Ovo je prva sintetička ćelija koja je napravljena, a zovemo je veštačkom jer je ona u potpunosti dobijena od sintetičkog hromozoma, napravljenog od četiri flaše hemikalija u mašini za hemijsko sintetizovanje, počinjući sa informacijom u kompjuteru“, rekao je dr Džon Kreg Venter. „Ovo postaje moćna alatka za pokušaje dizajniranja onoga što želimo da obavlja biologija. Imamo širok spektar aplikacija na umu“, dodao je on.
GENETIKA
- ulazi u strukturu života
Malo je naučnih grana doživelo toliku razvojnu ekspanziju u prošlom veku kao genetika. Samo jedan vek je bio potreban da naučnici od potpunog neznanja dođu do fantastičnih otkrića u ovoj oblasti. Od kada su Ýatson i Crick 1953.godine konstruisali model dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), za koji su kasnije dobili Nobelovu nagradu, genetika nije više apstraktan način objašnjenja prenošenja naslednih osobina, već neophodan, sastavni deo medicinske prakse.
HROMOZOMI
Hromozomi su prvi otkriveni nasledni materijal.To su telašca karakterističnog oblika koja se nalaze u jedru ćelije. Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma, pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca, pa se tako obrazuju 23 para homologih hromozoma. Hromozome genetičari mogu da vide pomoću svetlosnog mikroskopa. Kako se veliki broj naslednih bolesti nije mogao objasniti promenama u broju hromozoma pretpostavilo se da se u hromozomima nalaze još sitniji fragmenti. Kasnije je to i dokazano.
U svakoj živoj ćeliji nalazi se zapis na osnovu koga ćelija funkcioniše, na osnovu koga se razmnožava, i koji kontroliše njeno ponašanje. Ovaj kontrolni sistem se sastoji od DNK, deoksiribonukleinske kiseline. DNK sadrži informacije u vidu nizova baza: adenozina, timina, guanina i citozina, koji se najčešće označavaju skraćeno kao A, T, G i C. Nizovi ove četiri baze čine genetski kod, na osnovu kog funkcioniše život. Ovaj kod, napisan slovima, izleda kao dugačak, besmislen niz slova: ATGCCTAAATCTG...
Danas se može utvrditi koji hromozom je dete nasledilo od oca, a koji od majke, što je značajno u objašnjenju nekih bolesti. Novine u molekularnoj genetici su ukazale i na postojanje naslednog materijala u delu ćelije koje nije jedro i otvorile put ispitivanju mitohondrijalnih bolesti.
Granica dozvoljenog u humanoj genetici može biti prekoračena. Čovečanstvo je uvek na oprezu pred tom opašnošću. Da li će priroda podneti da se u tolikoj meri umešamo u njen posao,novo je i vrlo intirigantno pitanje. Ostaje nam da vidimo i da se nadamo da će novine služiti ljudima, a ne raditi protiv njih.
“Dr Venter i tim od 20 naučnka, među kojima su neki i dobitnici Nobelove nagrade, radili su na istraživanju 15 godina, a sam projekat je koštao 27,7 miliona dolara. Ovako dobijeni mikrob izgledao je i ponašao se kao vrsta "vođena" sintetičkim DNK, javio je Bi-Bi-Si.
Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Sajens" (Science), predstavlja krupni prodor u nauci smatraju istraživači, dok kritičari ističu opasnosti razvijanja sintetičkih organizama.
Naučnici se nadaju da će u dogledno vreme uspeti da razviju i bakterijske ćelije kadre da proizvode lekove i goriva, pa čak i da apsorbuju štetne gasove. Timovi dr Krega Ventera koji rade u institutima Džej Kreg Venter u Merilendu i Kaliforniji, prethodno su proizveli genom sintetičke bakterije, a zatim su presadili genom jedne bakterije u drugu. Naučnici su potom objedinili oba metoda i stvorili tzv. "sintetičku ćeliju", premda je sintetički samo njen genom. (moja primedba.- zbog pogrešno prenesenih informacija u medijima- Veštački (hemijski sintetisan) molekul DNK je, metodom koja se koristi već dugo, ubačen u već postojeću živu bakterijsku ćeliju iz koje je prethodno izvčena njena DNK)
Oni su kopirali postojeći genom bakterije. Sekvencirali su njegov genetski kod, a zatim upotrebili mašine za sintetizovanje kako bi hemijskim putem konstruisali kopiju.
