Mir Božiji, Hristos se rodi

Danas je Badnji dan. Sutra neću biti u mogućnosti pa zato danas
svim vernicima pravoslavne veroispovesti čestitam njihov praznik :
Mir božiji, Hristos se rodi.



I zmeđu lonaca, varjača, mirisa i ukusa razmišljam danas o hrastovoj grani, jablanu, Božiću, veri, neveri, čoveku, sebi. Ponajviše o svojoj duši koju intezivno osećam. Nemam pojma da li ostali ljudi osećaju svoju dušu kao što je osećam ja.  Ja, na primer, svoj unutrašnji dijalog  smatram više dijalogom sa dušom nego sa sobom.  Razum mi nikada neće reći ono što mi ona  kaže. Ona je slobodna, rasterećena svega što okiva razum i osećanja.  Duša ne pozna principe  rasuđivanja. Njoj ne treba vreme za razmišljanje, ona zna i oseća bez dilema i sumnji. Takva bi trebala biti čista ljudska vera. A ona to nije.
Nije ni svaka  duša čista. Ako jeste  i njeni su plodovi kristalno čisti. Pomuti li se njen izvor  i njena se bistrina muti. 
P o veri su sve ljudske duše grešne. Po veri je “biti čovek po meri Boga” nedostižno. Ispada da niko od nas nije dostojan vrste kojoj pripada.  Ni vernici, jer  biti vernik ne znači biti  “ čovek”.  Svako od nas  i bez poznavanja vere  zna šta znači biti čovek.  Ne znam čemu služi  pojam  uzvišenog “ čoveka” kada realno takav ne postoji. Kao što ne postoji idealan,lagodan život već životna  borba koja se odvija  kao brzi sled  trenutaka  od kojih mnogi i ne dopru do svesti već se  dese.  I tek tada  ih oživi  pamćenje.  između zapamćenog  i novog sleda naviru  nove nepoznanice i što više živimo  i više saznajemo, čini se da je sve  više nepoznatog i neznanja. I ono što smo saznali vremenom menja  svoj lik.  Prepoznajete li se uvek u sećanju ? Kad uveče sklopim oči nisam sigurna da ću sledećeg jutra gledati isto kao tog dana. 
K oliko puta sam  poželela  da uhvatim  i zaledim lep  trenutak. Znala me zaboleti  i sama pomisao  da će se istopiti, odleteti nepovratno, da ću ga izgubiti,zauvek,
Ta surova istina da ništa ne traje opasno me nervira. Zbog toga mi je danas izgorela jedna tura pečenja.  Pomislila sam kako nam preostaje da kao prosjaci sakupljamo prizore svojih života ne bi li ih nekako sastavili. I kada mislite da je prošlost prošla, da je apsolutno nevažna, hodate poštapajući se nekom od njenih tajnih,tananin niti. One Vas  negde salete, dočekaju, iznenade, sapletu. Imate utisak kao da ste odživeli sto a ne jedan život. Pomešaju Vam se vremena, svi vaši likovi, nijanse.Toliko se sve pomeša da ne znate više  ko ste, šta ste.
A ko upitate dušu ona će znati. U svakom trenu, na svakom mestu, rasterećena od svega. Jer duša je za razliku od Vas slobodna.

• Home