HOLANDIJA
Zbog fiskalnog pakta građanima Holandije nameću se mere štednje uprkos činjenici da ekonomija nije ni približno pogođena kao južne EU članice. Od Holandije se očekuje da sreže troškove za čak 15 milijardi eura.
Nakon pada vlade u Holandiji i odlaska premijera Marka Ruttea, mediji sve više kalkulišu sa padom eura . Da li će, jedna od ekonomski najstabilnijih država EU, napustiti euro valutu i fiskalni pakt koji je potpisan prošle godine ?
Evo šta o tome piše Neil Clark, britanski novinar i analitičar.
RT: "Holandija je peta najveća ekonomija evrozone, do sada je bila stabilna - što se sada zapravo dogodilo?"
NC: "Holandija je bila jedna od osnivačica euro projekta pre 10 godina i do sada je često bila isticana kao 'uspešna priča' naspram država na jugu kao što su Grčka i Španija. Govorili su nam da se radi o 'uspešnoj priči', no sada uviđamo da to uopšte nije tako."
RT: "Glavni odgovor EU-a na krizu su bile mere štednje, no predvodnici tog planu su sada u problemima – holandska vlada je pala, Sarkozy bi uskoro mogao otići, Irci će na referendumu glasati o ulasku u fiskalnu uniju, dok Merkel čekaju teški izbori iduće godine - da li se događa politička reakcija protiv mera štednje?"
NC: "Apsolutno, glavna podela u EU, ne samo na jugu, već i na severu Evrope je ona između naroda i vladajućih elita. Ljudima je dosta mera štednje. Holandiji je sada naređeno, na temelju ovog apsolutno besmislenog 'fiskalnog pakta', da mora srezati troškove za čak 15 milijardi eura - taj potez će doslovno uništiti Holandiju i kvalitetan život njenih stanovnika na koji su navikli. Holanđani sada poručuju - dosta je."
RT: "Holandski premijer bio je jedan od najglasnijih zagovaratelja jedinstvene valute - sada kada je njegova vlada pala, koliki je ovo udarac na budućnost evra?"
NC: "Ovo je snažan udarac, teško je uopšte zamisliti kuda evro može ići nakon ovoga. U septembru će biti novi izbori, a sve opozicione stranke pozivaju na potpuni zaokret prema aktualnoj politici. Nije jasno do kada će vladajuće elite moći i dalje lagati narod da je ovo jedini put i da nema alternative, jer sve veći broj ljudi svoj glas daje onim opcijama koje poručuju - 'da, postoji alternativa'."
RT: "Da li je ovo samo vrh ledenjaka? Da li je možda celi projekt Evropske Unije sada ugrožen? Pošto je valuta euro jedan od temeljnih elemenata ove unije."
NC: "Verujem da je tako, jer ako Holandija napusti evro - što je do pre samo par godina bilo apsolutno nezamislivo - u tom slučaju mislim da je celom projektu došao kraj. Holandija je bila bliski saradnik Nemačke na putu uvođenja evra. Sada se od stanovnika Holandije traži da podnesu velike žrtve samo kako bi se sačuvala evro valuta - zašto bi oni pristali na to? Mislim da je ovo ipak kraj."
vidi tekstove u štampi
Dutch desire for the good life risks collapsing Euro project
Going Dutch: The Netherlands to abandon the euro?
FRANCUSKA
Britanski The Daily Telegraph prenosi kako je došlo do prvih otvorenih nesuglasica između nemačke kancelarke Angele Merkel i Francois Hollandea - sve izvesnijeg novog predsednika .
“ Nemačka ne može odlučivati za celu Evropu", poručio je Hollande. Ukoliko bude izabran, Hollande najavljuje da neće proći pakt fiskalne štednje dogovoren od strane 25 evropskih zemalja, osim ako on sadrži mere kojima će potaknuti na rast.
Nije nikakva tajna da je Nemačka glavni zagovornik ove politike. Većina birača daje svoje glasove ne toliko ideologiji ovog političara koliko ideji da se zaustave"mere štednje" .