"Sada smo u mogućnosti da presadimo naš sintetički hromozom u ćeliju recipijenta - drugog organizma", kazao je dr Venter za Bi-Bi-Si."Čim novi softver prodre u ćeliju, ona ga učitava i konvertuje u vrstu datog genetičkog koda", objasnio je on. "Nova" bakterija umnožava se više od milijardu puta, proizvodeći kopije koje sadrže veštački, sintetički DNK koji ih kontroliše.
"Ovo je prvi put da sintetički DNK u potpunosti kontroliše ćeliju", naveo je dr Venter, dodajući da će on i njegov tim raditi na dizajniranju i izgradnji nove bakterije sposobne da obavlja korisne funkcije. On je ubeđen da ovo otkriće može da dovede do nove industrijske revolucije.
"Ukoliko uspemo da dovedemo ćelije da proizvode ono što želimo, mogle bi nas osloboditi korišćenja nafte ili nam pomoći da popravimo štetu nanetu životnoj sredini usisavanjem ugljen-dioksida", kazao je dr Venter.
Kritičari, međutim, smatraju da su potencijalne prednosti sintetičkih organizama prenaglašene.
REAKCIJE
Dr Venteru se oštro suprotstavio profesor Stiv Džons sa londonskog University College-a. On je izjavio BBC-iju da današnja objava o stvaranju sintetičkog živog organizma nije ništa epohalno, jer je princip ubrizgavanja ćelije sa veštačkim DNK-a poznat od ranije i da je već korišćen. Ono što je sigurno jeste da je Venteru pošlo za rukom da podigne veliku prašinu.
"Moram da kažem da je u tom smislu on serijski prestupnik, poznat po velikoj ljubavi prema publicitetu. To je samo po sebi u redu, ali meni se ne sviđa kako su svemu pristupili štampa i mediji — prosto su progutali mamac. Da se neki političar pojavio sa saopštenjem za štampu u kojem bi rekao: imam rešenje za sve moguće ekonomske probleme, malo koji list bi to objavio na naslovnoj strani…."
Dr Helen Valas iz organizacije za praćenje razvoja genetičke tehnologije :
“Džin voč" (Gene Watch), upozorila je na opasnost sintetičkih bakterija."Puštanje u prirodu novih organizama može uzrokovati više štete nego koristi", smatra dr Valas, dodajući da se njihovim oslobađanjem u zagađenim sredinama da bi se one očistile zapravo stvara nova vrsta zagađenja. Niko ne zna kako će se ovi organizmi ponašati u novom okruženju, istakla je ona. Dok su jedni pozdravili istraživanje kao "bitan momenat u istoriji biologije", drugi su ga osudili kao "pucanj u mraku sa nepredvidivim posledicama". Tim koji je radio na istraživanju optuženi su za "igranje Boga" i igranje sa suštinom života.
Kenet Oje, sociolog na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu, kaže :
"U ovom trenutku mi pucamo u mraku, jer ne znamo ni kakve su nam dugorčne prednosti, a ni potencijalni rizici ovog istraživanja"
Pet Muni, tehnolog kontrolor sa posebnim zanimanjem za sintetičku biologiju :
"Ovo je trenutak Pandorine kutije, kao što je deljenje atoma ili kloniranje ovce Doli, svi ćemo morati da se suočimo sa posledicama ovog alarmantnog eksperimenta."
Dr Dejvid King, kontrolor iz oblasti humane genetike :
"Ono što je zaista opasno je ambicija ovih naučnika za potpunom i nesputanom kontrolom nad prirodom, što mnogima izgleda kao - igranje Boga.
Profesor Džulijan Savulesku -:
"Venter je krenuo da otvori možda najvažnija vrata u istoriji čovečanstva, potencijalno zadirući u našu sudbinu. Ovo ne spada samo u oblast genetskog inženjeringa, već je mnogo više od toga, jer se stvara veštački život koji inače nikada ne bi postojao, a to je ništa drugo do igranje uloge Boga." Stvaranje živih organizama koji inače nikada ne bi prirodno evoluirali, nosi sa sobom velike rizike. Profesor Džulijan Savulesku sa Oksfordskog univerziteta smatra da će potencijal ove nauke biti iskorišćen tek u "dalekoj budućnosti, ali da je on realan i važan".
Genetika 2 - Sintetička bakterija
Нема коментара:
Постави коментар