Čini se da smo svi izloženi bombardovanju podacima i da smo preopterećeni informacijama. Dobro je što tome svemu možda i možemo lako doskočiti tako što ćemo se više oslanjati na svoj vid. Dakle, vizualizacijom podataka, možemo da vidimo sheme i veze koje su od značaja, da preoblikujemo informacije tako da imaju više smisla ili da ispričamo neku priču ili da se jednostavno usredsredimo samo na informacije koje su nam važne. Osim toga, vizualizivane informacije ponekad izgledaju veoma lepo.
Hajde da pogledamo. Ovo je Billion Dollar Gram (dijagram milijardu dolara) i ta je slika nastala kao posledica frustracije koju sam osećao kad bih u štampi pisao o iznosima od milijardu dolara.Ti podaci su besmisleni ako nisu u kontekstu. 500 milijardi za ovaj cevovod. 20 milijardi za onaj rat. Nema nikakvog smisla, i jedini način da išta razumete jeste da se podatak prikaže vizuelno i u odnosu na nešto. I tako sam skupio gomilu brojki o kojima se izveštava iz različitih novinskih agencija i prikazao ih pravougaonicima čija veličina odgovara tim iznosima. Boje ovde predstavljaju motivaciju koja stoji iza novca. Ljubičasta predstavlja ratovanje, a crvena doniranje novca, dok je zelena gomilanje zarade. I odmah se može videti da postoji drugačiji odnos prema brojevima. Bukvalno ih vidite. Ali, što je još važnije, počinjete da uviđate sheme i veze među brojevima koje bi inače ostale nezapažene u moru novinskih izveštaja.
Pokazaću vam neke koje mi se veoma dopadaju. Ovo je prihod OPEKa, ovaj zeleni pravougaonik - 780 milijardi godišnje. A ovaj mali piksel u uglu - tri milijarde - to je njihov fond za borbu protiv klimatskih promena. Amerikanci, neverovatno darežljivi ljudi - doniraju u dobrotvorne svrhe preko 300 milijardi godišnje, u poređenju sa iznosom inostrane pomoći koja dolazi od 17 najrazvijenijih zemalja što iznosi 120 milijardi .
a onda, naravno, rat u Iraku, za koji su predviđali da će da košta 60 milijardi 2003. godine. Malčice je premašio očekivanja. Avganistan je narastao do 3000 milijardi danas.
Sada je to izvanredno jer sada imamo teksturu, i možemo joj dodavati brojeve. Mogli bismo reći, na primer, nova brojka se pomalja ... da pogledamo afrički dug. Koju površinu ovog dijagrama mislite da zauzima dugovanje Afrike prema zapadu? Hajde da pogledamo. Evo ga.227 milijardi duguje Afrika. A ova poslednja finansijska kriza - šta mislite koliko ovog dijagrama može zauzeti ta cifra? Koliko je to koštalo ceo svet? Hajde da to pogledamo. Plus! Mislim da je to odgovarajući zvučni efekat za tu količinu novca. 11900 milijardi. Pretvaranjem informacije u sliku, pretvorili smo je u pejzaž koji možete istraživati gledajući ga, to postaje neka vrsta mape, mapa informacija. A kada se ne snalazite u informacijama, mapa informacija je nekako korisna.
Prikazaću vam još jedan pejzaž.Treba da zamislimo kakav je to pejzaž koji bi oslikavao strahove čovečanstva. Pogledajmo. Ovo su planine i brežuljci vremenska osa globalne panike.(smeh) Obeležiću vam ovo začas. Ali ovo uzvišenje, naročito hoću da istaknem, jeste intenzitet određenih strahova, kako o njima izveštavaju mediji. Pokazaću vam. Ovo - svinjski grip - ružičasto. Ptičiji grip. SARS - braonkasto, ovde. Sećate li se toga? Milenijumska buba -užasna katastrofa. Ovi mali zeleni vrhovi predstavljaju sudare asteroida.(smeh) A u leto, ovde, pčele ubice.
