Pogled sa Iss'e na zemlju

PRVO SNIMANJE  ISS IZVAN STANICE
U junu prošle godine stigli su predivni snimci  Međunarodne svemirske stanice (International Space Station (ISS)  koja se nalazi u orbiti oko Zemlje.  fotografije i video  su snimljeni iz ruskog  Soyuza.
23 maja  krenula je  ruska Soyuz kapsula sa članovima posade  met ruskim kosmonautom   Dmitry Kondratyevim , NASA astronautom Cady Colemanom  i evropskim  astronautom Paolo Nespoli’em sa ISS’a  na zemlju. Kada je kapsula bila otprilike 180 metara udaljena od svemirske stanice  astronaut Nespoli je zapovedio okretanje  za 130 stepeni. Ovu "akciju"  Dmitry Kondratyeva, Cady Colemana i Paplu Nespoli'ja odobrila je ruska kontrola misije.Reč je o  pola sata produženom letu  pre njihovog sletanja na Zemlju radi fotografisanja iz neposredne blizine. Ovo je prvo, a misli se i zadnje, snimanje  velikog svemirskog kompleksa. Iako je izgradnja ISSa trajala gotovo petnaest godina USD nije postojala njena  fotografija. Na njoj  je upravo bio Endeavour  koji se takođe vidi na snimcima.






Do sada smo imali samo snimke sa ISS-e. One su takođe atraktivne pa ih nije loše povremeno pogledati.

NEKOLIKO OSNOVNIH PODATAKA O SVEMIRSKOM PROJEKTU ISS'

Prvi modul svemirske stanice lansiran je u kosmos 20. novembra 1998,  a od 2. novembra  2000 stanica je trajno  naseljena. Od tada  stanica se kontinuirano proširivala. 27. maja 2011, izgradnja ISS je završena instalacijom Alpha Magnetic spektrometra (AMS).
1982 godine američki predsednik   Ronald Reagan predložio je izgradnju  svemirske stanice pod nazivom  Freedom. Bilo je to prerano. Freedom nije zaživio zbog financijskih i konstrukcijskih ograničenja. Rusija je u to vreme imala  Mir Sub. Ni njihovi  planovi za naslednika stanice Mir (Mir 2)  nisu se mogli dalje realizovati zbog nastale političke situacije. 1992. američki predsednik George H. W. Bush  i ruski predsednik Boris Jeljcin dogovorili su saradnju. Projekat je uključivao boravak jednog američkog astronauta na Miru i dva ruska kozmonauta na Space Shuttleu. 
Rusija i Amerika su krenule u zajednički projekat i pri tom su iskorištena sva iskustva sa postojeće stanice Mir. Ova saradnja je ostvarena pod kodnim imenom  Phase One   (prva faza). U septembru 1993, Al Gore i Viktor Tsjernomirdin  su najavili planove za nastavak 'Phase Two'  (druga faza). U toj  fazi  je zapravo trebalo izgraditi svemirsku stanicu.
Jedini kamen spoticanja bilo je ime Alpha. Na kraju je problem rešen  nazivom International Space Station  koji je trebao biti preveden na  jezike svake pojedinačne zemlje. 
29.januara 1998,  sporazum za  stanicu potpisalo je šesnaest zemalja. To je bio temelj za najveći međunarodni naučni projekat u istoriji  svemirskih putovanja.  stvarnost. Zemlje potpisnice  su (abecednim redom):
Belgija, Danska, Francuska, Holandija, Italija, Japan, Kanada,Norveška, Nemačka, Rusija, Sjedinjene Američke Države, Španjolska, Švajcarska, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo.


ZARYA  i UNITY


Prvi segment ISS-a, modul Zarya , u svemir je lansiran 20. novembra 1998. pomoću ruske rakete Proton. Zarya je u ranijoj fazi osiguravala električnu energiju, prostor za skladištenje, propulziju i navođenje. Danas se koristi kao skladište, i unutra pod pritiskom i izvana u obliku pričvršćenih spremnika goriva.
Dostavljen pomoću Space Shuttlea (STS-88), modul Unity pridružio mu se za dve sedmice. On je prvi čvorišni modul, spaja američku sekciju stanice s ruskom (via PMA-1) te služi kao spojište za nosač Z1, vazdušnu  komoru Quest, laboratorij Destiny i čvorište Tranquility.


ZVEZDA

Zatim je sledila 2000. Ruska Zvezda što je omogućilo trajnu posadu od tri člana. Ovaj deo se zapravo koristi kao prostor za boravak posade, sastave kontrolisanja okoliša i orbitalnu kontrolu. Služio je i kao spojna lokacija za letelice Sojuz, Progress i ATV.
Prva posada, Ekspedicija 1, na stanicu je došla u novembru 2000. pomoću Sojuza TM-31. Space Shuttleovi Discovery, Atlantis i Endeavour doneli su zatim  laboratorij Destiny, vazdušnu  komoru Quest, PIRS, robotsku ruku Canadarm2 i više drugih delova.

DESTINY


2001. su lansirana tri dela. Labaratorija Destiny je glavno  američko istraživačko postrojenje namenjeno opštim eksperimentima. U njemu je i  oprema za svakodnevne potrebe posade.


QUEST

Quest je glavna vazdušna  komora na ISS. Iz nje u svemirske šetnje polaze astronauti u američkim EMU i ruskim Orlan odelima. Sastoji se od dva segmenta: spremišta svemirskih odela i prateće opreme te prostora iz kog astronauti izlaze u svemir.


