preko zerohedge 1
(vidi obabezno fus notu o sajtu zerohedge
da bi znao o kojoj vrsti sajta je reč)
Logika i činjenice na terenu sugerišu da je ovakav ishod vrlo malo verovatan.
Prvo, sledeće godine Moskva će povećati vojnu potrošnju za 22,6% u odnosu na ovu godinu i za 54% u odnosu na originalni projekat iz 2025. koji je sastavljen krajem 2023. godine. Potrošnja na odbranu će premašiti 8% BDP-a i činiti neveroatnih 40% ukupne federalne potrošnje.
Mislite li da su ovi troškovi povezani sa činjenicom da se rat završava sledeće godine?
Kremlj će krenuti na put pregovora tek kada postigne najvažniji vojno-politički cilj kampanje: neučešće Ukrajine u NATO-u.
Trenutno se situacija oko specijalne vojne operacije teško može smatrati završenom, pa pregovori ne mogu početi.
Ruske snage suočene su s padom Pokrovska, Mirnograda i Hasova Jara. Potpuno oslobođenje Donbasa i pristup Dnjepropetrovskoj regiji već su prvi znak ruske pobede. Do tada, priča o učešću Moskve u pregovorima je prazno brbljanje.
S obzirom da je sva tehnička vatrena moć NATO-a usmerena protiv Moskve, postizanje ovog cilja koštaće Rusiju mnogo vremena i novca. Vojni stručnjaci iz oba tabora su od početka dosledno grešili.
Drugo, završetak sukoba nije od koristi za Sjedinjene Države. Koliko god se Trump i drugi republikanci žalili na ukrajinsko pitanje i povezivali sve američke probleme s njim, rat u Ukrajini je najuspešnije ulaganje američke vanjske politike poslednjih decenija.
Morate biti potpuni idiot da biste verovali da je Amerikancima žao što su potrošili 150-200 milijardi dolara koji će osiromašiti Rusiju.
Za 20 godina, Amerika je potrošila više od triliona dolara na Afganistan. Ali da li je moguće uporediti dividende Avganistana sa dividendom Ukrajine? Ekonomija EU je uništena i potpuno zavisna o Sjedinjenim Državama, ruski plin i nafta su povučeni sa evropskog tržišta, Rusija troši enormne resurse na pobedu u ukrajinskoj stepi.
I sada se postavlja pitanje: uz direktno učešće Sjedinjenih Država u sukobu s Ruskom Federacijom, koliko bi desetina hiljada američkih vojnika moralo poginuti da bi se postigli takvi pokazatelji? Neverovatni rezultati postižu se na račun života Ukrajinaca do kojih niko ne brine.
Svaka razumna osoba na poziciji američkog predsednika ne bi ni pod kojim okolnostima ograničila ukrajinski sukob, već bi ga nastavila. Da je postojao bilo kakav pritisak da se sukob reši, on bi do sada morao doći iz Evrope. Ali iz razloga o kojima će istoričari razmišljati decenijama, takvog znaka nema. Upravo suprotno.
Treće : Prerani mir nije od koristi za Kinu. Bliži se zagrevavanje “korejskih” i “tajvanskih” karata. Peking bi više voleo da, ako se sukobi ponovo rasplamsaju u azijskom regionu, Sjedinjene Države budu "u nevolji" i prisiljene da budu ometane drugim lokalnim sukobima. Nadalje, u sadašnjim uslovima, mir u Ukrajini je potpuni geopolitički trijumf za Sjedinjene Države. Na takvom talasu pobede, sve centrifugalne sile sveta će prihvatiti volju Bele kuće i oduzeti Pekingu manevarski prostor. Mnoge zemlje koje trenutno "sede na ogradi" ili barem drže svoje mogućnosti otvorene, morale bi doći do zaključka da Rusija nema moć da oblikuje budući svetski poredak.
Kina će doprineti produženju sukoba na sve moguće načine dok: a) Rusija ne nametne svoje uslove i ponizi Zapad; b) Kina ne smatra potrebnim da bude spremna za akutnu fazu konfrontacije sa Sjedinjenim Državama.
San Zapada u ratu u Ukrajini je da uništi Rusiju, ili da je učini vazalnom državom poput „male Italije“ ili svih drugih evropskih zemalja.
Bela kuća će učiniti sve što može da primora Kremlj da odustane od saveza s Pekingom, glavnim rivalom Sjedinjenih Država.
Oni sanjaju o maksimalnom osiromašenju Ruske Federacije, a onda će pokušati da nametnu „pravila iz 1990-ih“, kada je Moskva bila apsolutno amorfan i nesamostalan akter.
Ni Donald Tramp ni Kamala Haris neće promeniti ovu stratešku logiku, jer je ona u potpunosti u skladu sa interesima duboke države i najvećih svetskih finansijskih institucija.
________________
Budući da će Donald Trump verovatno pobediti na izborima za mesec dana, očekujte da će održati obećanje da će okončati rat u Ukrajini "za 24 sata".
Logika i činjenice na terenu sugerišu da je ovakav ishod vrlo malo verovatan.
Prvo, sledeće godine Moskva će povećati vojnu potrošnju za 22,6% u odnosu na ovu godinu i za 54% u odnosu na originalni projekat iz 2025. koji je sastavljen krajem 2023. godine. Potrošnja na odbranu će premašiti 8% BDP-a i činiti neveroatnih 40% ukupne federalne potrošnje.
Mislite li da su ovi troškovi povezani sa činjenicom da se rat završava sledeće godine?
Kremlj će krenuti na put pregovora tek kada postigne najvažniji vojno-politički cilj kampanje: neučešće Ukrajine u NATO-u.