Merkelova tvrdokorno uzvraća Hollandu, porućujući usput celoj Uniji :
"Nema govora o ukidanju fiskalnog pakta. Dogovor je već potpisalo 26 vlada i pakt je već ratificiran u Portugalu i Grčkoj. Parlamenti širom Evrope spremaju se na usvajanje pakta, Irska ima i referendum krajem maja".
Fiskalni pakt je obavezivanje na budžetsku disciplinu, a za prekoračenje budžetskog deficita iznad tri odsto BDP uvodi se sistem automatskih sankcija od 0,1 odsto BDP te zemlje. U isto vreme, samo države koje su pristupile Fiskalnom paktu ubuduće će dobijati pomoć iz Paketa spasa 17 država evro-zone. Ugovor će stupiti na snagu kad ga ratifikuje najmanje 12 članica evrozone.
SUDBINA FISKALNOG PAKTA, EVROZONE, EURA
Tekstovi tipa ovih sa predviđanjima da je sa Evropom gotovo, da evro pada, postaju klasična reakcija nakon svakog jačeg potresa u Evropskoj Uniji. Desilo se to sa krizom oko Grčke, nakon štrajkova u Španiji, potom krizom u Italiji, da ne spominjemo ostale kritične momente koji su se počeli množiti kao gljive posle kiše. U situaciji kada se širokim narodnim masama nastoje uvesti rigidne mere štednje, pobuna naroda je postala normalna pojava a "rotacija" vlasti izuzetno priželjkivan elemenat.
Nakon ovih uznemirujućih glasova i naravno nakon IZBORA brzo će se saznati koje su realne šanse da se uruši koncept za koji se Brisel uporno zalaže. Da prejudiciramo nije pametno. Pametno je ne trčati pred rudu.
____________________________________
FISKALNI PAKT
Fiskalni pakt je opasan za članice tzv. "fiskalne unije" jer bi sa njegovim provođenjem članice potpale pod politiku Brisela, centra u kom bi se određivalo kako će se krojiti pojedini budžeti, gde će se uvoditi rezovi itd.
Ovim paktom, dakle "Savet" postaje "imperativ". Čak i teoretska mogućnost zaokreta državne ekonomija postala bi daleko teža. To je bolan gubitak suvereniteta, odavno dobro potkopanog.
___________________________________
Ekonomisti se uobičajeno razilaze u pogledu celishodnosti fiskalnog pakta u procesu spašavanja EU. Igre DNEVNIH POLITIKA, su samo vrh sante leda oko EU i šire. Ja uporno ponavljam sebi, nadajući se da sam u pravu, da je problem globalniji i sistemski. Fiskalni pakt je samo jedan od primera instrumentalizacije globalne politike. Ko to čini, evo vidimo na ovom primeru, ko realno drži konce politike, ko drži ekonomske konce u rukama ? Da li su to samo MMF, Evropska Centralna Banka i Evropska Komisija, ili pojedine države koje momentalno imaju najjaču političko ekonomsku poziciju?
Bez obzira na odgovore na ova pitanja reč je o jednoj fazi transnacionalnog povezivanja koje urušava dosadašnje političke i ekonomske paradigme. O kakvom je globalnom političkom okviru reč, po kom deluju globalni politički i ekonomski mehanizmi? Ta slika nikako ne odgovara našoj tipičnoj slici kapitalizma, odnosno socijalizma. Neko bi mogao reći da su pojmovi NEBITNI. Bitno je ono šta pod njima podrazumevamo. Imamo li mi u glavi ideju o kapitalizmu, ideju da je tržište maksimalno efikasno i da se može pustiti da se samo brine o sebi, ili je realnost REALNO tržište koje nije UVEK sposobno da se savršeno samoreguliše(kapitalizam na delu). ILI JE TRŽIŠTE KOJE IMAMO plod subverzije socijalista. Ko je u ovom svetu kapitalista, ko socijalista, koja je država kapitalistička koja socijalistička, šta je ideja a šta realnost? Ne zaboravimo da ovim svetom upravlja čovek. Peter Val navodi par razloga za promenu dosadašnjeg načina razmišljanja: „... rešenje međunarodnih problema je skoro nemoguće, ako se uvek čeka na najsporijeg i poslednjeg blokatora. .. finansijska kriza je mnoge naše argumente od ranije, sada u praksi i potvrdila: opasnost od špekulacija i neophodnost striktnijeg regulisanja finansijskih tržišta.“
I tako se od slobode dolazi do regulacija. Kada se regulacija primeni na globalnom nivou dobijamo novu sliku sveta, novi poredak, a to je svet u kome živimo.To nije svet suverenih nacionalnih država, niti je svet u kom se odlučuje u okvirima te suverenosti. Ovaj novi svet je svet svetskih institucija, privilegovanih( moćnijih) država, privilegovanih (spretnijih i moćnijih) pojedinaca, koji ne biraju sredstva, odnosno biraju ona koja njima momentalno odgovaraju. Zato imamo u glavama vizije kapitalizma, socijalizma, slobodnog tršišta, u stvarnosti nešto treće.