(smeh)
Ovako izgledaju naši strahovi u medijima u određenom vremenskom periodu. Ali ono što mi se posebno dopada - a ja sam novinar - i naročito uživam u tome da pronalazim skrivene sheme; volim da budem detektiv za podatke. U ovim se podacima krije naročito neobična i zanimljiva shema koju možete primetiti samo ako je vizualizujete. Obeležiću je. Pogledajte ovu liniju. Ovo je model koji predstavlja nasilne video igre. Kao što vidite, postoji naročito, pravilno ponavljanje u podacima vršne vrednosti dva puta godišnje. Ako pogledamo detaljnije, videćemo da se vršne vrednosti postižu istog meseca svake godine. Zašto? Pa, u novembru se puštaju u prodaju Božićne video igre, i moguće je da zabrinutost raste zbog njihovog sadržaja. Ali april nije mesec naročito opterećen video igrama. Zbog čega april? Pa, u aprilu 1999. dogodila se pucnjava u Kolombajnu. I otada, toga se straha podsećamo preko medija i on odzvanja našom kolektivnom svešću preko godine. Imate retrospektive, godišnjice, sudske procese, čak i druge pucnjave po uzoru na ovu što sve taj strah stavlja u prvi plan. A postoji još jedna shema u tome. Da li je uočavate?Vidite ovaj razmak? Tu postoji nepravilnost koja utiče na sve druge priče.Zašto ovde imamo razmak? Vidite li kada počinje? Septembar 2001,kada se pojavilo nešto veoma stvarno čega se trebalo plašiti.
Kao novinar sam istraživao podatke oko godinu dana, i stalno sam slušao fraze slične ovoj:"Podaci su nafta današnjice."A podaci i jesu sveprisutni resurs koji možemo oblikovati da bismo stvorili nove izume ili otvorili neke nove poglede na svet i nalaze se svuda oko nas i veoma lako se mogu vaditi. U današnje vreme to i nije naročito uspela metafora, naročito ako živite u blizini Meksičkog zaliva, zato bih je malo prilagodio, i rekao bih da su podaci plodno tlo današnjice. Jer, za mene, to i jeste plodan, kreativni medijum.Vremenom smo onlajn pohranili ogromne količine informacija i podataka, i negovali smo ih stvaranjem mreža i povezivanjem,a o njima su se starali i sa njima su radili volonteri i vlade. I, slažem se, možda malo preterujem, ali to je zaista veoma plodan medijum, i čini se da vizualizacije, grafički prikazi, prikazi podataka naprosto cvetaju u tom medijumu. Ali ako pogledamo neposredno,to je samo masa nepovezanih podataka. Ali ako krenete da se sa njima igrate na određeni način, mogu da se pojave zanimljive stvari i mogu da se otkriju različite sheme.
Pokazaću vam. Šta mislite šta predstavljaju ovi podaci? Šta je to čije vrednosti skaču dva puta godišnje, jednom na Uskrs a onda dve nedelje pred Božić, pokazuje mali skok svakog ponedeljka a onda potpuno padne preko leta. Slušam odgovore.(Publika: Čokolada.) Dejvid Mekkendls: Čokolada. Možete i čokoladu dodati. Još neko?(Publika: Kupovina.) DM: Kupovina. Jeste, terapija u maloprodaji možda pomogne.(Publika: Bolovanje.) DM: Bolovanje. Jeste, sasvim ćete sigurno poželeti slobodne dane. Da pogledamo?
(Smeh)
(Aplauz)
Info-grafika
Informacije koje vidite ovde, sakupili smo Li Bajron i ja iz 10000 ažuriranja statusa na Fejsbuku tražili smo frazu "raskid" ili "raskinuli" i ovo je shema do koje smo došli - ljudi prave veliko spremanje pred prolećni raspust,(Smeh)izlaze iz groznih vikenda ponedeljkom, preko leta nisu u vezi. A onda, tu je najniža vrednost u toku godine koju beležimo na Božić. Ko bi to uradio? Postoji nezamislivo velika količina podataka, kao nikada ranije. Ali ako postavite pravo pitanje, ili ako podatke obradite na pravi način, dolazite do veoma zanimljivih stvari.
