Lux in arkana- svetlo u tajnama

 

DESET DANA DO NOVE GODINE, DESET MISLI KOJE MI SE MOTAJU PO GLAVI

 

10.42

 9.DECA

 8. PRENASELJENOST
 7. ZBUNJIVANJE
 6.DRAMA
5.SVETLO
4.NEINFORMISANOST  
3. GLOBALIZACIJA
2.PRIVILEGIJE   

Jednu od zanimljivosti iz 2011 nikako ne smemo zaobići.To je odluka Vatikana o objavljivanju jednog dela dokumenata. Na konferenciji za novinare, koja je održana u junu ove godine, a kojoj je, pored vatikanskoga državnog tajnika kardinala Tarcisija Bertonea, prisustvovao i rimski gradonačelnik Giovanni Alemanno, te više drugih crkvenih i svetovnih osoba, iznešen je niz pojedinosti o ovom fascinantnom kulturnom događaju.
 
S totinu  najznačajnijih dokumenata (  kodeksi, pergamenti, registri i rukopisi)  iz Vatikanske tajne arhive , ugledaće svetlo dana na izložbi pod nazivom "Lux in arkana". Izložba će biti postavljena od februara do septembra 2012. u Kapitolskom muzeju u Rimu,  a povodom 400 godina  od osnivanja tajnih arhiva u njihovoj današnjoj formi.
Tajni vatikanski arhiv (tal. Archivio Segreto Vaticano),  osnovao  je papa Pavao V. (1605–21) ujedinjavanjem arhiva koji su se čuvali u pojedinim vatikanskim uredima. U Vatikan je iz Avignona 1783. prenesen poslednji deo gradiva, a 1798. preseljen je i Arhiv iz Anđeoske tvrđave. Otada svi vatikanski uredi – osim Kongregacije za nauk vere (nekada Sveti oficij), Svete Penitencijarije i Kongregacije za širenje vere (De Propaganda Fide, → Arhiv kongregacije De propaganda Fide) – odlažu svoje zapise u Vatikanski arhiv.
Papa Lav XIII. otvorio ga je javnosti. Sledeće pape produžili su rok dostupnosti, tako da je danas Arhiv dostupan za gradivo nastalo do 1927.
Arhiv deluje na sadašnjoj adresi od 1612. godine nakon reorganizacije koju je proveo papa Pavao V.
Dokumenti se čuvaju u  klimatiziranim prostorijama ispod Apostolske palače u Vatikanu, u različitim prostorijama , od kojih je jedna  podzemni “ bunker “sa najvišim stepenom obezbeđenja. Njega  je zamislio papa Paolo VI., a ostvario 1982. godine papa Ivana Pavao II. Građa se nalazi  na policama ukupno dugim čak 85 kilometra.



IZLOŽBA

- Reč je o vrhunskom događaju. Ovo je prvi put da organizujemo izložbu takve važnosti. Nikada pre nije bilo dopušteno da tako velik broj dokumenata izađe iz vatikanskih tajnih arhiva - objasnio je glasnogovrnik Svete stolice Federico Lombardi.
“Vatikanski tajni arhiv golem je i slojevit”, rekao je kardinal Bertone. “Obuhvata od početka čitav zapadni svet, a potom i Novi svet, kao i sve kontinente na kojima je Katolička crkva ukorenjena i raširena. Unutarnje bogatstvo ove izložbe uvećano je činjenicom da će biti predstavljena izvan Vatikana, na brdu Campidoglio, koje stolećima simbolički vezuje srce Rima i papinski grad.”

Dokumenti imaju  neprocenjivu vrednost  i obuhvataju gotovo hiljadu godina ljudske istorije (od 9. veka do modernih vremena). Među eksponatima, probranim između nekoliko miliona dokumenata, nalazi se i "diktatus pape" koji je napisao papa Grgur Sedmi, (1073.-1085.), u kojemu se govori o nadređenosti papinske vlasti svim ostalima, uključujući tu i carske.
Među izloženim dokumentima bit će i bula iz 1245. kojom papa Inocent IV. proglašava svetog rimskog cara Friedricha II. iz hohenstaufenovske loze heretikom i naređuje njegovo svrgavanje. Britance posebno intrigira to što će među odabranim dokumentima biti i pismo 83 velikaša iz Doma lordova upućeno papi Klementu VII., u kojemu se traži poništenje venčanja engleskog kralja Henrika VIII. s Katarinom Aragonskom. Upravo to je bio povod za anglikanski raskol od Rima.
Veliku pažnju privlači priznanje koje je Galileo Galilei napisao "drhtavom rukom posle iscrpljujućeg ispitivanja,kao i pismo Marije Stjuart papi Sikstu V napisano samo nekoliko nedelja pred njeno pogubljenje. 




U sklopu izložbe biće postavljena i dokumenta  i neobjavljeni spisi vezani za papu Pija XII. Za njega se iz nekih židovskih krugova tvrdi da se nije dovoljno založio za ratne žrtve nemačkih nacionalsocijalista i talijanskih fašista, ali Crkva ne prihvata takva gledišta. Stoga je odlučeno da na ovoj izložbi neće biti prikazani politički dokumenti, dakle, oni koji bi trebali razjasniti ulogu pape Pacellija, na kojima vatikanski  arhivari rade već četiri godine, a trebaće im barem još toliko da dovrše posao.
P rema nekim izvorima  na izložbi će biti moguće videti šokantne fotografije ubistava i dnevnika iz koncentracionih logora. Spominje se opis jednog paroha o masakru u Ardeatinskim jamama, koji su izvršili nacisti 1944. godine nad 335 italijanskih civila i vojnika.
Vatikan je oduvek odbijao komentarisati  optužbe o pomaganju nacistima, i nikada nije dozvolio pristup dokumentima o ovim slučajevima.
U najnovijoj knjizi pod naslovom "Nacisti u begu” uglednii istoričar Gerald Steinacher  piše o tome kako su zločinci uspeli izmači saveznicima i započeti novi život u dalekim krajevima.
Svoje tvrdnje Steinacher velikim delom temelji na do sada neobjavljenim dokumentima Crvenog krsta, a prema njima je oko 8.000 pripadnika SS-a uspelo pobeći u Britaniju i Kanadu koristeći lažne dokumente koje im je greškom izdao Crveni krst.  Dok im je Crveni krst vlastitom nepažnjom omogućio beg, Vatikan je bio puno svesniji u pružanju ruke ljudima koji bi sigurno završili na vešalima ili u doživotnom zatvoru.


.

O sim kontroverznih dokumenata, izložba će biti interesantna i za upoznavanje s mnogim egzotičnim arhivskim  primercima, poput svilenog pisma kineske carice Wang iz 1650. godine papi Inocentu X., koja je pod uticajem isusovaca, prešla na hrišćanstvo, uzevši ime Helena. Javnosti će biti predstavljeno i pismo na brezovoj kori, koje je Pierre Pilsémont, poglavica kanadskog indijanskog plemena Ojibwe, poslao 1887. papi Lavu XIII. zahvaljujući što je njegovom plemenu poslao »čuvara molitve«.

• Home