Bez obzira na odgovore na ova pitanja reč je o jednoj fazi transnacionalnog povezivanja koje urušava dosadašnje političke i ekonomske paradigme. O kakvom je globalnom političkom okviru reč, po kom deluju globalni politički i ekonomski mehanizmi? Ta slika nikako ne odgovara našoj tipičnoj slici kapitalizma, odnosno socijalizma. Neko bi mogao reći da su pojmovi NEBITNI. Bitno je ono šta pod njima podrazumevamo. Imamo li mi u glavi ideju o kapitalizmu, ideju da je tržište maksimalno efikasno i da se može pustiti da se samo brine o sebi, ili je realnost REALNO tržište koje nije UVEK sposobno da se savršeno samoreguliše(kapitalizam na delu). ILI JE TRŽIŠTE KOJE IMAMO plod subverzije socijalista. Ko je u ovom svetu kapitalista, ko socijalista, koja je država kapitalistička koja socijalistička, šta je ideja a šta realnost? Ne zaboravimo da ovim svetom upravlja čovek. Peter Val navodi par razloga za promenu dosadašnjeg načina razmišljanja: „... rešenje međunarodnih problema je skoro nemoguće, ako se uvek čeka na najsporijeg i poslednjeg blokatora. .. finansijska kriza je mnoge naše argumente od ranije, sada u praksi i potvrdila: opasnost od špekulacija i neophodnost striktnijeg regulisanja finansijskih tržišta.“
I tako se od slobode dolazi do regulacija. Kada se regulacija primeni na globalnom nivou dobijamo novu sliku sveta, novi poredak, a to je svet u kome živimo.To nije svet suverenih nacionalnih država, niti je svet u kom se odlučuje u okvirima te suverenosti. Ovaj novi svet je svet svetskih institucija, privilegovanih( moćnijih) država, privilegovanih (spretnijih i moćnijih) pojedinaca, koji ne biraju sredstva, odnosno biraju ona koja njima momentalno odgovaraju. Zato imamo u glavama vizije kapitalizma, socijalizma, slobodnog tršišta, u stvarnosti nešto treće.
KRATKO PODSEĆANJE NA NOVI SVETSKI POREDAK
SUVERENITET
OGRANIČENI SUVERENITET
Kratko poređenje :
Najčuveniji primer praktikovanja doktrine „ograničenog suvereniteta“ vezan je za vojnu intervenciju grupe zemalja članica Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968. godine.
I. BREŽNJEV ( Jovo Mirić, Suverenitet i sloboda)
“……….svaka socijalistička zemlja određuje konkretne forme svog razvoja na putu u socijalizam s punim uvažavanjem specifike svojih nacionalnih uvjeta. Ali poznato je da postoje, također, i opće zakonitosti socijalističke izgradnje, od kojih bi odstupanje moglo voditi odstupanju od socijalizma kao takvog. I kada unutrašnje i vanjske sile neprijateljske socijalizmu pokušavaju okrenuti razvoj pojedine socijalističke zemlje u pravcu restauracije kapitalističkog poretka, kada nastaje opasnost za socijalizam u toj zemlji, opasnost za sigurnost čitave socijalističke zajednice - tada to nije više samo problem pojedine zemlje, već opći problem brige svih socijalističkih zemalja.”
