YouTube korisnik pod imenom derDon1234 "spakovao" je u deset upečatljivih minuta video klipa period od 1911 do 2011. Dobar način da vidimo ko smo i šta smo postigli.
Živimo ne razmišljajući da se svakog dana na ovoj zemaljskoj kugli ubija.Kada bi mislili na taj način izgubili bi i ovo malo mentalnog zdravlja.U sve ove ratove smo ušli svesno sa lažima koje su nam servirali kao istine. to nas ne opravdava. Nikoga. Muka mi je od ovakvih reminiscencija. Peđa
Zar običan čovek uvek mora da nastrada.Ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se.po čemu sam ja odgovorna za pad eura,raspad Jugoslavije, trule mandarine po ceni kao da su sveže..Ma daj Peđa.Neću da nas izravnam sa idiotima, kretenima, debilima, megalomanima, ni sa ljudima kratke pameti. Pišeš tako jer te spopala muka. I meni je muka od mnogo toga. Upravo sada. Pa neću da dozvolim da mi se pomuti pamet.
Kažeš da ne možemo da živimo sa mišlju o ratovima, bedi, siromaštvu ..itd..Prirodno. Moramo da funkcionišemo na radnom mestu u porodici, sa prijateljima. Ali kako da funkcionišem ukoliko sebi nabacim osećaj odgovornosti za sve to što se dešava i što će se desiti? Neka Tadić i Obama, Sarkozy i Merkelova i ostale face sa položaja idu u krevet sa odgovornošću.Sami su birali svoj poziv, za njega primaju pare i neka se kuvaju u mukama ekonomske i političke kaše.
Znam..neko mora da se odupre.I eto nam vrzinog kola."Ko bi gori sad je doli, a ko doli ..." I tako dok postojimo.Mi smo bre najgora vrsta na zemlji. Ti bi to trebao da kažeš a ne ja.
ne brzaj.Koliko je slobodoumnih ljudi verovalo u laž kao da je istina.Bili su gluperde,reći ćeš. Nisu svi, a oni koji jesu treba da odgovaraju za svoju glupost. O tome govoriš.O raspodeli odgovornosti.Pa naravno da sam svestan toga.Budi i ti svesna stepenovane odgovornosti.Svakom prema zasluzi.
I trojanski rat, kad smo kod ratova, je, kaže Homer, počeo iz preljube, zbog lepe Helene. Bilo bi imbecilno ako bi to usvojili kao prostu činjenicu. Književni mit nam govori da je počeo iz niskih strasti. A u takve spada i želja za moćima, koja opet ima potrebu za dokazivanjem. Najčešće su ratovali jedan protiv drugoga. Prvo na ličnom nivou, dok se ta enegrija moći nije proširila u epidemiju i zahvatila veliku većinu planete... Više nema ni porodice koja među sobom ne ratuje, a ni čoveka koji ne ratuje sam sa sobom. Eto, dotle smo danas došli.
I zbog toga se slažem sa Peđom na temu stepenovanja odgovornosti. Ako hipotetički obrnemo priču i krenemo suprotnim putem, da smo kao ljudi jačali pozitivne energije, saosećanja, ljubav, milost, onda možemo da zamislimo kako bi izgledala planeta kad bi ljudi uspevali da harmonizuju te polaritete u sebi. Kosmos samo prepoznaje naše energije. Mi ljudi ga gradimo u tom uzajamnom kosmičkom procesu, kao što gradimo i sebe same. Kad bi čovek imao takvu svest da prepozna svoju univezalnu ulogu, onda bi čuvao i druge oko sebe i planetu kao nekakvo svoje čedo. Za sada je ovako. Ne vidimo dalje od sopstvenog nosa. I spremni smo na laži pogotovu ako smo ušuškani u blagostanju. To nam se već dogodilo, jer smo verovali na slepo obećavanjima onih kojih nije briga za budućnost, već jedino za svoje lične ciljeve. A morate priznati, nije bilo briga ni nas kad smo lepo živeli...
Ne kažem da treba ignorisati ružne istorijske činjenice, ali smatram da se treba fokusirati na dobrotu, na lepotu... Kada bi svako uspeo prvo u sebi, a onda u svom mikrookruženju da uspostavi dobre odnose, dobili bi smo epidemiju dobrote. Zar ne? Kada bi se svako malo potrudio da razume onog pored sebe, onda bi imao želju i da mu pomogne, a ne da ratuje sa njim. Iz toga bi se sigurno nešto dobro izrodilo.
Neka svako krene od sebe, za početak... Od prošlosti samo moramo učiti, a ne baviti se njom i tražiti loše primere, jer ćemo tu energiju upijati hteli to ili ne... pa će nam se svakako smučiti sve oko sebe...
Sfinga, istina je da pozitivna energija čini čuda.Na toj misli su izgrađene religije, uostalom sva pozitivno misleća literatura. Ono što mene lično zaokuplja u sistemu "stepenovane" odgovornosti je sam čin najmonstruoznijih ratnih opcija i odluka.Rat je jedan od vidova borbe za opstankom.Kada odmotamo klupko i ugledamo početak razlog je svakako borba za "sebe",bilo da je reč o pojedincu,grupi ili celoj naciji, narodu. Naša razmišljanja se kreću u teoretskim okvirima a praksa nikada nije ono što i teorija.To je mit o lepoj Heleni i ono što se stvarno dogodilo. Helena je verovatno odigrala neku sitnu ulogu, ali su razlozi za ovaj i druge ratove mnogo kompleksniji.U principu na sled događaja utiče neverovatan broj situacija.Kao što jedan jedini glas,ili razlog, može odlučiti za ili protiv neke odluke,tako i u odlukama koje odlučuju o sudbini celog sveta može da odluči jedno jedino "za" ili "protiv".
