недеља, 10. октобар 2010.

NEUROKARDIOLOGIJA -Inteligencija srca





Svi znamo da misli imaju neverovatnu moć. Od odnosa prema njima umnogome zavise naši životi. Imate li stav prema svom sopstvenom mišljenju i razmišljanju? Da li ste svesni da je vaše razmišljanje samo jedno od mnoštva mogućih? Ako tako razmišljate onda ste na dobrom putu da, kada je to potrebno, sopstvene misli PROMENITE. Kod onih koji ne misle tako postoji varka jedne istine koje se treba bezuslovno pridržavaju pod geslom : to je tako i nikako drugačije, nije i ne može biti drugačije. Možda u nekoj situaciji  sve ide u prilog takvoj proceni, no uvek je bolje proveriti i ne dozvoliti da jedna takva misao ishitreno preuzme naš život.  Razmišljanje je često proces u formi  zadatka kojim rešavamo najvitalnija životna pitanja . Iza pitanja  ZAŠTO zaključujemo ZATO, iza pitanja KAKO sledi OVAKO.
Misli nisu samostalne. One su nerazdvojne od osećanja i zato su ona podjednako značajna. Šta više osećanja mogu prevagnuti i odrediti tok i rezultate razmišljanja. Uvek moramo biti svesni te činjenice.
Ako Vam neko da papir sa zadatkom da na njega nabacite boje bez ikakvog reda i smisla, logično je da nećete biti zaokupljeni razmišljanjem o smislenosti i redu, prepustiće te se i opušteno bojiti. Život nije kao dati papir i bojice sa ciljem da bojite bez smisla i reda. U životu morate da birate boju prema trenutku i odaberete način kako će te boju naneti.  U životu se razmišlja.

Kada bi naša svesna misao bila jedina koja odlučuje bilo bi sve lakše. Znamo da nije tako, svesni smo da emocije mogu da prevladaju, zavaraju pa ipak se desi da im se prepustimo. I kada emocije imaju presudan uticaj u datom momentu su odlučile naše misli, stavovi, predubeđenja. Ne treba zaboraviti ni podsvest, intuiciju, još mnogo toga što utiče na razum i emocije a šta  ljudski um još nije otkrio.
MISAO i OSEĆANJA
su,dakle, nerazdvojna, a odlučujuću ulogu igra njihov odnos i to da li vladamo emocijama ili one vladaju nama.

George Sand : Um traži, ali srce nalazi.
Ovako nekako razmišljamo o našim mislima i osećanjima. A šta se zapravo dešava u nama. Navikli smo da mislimo da je mozak centar naše svesnosti, inteligencije. Zanemarujemo ostale prenosioce informacija koji ga okružuju. Svaka nova informacija iz sveta nauke potvrđuje da je organizam ogromna komunikacijska mreža ( pretpostavka je da i kvantno polje poseduje inteligenciju ).

Dr. Rollin McCraty zaposlen u Institute of HeartMath u severnoj Kaliforniji iznosi tezu da je u srcu pohranjeno više informacija nego u mozgu.
“Mnoge ljude to iznenađuje. Mi doslovno verujemo da je srce izvor inteligencije. Smatramo da je to doslovno tako, ne samo metaforički .
Srce mozgu šalje razne signale. Neki od njih dolaze putem nervnog sistema, putem neurona i nervnih puteva. Srce je s mozgom snažno povezano nervnim sistemom. Postoji više nerava koji šalju informacije iz srca u mozak, nego obratno. Informacije putuju velikim nervima koji se zovu Vega nervi. Oni povezuju srce i mozak. Jedan način komunikacije je nervnim putem, ali ne i jedini. Srce i mozak komuniciraju i elektromagnetski. Srce stvara veoma veliko elektromagnetsko polje. Polje srca možemo izmeriti čak i na udaljenosti od nekoliko metara od tela. Sigurno je da onda takvo polje može dopreti do mozga. Možemo meriti njegov uticaj. Srce zaista komunicira s mozgom putem tog energetskog ili magnetnog polja. Zaista utiče na neurone. To je drugi način.
Prvi je putem nervnog sistema, d
rugi je putem elektromagnetnog polja,Treći je način putem hormona.
Srce izlučuje veoma snažne hormone i to podosta njih. Zbog toga je 80-ih, 1983./1984. godine, prekategorizirano u dio hormonalnog sistema. Najnoviji  otkriveni  hormon je oksitocin. To je veoma snažan hormon koji utiče na mnoge aspekte našeg ponašanja. Čak i male količine oksitocina mogu imate dalekosežne posledice. To je hormon koji se javlja kod ljudi koji su u bliskim odnosima. Ne moraju to biti bračni odnosi, javlja se i među prijateljima. Oksitocin se smatra glavnim posrednikom osećanja kao što su bliskost i poverenje među ljudima. Kada među ljudima postoji neka vrsta ljubavi, razina hormona oksitocina je ta koja prenosi taj osećaj.
Četvrti način komunikacije je putem biofizike, odnosno pritisnog vala.
Nakon svakog otkucaja, srce pošalje jak pritisni val kroz arterije koji utiče na stanice. "
Sada znamo da srce proizvodi i izlučuje jednaku količinu oksitocina kao i mozak. To je još jedan način na koji srce i mozak komuniciraju. I ne samo oni, celo telo komunicira putem hormona i magnetnih polja.
LJUBAV JE ZAISTA U SRCU
Ceo intervju sa dr. Rollin McCraty se nalazi na kraju posta.


