Kompaktne fluorescentne sijalice- za ili protiv

                                          

ZA   /  PROTIV

                               
PROTIV
Upotreba kompakt-fluorescentnih sijalica:

 Dnevne, radne i spavaće sobe

Nepreporučljivo

ZA

Stepeništa, hodnici, pomoćne prostorije, dežurna svetla:

Preporučljivo

(uz obavezujuću reciklažu sijalica)

ZAVRŠETAK ERE EDISON
"Sijalica sa užarenim vlaknom odlazi u penziju 130 godina nakon što ju je u novogodišnjoj noći Tomas Alva Edison (1847–1931) predstavio svojim sugrađanima u Menlo parku u Nju Džersiju, SAD. ..Delimično usavršene i dvadeset godina kasnije proizvedene uz pomoć volframove a ne ugljeničke niti, sijalice zapravo spadaju u najdugovečnije tehnologije industrijske revolucije. Mada su osvetljavale planetu više od celog jednog veka, jedva da su doživele ikakvo bitnije tehnološko unapređenje od Edisonovih vremena. ( vidi opširnije o istorijatu )
Edisonova sijalica

U martu 2009. godine Evropska komisija je usvojila odluku o potpunoj zameni klasičnih sijalica sa štedljivim u zemljama Evropske Unije (EU) do 2012. godine, zahvaljujući čemu će se do  2020. godine ostvariti ušteda do 80 milijardi kilovatčasova struje, što je godišnja potrošnja cele Belgije ili 23 miliona domaćinstava u Evropi. Eksperti procenjuju da će se zahvaljujući povlačenju iz prometa klasičnih sijalica u EU osetno smanijti emisija ugljendioksida, uz uštedu od  11 milijardi evra.Slične odluke usvojene su i u drugim zemljama van EU. U SAD će tako klasične sijalice biti povučene iz prodaje najdalje do 2014. godine.  Medjutim, kritičari štedljivih  sijalica proizvedenih  u azijskim zemljama i Evropi, tvrde da kućne luminiscentne sijalice nisu ekološke zbog svog elektromagnetnog zračenja, a sem toga sadrže živu, što otežava njihovo recikliranje.

S ijalice sa užarenom vlaknom tzv. klasične sijalice, se po planu povlače u EU i ustupaju mesto tzv. štedljivim sijalicama, ( kompaktnim fluorescentnim ).  U okviru savetovanja "Osvetljenje 2009", Nebojša Radivojević ( orig. rad ) je objavio rad o istinama i zabludama o kompaktnim fluorescentnim izvorima kao alternativi klasičnim sijalicama.
"Autor polazi od činjenica da su klimatske promene evidentne, kao i da je fluorescentni energetski efikasniji od inkadescentnih u smislu emotivanja lm/W.

Ali, utrošak energije za proizvodnju štedljive kompaktne fluo sijalice je, prema različitim izvorima, od 6 do 40 puta veći nego za proizvodnju klasične sijalice. Pri tome, uzimajući u obzir masu i zapreminu "štedljivih" kompaktnih fluo sijalica, mnogostruko je veći utrošak energije (odnosno veća je emisija CO2) za njihov transport od proizvođača (najčešće u Kini) do prodajnih objekata širom sveta. Tako da proizvodnja kompaktnih fluo sijalica iziskuje daleko više materijalnih resursa. Dok je za proizvodnju klasične sijalice potrebno samo staklo, lim, bakar, kalaj i volfram sa napomenom da je sve netoksično i lako za reciklažu, za proizvodnju "štedljive" kompakt-fluo sijalice potrebno je: staklo, lim, bakar, kalaj, živa, olovo, antimon, barijum, arsen, itrijum, jedinjenja fosfora, cink-berilijum-silikat, kadmijum-bromid, jedinjenja vanadijuma, torijum i plastika.

J ačina svetlosti nije baš toliko drastično veća sa fluo sijalicama kako to kažu proizvođači, jer, iako na kutiji sijalice piše da je npr. 11W=60W, u stvarnosti je po rečima autora, 11W kompaktna fluo sijalica 570-610 lm, dok je 60W klasična sijalica 710 lm. Razlika u jačini svetlosti “ekvivalentnih” sijalica je samo 15-20%.