I na kraju,mi nismo savršeni mentalni mehanizmi premda smo neshvatljivo biloško savršentvo. Naprotiv naš mentalni sklop je centar svih problema.Učini dobro i uvek će se naći neko da to shvati i protumači pogrešno pa to dobro ispadne čak i loše. Da ima leka za nas ovakve verovatno bi ga već neko pronašao i primenio.
Nemam mnogo vremena ali moram na brzinu da dodam jedan prilog Uspenskog koji slikovito govori o takvim trenutcima.
Uspenski “Situacija je počela u ovo vreme polako da se razjašnjava. Sjedne strane boljševici, još ne shvatajući koliki ih uspeh čeka,ali počinju da osećaju nedostatak otpora i ponašaju se sve drskije i drskije. S drage strane je »druga privremena vlada« sa mnogo ozbiljnih ljudi na malim položajima bez značaja i teoretičarima na važnim položajima; osim ovih bila je još i inteligencija uveliko izdeljena ratom; pa ostaci ranijih partija i vojni krugovi. Svi oni su bili podeljeni u dve grupe, jednu koja sučeljena sa činjenicama i zdravim razumom beše prihvatila mogućnost pregovora o mira sa boljševicima, koji su to mudro činili dok su postepeno osvajali jednu za drugom poziciju; drugu, koja je shvatala nemogućnost bilo kakvih pregovora sa boljševicima, ali je istovremeno bila razjedinjena i nije se otvoreno aktivirala. Narod je bio miran, iako nikada u istoriji volja ljudi nije bila jasnije izražena a ta volja je bila ZAUSTAVITE RAT! Ko bi mogao zaustaviti rat? Bilo je to osnovno pitanje u tom trenutku. Privremena vlada nije marila. Naravno, iz vojnih krugova to nije moglo doći. A može se neminovno pasti u ruke onih koji prvi budu izgovorili reč MIR. I kao što se često dešava u takvim slučajevima, prava reč je došla sa pogrešne strane. Boljševici su izgovorili reč mir. “
Sfinga, ne bih ja zanemario Heleninu ulogu.Dok se mi borimo vi,zene,delujete iz pozadine heheee.... Ne zamerite na salama.
Pozitivna energija uzmice nad destruktivnim snagama.Njih je uvek vise.Kada razmisljam o nekim dogadajima,u kojima sam i sam ucestvovao,mnogo toga ostaje nerazjasnjeno.Ne pomazu mi pamet ni logika.Nije u nasoj moci da vladamo sobom,da sve shvatimo.Vecina nema taj cilj,vec lagodan zivot.U lagodnosti se,kako kazes,ne vidi dalje od svog nosa.
Li,
Uspenski je "simulirao" mogucu politicku situaciju.Ja sam voleo citati Dostojevskog.Odavno ga nisam prelistao.Da li bih nakon obnovljenog citanja mislio isto,ne znam.Promenili smo nacin gledanja.To je isto nasa realnost.A ona je odlucujuca. pozdrav Z.
LIV, Borba za opstanak u najizvornijem smislu je borba za održanjem života. Primarno, čovek se borio da preživi u surovim uslovima prirode. To je ujedno najstariji nagon kod čoveka. Ratovi su došli tek kasnije, i njihov cilj, isto kao i danas, je otimanje, pljačka i pokoravanje drugih. I u takvim okolnostima kod čoveka se budi nagon za samoodržanjem. U tom kontekstu nije ovde pitanje stepenovane društvene odgovornosti. Društvo čine ljudi sa ili bez savesti. A na vrh se guraju zna se već kakvi. Rat za naftu je pitanje moći, a sa druge strane niko ne avanzuje besplatnu sunčevu i geotermalnu energiju. Rešenja ima, ali ona ne odgovaraju mamonistima.
Trebalo bi da postoji odgovornost u svakom društvu, ali kad postanemo svesni kako koje društvo funkcioniše, i da je sistem vlasti zasnovan na centrima moći i ideologijama kojima vlada novac, onda nam je i jasna logika ratovanja isto kao i nemogućnost ostvarenja prave odgovornosti. Zdrav razum tu ne vlada. Posle ratnih kataklizmi postoji samo pilatovsko pranje ruku. Nekada su davno ljudi pripisivali svoja zla jarcu i na kraju ga klali i žrtvovali, misleći da će time oprati svoju savest. Taj jarac i danas postoji, samo što je u međuvremenu postao običan čovek.
Izgleda da onima koji bi stali na put takvim bezumnim akcijama, nedostaje bolja organizacija. Jer ni jedan bunt nikada nije bio spontan, iza njega je uvek bio neki organizovani sistem. Zbog toga su manipulacije neminovne, jer ih sprovode oni koji znaju kako taj sistem finkcioniše. Sjaši kurta da uzjaše murta.