 Iz knjige :
Daniel Goleman, Emocionalna inteligencija

"Kada pokušavaju dokučiti zbog čega je evolucija emocijama pridala tako središnju ulogu u Ijudskoj psihi, sociobiolozi ukazuju upravo na dominaciju srca nad glavom u ovako presudnim trenucima. Naše emocije, kažu oni, vode nas u suočavanju s nevoljama i zadaćama odveć važnima da bismo njihovo rešavanje prepustili samo intelektu - u trenucima opasnosti, bolnih gubitaka, ustrajavanju prema cilju unatoč preprekama i neuspesima, ostvarivanju bliskosti partnera, stvaranju porodice. Svaka emocija nudi izraženu spremnost na delovanje; svaka nam pokazuje smer koji se već pokazao dobrim za suočavanje s izazovima ljudskog postojanja koji se ponavljaju.

Racionalnom umu, u odnosu na onaj emocionalni,  potrebno je trenutak-dva više kako bi registrovao i reagovao. »Prvi impuls« u emocionalnoj situaciji potiče iz srca, a ne iz glave. Postoji i druga vrsta emocionalne reakcije, sporija od one brze, koja ključa i dozreva najpre u našim mislima, a tek tada vodi do osećanja. Ovaj je drugi smer pobuđivanja emocija promišljeniji i kod takve smo reakcije obično svesni misli koje do njih dovode. Kod ove vrste emocionalnog reagovanja postoji prošireniji proces procenjivanja; naše misli - spoznaja - igraju ključnu ulogu u određivanju toga koje će se emocije pobuditi. Kada jednom dovršimo tu procenu - »ovaj me taksista vara« ili »ovo je dete dražesno«, sledi odgovarajući emocionalni odgovor. U ovom sporijem sledu reakcija, osećanjima prethode potpunije artikulisane misli. Složenije emocije, poput nelagode ili teskobe pred skori ispit, nastaju na još sporijem smeru, na kojem su za formiranje potrebne sekunde i minute - reč je o emocijama koje nastaju iz misli.

 
Od najprimitivnijeg korena, debla mozga, razvili su se emocionalni centri. Nakon miliona i miliona godina evolucije iz ovih emocionalnih područja razvio se mozak koji misli ili »neokorteks«, velika lopta savijenih tkiva koja čine gornje slojeve mozga. Činjenica da je neokorteks, zadužen za razmišljanje, izrastao iz emocionalnih centara otkriva puno o vezi misli i osećanja; emocionalni mozak postojao je davno pre racionalnoga.
Najstariji koren našeg emocionalnoga života je oset mirisa, odnosno, tačnije, stanice u režnju za njuh  koji prima i analizira mirise. Svako živo biće, bilo da je reč o potencijalnoj hrani, otrovnom organizmu, spolnome partneru, grabežljivcu ili plenu, ima prepoznatljiv molekularni znak koji se može preneti vetrom. U tim primitivnim vremenima njuh je imao ulogu najvažnijeg oseta za preživljavanje.