Doktrina OGRANIČENOG SUVERENITETA je značila da države članice Varšavskog ugovora (istovremeno i članice Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć - SEV), imaju obavezu koordiniranog zajedničkog nastupanja u svim međunarodnim pitanjima, da su bitno ograničene u vođenju ne samo spoljne politike i odbrambenih poslova, već u nekim domenima i u vođenju unutrašnje politike.
II.POVELJA ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA član 2, tačka 1,
UTVRĐUJE NAČELO suverene jednakosti svih svojih članova. OvIm načelom UN priznaje u potpunosti državnu suverenost shvaćenu u njenom relativnom, ograničenom smislu, jer polazi od principa jednakosti koji treba da postoji u odnosima između država. Na taj način savremena koncepcija relativne suverenosti znači da svako međunarodno angažovanje države, bilo u okvirima ugovornih odnosa (zaključivanje međunarodnih ugovora), bilo učestvovanjem u međunarodnim organizacijama, znači ograničenje državne suverenosti.
U Povelji OUN u Glavi V / “ Savet bezbednosti “/ član 24, stav 1 PIŠE :
„Da bi se obezbedila brza i efikasna akcija Ujedinjenih nacija, njihovi članovi poveravaju Savetu bezbednosti prvenstveno odgovornost za održanje međunarodnog mira i bezbednosti i saglašavaju se da Savet bezbednosti deluje u njihovo ime pri sprovođenju svojih dužnosti na osnovu ove odgovornosti.”
U članu 25 u vezi iznetog se konkretizuje :
„Članovi Ujedinjenih nacija saglasni su da prihvate i izvršavaju odluke Saveta bezbednosti u saglasnosti sa ovom Poveljom
Ograničeni suverenitet nije ekskluzivno vezan za pravnu misao i praksu Sovjetskog saveza već je kao teorija i praksa UTVRĐEN u okviru globalnih pomeranja i izmena nastalih posle Drugog svetskog rata.
Pitanje jajeta i kokoške,odnosno kokoške i jajeta!!!!!
Šta je dovelo do ovog preokreta na globalnoj mapi sveta, POLITIKA ILI EKONOMIJA, KAPITALIZAM ILI SOCIJALIZAM ILI MARSOVCI ?
EKONOMSKI CENTRI MOĆI
izvor
Tim naučnika je otkrio da od 43.000 multinacionalnih kompanija, 1.318 čine centar globalne ekonomije. Prema tom istraživanju na osnovu podataka iz 2007. godine 147 kompanija kontrolišu 40 odsto bogatstva koje ostvare vodeće multinacionalne kompanije.
Struktura njihovog vlasništva je isprepletana tako da svi imaju udeo u svakome.
Britanski makroekonomski stručnjak Džon Drifil sa Univerziteta u Londonu je rekao da to istraživanje nije sprovedeno da se dokaže ko kontroliše globalnu ekonomiju nego da se pokažu uska povezanost među multinacionalnim kompanijama.
Naučnici su naglasili da međusobna povezanost ne mora nužno biti zavera za svetsku dominaciju, nego da se manje kompanije usko povezuju sa velikim kompanijama kako bi imale veće šanse da prežive u korporativnom svetu.
Manje od jedan posto kompanija su u mogućnosti da kontrolišu 40 posto bogatstva cele mreže.