U informacijama nalazimo lepotu. Podaci kriju lepotu. Pitam se da li bih mogao da i sebi slične prikažem lepima. Evo moje vizualizovane biografije. Nisam siguran da sam u tome uspeo. Prilično je nezgrapno. Ni boje nisu baš nešto. Ali hteo sam nešto da vam ispričam. Počeo sam kao programer, a onda sam niz godina radio kao pisac, skoro 20 godina, prvo u štampanom medijumu, onlajn a onda i u reklamnoj industriji, i tek sam nedavno počeo da radim dizajn. A nikada nisam išao u školu za dizajn. Niti sam studirao umetnost. Jednostavno sam učio kroz rad. I kada sam počeo da radim dizajn, otkrio sam neke neobične stvari o sebi. Već sam znao kako se to radi, mada ne mogu reći da sam postigao neke izvanredne rezultate pre bih rekao da sam imao osećaj za prostornost i za modularno predstavljanje prostoraza tipografiju i za poravnavanje sloga strane. Kao da je izloženost tom medijumu toliko mnogo godinau meni probudilo neku pismenost za dizajn koje nisam bio svestan. Ne mislim da sam jedinstveni slučaj.
Osećam da smo svakoga dana, svi mi zatrpani dizajnom informacija. Izliva se u naše oči kroz Mrežu, i svi se oslanjamo na vizualizaciju; svi zahtevamo da informacije sadrže vizuelnu komponentu. A u vizuelnoj informaciji ima nečeg čarobnog. Dešava se bez napora; bukvalno se izliva. Ako se krećete kroz teško prohodnu džunglu informacija, kad naiđete na neke izvanredne crteže ili na očaravajuće vizualizacije podataka, to predstavlja olakšanje, kao da ste na tom neprohodnom terenu naišli na čistinu. Mene je radoznalost povela ka radovima danskog fizičara po imenu Tor Noretranders, koji je preveo opseg čula u računarsku terminologiju.
Evo ga. Ovo su vaša čula, i ono što primate čulima svake sekunde. Čulo vida je najbrže. Ima istu brzinu kao i računarska mreža. Onda je tu dodir, čija je brzina slična brzini USB priključka. Potom dolaze sluh i njuh, čija je brzina ekvivalentna brzini hard-diska. I na kraju imate bedno čulo ukusa, koje jedva da može da parira brzini digitrona. A ovaj malecki kvadratić, 0,7 posto,to je količina podataka kojih smo zapravo svesni. Tako da veliki deo vizuelnog -najveći deo ovih informacija je vizuelnog tipa, i jednostavno se uliva. Toga nismo ni svesni. Dok je oko izuzetno osetljivona varijacije u boji, obliku i uzorku. Dopadaju mu se i smatra ih lepim.To je jezik oka. A ako kombinujete jezik oka i jezik uma, koji se sastoji od reči, brojeva i pojmova, govorite dva jezika istovremeno, i oni jedan drugog upotpunjuju. Imate oko, i sada dodajete pojmove. I sve skupa - ta dva jezika deluje istovremeno.
Ovaj novi jezik možemo koristiti, na primer, da promenimo ugao gledanja ili svoja stanovišta. Postaviću vam jednostavno pitanjena koje je jednostavno odgovoriti. Ko ima najveći vojni budžet? Mora biti da je Amerika? Ogroman je. 609 milijardi 2008 - zapravo 607. Toliko je veliki da zapravo sadrži vojne budžete svih drugih zemalja na svetu. Žder, žder, žder...Ovde vidite ukupni dug Afrike i budžetski deficit Velike Britanije radi poređenja. U tom smislu može se reći da Amerikau određenom smislu investira u ratovanje, u vojnu mašineriju, s namerom da nadvlada sve na svetu svojim ogromnim vojno-industrijskim kompleksom. Ali da li je zaista tako, da li Amerika ima najveći vojni budžet? To je nezamislivo bogata zemlja.Toliko je ogromno njeno bogatstvoda sadrži čak četiri ekonomije vodećih industrijskih nacija toliko je nezamislivo bogata. Srazmerno tome, i vojni budžet mora biti ogroman. Da bismo bili pošteni, i da bismo sve sagledali i iz druge perspektive, moramo da uvedemo još jedan set podataka, a to je bruto nacionalni dohodak, ili ono što zemlja zarađuje. Čiji je budžet najveći u odnosu na BND? Da pogledamo. Slika se značajno izmenila. I druge zemlje, koje nismo uzimali u razmatranje dolaze u prvi plan. a Amerikanci padaju na osmo mesto.