 Ceo tekst možete pročitati ovde  Daniel Goleman, Emocionalna inteligencija




- neurokardiologija - nova nauka koja proučava nervni sistem srca
- Srce je 80-ih, 1983./1984. godine, prekategorizirano u deo hormonalnog sistema
-srce je primarni izvor predznanja – ( energetska informacija , intuiciju – inteligencija srca )
-srce ostvaruje interakciju sa zemljinim magnetnim poljem
-srce je najjače magnetno središte u organizmu
- srce šalje više informacija prema mozgu nego obratno
- mozak ima mnogo više neurona od srca
- Informacije putuju velikim nervima koji se zovu Vega nervi
- u energetskom polju srca moguće je menjati DNK strukturu
- elektromagnetsko polje srca meri se čak na udaljenosti od nekoliko metara od tela
- magnetsko polje mozga meri se samo otprilike 5 cm od glave

_________________________________
 
 
 
 
 
INTERVJU SA dr. Rollin McCraty-em
 
 
***Objasnite svoju tezu da je u srcu pohranjeno više informacija nego u mozgu? Navikli smo na predodžbu da je mozak glavni izvor informacija, pa ova teorija zvuči pomalo šokantno.
ROLLIN: Mnoge ljude to iznenađuje. Pre svega moramo shvatiti da srce ima vrlo složen i zamršen nervni sistem. Taj se sistem nalazi u samome srcu. Iz te se spoznaje u poslednjih trideset godina rodila nova nauka koja se zove neurokardiologija. Ona proučava živčani ssistem srca. Srce i mozak međusobno razgovaraju. Povezani su na veoma snažan način. Mozak ima mnogo više neurona od srca, no to je ipak funkcionalan mozak. Ali neurološki gledano, srce šalje više informacija prema mozgu nego što ih mozak šalje srcu. To je poznato već neko vreme. No, na mozak gledamo kao na nešto glamurozno pa često zanemarujemo 90% ostalih informacija koje ga okružuju. Naša istraživanja pokazuju da ne možemo potpuno razumeti mozak, način na koji mozak funkcioniše, percepciju svesti, a da pri tome izostavimo srce. Signali koje srce šalje mozgu dubinski utiču na njega. Mozak sluša te signale, baš kao što i srce sluša signale koje mu šalje mozak. To je dinamična komunikacija koja se odvija u oba smera.

*** Možemo li reći da srce ima vlastiti um?

ROLLIN: Mogu vam reći ono što naša i slična istraživanja potvrđuju. Ne bih mogao reći da srce ima vlastiti um jer smatram da se predodžba o umu u trodimenzionalnom svetu veže uz mozak i svest. No, srce je ulaz u drugačiji tip inteligencije. To bismo mogli nazvati umom. Ali ja o tome volim razmišljati drugačije. Zašto ljudi srce povezuju sa intuicijom? Aspekt intuicije, činjenica da su nam neke stvari poznate, a da ni ne znamo odakle ih znamo, sve to dolazi iz srca. I to mislim doslovno, jer je to pristupanje posve drugačijoj domeni obrade podataka. Ljudi to nazivaju intuicijom, višim stupnjem svesti i slično.

*** Šta tačno znači naziv Institute of HeartMath?

ROLLIN: Naziv naše organizacije je Institute of HeartMath. Neobično je povezivati srce i matematiku. No, mi doslovno verujemo da je srce izvor inteligencije. Smatramo da je to doslovno tako, ne samo metaforički. Matematika u nazivu označava onaj matematički deo pomoću koga možemo izraziti inteligenciju, ono što ljudi nazivaju mudrošću. Uzmimo da se znanje nalazi u mozgu, no istinska mudrost počiva u srcu. Ponavljam, smatramo da je to doslovno tako, ne samo metaforički. To je naš pristup drugome delu naše jedinstvene ličnosti, našoj energetskoj razini, ono što ljudi nazivaju višim stupnjem svesti, duhom, pristupom kvantnom vakuumu. Nije važno kojim to imenom nazivate, sve je to ista stvar. To je živi, inteligentni deo naših bića kome možemo pristupiti.