P otrošnja energije sijalice sa užarenim vlaknom je 60W - 60VA. S obzirom da je faktor snage standardne kompakt-fluo sijalice znatno manji od jedinice (kreće se u rasponu 0,45-0,65), smanjenje potrošnje električne energije korišćenjem takve sijalice treba posmatrati u odnosu na prividnu snagu, te autor navodi tipične primere. Kompakt-fluo "štedeljiva" sijalica nominalne snage 11W: 75mA x 230 V = 17,25 VA ili kompakt-fluo sijalica nominalne snage 20 W: 175mA x 230V = 40,25 VA. Pri tome su kompaktne fluo sijalice sa visokim faktorom snage (>0,90) skuplje i nema razloga da se kupci opredeljuju za njih, obzirom da im to ne bi donelo dodatne uštede jer privatni potrošači ne plaćaju reaktivnu energiju. To znači i da kompaktne fluo "štedljive" sijalice “prljaju” distributivnu mrežu višim harmonicima. Prisustvo viših harmonika je nepovoljno i za distributivnu mrežu i za potrošače.

J oš jedan problem nastaje prilikom potpune zamene sijalica, tj. postavljanja "novih" na mesto "starih". Kompaktne fluo "štedljive" sijalice nisu prikladne za korišćenje u svetiljkama sa lošom ventilacijom, a to su ugradne, nadgradne zatvorene: plafonjere, zidne svetiljke i slično, kao i neke poluotvorene svetiljke, i to zbog osetljivosti integrisane elektronike na visoke temperature. Može se okvirno računati da 50% svetiljki u domaćinstvima nije prikladno za kompaktne fluo sijalice, te zabrana inkadescentnih sijalica iziskuje dodatne troškove kupovine novih svetiljki. Praktična strana zamene takođe nije jednostavna, jer kompakt-fluo sijalice dostižu maksimalni svetlosni fluks 30-60 sekundi nakon paljenja što npr. može biti iritirajuće pri kratkim boravcima u prostoriji (kuhinja, toalet) i za razliku od kompakt-fluorescentnih, inkadescentne sijalice su standardnih oblika i veličina. Kvalitet svetlosti klasičnih, inkadescentih, sijalica superioran je u odnosu na sve ostale veštačke izvore svetlosti. Razlog tome leži u kontinualnom spektru, koji svetlost inkadescentnih izvora čini najpribližnijom sunčevoj svetlosti na koju je ljudsko oko adaptirano tokom miliona godina evolucije, gde autor prilaže i prigodan grafikon. Nekontinualnost spektra kompaktnih fluo izvora ima za posledicu nemogućnost razlikovanja finijih nijansi boja. Indeks reprodukcije boja najkvalitetnijih fluo sijalica, iako nominalno visok (Ra=85), i dalje je neadekvatan u stambenim prostorima za duži boravak, zbog mogućeg stvaranja neprijatne atmosfere u prostoriji, izobličenja boje ljudske kože, boja materijala u enterijeru, hrane, odeće i slično.

Č ak i radni vek "štedljivih" fluo sijalica je upitan. Deklarisani radni vek ovakvih sijalica (pri 50% otkaza) realan je samo u idealnim uslovima koji su 2,7 časova rada dnevno, ciklusi od 60 minuta rada i 90 minuta isključenja, sijalica radi u idealnim uslovima (izvan svetiljke) itd. U stvarnosti, više od 50% kompaktnih fluo sijalica renomiranih brendova otkaže pre isteka deklarisanog broja radnih sati, a kod sijalica jeftinih proizvođača radni vek je još kraći (u praksi svega 2-3.000 sati). Naravno, česta paljenja i gašenja jeftinijih kompaktnih fluo sijalica značajno skraćuju njihov radni vek, a skraćuje ga i njihova instalacija, kako jeftinih tako i renomiranih proizvođača, u slabo ventilirane svetiljke. Troškovi reciklaže jedne kompaktnih fluo sijalica kreću se, prema različitim izvorima, od 0,30 do 1,00 evra, te nije ekonomski isplativa i vrši se samo u svrhu bezbednog odlaganja žive. U Srbiji (i velikoj većini zemalja u svetu) nije realno očekivati mogućnost reciklaže kompaktnih fluo sijalica u skorijoj budućnosti, te će živa iz sijalica završavati na deponijama smeća, a odatle u podzemnim vodama, rečnim tokovima i, na kraju, u lancu ljudske ishrane. Autor upozorava da ovo može imati nesagledive posledice u slučaju omasovljenja korišćenja kompaktnih fluo izvora i pametno zaključuje da je pretpostavka za uspešnu reciklažu - disciplinovani konzumenti.