Isto to možemo uraditi sa brojem vojnika. Ko ima najviše vojnika? Mora biti da je to Kina. Naravno, 2,1 milion. I opet, u skladu sa pretpostavkom da je Kina zemlja vojnog režima spreman da u svakom trenutku mobilizira svoje snage. Ali ne zaboravimo da Kina ima ogroman broj stanovnika. Ako opet uradimo poređenje, vidimo da se slika iz korena menja. Kina pada na 124. mesto. Zapravo ima minijaturnu vojsku kada se i drugi podaci uzmu u obzir. Apsolutne vrednosti, kao vojni budžet, u umreženom svetu, ne pružaju uvid u celu sliku. Nisu istinite u onoj meri u kojoj se to očekuje.
Potrebno nam je upoređivanje sa drugim podacima da sagledamo celu sliku, i da tako promenimo ugao gledanja. Kao što kaže Hans Rosling, vrhunski stručnjak, moj mentor, "Dozvolite da pogled na podatke promeni vaš pogled na svet. "I ako se to dogodi, možda će se promeniti i vaše ponašanje.
Pogledajte ovo. Ja sam pomalo zaluđenik zdravim životom. Obožavam dodatke prehrani i volim da sam u dobroj kondiciji, ali mi nikad nije bilo jasno šta se tu dešava što se može dokazati. Dokazi su uvek kontradiktorni. Treba li da uzimam vitamin C? Da li da jedem pšenične klice? Ovo je vizualizacija svih dokaza koji su u vezi sa dodacima prehrani. Ovaj dijagram se zove "nadmetanje balona". Što je slika na višem položaju, ima više dokaza da taj dodatak deluje. A mehurići predstavljaju popularnost u odnosu na Guglove rezultate pretraživanja. Odmah se vidi odnos efikasnosti i popularnosti ali isto tako, dokaze možemo da gradiramo, u niz po tome kakav im je učinak. tako iznad ove crte imamo one koje ima smisla istraživati, ali samo u odnosu na uslove postavljene dole. A onda dodaci koji su ispod crte pripadaju grupi koju možda nema smisla istraživati.
Ovaj prikaz predstavlja ogroman napor u obradi podataka. Pregledali smo preko 1000 studija sa PubMed-a ,biomedicinske baze podataka, i sve smo ih sakupili i gradirali. A za mene je to bilo neverovatno naporno jer sam imao knjigu sa 250 vizualizacija koje je trebalo obraditi za knjigu, i proveo sam mesece u tom poslu, a ispunio sam tek dve stranice. Ali, to sve ukazuje da je vizualizacija podataka oblik njihove kompresije. To je način da se ogromna količina informacija i tumačenja sabije u veoma malo prostora. I kada se ti podaci pročiste i urede, i kada se prikažu na ovaj način, sa njima se može raditi mnogo zanimljivih stvari.