 ***Kakve signale srce šalje mozgu?

ROLLIN: Srce mozgu šalje razne signale. Neki od njih dolaze putem nervnog sistema, putem neurona i nervnih puteva. Srce je s mozgom snažno povezano nervnim sistemom. Postoji više nerava koji šalju informacije iz srca u mozak, nego obratno. Informacije putuju velikim nervima koji se zovu Vega nervii. Oni povezuju srce i mozak. Jedan način komunikacije je nervnim putem, ali ne i jedini. Srce i mozak komuniciraju i elektromagnetski. Srce stvara veoma veliko elektromagnetsko polje. Polje srca možemo izmeriti čak i na udaljenosti od nekoliko metara od tela. Sigurno je da onda takvo polje može dopreti do mozga. Možemo meriti njegova efekte. Srce zaista komunicira s mozgom putem tog energetskog ili magnetnog polja. Zaista utiče na neurone. To je drugi način. Prvi je putem nervnog sistema , drugi je putem elektromagnetnog polja. Treći je način putem hormona. Srce izlučuje veoma snažne hormone i to podosta njih. Srce je 80-ih, 1983./1984. godine, prekategorizirano u deo hormonalnog sistema. Najnoviji koji je otkriven jest hormon oksitocin, koji mnogi ljudi povezuju s pozitivnim emocijama, bliskošću, poverenjem. Sada znamo da srce proizvodi i izlučuje jednaku količinu oksitocina kao i mozak. To je još jedan način na koji srce i mozak komuniciraju. I ne samo oni, celo telo komunicira putem hormona i magnetskih polja. Četvrti način komunikacije jest putem biofizike, odnosno pritisnog vala. Nakon svakoga otkucaja, srce pošalje jak pritisni val kroz arterije koji utiče na stanice. Kada taj pritisak stigne od mozga, usklađuje sve neurone. Širi se celim mozgom te utiče na percepciju i na sam mozak. To su ta četiri načina na koja srce komunicira s mozgom i ostatkom tela.

*** Recite nešto više o tim hormonima koji nastaju u srcu. U kojem su razdoblju našega života ili ponašanja dominantni?

ROLLIN: Ne bih rekao da neki element dominira. To je usklađenisistem. No, srce izlučuje niz hormona. Prvi je otkriven hormon atriopeptin koji nastaje u desnoj pretkomori srca. Popularno ga nazivamo hormon ravnoteže. On uravnotežuje vaskularni sistem, opušta arterije. Usmeren je i na adrenalne žlezde. Ako nam srce proizvodi veće količine atriopeptina, smanjuje se nivo stresa u telu jer on blokira otpuštanje adrenalina iz adrenalnih žlezda. Artiopeptin blokira delovanje hormona koji se naziva ACTH te potiče izlučivanje kortizola i hormona stresa. I u mozgu postoje receptori za atriopeptine. Beležimo i dve niske doze atriopeptina, no to se povezuje s depresijom. To je samo jedan hormon. Srce izlučuje i ono što nazivamo katekolaminima. U njih spadaju dopamin te adrenalin, koji također proizvodi srce. Oni deluju po celome telu, pa tako i na hemiju mozga. Kao što sam ranije spomenuo, poslednji otkriveni hormon je oksitocin. To je veoma snažan hormon koji utiče na mnoge aspekte našega ponašanja. Čak i male količine oksitocina mogu imate dalekosežne posledice. To je hormon koji se javlja kod ljudi koji su u bliskim odnosima. Ne moraju to biti bračni odnosi, javlja se i među prijateljima. Oksitocin se smatra glavnim posrednikom osećaja kao što su bliskost i poverenje među ljudima. Kada među ljudima postoji neka vrsta ljubavi, razina hormona oksitocina je ta koja prenosi taj osećaj.

*** Onda možemo reći da su naši stari imali pravo. Ljubav je zaista u srcu.

ROLLIN: Da. Znanost sve više dokazuje drevno povezivanje pozitivnih osećaja sa srcem, poimanje da je srce dom našega duha, višeg nivoa svesti. To nije samo metafora. To je zaista istina.

*** Objasnite nam svoju izjavu da je srce primarni izvor odgovora na podražaj.

ROLLIN: Srce, a ja bih ga definisao kao intuiciju ili predznanje, jest primarni izvor te vrste znanja. To bismo znanje nazvali mudrošću. Zbog toga to i nazivamo inteligencijom srca. Ono što ljudi nazivaju intuicijom, stvari koje znaju, a ne znaju zašto su ih i kako su ih naučili, stvari koje bi se mogle dogoditi u budućnosti, unutrašnji signal koji nam govori da nekoj osobi ne verujemo, ali da verujemo drugoj osobi, svi ti signali primarno dolaze iz srca. Mozak samo prima i tumači te signale.

