U vrtlogu kosmičkom ...
razlivam se po potocima,
rekama ..tečem do mora.
среда, 12. јануар 2011.
U vrtlogu kosmičke strasti..
U vrtlogu kosmičkom ...
razlivam se po potocima,
rekama ..tečem do mora.
U vrtlogu kosmičkom ...
razlivam se po potocima,
rekama ..tečem do mora.
6 коментара:
LIV,
uvek me osupne dubina tvojih osecanja i reci kojima to opisujes.Ne verujem da tu vrstu senzibiliteta moze osetiti svako. Nisam pre voleo ovakve "sentimentalije'.Ovo je nesto posebno.Grunes u dusu snazno.
Pripadas ti sebi vise nego sto mislis i blago onom kome pripada tvoja dusa.
Z.
Hej Z.....
Idi begaj,ne preteruj.I ja se osupnem,nije da nije ha..ha..Vidis kako,odnesose me reke, mora, odoh ja u vazduh i na mlecni put.Boze gde li cu skoncati.
Da pripadam sebi,kao sto ti rece,grunula bih ja ne samo recima i skoncala bih bez reci.
Evo vidis nastavih ja sa sentimentalijama. Danas sam raspolozena.Ogi mi je poslao hiljade cvetova,ovoga puta lepsih, pravih i zivih.Ogi umetnicka duso,hvala i posrecili ti se svi vitrazi koje momentalno pravis.Ali nisu svi kao ti i Ogi.Postoji samo jedna osoba kroz cije bi ruke trebao proci ovaj buckuris od mojih tekstova. Racionalna licnost. Ako ta osoba ovo PROGUTA progutace i mnogi drugi.A mislim da nece.
Eto izjadah se ja.
Ah, baš sam bila u dilemi da li da reagujem na ovo intimno ispoljavanje, žensku prirodu koja izbija čak i iz svakog prostora između reči....
Ne, intimu ne smemo dirati, niti ćemo je dirati...
"Postoji samo jedna osoba kroz cije bi ruke trebao proci ovaj buckuris od mojih tekstova. Racionalna licnost. Ako ta osoba ovo PROGUTA progutace i mnogi drugi.A mislim da nece."
Svaki deo našeg racija guši ono što nam je Božanska priroda već dala i što nosimo u sebi i što teži da se izrazi, ponekad nezavisno od naše volje. To je onaj naš unutrašnji supervizor, racionalni čitač naše podsvesti, koji izabira samo ono što smatra prihvatljivim, pa bila to i pisana forma kojom izražavamo naše biće.
Ako se osvrnemo istorijski unazad, Jovan Skerlić se mnogo ogrešio što je negativno okarakteriso Disa i njegovu poeziju proglasio sentimentalno lakom.... A složićete se da je "Možda spava" jedna od našin najlepših pesama, toliko duboka i misleća, da ide ispred svog vremena, i da upravo govori o čežnjama naših unutrašnjih dostignuća teško dostižnih, o predelima naših unutrašnjih bića koje traže sebe izvan opsega razuma i zvna svakog vremena....Napomenuću samo: Um je nešto sasvim drugo....
Danas je celokupna svetska književnost obojena ženskom notom, i da ne ulazimo u pitanja kvaliteta, jer je danas sve podleglo opštem zakonu tržišta i profita, a ne kvaliteta koji treba da proizilazi iz suštine svih pojavnih oblika ljudske egzistencije....
Poznavala sam ženu koja je bila lekar. Razbolela se i dugo je sve to trajalo, prilično bezuspešno i na kraju se opredelila za homeopatsko lečenje. I u jednom trenutku se potpuno povukla iz svoje struke, otvorila mali likovni studio i počela da se bavi keramikom. I sve to ne bi bilo neobično, da je osnovni elemenat koji je kroz homeopatiju dobijala, bila zemlja. Nedostajao joj je elemenat zemlje, da bi pomirila svoje suviše mentalne prohteve, i duhovna stremljenja kojima je bila obuzeta. I time se bavila 7 godina. I opet se iz čista mira vratila svojoj struci i, ovog puta kroz homeopatiju, nastavila da leči druge ljude. Tako je sebe kroz keramiku, grnčarstvo, dodir sa zemljom, izlečila i sebe i zadovoljila ono što joj je priroda nesebično već darivala. To joj je očigledno falilo da bi se harmonizovala i iscelila. IS-CELITI. Mi treba da uspostavimo CELINU našeg bića....
Prema tome, draga Liv, ne obaziri se na svog cenzora. On je tu u tebi, i uvek će biti. Zadovolji i onaj drugi deo sebe, veruj mi.... Vaseljena će se radovati...
Eto, već čujem kako se nevidljive zvezde smeju. Bog ih je čuo i zadovoljio je njihovu želju za životnom radošću...svi smo povezani....
U znak pružanja podrške za pisanija koja ne moraju da prolaze kroz cenzure našeg racija, sinoć sam i ja postala jedni svoju priču....hehehe
Samo nemam sad vremena da uobličavam svoj blog, jer tek moram da učim ove tehnikalije...uf, toliko me ovaj kompujer nervira, a najradije bih malo zvrcnula do palnine i blejala po oblacima, možda bih tamo već ugledala ideju za posao koji me čeka...uf...
Sad odoh da se bavim svojom arhitekturom. Imam dve lepe kućice da smišljam i rešavam. Treba zaraditi i neke parice za kaficu koju ću letos pijuckati negde na obali mora...
Srdačan pozdrav
SUZY
Suzy,
kao prvo prijatno sam iznenadena otvaranjem bloga i zelim ti uspesno blogovanje.Pratim dosta blogova ali ih ne unosim u spisak. Uzela sam sebi slobodu da tvoj blog uvrstim.
Drugo prijatno iznenadenje bio je podatak o tvojoj profesiji. Sada mi je jasnija tvoja umetnicka zica.Arhitektura je umetnost. Bila je deo mog obrazovanja ( kroz istoriju umetnosti).I bez toga ona me oduvek impresionirala. Mislim da vecinu putnika "namernika" u pohode vodi ne samo zedj za lepotama prirode ,nego i lepota arhitekture.
Hvala na podrsci koju si mi pruzila.Imas neku neverovatnu intuiciju,Prica o zeni sadrzi jedan deo moje price. I ne samo moje. Umetnost je najprikladniji nacin izrazavanja i upotpunjavanja sebe.Muzika mi je profesija.Nisam samo teoretisala vec i prakticno muzicirala( klavir).slikarstvo je moja druga ljubav, a pisanje je nesto sto me momentalno potpuno zaokupilo.Ako uspem savladati neke prepreke u sebi ovaj ce projekat brzo biti zavrsen. Volela bih ga objaviti i radim na tome.u tom slucaju je potreba za cenzurom neminovna.ne samo mojom,vec i drugih.
Ako ti treba neki mali praktican savet za blog, slobodno pitaj. Dobacila bih ti e adresu, ali ne znam kako.
pozdrav
Drago mi je Liv, što smo, eto slučajno, nabasale jedna na drugu, sa toliko sličnih interesovanja, da se upravo smejem... hehehehe...koincidecija... Jungovi sinhroniciteti... ma manimo teoretisanje... hehehe
Aktvirala sam svoj e-mail na blogu, pa me slobodno pozovi. Biće mi veliko zadovoljstvo da nastavimo prepisku...
srdačan pozdrav
SUZY
Постави коментар