Ovo sam konvertovao u interaktivnu aplikaciju, i sada mogu da je pokrenem onlajn - ovo je vizualizacija onlajn - i mogu da kažem, "Jupi, izvanredno." Ona samu sebe generiše. I sad mogu da kažem, "Pa, samo mi pokaži materijalkoji govori o uticaju na srce." Hajde da to izdvojimo. Srce smo izdvojili, i ako me to zanima. Pomisliću, "Ne, ne. Neću sintetičke proizvode. Hoću da vidim samo biljke - prikaži mi samo bilje i trave. Trebaju mi samo prirodni sastojci." Evo, aplikacija samu sebe generišeiz podataka. Podaci su pohranjeni u Gugl dokumentima, i bukvalno se ovo samo od sebe generiše iz tih podataka. Podaci su oživeli; ovo je živa slika, i mogu da je ažuriram u trenu. Pojaviće se novi dokazi - i ja ću samo promeniti jedan red u tabeli. Pljus! Opet, slika se sama obnavlja.To je jako zgodno. I predstavlja oblik života.
Ali može da dosegne i dalje od podataka, i dalje od brojki. I dopada mi se da primenjujem vizualizaciju informacijana ideje i pojmove. Ovo je vizualizacija političkog spektra, u pokušaju da razumem kako to funkcioniše i kako ideje iz vlade dolaze u društvo i u kulturu, u porodice, u glave pojedinaca , u njihova uverenja i odatle se vraćaju u krug. U ovoj slici posebno smatram vrednim to što je sačinjena od pojmova, i istražuje naše poglede na sveti pomaže nam - barem meni pomaže - da sagledam šta drugi misle, da shvatim njihova stanovišta, a to je odličan osećaj.
Najuzbudljivije u postupku stvaranja ove slike za mene je bilo to što sam očajnički sebe želeo da stavim na ovu stranu, na levu stranu, i hteo sam da ona bude bolja od desne strane - jer sam takav novinar - leve orijentacije - ali nisam mogao to da izvedem, jer bih kreirao pristrasan dijagram.Tako da bih kreirao pravu sliku, morao sam da poštujem i perspektivu desne strane a istovremeno, morao sam da s nelagodom priznam da mnoge osobine i sam posedujem, što može biti veoma neprijatno.(Smeh)
No, nije previše neprijatno, jer svakako nas manje ugrožava posmatranje političke opcije, nego situacija u kojoj nam se to sve saopštava usmeno. Ovako, zapravo, možemo da sagledamo sukobljene perspektive sa radošću, u situaciji u kojoj ih gledate.Čak može biti i veoma zanimljivo proučavati ih jer su predstavljene vizuelno. Smatram da je to veoma uzbudljivo, posmatrati kako podaci menjaju moju perspektvu i menjati svoje mišljenje u tom procesu - izvanredni, divni podaci.
I za kraj, hteo sam da kažem da mi se čini da se i dizajn bavi rešavanjem problema i pronalaženjem elegantnih rešenja. A dizajn informacija bavi se rešavanjem problema informacija. A čini se da imamo mnogo problema sa informacijama u našem društvu, koji je posledica preopterećenosti i zasićenja ili gubitka poverenja i pouzdanosti i porasta skepticizma i nedostatka transparetnosti, ili čak zainteresovanosti. Hoću da kažem, za mene su informacije isuviše zanimljive. Poseduju prvilačnost kojoj lako podležem.
Vizualizacija informacijanam daje veoma brzo rešenje ovakvih problema. A i onda kada su informacije užasne, njihova vizuelna komponenta može biti veoma lepa. I često nešto možemo razjasniti nešto ili pronaći odgovore na pitanja veoma brzo, kao što je ovo, nedavna erupcija vulkana na Islandu. Šta ispušta najviše ugljen dioksida? Da li su to avioni ili vulkan, prizemljeni avioni ili vulkani? Pogledaćemo. Gledamo podatke i vidimo jeste, vulkan je ispustio 150000 tona; prizemljeni avioni bi ispustili 345000 da su bili u vazduhu. Pa tako, zapravo, ovo je prvi vulkan sa neutralnom emisijom ugljenika.
(Smeh)
(Aplauz)
I to je ono što je lepo. Hvala vam.