Nama nema kud! Osim da se borimo protiv zla u sebi, i ne podlegnemo iskušenjima vremena. Što je više takvih svet će možda i imati šansu. Odatle bi mogli da računamo na stepenovanu odgovornost, tačnije buđenje iste. Procesi razvoja društva su uvek dugotrajni. Spajanje teorije i prakse moguće je kod razvijenog i odgovornog pojedinca. Čovek ima pored biološkog i savršen mentalni mehanizam, samo je pitanje kako će ga razvijati, jer nam je dato na dar da možemo da se menjamo i usavršavamo. Pa kako ko u tome uspe! Niko se naučen nije rodio.
Z, "Helena" nije nikako zanemarljiva, jer poznato je da uvek vladaju oni iz pozadine. hehehe. Poznata je ona starogrčka komedija (zaboravila sam ime) gde su se žene Grčke i Persije udružile, zatvorile u tvrđavu i svojim muškarcima zabranili pristup. Posle nekog vremena rat je sa bojnog poprišta utihnuo i pretvorio se u moljakanje, kukumavčenje i smišljanje svakojakih lukavstava i gluposti kako bi došli do njih. hehehehe... znamo šta je ipak bilo najvažnije... "harmonizacija polariteta"...hehehe:)
Što se tiče Uspenskog, on je u svojim gnostičkim spisima "četvrti put" jako dobro opisao niže i više centre čovekovog bića i ukazao na put mogućeg oslobođenja čoveka. Ali opet na individualnom nivou. Nažalost, emocije i logički razum koje najčešće čovek koristi, spadaju u niže centre, pa shodno tome paralelu možemo povući i na društvo. Gde smo zapravo? Jako nisko!
Koliko mi je iz istorije poznato boljševici nikada nisu bili za mir. Kako bi i bili kad su odbacili Boga!?
poslednji ratovi su borba oko resursa.Spencer je objašnjavao razvoj društva zakonima održanja energije i borbe za opstanak.Da ne ulazimo u te detalje. Okreni sportsku stranicu i naičićeš na borbu za opstanak u ...hehe..Bogati se ne bore da bi doslovno preživeli.
Ti si u svemu u pravu i ja te razumem.Draga moja živimo u jako tragičnim vremenima i ne čeka nas ništa dobro u skoroj budućnosti.U ovom vremenu treba preživeti. Doslovno.
"Nama nema kud! Osim da se borimo protiv zla u sebi, i ne podlegnemo iskušenjima vremena".
Ja sam se malo umorila od borbe u sebi. Hteli ili ne jako brzo shvatimo da se moramo boriti za opstanak (u metaforičkom smislu)u zajednici. Pa makar u njoj bila samo dva čoveka. Mnogo je nas koji se borimo za opstanak svega onoga o čemu ti pričaš,za elementarne slobode,principe dobra, za sve što zahteva human život u socijalnoj sredini.
U toj borbi nismo svi isti jer smo po prirodi nesavršeni. Bilo bi prikladnije reći da nismo drugačiji od ostalog živog sveta. Ratovi, ubijanja, mučenja su najdrastičniji primeri.Dnevno smo svedoci parazitskog načina života ljudi koji žive hraneći se tuđim emocionalnim energijama. I zato ja to nazivam borbom za opstanak. Naša prirodna nesavršenost u savršenosti se ne može isceliti. Mislim da je ideja mentalnog usavršavanja utopija.Kada bi neko i uspeo da se približi "savršentvu", šta bi imali od jednog broja usavršenih naspram istog broja nesavršenih. Takvu masu već imamo. Masu dobrih i masu loših ljudi. Pobeđuju spretniji.A u spretnosti ne pobeđuju kvaliteti već bilo koje sredstvo kojim se dolazi do cilja jer..i ono malo pravila što propišemo da bi normalno funkcionisali niti vrede za sve,niti ih se svi pridržavamo.I tako sve u krug.
Ideja nadčoveka,savršenog čoveka je u istoriji izmanipulisana na najgori način.Ko je god hteo da čoveka poboljša ostavio je za sobom krvave tragove.Religije,nauka,a ponajviše ideologije i realne politike.
Pedja i ja bi bili u prvim redovima ispred tvrdave hehe...Nisam procitao,moracu. "Ako bi" zavrsava u irealnom.Tako nekako zavrsava dobrota. "Ako" nisam pogodio generalno u vezi dobrote,svakako jesam kada si ti u pitanju.
Ponovicu,nepobitne su cinjenice iza kojih se nalazi "druga" realnost.Realnost imamo u delicima.Premda napredujemo ne verujem da je moguce dokuciti bogatstvo prirode.Ona je beskonacna.Ako bi uspeli celina realnosti uvek izmice.Imamo matematiku koja je kostur,imamo simulacije.I tu zavrsavamo. Shvatanje zivota je sa druge strane zivota. pozdrav Z.