*** Pokušali ste izmeriti i koliko je jaka snaga namere. Pa, koliko?

ROLLIN: Namera je složena. Rekao bih da, pre svega, postoje dve vrste namere. Prva je ona koju bismo nazvali namerom uma. Npr., ako želim novi auto, pozitivno ću razmišljati o tome trebam li ga kupiti. Možda i ne trebam novi auto, to nije dobro za mene, možda će mi to biti financijski napor. A postoji i namera srca. To je namera koja je bolje usklađena s naših duhom ili višim nivoom svesti, onim delom nas koji zaista zna bismo li trebali pojesti još jedan komad kolača. Postoje razne vrste namere. Ako je namera u skladu s onim što mi zovemo namera srca, onda mi stvaramo i zračimo onime što nazivamo koherentnim elektromagnetskim poljem. Ta je kombinacija najučinkovitiji način da utičemo na nešto. Dakle, to je namera koja je u skladu sa srcem te koherentnim poljima i namerom koja je zaista u celini najbolja za nas.

 ***Što je to tehnika Freeze-Frame?

ROLLIN: Freeze-Frame je tehnika koja omogućava ljudima da savladaju stres u trenutku u kom se on događa ili da stvore intuiciju kako najbolje rešiti neku situaciju. Kada počinjete osećati nastajanje stresa, kada osetite da nešto nije u redu, ili niste sigurni u nešto, možete koristiti Freeze-Frame tehniku. Ovde se radi o usredotočivanju energije prema srcu. No, najpre morate prepoznati da nešto nije u redu ili da trebate nešto razjasniti. To je prvi korak. Doslovno usredotočite svoju energiju prema području srca. U tome sebi možete pomoći tako da dišete središtem prsnoga koša. Osetite kako vam dah energije prolazi prsima. Naravno, u stvarnosti ne dišete tim delom, no onde usredotočujete svoju pažnju. Ponovite to u ritmu od 4-5 sekundi. Uzmite 4-5 sekundi za udisaj, 4-5 sekundi za izdisaj. Uspostavite opšti ritam. Najvažniji je deo aktivirati pozitivan osećaj, kao što je vrednovanje (u smislu: obraćanje pažnje, važnosti, poštovanja,) Ne možete samo misliti na taj osećaj ili ga vizualizirati, morate ga zaista stvoriti. Zbog toga srce uzlazi u taj novi, koherentni ritam. To povećava dostupnost intuicije. Tada možete pitati svoje srce ili sebe, koje je efektnije  rešenje ili bolji način da se reši neka situacija. Tada vam se javlja unutrašnji glas koji će vam možda reći: «Nemoj pojesti još jedan komad kolača!» ili «Imaš loš dan, olabavi malo.» Govori vam da u životu nešto drugačije napravite, bez obzira na to kakva je ta viša, unutarnja informacija.

*** Možete li objasniti snagu vrednovanja? Tu ste snagu dokazali čak i nekim brojevima i statistikama.

ROLLIN: Vrednovanje je snažan osećaj. To nije samo osećaj zadovoljstva. Kada osetimo taj osećaj, on stvara rezonanciju između srca, mozga i elektromagnetskog polja koje se može izmeriti. To je  stvarno polje. Uzmite samo u obzir značenje reči vrednovanje. Npr., oročite li novac u banci, njemu se povećava vrednost, raste mu vrednost. Vrednovanje isto deluje i na nas. Ako više vrednujemo stvari, sve smo zdraviji, naši su hormoni uravnoteženi, polja koja isijavamo zdravija su za ljude oko nas, više se sviđamo ljudima. Kada nekoga upoznate, ta vam se osoba ili sviđa ili ne, iako ne znate objasniti zašto. To je ta energetska informacija koja isijava, a ljudi imaju senzore koji je prepoznaju. Kada isijavate magnetska polja koja su usklađena s osećajem vrednovanja, razvijate osećaj koji je ugodan drugim ljudima. Razvijamo jače prijateljske spone s prijateljima i ljudima koji su nam bliski. To su samo neki primeri. Postoje još mnogi.