(Aplauz)
Informacije koje vidite ovde, sakupili smo Li Bajron i ja iz 10000 ažuriranja statusa na Fejsbuku tražili smo frazu "raskid" ili "raskinuli" i ovo je shema do koje smo došli - ljudi prave veliko spremanje pred prolećni raspust,(Smeh)izlaze iz groznih vikenda ponedeljkom, preko leta nisu u vezi. A onda, tu je najniža vrednost u toku godine koju beležimo na Božić. Ko bi to uradio? Postoji nezamislivo velika količina podataka, kao nikada ranije. Ali ako postavite pravo pitanje, ili ako podatke obradite na pravi način, dolazite do veoma zanimljivih stvari.
U informacijama nalazimo lepotu. Podaci kriju lepotu. Pitam se da li bih mogao da i sebi slične prikažem lepima. Evo moje vizualizovane biografije. Nisam siguran da sam u tome uspeo. Prilično je nezgrapno. Ni boje nisu baš nešto. Ali hteo sam nešto da vam ispričam. Počeo sam kao programer, a onda sam niz godina radio kao pisac, skoro 20 godina, prvo u štampanom medijumu, onlajn a onda i u reklamnoj industriji, i tek sam nedavno počeo da radim dizajn. A nikada nisam išao u školu za dizajn. Niti sam studirao umetnost. Jednostavno sam učio kroz rad. I kada sam počeo da radim dizajn, otkrio sam neke neobične stvari o sebi. Već sam znao kako se to radi, mada ne mogu reći da sam postigao neke izvanredne rezultate pre bih rekao da sam imao osećaj za prostornost i za modularno predstavljanje prostoraza tipografiju i za poravnavanje sloga strane. Kao da je izloženost tom medijumu toliko mnogo godinau meni probudilo neku pismenost za dizajn koje nisam bio svestan. Ne mislim da sam jedinstveni slučaj.
Osećam da smo svakoga dana, svi mi zatrpani dizajnom informacija. Izliva se u naše oči kroz Mrežu, i svi se oslanjamo na vizualizaciju; svi zahtevamo da informacije sadrže vizuelnu komponentu. A u vizuelnoj informaciji ima nečeg čarobnog. Dešava se bez napora; bukvalno se izliva. Ako se krećete kroz teško prohodnu džunglu informacija, kad naiđete na neke izvanredne crteže ili na očaravajuće vizualizacije podataka, to predstavlja olakšanje, kao da ste na tom neprohodnom terenu naišli na čistinu. Mene je radoznalost povela ka radovima danskog fizičara po imenu Tor Noretranders, koji je preveo opseg čula u računarsku terminologiju.
Evo ga. Ovo su vaša čula, i ono što primate čulima svake sekunde. Čulo vida je najbrže. Ima istu brzinu kao i računarska mreža. Onda je tu dodir, čija je brzina slična brzini USB priključka. Potom dolaze sluh i njuh, čija je brzina ekvivalentna brzini hard-diska. I na kraju imate bedno čulo ukusa, koje jedva da može da parira brzini digitrona. A ovaj malecki kvadratić, 0,7 posto,to je količina podataka kojih smo zapravo svesni. Tako da veliki deo vizuelnog -najveći deo ovih informacija je vizuelnog tipa, i jednostavno se uliva. Toga nismo ni svesni. Dok je oko izuzetno osetljivona varijacije u boji, obliku i uzorku. Dopadaju mu se i smatra ih lepim.To je jezik oka. A ako kombinujete jezik oka i jezik uma, koji se sastoji od reči, brojeva i pojmova, govorite dva jezika istovremeno, i oni jedan drugog upotpunjuju. Imate oko, i sada dodajete pojmove. I sve skupa - ta dva jezika deluje istovremeno.