Kažem vam ja da umem da zapletem, hehehe, pa se onda saplićemo o terminologiju i razne lične utiske. Sasvim se slažem sa tobom i sa ostalima, jer isto vidimo. Problem je što ja previše generalizujem stvari i ponekad širim i previše. Verovatno iz razloga lakšeg sagledavanja i prihvatanja ove životne situacije koju svi živimo, a svakako i svako od nas svoju sopstvenu. Moja baba za mesec dana puni 99-tu. Jedino što se smanjla, sve ostalo kod nje funkcioniše kao i ranije, čak ni od čega nije bolesna, niti je ikad bila, skoro netaknute memorije, neverovatnog razuma, vitalnosti i želje za životom. Sa njom volim da pričam. Svaki put me začudi neka neverovatna snaga kojom prihvata stvari u životu, koliko god naizgled loše bile. Kao da je sve oko nje u savršenom redu i poretku, baš onako kako valjda treba, iz nekih razloga. I svaki put se bukvalno fasciniram mirom i harmonijom kojom zrači. Ponekad mi se čini da ja to nikad neću dostići. A te godine još manje. Ceo vek! Pa to je toliko nagomilanog iskustva života, da se ne može ni zamisliti. Reći ćete, ali ona je živela mirnijim i zdravijim životom. To sam i ja mislila, ali ono što je prošla za svoj vek, to se nikako ne može nazvati mirnim životom. Nešto drugo je u pitanju, što i sama pokušavam da odgonetnem.
Draga Liv, šta nama ostaje? Problem je u tome što suviše vidimo i znamo, pa naravno iz te vizure svodimo problem trenutnog života na "preživljavanje" (opet termin koji je višeznačan!?), jer življenje shvatamo preko onoga obrasca što smo u prethodnom, naizgled boljem periodu živeli. Ružičaste naočare su se polomile, odavno. I sad moramo, hteli ili ne da gledamo otvorenih očiju. Pored opšte slike sveta, svako od nas ima i sliku sopstvenog života. Ponekad se teško mirimo slikom zajednice koja u nekoj neminovnosti menja formu. Svet se prestrojava u neki drugačiji poredak, a mi smo svedoci tih lomova. Koliko će to trajati sam bog zna.
Problem je u tome što mi vremenski okvir doživlajvamo u odnosu na sopstveni život, koji je trenutak samo u odnosu na kosmičke minute. I možda su ti minuti upravo ova civilizacija koja je na izdisaju. Savršen čovek nad-čovek je samo ideja kao i mnoštvo ideja koje je filozofija pokušala da ponudi. Čovek je obična "mala slamka međ vihorove, sirak tužni bez iđe ikoga, pleme moje snom mrtvijem spava", što bi rekao Njegoš. Ni njegova vremena nisu bila laka. Zato je na vrhu Lovćena najčešće gledao u nebo: "Čovjek izgnat za vrata čudesna, on sam sobom čudo sačinjava, čovek bačen na burnu brežinu, tajnom rukom smeloga slučaja, siromašan bez nadziratelja, pod vlijanjem tajnoga promisla..." I čini mi se da će to oduvek biti, s tom razlikom da će osvešćene snove, zameniti neki drugi, dublji i još neosvešćeni.
Otuda je meni moja baba najveća tajna koju još nisam odgonetnula. Iako sebe, bar se tešim u slatkoj obmani, bar donekle shvatam. Osim što se za taj mir još uvek borim, koprcajući se kao i svi mi. Instant rešenje ne postoji. To je jedino izvesna konstatacija. Ko će pobediti? Ako te dobro razumem Liv, onda smo opet blizu darvinove teorije evolucije, gde "najjači" opstaju. Samo se sad njegova terminologija može pripisati pobedi jačih energija. A da li u to treba verovati? Vi sami prosudite. Možda je to i istina?!? A možda će ipak tajna promisao usmeriti ovaj svet??? Ko smo mi da to prosuđujemo?
Do tada, sreću ipak čine one male stvari, koje svako do nas ipak ima, može pronaći, ili napraviti, izmisliti i pružiti jedni drugima. Možda se život na to i svodi. Ostalo je samo pozorišna scena.
Dragi Z, I tebe da pozdravim! Nekako si se umigoljio ovde dok sam pisala zadnji komentar, pa te nisam primetila. Šta da ti kažem?! Osim sve najbolje. Ona otrcana fraza još uvek važi: Kad ti daju limun, ti napravi limunadu. A ja je volim slatku. Sa šećerom, a i medom kad ga ima... hehehe :)Ponekad dodam i listić nane ili matičnjaka. Izbor aroma je lična stvar, kao i ambijenta, muzike, i ljudi koje ćemo ponuditi tom limunadom da se osveže i živnu... A ti se potrudi. Vidiš, i ja se trudim. To je jedino što zavisi od mene. Za ostalo ne garantujem. Pa šta bude - biće.
Sfinga, Izvinjavam se zbog greške u pustanju komentara.Imala sam problem sa kompjuterom i masu mailova u kojima se izgubio jedan od prethodnih komentara.Tek sam ga malopre videla i naravno pustila. Žurim pa komentare nisam ni pročitala. Posle ću.
Ma, nema veze, nisam ni primetila o čemu se radi. Bolje bi bilo da se nasmejemo, nego što sam se raspisala...hehehe... Treba učiti od ovih muških. Ja ispadoh ko miš kada je rekao slonu na mostu: Ih, ala tutnjimo...hehehee (šala na svoj račun)...pozdrav
19 коментара:
Živimo ne razmišljajući da se svakog dana na ovoj zemaljskoj kugli ubija.Kada bi mislili na taj način izgubili bi i ovo malo mentalnog zdravlja.U sve ove ratove smo ušli svesno sa lažima koje su nam servirali kao istine. to nas ne opravdava. Nikoga. Muka mi je od ovakvih reminiscencija.
