Povod
Pročitala sam slučajno na jednom blogu tekst u kom se tvrdi da se magnetnom rezonancom može izmeriti inteligencija.???!!! Nakon toga naletim na ekonomsku analizu novonastale situacije u Argentini u kojoj se iznose zaključci potkrepljeni (genetička)genealogijom. To me podstaklo na razmišljanje čiji je delomičan rezultat i ovaj post.
Uticaj tehnologije na kulturu
Tehnologija je oduvek imala funkciju da čoveku prevashodno olakša funkcionisanje. Svaki novi pronalaz duboko je zasecao u ljudsku svest. 20 i 21 vek ostaće zapamćeni po prodoru u najneuhvatljivije delove mikro sveta koji je već sada ostvario epohalne promene. Premda tehnologije imaju pozitivne strane, ne mali broj deluje destruktivno na ljudsku kulturu. Često su takve posledice neočekivane i nepredvidive, no ponekada su jasne od samog začetka ideje pa sve do realizacije. Mogli bismo reći da se u svetu moderne nauke već unapred računa sa lošim posledicama. Normalnom čoveku se čini da s etičkog stanovišta neke tehnologije i naučna istraživanja ne bi trebalo dopustiti. Nauka tehnologija ipak nezaustavljivo napreduju uprkos trijumfu antinaučnog, nekritičkog ambijenta.
Nije daleko dan kada će granica između čoveka i mašine biti izbrisana, a ideje SF žanra postati naša stvarnost. Da li će se čovek ikada probuditi, postati svestan pogubnosti puta kojim ide i odlučiti da konačno uspostavi kontrolu nad sobom? Biblijia takvu viziju predviđa dolaskom Mesije, slična predskazanja nalazimo u ostalim religijama. Šta kaže sama nauka ? Nauka se ne bavi predviđanjima ni na približno sličan način kao religije, ili astrologija npr. No, pojedina istraživanja ukazuju da sa razvojem ljudskog mozga, od kog u najvećoj meri zavisi sudbina čovečanstva, stvar ipak nije završena. Da li je reč samo o fiziološkim karakteristikama ili i onim drugim, duhovnim?
Koliko smo genetski predodređeni ?
Verovatno bi svako želeo imati ispred očiju svoju genomsku kartu. Pre svega zbog naslednih bolesti. Dok se genomska karta lagano privodi kraju, ostala genetička istraživanja idu dalje, diskusije o dosadašnjim otkrićima sa ovog područja postaju sve interesantnija i sve sličnija onima koje su se vodile povodom Darvinove teorije evolucije. Svi znamo suštinu ove teorije no ipak je potrebno ponoviti zbog čega je ova teorija ostvarila epohalan preokret u ukupnom načinu razmišljanja. Dakle kratko, Darvinova teorija je u centar svekolikog pogleda na svet stavila evoluciju, to jest sposobnost opstanka kao glavni mehanizam evolucije i života uopšte. Sudbina teorije : teorija je doživela različite interpretacije od kojih su je neke podigle na pijedestal prirodnog zakona, a neke u pragmatične ideologije sa negativnim predznakom ( vidi Od Darvina do Hitlera)
Razlika između ljudskog i mozga ostalih viših primata,
ili koliko smo odmakli od majmuna
Zahvaljujući evolutivnim izmenama (prema teoriji evolucije) naša vrsta je uznapredovala do najviše vrste primata. Od nje se razlikuje između ostalog i veličinom mozga. Ljudski mozak je tri puta veći od mozga drugih viših primata, poput čimpanze i gorile što je dovelo čoveka do ovog stadija razvoja. Genetika je otkrila “ krivce”, gene koji su uključeni u razvoj povećanja veličine mozga kod ljudi. Dakle, nema sumnje da su i (ti ) geni doveli do evolucije ljudskog mozga ( Microcephalin i ASPM geni ).
To nije sve. Ti isti geni, logično, i dalje funkcionišu po istom principu što znači da i dalje utiču na povećanje veličine mozga današnje populacije. Hteli ili ne ova istraživanja su “ proročanstvo” koje ukazuje da će ljudski mozak doživeti značajne izmene. Vreme će pokazati da li će se mozak povećavati ili smanjivati. Interesantno je da imamo dve vrste naučnih izvora. Po jednima su naši pretci imali veći mozak. "U posljednjih 20.000 godina volumen mozga se sa 1500 smanjio na 1350 kubnih centimetara i kod muškaraca i kod žena, odnosno izgubljen je deo veličine teniske loptice" - napominje istraživač Kathleen McAuliffe. Po istraživanju sa Sanger Instituta iz Cambridgea, te Edinburgskog sveučilišta, mozak je bio manji.!!!