Ovaj novi jezik možemo koristiti, na primer, da promenimo ugao gledanja ili svoja stanovišta. Postaviću vam jednostavno pitanjena koje je jednostavno odgovoriti. Ko ima najveći vojni budžet? Mora biti da je Amerika? Ogroman je. 609 milijardi 2008 - zapravo 607. Toliko je veliki da zapravo sadrži vojne budžete svih drugih zemalja na svetu. Žder, žder, žder...Ovde vidite ukupni dug Afrike i budžetski deficit Velike Britanije radi poređenja. U tom smislu može se reći da Amerikau određenom smislu investira u ratovanje, u vojnu mašineriju, s namerom da nadvlada sve na svetu svojim ogromnim vojno-industrijskim kompleksom. Ali da li je zaista tako, da li Amerika ima najveći vojni budžet? To je nezamislivo bogata zemlja.Toliko je ogromno njeno bogatstvoda sadrži čak četiri ekonomije vodećih industrijskih nacija toliko je nezamislivo bogata. Srazmerno tome, i vojni budžet mora biti ogroman. Da bismo bili pošteni, i da bismo sve sagledali i iz druge perspektive, moramo da uvedemo još jedan set podataka, a to je bruto nacionalni dohodak, ili ono što zemlja zarađuje. Čiji je budžet najveći u odnosu na BND? Da pogledamo. Slika se značajno izmenila. I druge zemlje, koje nismo uzimali u razmatranje dolaze u prvi plan. a Amerikanci padaju na osmo mesto.
Isto to možemo uraditi sa brojem vojnika. Ko ima najviše vojnika? Mora biti da je to Kina. Naravno, 2,1 milion. I opet, u skladu sa pretpostavkom da je Kina zemlja vojnog režima spreman da u svakom trenutku mobilizira svoje snage. Ali ne zaboravimo da Kina ima ogroman broj stanovnika. Ako opet uradimo poređenje, vidimo da se slika iz korena menja. Kina pada na 124. mesto. Zapravo ima minijaturnu vojsku kada se i drugi podaci uzmu u obzir. Apsolutne vrednosti, kao vojni budžet, u umreženom svetu, ne pružaju uvid u celu sliku. Nisu istinite u onoj meri u kojoj se to očekuje.
Potrebno nam je upoređivanje sa drugim podacima da sagledamo celu sliku, i da tako promenimo ugao gledanja. Kao što kaže Hans Rosling, vrhunski stručnjak, moj mentor, "Dozvolite da pogled na podatke promeni vaš pogled na svet. "I ako se to dogodi, možda će se promeniti i vaše ponašanje.
Pogledajte ovo. Ja sam pomalo zaluđenik zdravim životom. Obožavam dodatke prehrani i volim da sam u dobroj kondiciji, ali mi nikad nije bilo jasno šta se tu dešava što se može dokazati. Dokazi su uvek kontradiktorni. Treba li da uzimam vitamin C? Da li da jedem pšenične klice? Ovo je vizualizacija svih dokaza koji su u vezi sa dodacima prehrani. Ovaj dijagram se zove "nadmetanje balona". Što je slika na višem položaju, ima više dokaza da taj dodatak deluje. A mehurići predstavljaju popularnost u odnosu na Guglove rezultate pretraživanja. Odmah se vidi odnos efikasnosti i popularnosti ali isto tako, dokaze možemo da gradiramo, u niz po tome kakav im je učinak. tako iznad ove crte imamo one koje ima smisla istraživati, ali samo u odnosu na uslove postavljene dole. A onda dodaci koji su ispod crte pripadaju grupi koju možda nema smisla istraživati.
Ovaj prikaz predstavlja ogroman napor u obradi podataka. Pregledali smo preko 1000 studija sa PubMed-a ,biomedicinske baze podataka, i sve smo ih sakupili i gradirali. A za mene je to bilo neverovatno naporno jer sam imao knjigu sa 250 vizualizacija koje je trebalo obraditi za knjigu, i proveo sam mesece u tom poslu, a ispunio sam tek dve stranice. Ali, to sve ukazuje da je vizualizacija podataka oblik njihove kompresije. To je način da se ogromna količina informacija i tumačenja sabije u veoma malo prostora. I kada se ti podaci pročiste i urede, i kada se prikažu na ovaj način, sa njima se može raditi mnogo zanimljivih stvari.