Peđa
Zar običan čovek uvek mora da nastrada.Ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se.po čemu sam ja odgovorna za pad eura,raspad Jugoslavije, trule mandarine po ceni kao da su sveže..Ma daj Peđa.Neću da nas izravnam sa idiotima, kretenima, debilima, megalomanima, ni sa ljudima kratke pameti.
Pišeš tako jer te spopala muka. I meni je muka od mnogo toga. Upravo sada. Pa neću da dozvolim da mi se pomuti pamet.
Kažeš da ne možemo da živimo sa mišlju o ratovima, bedi, siromaštvu ..itd..Prirodno. Moramo da funkcionišemo na radnom mestu u porodici, sa prijateljima. Ali kako da funkcionišem ukoliko sebi nabacim osećaj odgovornosti za sve to što se dešava i što će se desiti? Neka Tadić i Obama, Sarkozy i Merkelova i ostale face sa položaja idu u krevet sa odgovornošću.Sami su birali svoj poziv, za njega primaju pare i neka se kuvaju u mukama ekonomske i političke kaše.
Znam..neko mora da se odupre.I eto nam vrzinog kola."Ko bi gori sad je doli, a ko doli ..." I tako dok postojimo.Mi smo bre najgora vrsta na zemlji. Ti bi to trebao da kažeš a ne ja.
pozdrav
Liv,
ne brzaj.Koliko je slobodoumnih ljudi verovalo u laž kao da je istina.Bili su gluperde,reći ćeš. Nisu svi, a oni koji jesu treba da odgovaraju za svoju glupost.
O tome govoriš.O raspodeli odgovornosti.Pa naravno da sam svestan toga.Budi i ti svesna stepenovane odgovornosti.Svakom prema zasluzi.
Peđa
Ma razumemo se i pričamo u prazno.
Idem na spavanciju.Kasno je.
ćaos
Sad ću malo da zapletem, po mom običaju:
I trojanski rat, kad smo kod ratova, je, kaže Homer, počeo iz preljube, zbog lepe Helene. Bilo bi imbecilno ako bi to usvojili kao prostu činjenicu. Književni mit nam govori da je počeo iz niskih strasti. A u takve spada i želja za moćima, koja opet ima potrebu za dokazivanjem. Najčešće su ratovali jedan protiv drugoga. Prvo na ličnom nivou, dok se ta enegrija moći nije proširila u epidemiju i zahvatila veliku većinu planete... Više nema ni porodice koja među sobom ne ratuje, a ni čoveka koji ne ratuje sam sa sobom. Eto, dotle smo danas došli.
I zbog toga se slažem sa Peđom na temu stepenovanja odgovornosti. Ako hipotetički obrnemo priču i krenemo suprotnim putem, da smo kao ljudi jačali pozitivne energije, saosećanja, ljubav, milost, onda možemo da zamislimo kako bi izgledala planeta kad bi ljudi uspevali da harmonizuju te polaritete u sebi. Kosmos samo prepoznaje naše energije. Mi ljudi ga gradimo u tom uzajamnom kosmičkom procesu, kao što gradimo i sebe same. Kad bi čovek imao takvu svest da prepozna svoju univezalnu ulogu, onda bi čuvao i druge oko sebe i planetu kao nekakvo svoje čedo. Za sada je ovako. Ne vidimo dalje od sopstvenog nosa. I spremni smo na laži pogotovu ako smo ušuškani u blagostanju. To nam se već dogodilo, jer smo verovali na slepo obećavanjima onih kojih nije briga za budućnost, već jedino za svoje lične ciljeve. A morate priznati, nije bilo briga ni nas kad smo lepo živeli...
Ne kažem da treba ignorisati ružne istorijske činjenice, ali smatram da se treba fokusirati na dobrotu, na lepotu... Kada bi svako uspeo prvo u sebi, a onda u svom mikrookruženju da uspostavi dobre odnose, dobili bi smo epidemiju dobrote. Zar ne? Kada bi se svako malo potrudio da razume onog pored sebe, onda bi imao želju i da mu pomogne, a ne da ratuje sa njim. Iz toga bi se sigurno nešto dobro izrodilo.
Neka svako krene od sebe, za početak... Od prošlosti samo moramo učiti, a ne baviti se njom i tražiti loše primere, jer ćemo tu energiju upijati hteli to ili ne... pa će nam se svakako smučiti sve oko sebe...
Pozdrav
Sfinga,
istina je da pozitivna energija čini čuda.Na toj misli su izgrađene religije, uostalom sva pozitivno misleća literatura.
Ono što mene lično zaokuplja u sistemu "stepenovane" odgovornosti je sam čin najmonstruoznijih ratnih opcija i odluka.Rat je jedan od vidova borbe za opstankom.Kada odmotamo klupko i ugledamo početak razlog je svakako borba za "sebe",bilo da je reč o pojedincu,grupi ili celoj naciji, narodu.
Naša razmišljanja se kreću u teoretskim okvirima a praksa nikada nije ono što i teorija.To je mit o lepoj Heleni i ono što se stvarno dogodilo. Helena je verovatno odigrala neku sitnu ulogu, ali su razlozi za ovaj i druge ratove mnogo kompleksniji.U principu na sled događaja utiče neverovatan broj situacija.Kao što jedan jedini glas,ili razlog, može odlučiti za ili protiv neke odluke,tako i u odlukama koje odlučuju o sudbini celog sveta može da odluči jedno jedino "za" ili "protiv".