Razlike između veličine mozga i inteligencije kod ljudi
Veličina mozga, po kojoj se razlikujemo od evolucijskih prethodnika primata, pa i od prvih prethodnika naše vrste, nije kod svih današnjih ljudi podudarna. Prosto rečeno nemamo svi mozak iste veličine. Zašto? Jedan od razloga je nepravilan razvoj. Upravo je Darvin ukazao da tokom evolucije dolazi do nasumičnih promena i da samo uspešne promene osiguravaju preživljavanje organizama. Preživljavaju sposobni i zdravi. Činjenica je da su zbog izvesnih smetnji u razvoju pojedinci rođeni sa veličinom mozga kao kod viših primata ( autosomal recessive primary microcephaly, OMIM 251200). Ovi primeri su izuzetci ali idu u prilog činjenici da na razvoj mozga utiču i faktori tokom razvoja, a ne samo geni.
Zbog čega nastaju razlike u veličini mozga kod zdravih ljudi? Naime pojedina istraživanja su ukazala na pojavu razlika u veličini mozga kod pojedinih populacija, npr. od kontinenta do kontinenta. ( PDF ) Mada te populacije nisu uvek povezane etničkom pripadnošću , već su geografski locirane, autori radova daju ponekad nazive prema narodima ili skupinama u kojima je otkriven njihov najveći postotak pa sami stvaraju zabunu. Tako ispada da pojedini narodi, etničke grupe, rase, imaju veći mozak, ili VEĆI OBIM GLAVE, iz čega bi opet mogao da se izvuče zaključak da su inteligentniji. Odnosno da su oni drugi, sa manjim mozgom manje inteligentni. Da bude veće zlo, ovakve zaključke sadrže i studije koje plediraju da budu naučne, izvode ih stručnjaci sa diplomama koje im daju za pravo da se nazovu stručnjacima
Ako verujete da je OBIM GLAVE merilo pameti, odnosno inteligencije, sa srećom. Merite glave i upoređujte . Usput! “Kitovi imaju mozak i do 7 puta teži od našeg koji sadrži oko 200 miliona neurona nasuprot naših „bednih" 85 miliona” i nešto ne verujem da su pametniji od mene.
M ozak troši enormnu količinu energije jer koordinira celim organizmom. Lars Chittka, koji istražuje mozak insekata tvrdi da je princip mozga poput računara. “Veličina igra ulogu u povećanju kapaciteta memorije, no to ne znači da isto vredi i za brzinu procesuiranja te korisnost."
Dosada se smatralo kako su skakavci, mravi, pčele i ostale bube samo mašine koje reaguju na dešavanja na predviđen način. Ipak, danas se stvari gledaju malo drugačije. Pčele imaju mozak s manje od milion neurona pa mogu razlikovati simetrične i asimetrične oblike, „shvataju" koncept istog i različitog i takođe mogu naučiti da se zaustave pri letenju nakon pamćenja određenih znakova na zemlji umesto nakon predefinirane udaljenosti do koje mogu leteti….. što su samo neka od 50-ak ponašanja.
Naučnici su izračunali da je potrebno nekoliko stotina neurona da bi se moglo brojati. Nekoliko hiljada bi moglo podržati svesnost. Ova saznanja planiraju se, između ostalog, iskoristiti u dizajniranju softvera koji bi bio sposoban prepoznavati lice iz različitih uglova udaljenosti i u različitim emocionalnim stanjima. Pčele to mogu, računari još uvek ne.
___________________________________________
__________________________________________
U našem narodu izraz glavonja obično ima negativno značenje. Razmišljam zašto??? Ili narod ne voli pametnjakoviće, ili glavate smatra samo glavatim!
Predlažem da gospodinu Nikoliću, umesto da traže diplomu, izmere glavu. To da li laže ili ne je u politici apsolutno nebitno. Da su laži merilo ni jedan od političara ne bi bio kandidat na izbornom spisku. Niti bi narod koji se buni protiv laži išao na izbore sa takvim izbornim listićima.
Da ljudi nisu podjednako inteligentni zna se odavno. Ako se radi o inteligenciji, postoje određeni delovi mozga koji su nerazmerno veći kod čoveka, i koji nas razlikuju od ostalih živih bića. Više je uzroka tomu, kao što je sve više istraživanja koja govore i o više vrsta inteligencije. Jedno je sigurno: veličina mozga nije pokazatelj njegovih psihičkih sposobnosti. Zato ne merimo obim glave nego koristimo standarne testove koji nisu najpouzdanije sredstvo, ali se u nedostatku boljeg načina merenja prihvataju kao relativno pouzdani.
Tako sprovedena istraživanja pokazuju /dokazuju razlike u inteligenciji između kontinenata, naroda, rasa, itd. Do istih rezultata dolazi se već gotovo jedan vek.
SAD,
Amerikanci evropskog porekla – 103;
Amerikanci azijskog porekla – 106;
američki Jevreji – 113;
Latinoamerikanci – 89;
Afroamerikanci – 85.
SVET
belci – 100;
Istočna Azija – 106;
Afrikanci podsaharske oblasti – 70.