Top kompanije
1. Barclays plc
2. Capital Group Companies Inc
3. FMR Corporation
4. AXA
5. State Street Corporation
6. JP Morgan Chase & Co
7. Legal & General Group plc
8. Vanguard Group Inc
9. UBS AG
10. Merrill Lynch & Co Inc
11. Wellington Management Co LLP
12. Deutsche Bank AG
13. Franklin Resources Inc
14. Credit Suisse Group
15. Walton Enterprises LLC
16. Bank of New York Mellon Corp
17. Natixis
18. Goldman Sachs Group Inc
19. T Rowe Price Group Inc
20. Legg Mason Inc
SUVERENITET
Suverenitet država pripada liberalnoj tradiciji. Pod tim pojmom podrazumeva se vrhovna vlast u jednoj državi koja ne stoji ni pod kojom drugom vlašću na sopstvenom području niti spolja. Država koja je suverena jeste nezavisna, ona samostalno odlučuje o svim svojim pitanjima. Nacionalna država nije suverena ako je ne priznaju ostale države.Ukoliko je država vezana i nesamostalna ekonomski - tada ona ne može uživati ni državnu suverenost.
Država je po definiciji suverena ili uopšte nije suverena, ne postoji „ograničeni suverenitet“ jer to onda nije nikakav suverenitet niti država! Danas pojedine države legitimno intervenišu i upotrebljavaju silu na teritoriji drugih država. Da li je to na tragu liberalnih tradicija ??? Ne. Neki kažu da je u pitanju novi socijalizam, novi imperijalizam, novi fašizam i tako unedogled? Ko je u pravu?
Država je po definiciji suverena ili uopšte nije suverena, ne postoji „ograničeni suverenitet“ jer to onda nije nikakav suverenitet niti država! Danas pojedine države legitimno intervenišu i upotrebljavaju silu na teritoriji drugih država. Da li je to na tragu liberalnih tradicija ??? Ne. Neki kažu da je u pitanju novi socijalizam, novi imperijalizam, novi fašizam i tako unedogled? Ko je u pravu?
OGRANIČENI SUVERENITET
Kratko poređenje :
Najčuveniji primer praktikovanja doktrine „ograničenog suvereniteta“ vezan je za vojnu intervenciju grupe zemalja članica Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968. godine.
I. BREŽNJEV ( Jovo Mirić, Suverenitet i sloboda)
“……….svaka socijalistička zemlja određuje konkretne forme svog razvoja na putu u socijalizam s punim uvažavanjem specifike svojih nacionalnih uvjeta. Ali poznato je da postoje, također, i opće zakonitosti socijalističke izgradnje, od kojih bi odstupanje moglo voditi odstupanju od socijalizma kao takvog. I kada unutrašnje i vanjske sile neprijateljske socijalizmu pokušavaju okrenuti razvoj pojedine socijalističke zemlje u pravcu restauracije kapitalističkog poretka, kada nastaje opasnost za socijalizam u toj zemlji, opasnost za sigurnost čitave socijalističke zajednice - tada to nije više samo problem pojedine zemlje, već opći problem brige svih socijalističkih zemalja.”
Doktrina OGRANIČENOG SUVERENITETA je značila da države članice Varšavskog ugovora (istovremeno i članice Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć - SEV), imaju obavezu koordiniranog zajedničkog nastupanja u svim međunarodnim pitanjima, da su bitno ograničene u vođenju ne samo spoljne politike i odbrambenih poslova, već u nekim domenima i u vođenju unutrašnje politike.
II.POVELJA ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA član 2, tačka 1,
UTVRĐUJE NAČELO suverene jednakosti svih svojih članova. OvIm načelom UN priznaje u potpunosti državnu suverenost shvaćenu u njenom relativnom, ograničenom smislu, jer polazi od principa jednakosti koji treba da postoji u odnosima između država. Na taj način savremena koncepcija relativne suverenosti znači da svako međunarodno angažovanje države, bilo u okvirima ugovornih odnosa (zaključivanje međunarodnih ugovora), bilo učestvovanjem u međunarodnim organizacijama, znači ograničenje državne suverenosti.
U Povelji OUN u Glavi V / “ Savet bezbednosti “/ član 24, stav 1 PIŠE :
„Da bi se obezbedila brza i efikasna akcija Ujedinjenih nacija, njihovi članovi poveravaju Savetu bezbednosti prvenstveno odgovornost za održanje međunarodnog mira i bezbednosti i saglašavaju se da Savet bezbednosti deluje u njihovo ime pri sprovođenju svojih dužnosti na osnovu ove odgovornosti.”
