Poljoprivreda kraljevine Holandije

Anri de Roo, šef kancelarije za poljoprivredu Kraljevine Holandije u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini

ZNANJEM DO PROFITA

*Mada raspolaže samo sa nešto više od 4,15 miliona hektara, od kojih je 42 odsto pašnjaka, poljoprivreda Holandije izvozi u vrednosti od 84,3 milijarde evra godišnje čime je na drugom mestu u svetu.


        Kraljevina Holandija je jedna od manjih evropskih država, ali je među najnaseljenijim u svetu. Na njenih 41.500 kvadratnih kilometara smestilo se oko 16,5 miliona žitelja, od kojih je 7,7 miliona radno sposobnih. Prosečno stvaraju oko 30.133 evra bruto društvenog proizvoda po stanovniku, što je iznad evropskog nivoa. Inflacija je 2,5 odsto. Još je impozantniji podatak vezan za poljoprivredno zemljište. Mada raspolaže samo sa 4,15 miliona hektara, od kojih je četvrtina ispod nivoa mora, a 42 odsto čine pašnjaci, poljoprivreda Holandije je, sa vrlo intenzivnom proizvodnom i visokom produktivnošću, u 2007. godini izvezla u vrednosti od čak preko 84,3 milijarde evra, čime je na drugom mestu u svetu.

             

          Izvozi velike količine cveća kojima obezbeđuje čak 80 odsto svetskog prometa, zatim mesa i mesnih prerađevina, mlečnih proizvoda, voća, povrća, piva, zamrznute hrane, selekcionisanog semena i različitih vrsta hrane visokog stepena prerade. Najveće količine se plasiraju na nemačko, englesko, francusko i belgijsko tržište, ali i na mnoga druga u svetu. Holandija je i veliki uvoznik, prvenstveno mesa i mlečnih proizvoda. U 2007. godni uvezla je poljoprivredne proizvode u vrednosti od 33,2 milijarde evra. Tako je agrar jedan od glavnih uporišta holandske ekonomije sa učešćem od skoro deset odsto, iako je u njemu zaposleno samo 3,5 odsto ukupnog stanovništva.

Roterdam-luka 

      Pored vrlo prometnih saobraćajnica, izuzetno značajnu ulogu ima luka u Roterdamu. Ona je druge po velučini u svetu i preko nje se obavlja ogroman promet savih vrsta roba iz čitavog sveta. Zato nije slučajnost što u holandsku poljoprivredu, preko svojih mnogobrojnih predstavništava, ulažu gotovo sve najveće multinacionalne kompanije u svetu.

         Nema sumnje da su izuzetno povoljni klimatski uslovi doprineli da se u Holandiji, posebno nakon industrijske revolucije, naglo razvije intenzivna poljoprivreda u kojoj se poslednjih decenija strogo vodi računa o očuvanju životne sredine, rekao je nedavno u razgovoru sa članovima Društva agrarnih novinara Srbije Anri de Roo, šef kancelarije za poljoprivredu holandske vlade za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

farma svinja 

 Ali najveći doprinos je u tome što su farmeri vrhunski stručnjaci u svojoj delatnosti, zatim što imaju visok standard života i što su vrlo cenjeni u društvu. Oni se ne bave isključivo poljoprivredom već su preduzetnici, pa šire različite poslove na susedne države i druge kontinente. Zemljište je u Holandiji veoma skupo. Hektar oranica košta i 40.000 evra. Zato farmeri moraju da se oprededljuju za vrlo intenzivnu proizvodnju, pa koriste najnovija naučlna i stručna iskustva iz čitavog sveta. Vrlo je razvijena svest o potrebi da se uspostavlja saradnja najpre izmedju farmera, zatim sa prerađivačima i prometnicima, kako bi se maksimalno iskoristili postojeći potencijali. Značajno mesto ima i saradnja sa državnim aparatom koji donosi globalne odluke u saradnji sa Evropskom unijom. Važnu ulogu igra i Naučno istraživački centar Univerziteta u Vageningenu, koji je jedan od najcenjenijih u svetu. On se, u tesnoj saradnji sa farmerima i državnim aparatom, bavi projektima koji treba da omoguće dalji razvoj poljoprivrede. U Holandiji se sada dosta radi na poboljšanju uslova kontrole klime u staklenicima, jer su inputi za zagrevanje ili hlađenje sve skuplji.