*** Kakvi su bili vaši rezultati s tehnikom Freeza-Framea u školama, u situacijama koje su bile merljive?

ROLLIN:Ako naučimo preuzeti odgovornost za naše osećaje, a mnogi ljudi nisu svesni da to možemo, onda taj postupak nazivamo energetskom ili emocionalnom samoodgovornošću. Zaista možemo birati, ali potrebna je i vežba da bismo proučili osećaje koji su u nama te njihov efekat na druge ljude. Kada nešto više vrednujemo, kada smo saosećajniji, brižniji, to uvelike pogoduje našem ličnom zdravlju. Brojna su istraživanja pokazala da nam se snižava krvni tlak, hormonalna se ravnoteža popravlja, rastu kognitivne sposobnosti i dugoročno pamćenje. Učenici postižu bolje rezultate na ispitima, pa tu tehniku podučavamo u razredima. U razredu pokušavamo stvoriti ono što nazivamo koherentno emocionalno okruženje. Ta im tehnika pomaže pri postizanju boljih rezultata na ispitima. Efektnija  je od štrebanja u kratkome roku. Svedoci smo rasta ocena za ocenu i po ili dve samo zbog toga što smo decu naučili da razviju koheziju. Ta se tehnika provodi i u mnogim velikim korporacijama kako bi se savladao stres, kako bi se razjasnila odluka ili jasnije sagledala poslovna odluka pre samog donošenja, a koja može uticati na thiljade, a ponekad i na milione dolara.

 ***Sledeći je korak nešto o čemu ne možemo govoriti kada govorimo o mozgu, već kada govorimo o srcu. Reč je o ljudskoj interakciji i intuiciji sa Zemljom, a ne o lokalnoj nameri. Možete li nam dati širu sliku koja postoje jasna kada govorimo o srcu? Pokazali ste da su sva naša srca u jednoj velikoj zemaljskoj koheziji. Kakva je interakcija između srca i Zemlje?

ROLLIN: Jasno je da se rodimo, da odrastamo, da postojimo, da smo uronuti u magnetsko polje Zemlje. Oko Zemlje postoji statično, magnetsko polje. No i to polje ima svoje oscilacije, frekvencije, te se zapravo sastoji od raspona frekvencija. To je simfonija frekvencija i veoma je složena, složenija nego što su ljudi do sada mislili. Neke su od tih frekvencija istog tipa i intenziteta kao i ljudski moždani i srčani valovi. Ako se nešto dešava na globalnoj magnetskom nivou ili u okolišu, može doći do interakcije koja zatim utiče na ljude. To smo sada dokazali na mnogo načina. Postoje različiti vremenski ciklusi. Postoji ciklus od 22 godine koji se poklapa s mnogo različitih stvari, kao što su saobraćajne nesreće, i slično. Postoje i nešto kraći ciklusi, npr. ciklusi nakon magnetske oluje kada se znatno povećava broj srčanih udara te je učestalija depresija. Spoj Zemljinih i ljudskih polja sigurno postoji. Ja verujem da i polja koja isijavaju ljudi mogu uticati na planetarne događaje. Ako postoji kolektivna rezonancija ljudske svesti onde gde se javlja kolektivna rezonancija, onda ona može uticati na planetarna polja. Moći ćemo to izmeriti. Zbog toga projektujemo globalni sistem koji će meriti odnose u Zemljinom magnetnom polju.

 ***Je li to povezano s pojavom koju nazivate ne-lokalna namera?

ROLLIN: Ovde i govorim o ne-lokalnoj nameri. Povezana je sa kolektivnom rezonancijom. Već smo radili takve eksperimente. U skupini ljudi stvorili smo koherentni srčani prostor, što povećava našu sposobnost uticanja na nešto. Javila se i namera usklađena sa srcem, koja može snažno delovati na Zemlju i pomagati joj. Može smanjiti deo stresa na planetarnoj razini ili pomoći nekoj osobi da se oporavi od bolesti ili emocionalnoga stresa.

 ***Zanimljivo je videti koliko se brzo uspostavlja usklađenost između dva srca. Možete li nam reći nešto situaciji usklađivanja srca dve osobe? Na kojoj se udaljenosti to može dogoditi?

ROLLIN: Utvrdili smo da se usklađenost između mozga i srca ili srca i srca može uspostaviti i na udaljenosti od 1,5 m. To ne znači da ta udaljenost ne može i biti veća. Ovu smo udaljenost potvrdili. To je otprilike i trenutačna udaljenost između nas.