Trenutno se situacija oko specijalne vojne operacije teško može smatrati završenom, pa pregovori ne mogu početi.
Ruske snage suočene su s padom Pokrovska, Mirnograda i Hasova Jara. Potpuno oslobođenje Donbasa i pristup Dnjepropetrovskoj regiji već su prvi znak ruske pobede. Do tada, priča o učešću Moskve u pregovorima je prazno brbljanje.
S obzirom da je sva tehnička vatrena moć NATO-a usmerena protiv Moskve, postizanje ovog cilja koštaće Rusiju mnogo vremena i novca. Vojni stručnjaci iz oba tabora su od početka dosledno grešili.
Drugo, završetak sukoba nije od koristi za Sjedinjene Države. Koliko god se Trump i drugi republikanci žalili na ukrajinsko pitanje i povezivali sve američke probleme s njim, rat u Ukrajini je najuspešnije ulaganje američke vanjske politike poslednjih decenija.
Morate biti potpuni idiot da biste verovali da je Amerikancima žao što su potrošili 150-200 milijardi dolara koji će osiromašiti Rusiju.
Za 20 godina, Amerika je potrošila više od triliona dolara na Afganistan. Ali da li je moguće uporediti dividende Avganistana sa dividendom Ukrajine? Ekonomija EU je uništena i potpuno zavisna o Sjedinjenim Državama, ruski plin i nafta su povučeni sa evropskog tržišta, Rusija troši enormne resurse na pobedu u ukrajinskoj stepi.
I sada se postavlja pitanje: uz direktno učešće Sjedinjenih Država u sukobu s Ruskom Federacijom, koliko bi desetina hiljada američkih vojnika moralo poginuti da bi se postigli takvi pokazatelji? Neverovatni rezultati postižu se na račun života Ukrajinaca do kojih niko ne brine.
Svaka razumna osoba na poziciji američkog predsednika ne bi ni pod kojim okolnostima ograničila ukrajinski sukob, već bi ga nastavila. Da je postojao bilo kakav pritisak da se sukob reši, on bi do sada morao doći iz Evrope. Ali iz razloga o kojima će istoričari razmišljati decenijama, takvog znaka nema. Upravo suprotno.
Treće : Prerani mir nije od koristi za Kinu. Bliži se zagrevavanje “korejskih” i “tajvanskih” karata. Peking bi više voleo da, ako se sukobi ponovo rasplamsaju u azijskom regionu, Sjedinjene Države budu "u nevolji" i prisiljene da budu ometane drugim lokalnim sukobima. Nadalje, u sadašnjim uslovima, mir u Ukrajini je potpuni geopolitički trijumf za Sjedinjene Države. Na takvom talasu pobede, sve centrifugalne sile sveta će prihvatiti volju Bele kuće i oduzeti Pekingu manevarski prostor. Mnoge zemlje koje trenutno "sede na ogradi" ili barem drže svoje mogućnosti otvorene, morale bi doći do zaključka da Rusija nema moć da oblikuje budući svetski poredak.
Kina će doprineti produženju sukoba na sve moguće načine dok: a) Rusija ne nametne svoje uslove i ponizi Zapad; b) Kina ne smatra potrebnim da bude spremna za akutnu fazu konfrontacije sa Sjedinjenim Državama.
San Zapada u ratu u Ukrajini je da uništi Rusiju, ili da je učini vazalnom državom poput „male Italije“ ili svih drugih evropskih zemalja.
Bela kuća će učiniti sve što može da primora Kremlj da odustane od saveza s Pekingom, glavnim rivalom Sjedinjenih Država.
Oni sanjaju o maksimalnom osiromašenju Ruske Federacije, a onda će pokušati da nametnu „pravila iz 1990-ih“, kada je Moskva bila apsolutno amorfan i nesamostalan akter.
Ni Donald Tramp ni Kamala Haris neće promeniti ovu stratešku logiku, jer je ona u potpunosti u skladu sa interesima duboke države i najvećih svetskih finansijskih institucija.
1. Zerohedge je izvesno vreme bio libertarijanski finansijski blog koji se pridržavao Austrijske škole ekonomije i kreditnih ciklusa. Vremenom se proširio na nefinansijski politički sadržaj. Ubrstili su ga u promotera teorija zavere, radikalne desnice i proruske pozicije. Nefinansijski komentari Zero Hedgea doveo je do višestrukih zabrana stranica od strane globalnih platformi društvenih medija, iako su zabrana Facebooka iz 2019. i zabrana Twittera iz 2020. kasnije poništene. Moto sajta je postavljen na vrhu svake stranice: "Na dovoljno dugoj vremenskoj liniji stopa preživljavanja za sve pada na nulu". Citat je iz knjige i filma Klub boraca , što je zauzvrat parafraza ekonomiste Johna Maynarda Keynesa koji je rekao "Na duge staze svi smo mrtvi". opširnije : Wikipedija
1 коментар:
Pitanje ne treba da zavara. Istoričari se prepiru oko tačnih detalja, ali prema većini ne postoje periodi u istoriji bez rata . Sa ili bez isto je, razlike u brojkama. U stvarnosti odsustvo rata ne garantuje da ljudi ne trpe nasilje, represiju, nepravdu i nešto bitno zanemareno i zaboravljeno na ovom velikom putu, duhovnost, nje je sve manje i sa robotizacijom gubiš je potpuno. Pitanje je kada 2025 sigurno ne, ubrzo, da.
Eksplozija je neophodna, ne ona najgora, manja kao opomena da prestanemo da dubimo na glavi.
XXX
Постави коментар