Živela kriza !! (politička kriza u Holandiji)

 


Nametanje strogih mera štednje u periodu kada raste stopa nezaposlenosti, gura evrozonu u začarani krug nemira i deflacionu spiralu dugova iz koje će se teško  izvući. Ovo bi, po meni, bila jedna od prihvatljivih dijagnoza momentalne situacije u EU.


PRIČA O POLITIČARIMA
Teorija je poput leka (ili vlade): često beskorisna, ponekad nužna, uvek sebična i povremeno smrtonosna. Stoga je valja koristiti oprezno, umereno i pod nadzorom odrasle osobe.                                            ekonomista  Nassim Nicholas Taleb,
                                                      Crni labud – uticaj krajnje neverovatnog
                                                                         (vidi prikaz )  



Z bog političke krize je Holandija u stranim medijima stavljena u red sa ostalim problematičnim zemljama unutar EU. Šta se zapravo dešava u Holandiji (i šire)? Pre dva sata premijer Mark Rute( prvi premijer liberal izabran  nakon 1918 !!!! ) ponudio je kraljici ostavku  kabineta nakon što je Wildersova stranka povukla svoju podršku manjinskoj vladi. Da bi Vlada oficijelno pala, ostavka mora biti  prihvaćena. Ukoliko ostavka bude prihvaćena Holandija će dobiti privremenu Vladu koja ima sve uslove da funkcioniše kao i regularna. Dakle ništa ozbiljno. 
Vlada u ostavci je bila najkontroverznija koalicija koju je Holandija imala. Premijer Rute je ušao trijumfalno u političku arenu. Mlad, uglađen, obrazovan, politički relativno iskusan,  učinio se  perspektivnom ličnošću. Zbog koalicionog partnera Gerta Wildersa ovoj Vladi su ipak proricali lošu perspektivu.  Usamljen, u pratnji svojih telohranitelja, Wilders se u subotu, vraćajući iz premijerske rezidencije, prema tim istim glasovima opraštao od vlasti za uvek. Wilders lično nije uspeo da ostvari promene koje su u programu njegove partije, ali je uspeo da onemogući i druge. Vlada je bila sve ovo vreme njegov talac. Sedam poslednjih nedelja je zavlačio proces usaglašavanja paketa štednje da bi proceduru okončao povlaćenjem iz koalicije.