      Već više od 100 godina farmeri u Holandiji razvijaju odgovarajuće oblike saradnje. Najpre su se okupljali u kooperative da bi pod povoljnijim uslovima nabavljali reprodukcioni materijal, zatim da lakše i sigurnije prodaju svoje proizvode, a u poslednje vreme osnivaju asocijacije za kupovinu i korišćenje visoko produktivnih mašina koje zajednički koriste i time obezbedjuju ogromne uštede. Postoji i vrlo intenzivna saradnja sa naukom. Kooperative su izuzetno razgranate i moćne. U vlasništvu farmera je kooperativa Kvislan kantina koja je jedna od najvećih u svetu i bavi se proizvodnjom i izvozom mleka i prerađevina.

 

      Berza cveća, koja je osnovana 1887. i ima godišnji promet od tri milijarde evra kao i Raifaisen banka su, takođe, u vlasništvu farmera. Poljoprivrednici u Holandiji nemaju svoju stranku, ali su im unije proizvođača izuzetno jake i cenjene. Preko njih proizvođači hrane daju pedloge vladi koje i kakve zakone treba da donosi. Njihova rečse izuzetno poštuje, jer iza sebe imaju veliki broj dobro organizovanih farmera, a podržavaju ih i potrošači. Bitan faktor je visok noivo obrazovanja i obaveštenosti farmera. Većina njih nema fakultetsku diplomu, ali svi su završili odgovarajuće kurseve tokom četiri godine u trening centrima za specijalizaciju u oblasti poljoprivrede koja im je osnovna delatnost. Svi koriste kompjutere za planiranje i koordiniranje sopstvene proizvodnje, ali i za praćenje zbivanja na domaćem i stranim tržištima. Mnogi se bave i seoskim turizmom. Posebno što je praksa u Holandiji da porodice koje žive u gradovima često vode svoje najmlađe, tokom vikenda ili godišnjih odmora, da se upoznaju sa uslovima i načinom života na farmama, što podiže ugled poljoprivrednika.

Branko Krstin

 

FASCINIRAJUĆA STATISTIKA



      U 2007. godini Holandija je imala je gotovo 80.000 farmi sa ukupno 3,89 miliona grla goveda. Svaka četvrta farma bavila se proizvodnjom mleka od 1,5 miliona muznih krava, mahom holštahn-frizijske rase, koje daju prosečno 8.750 litara mleka sa 4,26 odsto mlečne masti i 3,44 odsto proteina. Te godine Holandija je imala preko 12 miliona svinja u tovu, uključujući i 5,5 miliona prasadi. Veliki broj farmi bavio se tovom 1,6 miliona grla goveda za klanje, zatim uzgojem 1,2 miliona ovaca, 355.000 koza, 128.000 konja kao i gotovo 97 miliona živine. Nešto su ređe farme za proizvodnju povrća na otvorenom prostoru i u staklenicima, dok se ratarenjem bavilo oko 12.000 farmi.

                 

        Pojedine proizvodne jedinice prerasle su u megafarme sa prosečno po 400 muznih krava, 12.800 svinja, 186.000 koka nosilja ili sa 380 hektara oranica. One su činile 22 odsto ukupne proizvodnje. Holandija postiže odlične rezultate i u ratarstvu. U 2008. godini prosečna proizvodnja ozime pšenica iznosila je devet, šećerne repe 72 i krompira 46 tona po hektaru.
         Staklenici za proizvodnju sečenog i saksijskog cveća zauzimali su 4730, a za povrće oko 3.000 hektara. Na otvorenom polju zasnovana je proizvodnja lukovica sveća na 23.515, zatim povrća na 26.329 i voća na 17.606 hektara. Silažni kukuruz zauzimao je 235.088, žitarice 196.000, proizvodnja krompira 144.292, šećerne repe 91.000 i luka 16.778 hektara. Krajem 2006. godine holandija je imala 1.362 certifikovane farme za organsku proizvodnju hrane na 48.424 hektara