I na kraju,mi nismo savršeni mentalni mehanizmi premda smo neshvatljivo biloško savršentvo. Naprotiv naš mentalni sklop je centar svih problema.Učini dobro i uvek će se naći neko da to shvati i protumači pogrešno pa to dobro ispadne čak i loše.
Da ima leka za nas ovakve verovatno bi ga već neko pronašao i primenio.
Nemam mnogo vremena ali moram na brzinu da dodam jedan prilog Uspenskog koji slikovito govori o takvim trenutcima.
Uspenski
“Situacija je počela u ovo vreme polako da se razjašnjava. Sjedne strane boljševici, još ne shvatajući koliki ih uspeh čeka,ali počinju da osećaju nedostatak otpora i ponašaju se sve drskije i drskije.
S drage strane je »druga privremena vlada« sa mnogo ozbiljnih ljudi na malim položajima bez značaja i teoretičarima na važnim položajima; osim ovih bila je još i inteligencija uveliko izdeljena ratom; pa ostaci ranijih partija i vojni krugovi. Svi oni su bili podeljeni u dve grupe, jednu koja sučeljena sa činjenicama i zdravim razumom beše prihvatila mogućnost pregovora o mira sa boljševicima, koji su to mudro činili dok su postepeno osvajali jednu za drugom poziciju; drugu, koja je shvatala nemogućnost bilo kakvih pregovora sa boljševicima, ali je istovremeno bila razjedinjena i nije se otvoreno aktivirala.
Narod je bio miran, iako nikada u istoriji volja ljudi nije bila jasnije izražena a ta volja je bila ZAUSTAVITE RAT! Ko bi mogao zaustaviti rat? Bilo je to osnovno pitanje u tom trenutku. Privremena vlada nije marila. Naravno, iz vojnih krugova to nije moglo doći. A može se neminovno pasti u ruke onih koji prvi budu izgovorili reč MIR. I kao što se često dešava u takvim slučajevima, prava reč je došla sa pogrešne strane. Boljševici su izgovorili reč mir. “
Sve posle je istorija.
Sfinga,
ne bih ja zanemario Heleninu ulogu.Dok se mi borimo vi,zene,delujete iz pozadine heheee....
Ne zamerite na salama.
Pozitivna energija uzmice nad destruktivnim snagama.Njih je uvek vise.Kada razmisljam o nekim dogadajima,u kojima sam i sam ucestvovao,mnogo toga ostaje nerazjasnjeno.Ne pomazu mi pamet ni logika.Nije u nasoj moci da vladamo sobom,da sve shvatimo.Vecina nema taj cilj,vec lagodan zivot.U lagodnosti se,kako kazes,ne vidi dalje od svog nosa.
Li,
Uspenski je "simulirao" mogucu politicku situaciju.Ja sam voleo citati Dostojevskog.Odavno ga nisam prelistao.Da li bih nakon obnovljenog citanja mislio isto,ne znam.Promenili smo nacin gledanja.To je isto nasa realnost.A ona je odlucujuca.
pozdrav
Z.
LIV,
Borba za opstanak u najizvornijem smislu je borba za održanjem života. Primarno, čovek se borio da preživi u surovim uslovima prirode. To je ujedno najstariji nagon kod čoveka. Ratovi su došli tek kasnije, i njihov cilj, isto kao i danas, je otimanje, pljačka i pokoravanje drugih. I u takvim okolnostima kod čoveka se budi nagon za samoodržanjem. U tom kontekstu nije ovde pitanje stepenovane društvene odgovornosti. Društvo čine ljudi sa ili bez savesti. A na vrh se guraju zna se već kakvi. Rat za naftu je pitanje moći, a sa druge strane niko ne avanzuje besplatnu sunčevu i geotermalnu energiju. Rešenja ima, ali ona ne odgovaraju mamonistima.
Trebalo bi da postoji odgovornost u svakom društvu, ali kad postanemo svesni kako koje društvo funkcioniše, i da je sistem vlasti zasnovan na centrima moći i ideologijama kojima vlada novac, onda nam je i jasna logika ratovanja isto kao i nemogućnost ostvarenja prave odgovornosti. Zdrav razum tu ne vlada. Posle ratnih kataklizmi postoji samo pilatovsko pranje ruku. Nekada su davno ljudi pripisivali svoja zla jarcu i na kraju ga klali i žrtvovali, misleći da će time oprati svoju savest. Taj jarac i danas postoji, samo što je u međuvremenu postao običan čovek.
Izgleda da onima koji bi stali na put takvim bezumnim akcijama, nedostaje bolja organizacija. Jer ni jedan bunt nikada nije bio spontan, iza njega je uvek bio neki organizovani sistem. Zbog toga su manipulacije neminovne, jer ih sprovode oni koji znaju kako taj sistem finkcioniše. Sjaši kurta da uzjaše murta.
Nama nema kud! Osim da se borimo protiv zla u sebi, i ne podlegnemo iskušenjima vremena. Što je više takvih svet će možda i imati šansu. Odatle bi mogli da računamo na stepenovanu odgovornost, tačnije buđenje iste. Procesi razvoja društva su uvek dugotrajni. Spajanje teorije i prakse moguće je kod razvijenog i odgovornog pojedinca. Čovek ima pored biološkog i savršen mentalni mehanizam, samo je pitanje kako će ga razvijati, jer nam je dato na dar da možemo da se menjamo i usavršavamo. Pa kako ko u tome uspe! Niko se naučen nije rodio.
