субота, 29. септембар 2012.

Poetika pogleda

  Addicted_to_Love








Bacih pogled...

 A oči,
kao dva kestena,
boja dubine,
tamna.

Na sred oka
potonula zenica,
da se izgubiš u ehu tuge.

 Gde joj je Uzrok – Početak?
Postoji li, ili je
kao prapočetak,
zgusnuto ništa,
u njemu sve,
iz njega rodi se drugo, treće,
kiseonik, vodonik,
onda gvođže, krv,
dva oka,
tuga,
tuđa,
obhrvi te kao tvoja.

 Milionito "zašto,kada,
 uzrok - početak?”
 rodi novi početak
u meni-
početak ljubavi.
Kad ga odmotaš
dođeš opet
do prapočetka –ničega-
tamne dubine
boje kestena,
da se izgubiš u ehu
zamršenih,
nemoćnih,
reči,

"Kako...?"

 U početku beše Reč,
i Reč beše u Boga,
i Bog beše Reč.

 U početku beše pogled,
I pogled obuhvati misao,
I misao posta ljubav.


5 коментара:

Анониман је рекао...

Procitao sam tekst Bernardu.Odusevio se. Fizika, religija, biologija, ljubav.
Tekst me dotice, a ja bas nemam zicu za poeziju.I ovaj Sopen mi je pretezak, hehe....

pozdrav
Z.

L2 је рекао...

Sve je Ok dok ne postaneš sam sebi težak( ili saputnik).Baš sato što niste pročitali ni elementarni minimum ovo vam je dobro. Bar ćutite.
Ja to napišem u sekundama, doslovno.Posle ne čitam da ne bih izbrisala.
Pozdravi Bernara( ili Bernarda...)

Анониман је рекао...

Ne shvatam te ozbiljno, subjektivna si.Tekst je odlican.Sve je stvar percepcije, a moja percepcija si ti, autor kog poznajem.
Z.

Анониман је рекао...

Z.
Slažem se.Stihovi su sve bolji.
XXX

Анониман је рекао...

Moje oči, hahaaaa

Постави коментар