Nakon izbora Vlade, u ovom sastavu, imali smo nešto drugačiju sliku od ove današnje. U novembru 2010. ponosna trojka političkih  paunova, sa širokim osmesima, izašla je  iz parlamenta sa usaglašenim tesktom u rukama kojim su čvrsto obećali srediti  pitanje imigracije, njihove integracije, i sve po redu dalje finansije, ekonomiju, pravo, socijalni i kulturni život. Naš kabinet će ponovo biti HOLANDSKI, tvrdili su dosta uverljivo. Krenuli su žestoko, uglavnom sa raspravama.  Sve što se dalje dešavalo bilo je u senci nedopustivih Wildersovih ispada. Nezavisno od njegove političke platforme, o kojoj bi se itekako moglo mnogo toga reći, on naprosto nije bio politički spreman da izgradi neophodne  mostove prema svojim koalicionim partnerima. Naprotiv, u svom političkom maniru, kontinuirano je dolevao ulje na vatru. Učinio je to po pitanju stava prema stranci CDA sa kojom su koalicioni partneri želeli ostvariti usku saradnju, u procesu  “Mauro's',  pitanju Afganistana, Evropske dužničke krize, po pitanju odnosa prema o islamu, prema svim istočnoevropskim  imigrantima  prema kojima je otvorio novi front otvarajući poznatu stranicu, zatim u odnosu prema kraljevskoj porodici. Wilders je uvek u kontinuitetu nastavljao da pecka, unosi svađalački ton, da podmeće i ništa više. Za sve te postupke nikada nije bio spreman poneti odgovornost, ni u svojoj sopstvenoj stranci, ni u Parlamentu, pogotovo ne u javnosti.  U senci takvog agresivnog ponašanja sedeli su  koalicioni partneri, pokušavajući ublažiti efekte svega što bi Wilders učinio.
Iako su koalicioni partneri znali do koje granice ide Wildersov ekstremizam, ipak su ušli sa njim u koaliciju. Bio je to tipičan, školski primer projekta čiji sudionici  nastoje zadržati političku vlast. Ab Klink, nekadašnji ministar zdravstva, i ideolog stranke CDA, odavno se javno izjašnjavao o politici Wildersa upozoravajući na njegovu nespremnost ka političkim kompromisima. Na isti je način upozorio na praksu kršenja lako datih obećanja. Sve što Wilders kreira, po njemu, kreira za sebe. Ispostavilo se da su ova upozorenja bila tačna. U tom maniru je Wilders sve ono što je potpisao 2010. naprosto odbacio.  On je potpisao dogovor o pravljenju paketa ušteda u preciznom iznosu od 18 milijardi. Napuštajući Wildersove stranku i istaknuti član Hero Brinkmana, uputio je javnosti već jednom slično izrečeno upozorenje: Wilders zna da izda i to u momentu kada najmanje očekujete.
U medijima se upozorava da je sa ovom Vladom Holandiji značajno okrnjen ugled u svetu. Što je još gore i značajnije ni jednu od dogovorenih i javnosti prezentiranih reformi koalicioni partneri, to jest Vlada, nisu uspeli sprovesti zbog nemogućnosti dogovora( zdravstvo, trište nekretninama, tržište rada, penzije). Da li je dogovor zaista onemogućio Wilders, odnosno nemoćni koalicioni partneri, ili  suprotne politike, tek teško da bi se dogovorom nešto postiglo.  To je problem koji mnogo govori.
O ukupnoj političkoj atmosferi u Holandiji se piše manje. Ni jedna analiza ne može da preskoči pitanje Wildersa, to jest njegovih simpatizera. Evo šta o tome piše filosof, naučnik i član VVD (stranke premijera ) Sybe Schaap.
On objašnjava da današnju političku situaciju  označava  bes nezadovoljnih ljudi usmeren na sve i svašta. Masa se oseća žrtvom. U tom komplotu imigranti postaju jedna od tačaka nezadovoljstva koja preti da zatre autentične Holanđane i Holandiju. Masovne migracije su uvek bile praćene lovom na veštice, represijama, nasiljem, pretnjama, agresijom.  To je po ovom filozofu podloga Wildersove retorike.  Lov na veštice koji je Wilders započeo, počeo se okretati protiv njega. Ko je želio pripadati političkoj eliti morao je imati moralan odnos prema Wildersovim istupima. Ko je želeo takav manir prihvatiti morao je očekivati Wildersovu sudbinu. Poslenja zapažanja su upućena koalicionim partnerima koji su na početku mandata bili spremni rešavati pitanja imigracije. Očito su se u hodu predomislili, kao i Wilders u pogledu paketa štednje.
Ne iznenađuje da analize pojedinaca i medija ne ulaze u raspravu o ukupnom političkom ambijentu krize, već na ,upravo ispisan komentar ovog filozofa, ostaju na površinskim činjenicama koje su po sebi  vidljive, i daleko od najbitnijih, sistemskih problema globalne  političke scene i ekonomskog sistema. Izbijanjem ekonomske krize, pored brojnih finansijskih  pitanja, iskrslo je u svoj dimenziji  i pitanje da li  postojeći ekonomski sistem ima manjkavosti i koje. Kriza je dovela u pitanje samu akademsku finansijsku teoriju  koja se nije pokazala uopšte relevantnom za razumevanje funkcionisanja stvarnih finansijskih tržišta. O tome niko ne piše. Sva koplja se lome na Wildersu, i odnosu snaga na političkoj sceni. Ovakve površne i nestručne  medijske informacije na jasan način odslikavaju stanje u informativnom prostoru.