U članu 25 u vezi iznetog se konkretizuje :
„Članovi Ujedinjenih nacija saglasni su da prihvate i izvršavaju odluke Saveta bezbednosti u saglasnosti sa ovom Poveljom
Ograničeni suverenitet nije ekskluzivno vezan za pravnu misao i praksu Sovjetskog saveza već je kao teorija i praksa UTVRĐEN u okviru globalnih pomeranja i izmena nastalih posle Drugog svetskog rata.
Pitanje jajeta i kokoške,odnosno kokoške i jajeta!!!!!
Šta je dovelo do ovog preokreta na globalnoj mapi sveta, POLITIKA ILI EKONOMIJA, KAPITALIZAM ILI SOCIJALIZAM ILI MARSOVCI ?
EKONOMSKI CENTRI MOĆI
izvor
Tim naučnika je otkrio da od 43.000 multinacionalnih kompanija, 1.318 čine centar globalne ekonomije. Prema tom istraživanju na osnovu podataka iz 2007. godine 147 kompanija kontrolišu 40 odsto bogatstva koje ostvare vodeće multinacionalne kompanije.
Struktura njihovog vlasništva je isprepletana tako da svi imaju udeo u svakome.
Britanski makroekonomski stručnjak Džon Drifil sa Univerziteta u Londonu je rekao da to istraživanje nije sprovedeno da se dokaže ko kontroliše globalnu ekonomiju nego da se pokažu uska povezanost među multinacionalnim kompanijama.
Naučnici su naglasili da međusobna povezanost ne mora nužno biti zavera za svetsku dominaciju, nego da se manje kompanije usko povezuju sa velikim kompanijama kako bi imale veće šanse da prežive u korporativnom svetu.
Manje od jedan posto kompanija su u mogućnosti da kontrolišu 40 posto bogatstva cele mreže.
Top kompanije
1. Barclays plc
2. Capital Group Companies Inc
3. FMR Corporation
4. AXA
5. State Street Corporation
6. JP Morgan Chase & Co
7. Legal & General Group plc
8. Vanguard Group Inc
9. UBS AG
10. Merrill Lynch & Co Inc
11. Wellington Management Co LLP
12. Deutsche Bank AG
13. Franklin Resources Inc
14. Credit Suisse Group
15. Walton Enterprises LLC
16. Bank of New York Mellon Corp
17. Natixis
18. Goldman Sachs Group Inc
19. T Rowe Price Group Inc
20. Legg Mason Inc
14 коментара:
"Nema ekonomskih modela koji bi mogli da predvide političke greške ljudi", Rostovski
poz.
Ma da, ekonomija je idealna, ona ne pravi greške.Muka mi je od vas koji se razmećete sa tim komentarima o ekonomiji. Političari jesu gnjide koje bi prodali rođenog oca da dođu do pozicije, narod jeste glup, a brate i kapitalisti su đubrad koja ide preko leševa za dobit.Kako ih nije sramota da pričaju o slobodnom tržištu na leševima, pljačkanju sirotinje, naftnim mrljama, obični grabljivci, lešinari. Pretvorili su nam život u horor.
Ko si da si što se dohvati mene.
Tvoj život, tvoj horor. Manime se te priče.
Rostovski
Ekonomski doktor Mengele,reci nešto o propustima u struci. Dobili ste šansu i vršite na nama svoje eksperimente.
Horor,nego šta.
Hoću da crknem od smeha i kako da Vam sada poželim dobrodošlicu ili nešto slično.
jeste'l čuli za onog sizifa. niste?
čim zađem u ove teme ja se osećam ko taj opsesivno kompulsivni tip što nikako da shvati da treba da se lati drugog posla.
radno vreme još malo pa gotovo. idem da slavim praznik rada. treba da kosim travu u svom dvorištu. otprilike to je i poruka na ovu temu.
pozdrav
123
@123
u pravu si.Najgore od svega je to što znam da je ovo Sizifov posao.Kada bih znala zašto pišem o ovim temama bilo bi mi lakše. Verovatno i to znam. Sve ima svoje zašto?