Z, "Helena" nije nikako zanemarljiva, jer poznato je da uvek vladaju oni iz pozadine. hehehe. Poznata je ona starogrčka komedija (zaboravila sam ime) gde su se žene Grčke i Persije udružile, zatvorile u tvrđavu i svojim muškarcima zabranili pristup. Posle nekog vremena rat je sa bojnog poprišta utihnuo i pretvorio se u moljakanje, kukumavčenje i smišljanje svakojakih lukavstava i gluposti kako bi došli do njih. hehehehe... znamo šta je ipak bilo najvažnije... "harmonizacija polariteta"...hehehe:)
Pozdrav
Što se tiče Uspenskog, on je u svojim gnostičkim spisima "četvrti put" jako dobro opisao niže i više centre čovekovog bića i ukazao na put mogućeg oslobođenja čoveka. Ali opet na individualnom nivou. Nažalost, emocije i logički razum koje najčešće čovek koristi, spadaju u niže centre, pa shodno tome paralelu možemo povući i na društvo. Gde smo zapravo? Jako nisko!
Koliko mi je iz istorije poznato boljševici nikada nisu bili za mir. Kako bi i bili kad su odbacili Boga!?
Draga moja Sfinga,
poslednji ratovi su borba oko resursa.Spencer je objašnjavao razvoj društva zakonima održanja energije i borbe za opstanak.Da ne ulazimo u te detalje. Okreni sportsku stranicu i naičićeš na borbu za opstanak u ...hehe..Bogati se ne bore da bi doslovno preživeli.
Ti si u svemu u pravu i ja te razumem.Draga moja živimo u jako tragičnim vremenima i ne čeka nas ništa dobro u skoroj budućnosti.U ovom vremenu treba preživeti. Doslovno.
Peđa
Sfinga,
"Nama nema kud! Osim da se borimo protiv zla u sebi, i ne podlegnemo iskušenjima vremena".
Ja sam se malo umorila od borbe u sebi. Hteli ili ne jako brzo shvatimo da se moramo boriti za opstanak (u metaforičkom smislu)u zajednici. Pa makar u njoj bila samo dva čoveka. Mnogo je nas koji se borimo za opstanak svega onoga o čemu ti pričaš,za elementarne slobode,principe dobra, za sve što zahteva human život u socijalnoj sredini.
U toj borbi nismo svi isti jer smo po prirodi nesavršeni. Bilo bi prikladnije reći da nismo drugačiji od ostalog živog sveta. Ratovi, ubijanja, mučenja su najdrastičniji primeri.Dnevno smo svedoci parazitskog načina života ljudi koji žive hraneći se tuđim emocionalnim energijama. I zato ja to nazivam borbom za opstanak.
Naša prirodna nesavršenost u savršenosti se ne može isceliti. Mislim da je ideja mentalnog usavršavanja utopija.Kada bi neko i uspeo da se približi "savršentvu", šta bi imali od jednog broja usavršenih naspram istog broja nesavršenih. Takvu masu već imamo. Masu dobrih i masu loših ljudi.
Pobeđuju spretniji.A u spretnosti ne pobeđuju kvaliteti već bilo koje sredstvo kojim se dolazi do cilja jer..i ono malo pravila što propišemo da bi normalno funkcionisali niti vrede za sve,niti ih se svi pridržavamo.I tako sve u krug.
Ideja nadčoveka,savršenog čoveka je u istoriji izmanipulisana na najgori način.Ko je god hteo da čoveka poboljša ostavio je za sobom krvave tragove.Religije,nauka,a ponajviše ideologije i realne politike.
Kao što reče i Peđa, treba preživeti.
Sfinga moja,
Pedja i ja bi bili u prvim redovima ispred tvrdave hehe...Nisam procitao,moracu.
"Ako bi" zavrsava u irealnom.Tako nekako zavrsava dobrota. "Ako" nisam pogodio generalno u vezi dobrote,svakako jesam kada si ti u pitanju.
Ponovicu,nepobitne su cinjenice iza kojih se nalazi "druga" realnost.Realnost imamo u delicima.Premda napredujemo ne verujem da je moguce dokuciti bogatstvo prirode.Ona je beskonacna.Ako bi uspeli celina realnosti uvek izmice.Imamo matematiku koja je kostur,imamo simulacije.I tu zavrsavamo. Shvatanje zivota je sa druge strane zivota.
pozdrav
Z.