IZBORNO TELO

U sklopu svega toga treba posmatrati i ponašanje izbornog tela. Uprkos lošim rezultatima stranka VVD (liberali) ostaje na istim pozicijama. Prema nekim istraživanja broj simpatizera raste. CDA ( hrišćansko demokratska stranka) nekada vodeća,  ne uspeva da  podigne  rejting. Da nije bilo upornih nagovaranja Wildersa, od strane upravo današnjeg premijera, koalicija sa CDA je možda i bila moguća. Wildersovu partiju (Partiju za slobodu) niko i ne spominje. Nisam sigurna da su u pravu. Naime Wilders i dalje igra na istu kartu, na radničku populaciju, ovoga puta istaknuto na penzionere.
"

"Sve te uštede, izjavljuje on, iznosiće  tek 3 procenta. Kao član narodne stranke  ja ne mogu da prihvatim  da stari moraju krvariti zbog  besmislenih zahteva iz Brisela. Zato smo mi ovaj plan procenili neprihvatljivim"  Holandija ima oko 3 miliona penzionera. Na optužbe da je nepouzdan koalicioni partner Wilders je dao sličnu izjavu.
I ja sam razočaran. nadao sam se da će sve ići dobro.Ali, realitet pokazuje da je paket povoljan jedino za PVV birače (liberale) a ne za celu Holandiju. Ja sam uštede želeo izvesti  na drugačiji način  gewild pri čemu bi najviše bio zasečena država a ne građanstvo."
Ja se nadam da će birači  shvatiti  da smo mi zadržali uspravnu kičmu. Nismo iskoračili izvan svoje senke."

Sva ova dešavanja su slika tipične političke igre levih i desnih stranaka i njenih pojedinaca u kojima je trka za vlašću uvek ispred .. ispred čega zaključite sami. Što je važnije tu istu trku narod prati sa istih ili malo izmenjenih pozicija. To znači da će verovatno i na sledećim izborima glasati isto, ili približno isto.

I ko onda upravlja ovom i svim drugim zemljama?  I ko odlučuje ( glasa)  o onima koji će upravljati ? Zašto se bunimo!!!!Mi smo na brodu u nepoznatim vodama; posada nema pojma šta se dešava, kapetan je u panici. Ko preživi pričaće. To je naša ljudska sudbina.



MOĆNI NISU U STANJU DA SE NOSE SA STVARNOŠĆU

Ljudi uspeh po pravilu pripisuju vlastitoj veštini i sposobnostima (koje se uvek precenjuju), a neuspeh događajima na koje nemaju uticaja pa ih to oslobađa bilo kakve odgovornosti.
                                                                                                N.N.Taleb

2008

Evo jednog konkretnog primera sa istog terena, Holandije. Tek toliko da se malo podsetimo kako deluje vlast u neočekivanim situacijama.

IZVEŠTAJ ANKETNE KOMISIJE

„ Holandske vlasti su napravile velike greške tokom finansijske krize u 2008. Da bi spasile banke Fortis / ABN Amro i ING vlada je intervenisala ( nacionalizirala) 16,8 milijardi, iznos koji se u krajnjem ishodu popeo do punih 30 milijardi eura. Ta vrednost nije bila u skladu sa stvarnom ekonomskom vrednošću pomenutih banaka(???). To je bila cena koju je trebalo platiti ne samo zbog unutrašnje  već i vanjske stabilizacije ( ????.verovatno autorti misle na EU).“
  Za Vašu  informaciju Anketna komisija Finansjijskog sistema je privremeni istraživački organ Parlamenta ustanovljen juna 2009 godine sa ciljem da istraži uzroke i probleme u finansijskom sistemu u vezi nastale ekonomske krize. 2010 godine ona je objavila prvi izveštaj pod nazivom „Izgubljeni kredit“. Kao što se da naslutiti iz naslova uzrok krize je lociran u američkom finansijskom sektoru čije su se posledice osetile i u Holandiji. (što znaju  i ptice na grani i zbog čega nije trebalo oformiti i platiti rad ove komisije).
 Komisija je utvrdila da Ministarstvo financija i holanadski bankarski sektor nisu bili "dovoljno pripremljeni za krizu takve veličine“ te da je Vlada bila prisiljena na operaciju spašavanja. Rizik koji je Vlada preuzela bio je ogroman i nesaglediv…