PIRS


HARMONY MODE

je postavljen 2007. godine. To je drugi čvorišni modul stanice. Koristi se dobijanje električne energije, kao baza podataka i kao spojna točka nekoliko drugih modula preko svojih šest zajedničkih vezivnih mehanizama: Evropski laboratorij Columbus  i japanski Kibō laboratoriji su spojeni za Harmony 2008. godine . Osim navedenog, ovaj modul služi i kao spojište za italijanski višenamenski logistički modul koga nose šatlovi tokom logističkih misija.

HARMONY NODE
NODE2



Doprinosi pojedinih zemalja.

Da bi se stanica izgradila bilo je neophopdno obaviti najmanje pedesetak transportnih letova. Ovi letovi su izvedeni sa američkim  Spaceshuttles i Ruskim Progres-om. Ostale zemlje su obezbedile novac,delove i naravno znanje. 

SPACESHUTTLE

SOJUZ

POGLEDAJTE iZVANREDNE SLIKE NA STRANICI




SAD
Pored letova Amerika je obezbedila fundamentalne module, sunčane panele, laboratoriju  i preuzeli su na sebe jedan veći deo logistike na sopstveni račun.  Predviđeni buđet  od 8 miljardi porastao je na  92 miljarde.

AMATERSKI SNIMCI 
Spaceshuttla napravljeni od 2007 do danas iz Holandije
KLIKNI NA SLIKU  !!!!


http://space.cweb.nl/ralf-iss-shuttle-pictures.html

Kanada

Kanadska ekipa  je  doprinela sa značajnim delom robotskom rukom i opslužila je stanicu sistemom kamera koje su specijalno izrađene za upotrebu u svemiru. 

Evropa
Evropske zemlje su učestvovale pod zajedničkom zastavom ESA sa jednom proširenom labaratorijom( Columbus), menađmentsistemom i Evropskom robotskom rukom. Članovi  ESA su u zamenu za prevoz  izgradili  Node 2 en 3.
Columbus je modul pod pritiskom. ISS se sastojati od šesnaest modula pod pritiskom ukupnog volumena oko 1000 kubnih metara.To uključuje: laboratorije, spojna odelenja, vbazdušne komore, čvorišta i životni prostor.
Harmony modul (U SREDINI SLIKE DESNO) je pripojen na  Destiny-laboratoriummodul (u sredini).




Evropa je izgradila Kupolu za prevoz  4 vanjska eksperimenta : EuTEF, SOLAR, ACES en ASIM.  Cupola je lansirana  8 februari 2010 met Spaceshuttle Endeavour-letom STS-130.Kupola je inače promatrački modul koji posadi ISS-a omogućava direktan pogled na robotske operacije izvan stanice, na  spojene letelice i na Zemlju. Opremljena je s radnom stanicom za upravljanje SSRMS-om i vanjskim poklopcima kako bi se sprečila oštećenja od mikrometeora.

Rusija

je pored Amerike i Evrope  najviše doprinela na ISS. Pored transportna ona je obezbeđivala servis za module  i istraživačke laboravtorije.  Ona je lansirala prvi model u kosmos. Do Sada Rusi imaju dve laboratorije ( Prva je Zarja).Taj modul se upotr4ebljava i za ukupnu komunikaciju i kontrolu stanice.





Svemirska stanica se nalazi u orbiti oko Zemlje na visini od 360 kilometara (220 milja), tip orbite koji se uobičajeno naziva niska orbita. Stvarna visina se menja po nekoliko kilometara jer otpor atmosfere snižava orbitu a povremeno se vrši korekcija (podizanje) orbite. Stanica dnevno gubi od 65 do 100 metara u visini. Srednja brzina kretanja je 27.744 km/u. a  jednu orbitu (orbitalni period) stanica pređe za 91,2  minuta. Stanica je do sada napravila preko 37.500 orbita.Dnevna temparatura na stanici je 26,9 stepeni C, u delovima u kojima se živi, radi i spava.
Ona služi pre svega  kao istraživački laboratorij u mikrogravitacijskim uslovima u kojima posada izvodi eskperimente s područja biologije, ljudske biologije, fizike, astronomije i meteorologije. Masa svih modula zajedno iznosi   262,2 tone a prostor izražen u m3 je otprilike  574 m³.

SADAŠNJI SASTAV STANICE.
21. DECEMBRA 2011 lansirana je sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu letelica  Sojuz. Sa njom su na svemirsku stanicu stigli ruski astronaut Oleg Konenenko, Amerikanac Don Petit i astronaut Evropske svemirske agencije, Holanđanin Andre Kujpers.
Na Međunarodnoj svemirskoj stanici do marta će boraviti šestorica astronauta, pošto se na njoj već nalaze Don Darton iz Nase i Rusi Anton Škaplerov i Anatolij Ivanišin.

preporučujem izvor:

Draško Dragović, Međunarodna orbitna stanica

• Home

POGLED NA ISS/u 

 na svetlu punog meseca

Događaj, kada se Međunarodna svemirska stanica (ISS) pojavljuje ispred punog meseca događa se češće nego što bi mogli  misliti. Ona prolazi neposredno ispred meseca (lunarni tranzit) jednom u svaka dva ili tri dana (tokom noćnih sati), a taj momenat za nas na zemlji traje samo par sekundi (ISS orbite na 7,7 km / s). Uhvatiti stanicu za vreme punog meseca u jasnoj noći, kao što je snimljeno na ovoj fotografiji, međutim, je malo teže, verovatno tek u pojedinom  lunarnom ciklusu. 

 Što se tiče vidljivosti, to uveliko zavisi o našem vidu jer će se stanica pojaviti samo tren preko površine Meseca.