada ide na Siriju.Buš je napao Irak, Avganistan,napisao je zakon o nadgledanju celog sveta. Političarima, američkim mejnstrim medijima nije pripalo pameti da se kolektivno pokajaju zbog zločinačkih poduhvata ove države već srljaju dalje.Naši za to vreme kleče.
Saša
Uz izvinjenje za zakašnjenje, pozdrav svim komentatorima.
Snovden je dobro poljuljao svetsko javno mnenje što prilično čudi s obzirom da se zakoni pokazuju sve nemoćnijim,a ljudi sve bliže životinjskom nego ljudskom obličju.Prema staroj Makijavelističkoj preporuci vladaru,potrebno je boriti se pomoću dva oružja, zakonom i silom. I vladar, kao i ostali ljudi, treba da se ponaša i kao čovek i kao životinja, da "zna dobro poslužiti se životinjom i čovekom"( u originalu).
„Budući da je vladaru nužno služiti se životinjom, on mora znati uvući se u kožu i lisice i lava, jer se lav ne zna braniti od zamki, ni lisica od vukova. Treba, dakle, biti lisicom pa poznavati zamke i lavom pa prepasti vukove..."
U demokratiji vlada i narod ima kako se neki bunili protiv vlasti, misleći pri tom isključivo na vrh piramide, ništa ne može da opravda masu koja i, u ovoj sasvim jasnoj konstelaciji snaga, i sama poziva na linč, valjda verujući da je iz te mase, onaj kojikritikuje izuzet, poseban, bezgrešan. Ništa nemam da sakrijem, moji su mailovi dosadni,izjavljuje visoki službenik bezbednosne službe.
Kao da se ulaženje u najintimniji život pojedinca pitanje te vrste, a ne odmetničke države, to jest birokratije.
država je se bi dala sva prava nad ljudskim životom. Ona može da postupi i poput životinje, da se razbesni, izgubi hladnokrvnost,da prestane da se ponaša racionalno, poput razumnog čoveka.
To je suština totalitarističkog sistema ove sadašnje vlasti koja je cela utonulau laž i prevaru, i što je najgore, povukla za sobom masu.Masi je oduvek trebalo dati malo, hleba i igara ( tzv.slobode poput homoseksualnih sloboda).
Vlast je mase uključila u vlast, bacajući marionetskim vladama i pojedincima koske,unoseći razdore kako bi se međusobno uništili u njenu korist.
Vlast je na tribinama, mase su u areni.Tamo i treba da budu.
"Jedina mogućnost zaštite je tkzv. „skremblovanje“ razgovora tj. pretvaranje glasa govornika u telefonskom razgovoru naprimer u zvukove ili šumove, koji se kod sagovornika dekodiraju u govor i obrnuto".
Nije bas ovako. Moguce je anulirati poznate tehnike maskiranja govora.Postoje jeftiniji nacini da se dodje do informacija- recimo, setas se ulicom, zaustavi se crni auto,pozvone na vrata, otvoris,... u i onda krenes da - pricas, sve bez enkripcije, a zavrsis sa nogama u betonu, izvrsis samoubistvo.
@ anonimus
Potpuno ste u pravu. Vrhunske obaveštajne službe imaju specijalizovane laboratorije za sopstveni razvoj i proizvodnju prislušne opreme.Oprema ove najviše kategorije nije javno dostupna, čak i unutar službi je upoznat vrlo mali broj ljudi. Njihovi Biomedicinski inženjeri kreirali su sisteme koji mogu da prepoznaju govor bolje od čoveka, prepoznavanje govora koji je prikriven ogromnom količinom statičkog i pozadinskog šuma. Između deset hiljada glasova moguće je izdvojiti razgovor dva sagovornika.
Hvala na komentaru.
Постави коментар