*** Ako je srce tako važan organ, gotovo poput mozga, što se događa u slučaju transplantacije?

ROLLIN: Dao sam intervju o transplantaciji srca koji je nedavno emitovan na britanskoj televiziji. Postoje neosporni dokazi da se u slučaju transplantacije srca u pacijenta presade i neka sećanja donatora. Postoje slučajevi u kojima je došlo do snažne manifestacije toga. Ti su slučajevi češći nego što ljudi pretpostavljaju. U većini slučajeva ta sećanja koja su došla sa srcem s vremenom izblede, jer ih nakon nekoliko meseci premoste energetski spojevi novoga tela. No, postoje slučajevi u kojima se to nije dogodilo, te osoba snažno oseća ta sećanja. Dolazi čak i do drastičnih promena karaktera. Vozači kamiona zavole klasičnu muziku, vino i stvari o kojima ranije nisu ni razmišljali. Postoje i suprotni primeri. Učitelji muzike odjednom zavole brzu hranu i country . Primeri su brojni. Imamo i mehanizam pomoću koga možemo razumeti tu pojavu. U nervnom je sistemu te u mozgu, srcu i neuronima zasigurno prisutno dugoročno i kratkoročno pamćenje. Da bismo dokazali postojanje sećanja u srčanim neuronima koristimo iste metode zapisa kao i sa dokazivanjem sećanja u moždanim neuronima. Prošlo je već gotovo sto, zapravo osamdeset godina, otkada je Karl Lashley dokazao da je sećanje raspoređeni proces. Sećanje nije ograničeno na samo jedan neuron već je raspoređeno po celome mozgu. Zašto bismo se tu zaustavljali? Zašto se sećanje ne bi moglo rasporediti po celome nervnom sistemu? Znamo da su neuroni u srcu te da oni imaju sposobnost sećanja. To je funkcionalna energija. Vaše se srce ne seća lica vaše bake, ali na energetskoj razini to je lice ukodirano u srce. Kada presadite srce, te ako se pojavi prava motivacija i namera, čovek može dekodirati sećanja koja su došla sa srcem.

*** Koliko ste daleko došli u dekodiranju inteligencije srca?

ROLLIN: To je sasvim novo područje nauke te zbog toga ovde imamo mnogo stvari koje treba istražiti. Najutemeljenije naučno istraživanje koje dokazuje da postoji inteligencija srca jest istraživanje intuicije. Ono pokazuje da srce može predvideti buduće događaje s velikom verovatnosti. Nije to puka slučajnost ili nagađanje. Jasno je da je srce prva instanca koja javlja te signale te ih onda prenosi sve do mozga i govori mu što da radi. Taj je podatak veoma jasan.

*** Znači li to da srce na neki način može predvideti budućnost?

ROLLIN: Da, tako je. Većina je ljudi osetila ono što ja nazivam intuicijom. Npr., vozimo auto i odjednom odlučimo usporiti ili krenuti drugim putem. Nakon toga saznamo da bismo bili upleteni u saobraćajnu nesreću da to nismo učinili. To se može dogoditi i u razgovoru s nekom osobom. Može se dogoditi da nas neki unutrašnji signal upozori da ne kažemo nešto što smo nameravali, a što bi jako uzrujalo neku osobu. To je drugi primer intuicije.

*** Demonstrirali ste neke pokuse kako namera utiče na uvijanje DNK. Možete li nam to objasniti?

ROLLIN: U ovome smo slučaju radili konkretne eksperimente s magnetskim poljima. Ovde ne govorim o aurama. Ne tvrdim da aure nisu stvarne, ali ja ne mogu izmeriti auru u svome laboratoriju. Ono što mogu izmeriti jest magnetsko polje koje stvara srce. Mogu uzeti senzore i izmeriti ga, to je fizika. Znam da to polje u sebi sadržava informacije, modulirano je i to mogu izmeriti. Prema našem načinu razmišljanja, DNK je poput antene za informacije koju su sadržane u energetskim poljima. U tim smo eksperimentima izdvojili DNK iz ćelije i stavili ga u epruvete. Smestili smo ga unutar srčanog polja. Pitanje koje smo postavili bilo je mogu li ljudi namerno prouzročiti promene u DNK strukturi, mogu li dovesti do njegova uvijanja ili odvijanja u ovome slučaju. Otkrili smo da je to moguće. No, dve su stvari pri tome bile važne. Prva je da su ljudi morali zadržati nameru da uviju ili odviju DNK strukturu, no morali su imati i ono što ja nazivam koherentnim magnetskim poljima. Morala je postojati kombinacija te dve stvari.