Ovo sam konvertovao u interaktivnu aplikaciju, i sada mogu da je pokrenem onlajn - ovo je vizualizacija onlajn - i mogu da kažem, "Jupi, izvanredno." Ona samu sebe generiše. I sad mogu da kažem, "Pa, samo mi pokaži materijalkoji govori o uticaju na srce." Hajde da to izdvojimo. Srce smo izdvojili, i ako me to zanima. Pomisliću, "Ne, ne. Neću sintetičke proizvode. Hoću da vidim samo biljke - prikaži mi samo bilje i trave. Trebaju mi samo prirodni sastojci." Evo, aplikacija samu sebe generišeiz podataka. Podaci su pohranjeni u Gugl dokumentima, i bukvalno se ovo samo od sebe generiše iz tih podataka. Podaci su oživeli; ovo je živa slika, i mogu da je ažuriram u trenu. Pojaviće se novi dokazi - i ja ću samo promeniti jedan red u tabeli. Pljus! Opet, slika se sama obnavlja.To je jako zgodno. I predstavlja oblik života.
Ali može da dosegne i dalje od podataka, i dalje od brojki. I dopada mi se da primenjujem vizualizaciju informacijana ideje i pojmove. Ovo je vizualizacija političkog spektra, u pokušaju da razumem kako to funkcioniše i kako ideje iz vlade dolaze u društvo i u kulturu, u porodice, u glave pojedinaca , u njihova uverenja i odatle se vraćaju u krug. U ovoj slici posebno smatram vrednim to što je sačinjena od pojmova, i istražuje naše poglede na sveti pomaže nam - barem meni pomaže - da sagledam šta drugi misle, da shvatim njihova stanovišta, a to je odličan osećaj.
Najuzbudljivije u postupku stvaranja ove slike za mene je bilo to što sam očajnički sebe želeo da stavim na ovu stranu, na levu stranu, i hteo sam da ona bude bolja od desne strane - jer sam takav novinar - leve orijentacije - ali nisam mogao to da izvedem, jer bih kreirao pristrasan dijagram.Tako da bih kreirao pravu sliku, morao sam da poštujem i perspektivu desne strane a istovremeno, morao sam da s nelagodom priznam da mnoge osobine i sam posedujem, što može biti veoma neprijatno.(Smeh)
No, nije previše neprijatno, jer svakako nas manje ugrožava posmatranje političke opcije, nego situacija u kojoj nam se to sve saopštava usmeno. Ovako, zapravo, možemo da sagledamo sukobljene perspektive sa radošću, u situaciji u kojoj ih gledate.Čak može biti i veoma zanimljivo proučavati ih jer su predstavljene vizuelno. Smatram da je to veoma uzbudljivo, posmatrati kako podaci menjaju moju perspektvu i menjati svoje mišljenje u tom procesu - izvanredni, divni podaci.
I za kraj, hteo sam da kažem da mi se čini da se i dizajn bavi rešavanjem problema i pronalaženjem elegantnih rešenja. A dizajn informacija bavi se rešavanjem problema informacija. A čini se da imamo mnogo problema sa informacijama u našem društvu, koji je posledica preopterećenosti i zasićenja ili gubitka poverenja i pouzdanosti i porasta skepticizma i nedostatka transparetnosti, ili čak zainteresovanosti. Hoću da kažem, za mene su informacije isuviše zanimljive. Poseduju prvilačnost kojoj lako podležem.
Vizualizacija informacijanam daje veoma brzo rešenje ovakvih problema. A i onda kada su informacije užasne, njihova vizuelna komponenta može biti veoma lepa. I često nešto možemo razjasniti nešto ili pronaći odgovore na pitanja veoma brzo, kao što je ovo, nedavna erupcija vulkana na Islandu. Šta ispušta najviše ugljen dioksida? Da li su to avioni ili vulkan, prizemljeni avioni ili vulkani? Pogledaćemo. Gledamo podatke i vidimo jeste, vulkan je ispustio 150000 tona; prizemljeni avioni bi ispustili 345000 da su bili u vazduhu. Pa tako, zapravo, ovo je prvi vulkan sa neutralnom emisijom ugljenika.
(Smeh)
(Aplauz)
I to je ono što je lepo. Hvala vam.
(Aplauz)
Нема коментара:
Постави коментар