Prijatnja košnja.
@123
Otklon od politike jeste pametna strategija. Prepoznavanje politike je korisno. Navala svakojakih medijskih informacija obično preraste u jednu opštu histeriju i ja,u takvom informatičkom okruženju, i nedostatku vremena, ne uspevam da prepoznam pojedinačne slučajeve.Posle izvesnog vremena oni se izgubi i ne razaznaju.U toj rastegljivosti ja volim da zauzmem svoju busiju. Kakva nam korist od pameti ako je glava prazna. Zato ja ne mogu sebi ukinuti informaciju brutalno se odsecajući iz života. I zato skoknem do Liv,hehe..
@Mengele,
skoro da si u pravu.
Peđa
Nista od naknadne pameti,kratko receno! Da svako mucne svojom glavom doktor Mengele ne bi imao dovoljno pacijenata,heheee..
pozdrav
Z.
Što više saznajem(o) to manje znam(o). Nešto korisno ipak saznamo. Nikada se ne zna kada će znanje ustrebati,ali.. šta je sa uživanjem u mirisu pokošene trave,lepote urednog travnjaka?
Krenuh ja tako ponovo tim putem, vođena nekim svetlom iz tunela, hladne glave, smirenih emocija,sluteći da uz svetlo istine dolazi i njen loš pratilac. Malo sam umorna od tog zadovoljstva jer mu banalnost oduzima neki viši smisao i na kraju i lepotu. Ako vas nešto, ili neko izda ne vredi bežati.Samo ojačati. Sa malo sreće i upornosti možete pobeći od svega i svakog. Jedino ne možete pobeći od sebe.
Naravoučenije: malo istine, dodaj trunku iluzije, i kosi travu.
Lepo si zakljucila i bas mi je leglo. Sve je manje predvidljivog,a sve vise vidljivog.Nije paradoks vec istina realnosti.
pozdrav
Z
Fiskalni pakt je je unapred stavljena omča na vrat zaduženih država sa deficiom javnih finansija.Njima svakako sleduje globa.
xx
Odlučih se da obiđem L2 posle komentara o braku.
APR, rekao bih, opasna žena neka je to.
Mnogo se toga može napisati o fiskalnoj uniji, uticaju na članice, njihovoj međusobnoj preraspodeli, (dez)informaciji sistema, tipu suverenosti, tj manjku istog, a posebno o transnacionalama.
Mislim da je korak u prošlost dobar, ali se može otići mnogo dalje, u srednji vek na pr, i pogledati odnos suveriniteta, monetarne i naravno fiskalne nezavisnosti. U tom periodu odnosi su jednostavni, osnovni je model, i poređenjem se može naći primer eu, emu i fiskalne. Nalaz neće biti prijatan.
Drugi je problem evro i građanin, naspram odnosa evro i nacionalna država. Etatistička propaganda (kontra sloboda medija) upadljivo ističe prednosti drugog odnosa, do sada u suprotnoj fazi sa prvim. Lično, ta me činjenica najviše pogađa.
Ha, slučajno pogledah ovaj post kad Srđan.E sad, da li ćeš ti ponovo svratiti nemam pojma, ali je red da te pozdravim. Juče sam pročitala da Merkelova odustaje od fiskalnog plana. I spremam se da pregledam nemačku štampu.
Iskreno rečeno, vremena su turbulentna i potrebna je samo mala doza neprimerenih poteza da se uruši i ovo do čega se došlo. Logika kojom se rukovodi teorija računa na optimalnu situaciju.Život nikada nije optimalan i,kao što primećuje
"Crni labud" ispada da je istorija zbir nepredviđenosti.
EU je od početka bila loš projekat i on će svakako doživeti promene.Nekoliko opcija kola medijima i opet niko ne može sa sigurnošću predvideti ishod.Moguće je čak nešto izvan svih zamisli i očekivanja. Romniju su danas dobro podmetnuli. Eto, tome se niko nije nadao.
Постави коментар