 ***No to mora dolaziti iz srca, ne iz mozga?

ROLLIN:Da, ovde se radi o srčanom polju. Magnetska polja mozga mogu se izmeriti samo otprilike 5 cm od glave. Magnetsko je polje srca nekoliko hiljada puta jače, pa se njegovo zračenje oseti i na nekoliko metara od tela.

*** To onda znači da i psihokineza dolazi iz srca?

ROLLIN: Apsolutno, bar ja u to verujem. U većini tih iskustava dolazi do spajanja s onime što ljudi nazivaju kvantnim poljem ili poljem nulte tačke. Ista je to stvar, samo je ime različito. Ako je srce najjače magnetsko središte u ljudskome telu, onda će ono imati i najjači uticaj na kvantno polje. Naime, psihokinenetički se događaji uglavnom dešavaju na nivou kvantnoga polja. Čak i intuicija. No kvantno polje poseduje inteligenciju, nije to statično polje. Polje se nalazi na živoj, inteligentnoj razini. Samo to ljudi još ne razumiju.

 ***Možete li nam reći nešto o teoriji da je skup ljudi povezana kohezijom srca mnogo jača od pojedinca, i to ne samo matematički, već i određenom sinergijom.

ROLLIN: Ako imamo skup ljudi koji zajedno mogu postići srčanu koheziju, onda oni mogu i stvoriti i skupno srčano polje. Jedna od dobrih strana te pojave je da možete postići veći intenzitet namere. No, to nije sve. Najveći uspeh koji proizlazi iz toga je da skup može bolje upravljati svojim postupcima. To je najveća stvar. To je najveći poklon koji možemo dobiti otkrivanjem inteligencije srca. Učimo upravljati vlastitim emocijama. Iz ličnog života možemo ukloniti stres. To je najvažnije od svega, važnije čak i od sposobnosti da menjamo DNK strukturu. Menjanje strukture je nešto što se čini zgodno na nivou eksperimenta, ali što onda? Praktični deo istraživanja odnosi se na poboljšanje naših odnosa, svakodnevnog donošenja odluka, izbora. Pomaže nam u očuvanju energije, pomaže nam da ne ostarimo brže nego što bismo trebali, čuva nas od bolesti od kojih ne moramo nužno oboleti ako upravljamo svojim osećajima. Upravljanje vlastitim emocijama ima najveći uticaj na vlastito zdravlje. Osećaji su također i glavni pokretač odnosa u našoj mreži socijalnih kontakata. Ako ne vladamo svojim osećajima, onda nemamo onoliko pozitivnih odnosa koliko bismo mogli imati.

 ***Znamo da mozak informacije sakuplja preko očiju, ušiju. No prima li i srce informacije? Ako prima, odakle i na koji način?

ROLLIN:Ovo je dobra analogija. Mozak preuzima informacije od očiju, ušiju, kože, dodira. Te informacije tumači te stvara sliku sveta. Znamo da se svet sastoji od vibrirajućih atoma. Nije to onaj svet koji mi zamišljamo. Mozak tako informacije preuzima i iz srca. Jasno je da je srce osetilni organ. U srcu postoji 40 000 osetilnih neurona. Srce poruke šalje u mozak, koji ih onda tumači na isti način kao i poruke iz očiju i ušiju. Srce je prilagođeno magnetskom okolišu. No prilagođeno je i onome što bismo mogli nazvati duhovnom stranom. Kada razgovaramo sami sa sobom, to je zapravo razgovor sa srcem. Naš unutarnji glas dolazi iz srca.

____________________________________

                                                                       ARHIVA
                                                                     BIOLOGIJA
 

 

1 коментар:

  1. Intuicija je neobjašnjiv fenomen, ali doslovno je nepogrešiv. Možda je intuicija mudrost srca, inteligencija srca, doživljaj kada su um i emocije usklađeni sa srcem. Kada nam je potreban odgovor na neko pitanje, trebamo samo razgovarati sami sa sobom i poslušati svoje srce. Pravi odgovor će doći iz mudrosti našeg srca, ono nam govori, samo trebamo naučiti slušati

    ОдговориИзбриши