Jadni!!!  Toliko su se zbunili  da su nadmašili Marksa, Lenjina  i ostale. A svi tadašnji  političari su navodno  LIBERALI.



PRIČA O NARODU

I političar i građanin kreću jutrom na posao, ..pa ....

“ Sa svih strana nas plaše  i zasipaju informacijama o finansijskoj krizi. Sve je gore sa Holandijom, Evropom i svetskom ekonomijom. Čovek se naravno može uvući u svoju ljušturu  i prespavati dok prođe najgore. Ali mi moramo učiniti suprotno. Moramo se upitati : kako smo došli u ovakvu situaciju ? Šta je suština problema? Šta možemo učiniti da je poboljšamo? “
To su poruke sa holandske ulice. Prilično mirno i optimistično uzevši u obzir da masa na ulici obično izbacuje žuč, jed, poziv na akciju, silu.  Moram napomenuti da ovo nije tipično razmišljanje, ali je ipak jedno od…. glupljih. Ova retorika me podseća na političarsku. Zaista smo isti.

Širom Evrope masa se buni. Protesti nemaju predznak arapskih dešavanja. Iako se pojedinci  nadaju da će “radnici” konačno srušiti truli kapitalizam, šetnje su samo lagano izduvavanje masa. PA SVE I DA BUKNE  a neće, ostaće sve isto!! Još za dugo, dugo.Stanovnici Grčke, Španije, Rumunije, Slovenije, pokazali su da  mogu organizovati  masovne generalne štrajkove, no njihove pobune definitivno ne dopiru dalje od trgova. Ne menjaju se ono što im kroji sudbinu, supranacionalni mehanizam. On se ne menja SAMO zato što to narod želi.  Sve je ovo lagana predigra, koja mene lično  podseća  na period francuske revolucije. Otkuda ja odoh tamo. U to vreme, kada su veze među kontinentima bile smešne, masovna "dešavanja" su se razlivala jedan za drugim. Zašto, jer je sistem bio u krizi. Bila je to drama NEPRETKA, piše Eric Hobsbawm, prosvećenog, samopouzdanog, samozadovoljnog i neizbežnog. Malo ko je taj napredak mogao zaustaviti, a samo mali broj mislilaca je shvatio da će taj napredak stvoriti svet drugačiji od onog prema kome se činilo da vodi. i ako ćemo iskreno, i ovo vreme je vreme korenitih promena, koje ne možemo sagledati. Za siromašne su ova vremena kataklizmična. Za narode koji pokušavaju da ostanu na starim pozicijama takođe. Vreme previranja poznaje dve strane pobednike i poražene. I zato je pobuna masa potvrda drame koja ne pruža lepu sliku, ali je neminovna.
I kao što je autor Doba kapitala, osetio određenu odvratnost i prezir prema tom dalekom razdobljukojim se bavio, ipak se morao diviti ogromnim postignućima tog doba. Možda bi trebali kao i on da razumemo šta se dešava, ako već ne možemo da volimo.

DOSTA NAM JE MERA ŠTEDNJE I KORUPCIJE
 


APRIL


PRAG

Deseci hiljada  stanovnika izašli su na ulice Praga u velikom anti-vladinom  protestu protiv vladajuće koalicije desnog centra koja se nalazi na rubu kolapsa, prenosi AFP. Sindikalna i radničkea udruženja, penzioneri, studentske organizacije - svi su bili  na ulicama kako bi pokazali svoju ogorčenost i bes prema uvođenju mera štednje, ali i prema korupcijskim aferama koje su poljuljale vladajuću koaliciju predvođenu premijerom Petr Nečasom. Prema rečima sindikata, na ulicama se nalazilo preko 120,000 ljudi,



SLOVENIJA- Srbi pročitajte ovo i napred svim snagama u EU!!!!