Hong Kong 113;
Japan – 110,
Britanija – 100.
SLUČAJ VOTSON
Evo jedne kratke crtice o pioniru genetike, iz 2007 godine
Džejms Votson (79), koji je 1962. dobio Nobelovu nagradu za rad na otkrivanju strukture DNK, trebalo je da u Muzeju nauke U LONDONU održi predavanje. Nposredno pre dao je izjavu britanskom "Sandej tajmsu" u kojoj je rekao rekao da ga čini "potištenim sam pogled na Afriku, jer su svi naši socijalni zakoni bazirani na činjenici da je intelektualni potencijal stanovnika Afrike jednak intelektualnom potencijalu belaca, iako svi testovi pokazuju suprotno".
Predavanje je odgođeno, naučnik je suspendovan zbog rasističke izjave.
Kritiku stava doktora Votsona izrekao je i njegov kolega doktor Krejg Venter, autor prve sintetičke bakterije ( vidi ) . "Boja kože kao surogat za rasu je socijalni koncept, a ne naučni. U naučnim činjenicama i u ljudskom genetskom kodu nema osnove za mišljenje da boja kože govori nešto o inteligenciji", rekao je Venter.
“Doktor je u međuvremenu izjavio da način na koji su njegove reči predstavljene ne odražava pravilno njegov stav i izvinuo se svima koji su iz njegovih reči zaključili da je Afrika kao kontinent genetski inferiorna. izvor
No to nije njegov prvi greh. “Pre desetak godina je uzdrmao britansku javnost rekavši kako bi bilo zdravorazumski (bez obzira da li je to ispravno) dati ženama pravo da biraju da li će zadržati ili abortirati homoseksualno dete, ukoliko bi se to moglo odrediti prenatalno. Nekoliko godina kasnije, tvrdio je da ljudi sa tamnijom kožom imaju jači libido. Na svaku od ovih izjava, naučna i šira javnost su se podigle da daju svoj sud. I mišljenja su uvek bila podeljena – od snažne osude, bez želje za daljom diskusijom, do apsolutne podrške.
Kako je direktor britanske Kraljevske ustanove (Royal Institution) Suzan Grinfild izjavila, ništa nas ne bi smelo sprečiti da tragamo za naučnim istinama. Ali, treba li ovakve nepotvrđene spekulacije objavljivati javnosti? izvor
KOJA LICEMERNOST!!! I dok politika na tom istom afričkom kontinetu, I širom sveta, uvodi demokratiju bombama, dotle se jednom izvrsnom naučniku ne dozvoljava da kaže ISTINU. Kada bolje razmislim u odnosu na Kopernika i Galileja dotore je prošao ODLIČNO.
Srbi Turci a muslimani Arijevci!!!
Kada se neuk i izlurad narod dohvati naukovanja onda ispadne da su Srbi što i Turci jer su dlakavi i imaju brkove, a uzimajući u obzir ( prema istraživanjima Austrijanaca ?????) da najveći procenat osoba plavog tipa ima među bosanskim muslimanima , muslimani su braća arijevaca. izvor …. Genijalna logika!!! Sličnih primera o crncima, Romima, južnjacima, na pretek.
A..."
U toku zadnjih pedeset godina, biolozi koji izučavaju evoluciju čovečanstva su pokazali da pojam rase nema biološko značenje. Genetske razlike su male i ne prate rasne granice - često ima manje razlike između rasa nego između različitih nacija unutar iste rase."
Da su svi ljudi na svetu tada (epidemije gripe )imali te iste gene – da su svi ljudi “jedna rasa”, sa istim osobinama, onako kako je Hitler to zamišljao – grip bi pobio sve ljude na svetu. Niko ne bi preživeo. Otud, sa tačke gledišta moderne evolucije, rasizam nije samo socijalno zlo, već i direktna opasnost za opstanak ljudske rase.izvor
1 коментар:
Li,
Hajmo ovako.Teorije se alatka kojom olaksavamo shvatanje.Sto jednostavnije, to bolje.Nova otkrica dopunjuju ili menjaju idilicnu sliku u kojoj neko vreme uyivamo. I sve to nema veze sa istinom vec sa funkcionalnoscu.
Protoni i neutroni neprekidno prelaze jedni u druge, menjaju identitet, a jezgro stalno osciluje. Objasnimo sada to kao gomilu kvarkova koji se stalno grupisu u protone i neutrone. I tako se oni igraju milijardama godina, a kada smo mi saznali za kvarkove?
Nasa ladetina od mozga je komplikovan sistem.Rastavi kompjuter do zadnjeg sarafa i dobices gomilu (kvarkova). Sta vidis,istinu? Shavatas li nesto? Ko tvrdi da mu je princip neodredenosti jasan verovatno ništa nije ukapirao,lepo rece Richard Feynman.Ja bih to malo prosirio, na primer na Pedu,hehe..
Z.
Постави коментар