Pozdrav Peđa,
Kažem vam ja da umem da zapletem, hehehe, pa se onda saplićemo o terminologiju i razne lične utiske. Sasvim se slažem sa tobom i sa ostalima, jer isto vidimo. Problem je što ja previše generalizujem stvari i ponekad širim i previše. Verovatno iz razloga lakšeg sagledavanja i prihvatanja ove životne situacije koju svi živimo, a svakako i svako od nas svoju sopstvenu. Moja baba za mesec dana puni 99-tu. Jedino što se smanjla, sve ostalo kod nje funkcioniše kao i ranije, čak ni od čega nije bolesna, niti je ikad bila, skoro netaknute memorije, neverovatnog razuma, vitalnosti i želje za životom. Sa njom volim da pričam. Svaki put me začudi neka neverovatna snaga kojom prihvata stvari u životu, koliko god naizgled loše bile. Kao da je sve oko nje u savršenom redu i poretku, baš onako kako valjda treba, iz nekih razloga. I svaki put se bukvalno fasciniram mirom i harmonijom kojom zrači. Ponekad mi se čini da ja to nikad neću dostići. A te godine još manje. Ceo vek! Pa to je toliko nagomilanog iskustva života, da se ne može ni zamisliti. Reći ćete, ali ona je živela mirnijim i zdravijim životom. To sam i ja mislila, ali ono što je prošla za svoj vek, to se nikako ne može nazvati mirnim životom. Nešto drugo je u pitanju, što i sama pokušavam da odgonetnem.
Draga Liv, šta nama ostaje? Problem je u tome što suviše vidimo i znamo, pa naravno iz te vizure svodimo problem trenutnog života na "preživljavanje" (opet termin koji je višeznačan!?), jer življenje shvatamo preko onoga obrasca što smo u prethodnom, naizgled boljem periodu živeli. Ružičaste naočare su se polomile, odavno. I sad moramo, hteli ili ne da gledamo otvorenih očiju. Pored opšte slike sveta, svako od nas ima i sliku sopstvenog života. Ponekad se teško mirimo slikom zajednice koja u nekoj neminovnosti menja formu. Svet se prestrojava u neki drugačiji poredak, a mi smo svedoci tih lomova. Koliko će to trajati sam bog zna.
Problem je u tome što mi vremenski okvir doživlajvamo u odnosu na sopstveni život, koji je trenutak samo u odnosu na kosmičke minute. I možda su ti minuti upravo ova civilizacija koja je na izdisaju. Savršen čovek nad-čovek je samo ideja kao i mnoštvo ideja koje je filozofija pokušala da ponudi. Čovek je obična "mala slamka međ vihorove, sirak tužni bez iđe ikoga, pleme moje snom mrtvijem spava", što bi rekao Njegoš. Ni njegova vremena nisu bila laka. Zato je na vrhu Lovćena najčešće gledao u nebo: "Čovjek izgnat za vrata čudesna, on sam sobom čudo sačinjava, čovek bačen na burnu brežinu, tajnom rukom smeloga slučaja, siromašan bez nadziratelja, pod vlijanjem tajnoga promisla..." I čini mi se da će to oduvek biti, s tom razlikom da će osvešćene snove, zameniti neki drugi, dublji i još neosvešćeni.
Otuda je meni moja baba najveća tajna koju još nisam odgonetnula. Iako sebe, bar se tešim u slatkoj obmani, bar donekle shvatam. Osim što se za taj mir još uvek borim, koprcajući se kao i svi mi. Instant rešenje ne postoji. To je jedino izvesna konstatacija. Ko će pobediti? Ako te dobro razumem Liv, onda smo opet blizu darvinove teorije evolucije, gde "najjači" opstaju. Samo se sad njegova terminologija može pripisati pobedi jačih energija. A da li u to treba verovati? Vi sami prosudite. Možda je to i istina?!? A možda će ipak tajna promisao usmeriti ovaj svet??? Ko smo mi da to prosuđujemo?
Do tada, sreću ipak čine one male stvari, koje svako do nas ipak ima, može pronaći, ili napraviti, izmisliti i pružiti jedni drugima. Možda se život na to i svodi. Ostalo je samo pozorišna scena.
Pozdrav svima.
Dragi Z,
I tebe da pozdravim! Nekako si se umigoljio ovde dok sam pisala zadnji komentar, pa te nisam primetila. Šta da ti kažem?! Osim sve najbolje. Ona otrcana fraza još uvek važi: Kad ti daju limun, ti napravi limunadu. A ja je volim slatku. Sa šećerom, a i medom kad ga ima... hehehe :)Ponekad dodam i listić nane ili matičnjaka. Izbor aroma je lična stvar, kao i ambijenta, muzike, i ljudi koje ćemo ponuditi tom limunadom da se osveže i živnu... A ti se potrudi. Vidiš, i ja se trudim. To je jedino što zavisi od mene. Za ostalo ne garantujem. Pa šta bude - biće.
Pozdrav još jednom celoj ekipi.
Sfinga,
Izvinjavam se zbog greške u pustanju komentara.Imala sam problem sa kompjuterom i masu mailova u kojima se izgubio jedan od prethodnih komentara.Tek sam ga malopre videla i naravno pustila.
Žurim pa komentare nisam ni pročitala. Posle ću.
Ma, nema veze, nisam ni primetila o čemu se radi. Bolje bi bilo da se nasmejemo, nego što sam se raspisala...hehehe... Treba učiti od ovih muških. Ja ispadoh ko miš kada je rekao slonu na mostu: Ih, ala tutnjimo...hehehee (šala na svoj račun)...pozdrav
Nasmejala si me.Nisam ja ozbiljan.Nije ovo mesto za rasprave,samo za caskanje.Dovoljno je negativnog oko nas.
Nisi ti bas mis, a ni mi slonovi.
pozdrav
Z.
Čim popravim komp menjam ovu muku sa komentarima. Furam na žurku pa pozdravljam miseve,mace,slonove...i ostale iz našeg carstva.
Постави коментар