Ž iva , koju sadrže fluo sijalice, je izuzetno toksičan element, ali i tehnološki neizbežan sastojak svake. Nalazi se u količinama do (dozvoljenih) 5 mg. Kvalitetne sijalice renomiranih proizvođača sadrže manje žive (1-2 mg), ali su one značajno skuplje. Realnost je da će se većina potrošača, primoranih na kupovinu kompakt-fluo sijalica usled zabrane klasičnih sijalica, odlučivati za jeftinije varijante - sa većim sadržajem žive. Argument pobornika "štedljivih" kompakt fluo sijalica da se upotrebom klasičnih sijalica u atmosferu oslobađa više žive nego što je sadrži “ekvivalentna” kompakt-fluo sijalica nije relevantan, jer se sagorevanjem uglja u termoelektranama oslobađa elementarna živa. Živa iz fluo sijalica završava na deponijama smeća, gde se mikrobakterijskim procesima u metanskoj sredini sjedinjuje u metil-živu, daleko toksičniju od elementarne žive i to od 100 do čak 1000 puta. Monometil-živa sa deponija, pretežno putem podzemnih voda, ulazi u ekosistem i potom u ljudski lanac ishrane.

A utor zaključuje da samo 5% električne energije utrošene u stanovima otpada na osvetljenje. Racionalnijim korišćenjem bojlera, klima uređaja, šporeta ili veš mašine može se ostvariti značajno veća ušteda električne energije (kao i smanjenje emisije CO2 u atmosferu) nego zamenom klasičnih sijalica kompakt-fluorescentnim. Da li je masovna upotreba kompaktnih fluo sijalica odgovor na problem globalnog zagrevanja? Uzimajući u obzir ukupni energetski bilans proizvodnje, transporta, upotrebe i reciklaže kompaktnih fluo sijalica zaključak autora je - ne.

PAŽNJA:

Šta preduzeti kada se kompaktna fluo sijalica razbije u stanu, a što nije istaknuto na fabričkim pakovanjima?

• Otvoriti prozor i napustiti prostoriju. Provetravati 15 minuta.
• Sakupiti staklene ostatke sijalice korišćenjem krutog papira ili kartona (nikako golim rukama obzirom da živa prodire kroz kožu)
• Lepljivom trakom sakupiti male fragmente stakla
• Pod obrisati vlažnim papirom ili krpom
• Ukoliko se preostali ostaci usisavaju, kesu iz usisivača nakon čišćenja treba izvaditi
• Sve predmete upotrebljene za čišćenje, kao i kesu iz usisivača, treba odložiti u plastičnu kesu, i dobro je zatvoriti
• Odeću ili posteljinu na koje su pali delovi sijalice ne treba više upotrebljavati, već ih treba baciti

Uputstvo Agencije za zaštitu životne sredine SAD (“U.S. Enviromental Protection Agency”) za odlaganje slomljenih kompaktnih fluo sijalica

O autoru studije

Nebojša Radivojević (1971) završio je studije arhitekture u Beogradu i specijalističke studije za lighting design na Univerzitetu Vizmar/Nemačka i Kraljevskom tehničkom univerzitetu u Stokholmu/Švedska. Član međunarodne asocijacije profesionalnih lighting dizajnera (PLDA). Gostujući predavač na Kraljevskom tehničkom univerzitetu (KTH) u Stokholmu, Švedska.

izvor

                              


                  PLAN PRELASKA NA NOVI SISTEM RASVETE  
                          
Do prvog septembra 2009. godine, povučene su sve sijalice snage iznad 80W, do istog datuma 2010. godine sve sijalice iznad 65W, u 2011. godini trebaju biti povučene one iznad 45W, a u 2012. godine iznad 7W.  2016. godine postojaće samo sijalice energetske klase C (halogene “energy saver” sijalice).

Od 2009 u Eu je dozvoljena prodaja sledećih lampi.

1. B RISEL - Pojedini evroposlanici upozoravaju Evropsku uniju (EU) na energetski štedljive sijalice i traže vraćanje klasičnih sijalica, koje bi trebalo da nestanu sa tržišta 2016. godine.

Kritičari tvrde da su štedljive sijalice štetne za zdravlje zbog visokog sadržaja žive. Zbog toga su pozvali Evropsku komisiju da povuče odluku koja postepeno ograničava prodaju klasičnih sijalica.
vidi opširnije
2.R uski proizvođači smislili su jedinstven način da prevaziđu zabranu prodaje sijalica od 100 vati koja važi od januara, tako što tržištu isporučuju sijalice snage 95 vati.
vidi opširnije 3
3. O sijalicama ...
vidi opširnije
Edisonova sijalica