Ako bi vladin paket štednje na referendumu bio odbijen, dali bismo jasan signal inostranstvu da nismo spremni da ograničimo javnu potrošnju u razumne i održive okvire, a naši troškovi zaduživanja bi narasli ili naše obveznice zbog visokog rizika  niko ne bi htio da kupi . U tom trenutku ćemo se naći u grčkom scenariju.-rekao je Lahovnik, aktuelni predsednik Nadzornog odbora trgovačkog lanca "Merkator".
U Sloveniji se ponovio scenarij od septembra 2010 godine kada je u štrajk stupilo oko 80 000 uglavnom javnih službenika. Ovoga puta cifra je bila veća. Procenjuje se negde oko 100.000 mada zvanične vlasti opovrgavaju ovu cifru.
Ti ljudi žive na Mesecu – izjavio je premijer Janez Janša, odlučan da ne popusti sindikatima. U predizbornoj kampanji Janša je jasno dao na znanje da   je potrebno uraditi tri stvari u zemlji - oživeti slovenačku ekonomiju, otvoriti nova radna mesta i uštedeti u javnom sektoru.
Budući da vlada i sindikati nisu našli zajednički jezik oko provođenja mera štednje, sindikati njih 20 (među kojima sindikati socijalne sigurnosti, zdravstva, vojske, školstva i pravosuđa, javnog sektora i niz drugih )organizovalo je generalni   štrajk radnika.Štrajk je ,kao I 2010 odlučilo podržati čak 90 posto policajaca.
Dok je vojni avion preletao  Ljubljanu,  po ulicama su odzvanjale pištaljke I  petarde. Slovenija je bila blokirana. Škole i fakulteti nisu radili, a bolnice su primale samo najteže pacijente.
 
NEĆEMO REFORME TRŽIŠTA RADA




MART

Stotine hiljada španskih radnikau 60 gradova širom zemlje učestvovalo je u demonstracijama, na poziv glavnih sindikata, protiv vladnih reformi uslova rada i novih mera štednje.  Masa se okupljala ispred  prometnih  čvorišta, tržnica na veliko, ulaza u firme, ispred banaka ili glavnih stanica javnog prevoza noseći crvene zastave i panoe sa natpisima "NE reformi rada" i "Generalni štrajk”. Ovo je samo jedno od redovnih protesta širom Španije.
Španija je jedna od zemalja koja je 90-ih godina započela sa ulaganjima u izgradnju nekretnina.‘98 godine donet je novi Zakon o zemljištu koji m je izvršena nova klasifikacija zemljišta što je omogućilo ekspanziju u urbanizaciji.
Struktura javnog duga, u čije se ime sprovode sve reforme,je sledeća
državni dug 16.5%;
zaduženje porodica 21% (stambeni krediti); z
aduženje privatnih preduzeća 30.5%, i
dug banaka 32%.
83.5% duga je država preuzela da plaća iz kase poreza.



 
NARAVOUČENIJE

ŽIVELA KRIZA!!! Ako nam ona do sada nije otvorila oči, a nije, onda definitivno trebamo da se poklopimo ušima, i kao što reče neko na ulici da se zavučemo u ljušturu, prespavamo svoj život kao zimski san. Naravno, sa što manje hrane, odeće i ostalih gluposti. Budimo srećni što smo se uopšte rodili. Da nismo, nikada ne bi upoznali SVE lepote ovako raskošno raznolikog života. Što reče jedan moj prijatelj, dođe mi da odem u rožajske vrtove i da se ubijem..tako nekako,haha.. 
Nemojte se obazirati na moje šale. Budite optimisti i borite se do zadnjeg za svoj  i život svojih bližnjih.