Maurice Nicoll: O vodonicima

                            Gurdjieff & Ouspensky - Psychological Commentaries by Maurice Nicoll

Maurice Nicoll:
Psiholosški komentari na učenje Gurdđijeva i Uspenskog


Berdlip, Decembar 4 1942

O Vodonicima

V


Deo II – Kao što je rečeno, čovek uvek treba da se seti svog cilja kada se seća sebe. Čovek ne može da se razvija ako se ne seti sebe, jer je tačka njegovog razvoja na mestu na kojem se seća sebe. I tu je tačka gde čovek može da se bori svesno. Jer da bi se čovek razvijao u njemu mora da se odvija borba – borba između “Da” i “Ne”, borba izmedju cilja i ne-cilja. Ali sve će zavisiti od prirode njegove borbe – to jest, sa čim i za šta se čovek bori i šta pamti kao “Da” a šta kao “Ne”. Od toga će zavisiti rezultat njegove borbe.

Po pravilu u čovekovom unutrašnjem životu nema borbe. U mehaničkom čoveku, čoveku koji se ne seća sebe, čoveku rutine, koji reaguje mehanički na svoju okolinu, na svoj stečeni način, koji ide za svojim uobičajenim navikama, nema unutrašnje borbe. Borba počinje samo kada ide protiv svoje rutine, svoje mehaničnosti, za koju zamišlja da je sledi svojom voljom. Ali ako borba u njemu otpočne, posebno ako je u njemu kontinuirana i definitivna linija borbe, onda se, kao rezultat, postepeno počinju da formiraju trajnije i trajnije osobine u njemu. A to kakva vrsta trajnih osobina će početi da se formiraju u njemu zavisiće od prirode borbe i od toga šta je “Da” a šta “Ne”. Čovek može imati težak život, možda će morati da ima odricanja, da se bori sa velikim teškoćama i mukama, i kao rezultat, neke trajne osobine mogu da se formiraju u njemu. Ali ne sledi da su te trajne osobine poželjne ili korisne za njegov pravilan razvoj u Radu – one u stvari mogu da stoje na putu njegovog stvarnog unutrašnjeg razvoja. To jest, pre nego što čovek može pravilno da se razvija, ove trajne osobine moraju da budu razgrađene i nova početna tačka bude formirana, a to može da bude nemoguće. Fanatična vera može da dovede do toga da se trajne osobine u čoveku formiraju kao tako čvrste da se dogodi ono sto se u Radu zove kristalizacija. Nešto se u čoveku kristališe – nešto u izvesnom smislu toliko tvrdo, postojano i fiksirano. Ovaj izraz kristalizacija je termin koji u Radu označava stepen unutrašnjeg sjedinjavanja (fuzije) kvaliteta.

Jedno značenje Hristove izreke: “Osim ako se okrenete i postanete mala deca, nećete ući u carstvo nebesko” (Mateja: XVIII 3), je da čovek koji se susreće sa Radom mora uvek da se okrene nazad i počne ponovo zbog pogrešnih ideja i stavova i pogrešnog razvoja koji mu je život dao. A to je utoliko teže ako se u njemu dogodio izvestan stepen kristalizacije. To je slučaj ako su manje više trajne karakteristike formirane u njemu. Kristalizacija se može dogoditi iz različitih razloga. Na primer, strah može da u čoveku zasnuje borbu. On može da se bori da prevaziđe strah, da bi pokazao da se ne boji, ili može da se bori jer je užasnut od neuspeha: ili može da se bori zbog straha od neke kazne, kao što je strah od greha ili strah od pakla. U potonjem slučaju može da se bori sa sobom sa velikim nasiljem i kao rezultat da se kristalizuje. Šta je osnova njegove kristalizacije? Osnova je strah. Strah od greha, od pakla, može da stvori strašnu unutrašnju borbu između “Da” i “Ne”; ali ako se čovek kristalizuje u svojoj osnovi, on se kristalizovao na pogrešan način. Strah nije prava osnova za kristalizaciju. Ne samo da je pogrešna, već je i nepotpuna kristalizacija, jer u pravoj kristalizaciji sve što je korisno i podobno za rast u čoveku mora biti uključeno. Strah je negativan. Takav čovek neće imati bilo kakvu dalju mogućnost razvoja takav kakav je. Jer da bi se dalji razvoj dogodio, on pre svega mora da se istopi a ovo samo može da se dogodi kroz neopisivu patnju. Sva ta osnova straha mora da bude otklonjena. Šta je rezultat pogrešne kristalizacije? To znači da je nešto tako trajno i tako otporno formirano u čoveku da može da preživi smrt i može da uđe u svet u drugom telu. To je zato što se određeno unutrašnje sjedinjavanje dogodilo kroz frikciju u borbi između “Da” i “Ne”. Ali kao što je rečeno, frikcija kroz borbu između “Da” i “Ne” može lako da se dogodi na pogrešnoj osnovi, i rezultat je pogrešna nekompletna kristalizacija. Drugim rečima kristalizacija je moguća na bilo kojoj osnovi “dobroj” ili “lošoj” rezultat će biti određena “psihička” postojanost sposobna da opstane i preživi smrt izvesno vreme i da čak nađe drugo fizičko telo i uđe u život. Na primer, čovek može da se kristalizuje na bazi osvete ili mržnje i kroz odricanje od svega što nije u službi mogućnosti za osvetu ili mržnju, može formirati u sebi nešto trajno što može opstati i posle smrti njegovog fizičkog tela – nešto zlo.

Govoreći o ovoj mogućnosti o psihičkoj kristalizaciji na bilo kojoj osnovi, G. je jednom rekao: “Uzmite za primer brigadira, dobrog čestitog brigadira. Znao sam jednog takvog na Kavkazu. Ležao bi sa puškom na nišanu iza kamena tako pored puta po osam sati da se ne pomeri. Možete li vi to? Sve vreme, da vas podsetim, u njemu se odvija borba. Žedan je i vruće mu je, muve ga grizu, ali on je miran. Drugi je kaluđer; on se boji đavola; svu noć udara glavom u pod i moli se. Tako se postiže kristalizacija. Na takve načine ljudi u sebi mogu da proizvedu neverovatnu snagu; mogu da izdrže torturu; mogu da postignu ono što žele. To znači da je u njima nešto čvrsto, nešto trajno. Takvi ljudi mogu da postanu besmrtni. Ali kakva je korist od toga? Čovek te vrste postaje ‘besmrtna stvar’, iako je određena količina svesti nekad sačuvana u njemu. Ali moramo da shvatimo da se čak i ovo dešava veoma retko.”

U dva gornja primera koje je dao G. vidimo kako u prvom slučaju čovek može da se kristalizuje pogrešno sa običnim životnim ciljem, a u drugom primeru sa takozvanim “religioznim” ciljem. Da bi se ispravna kristalizacija dogodila borba između “Da” i “Ne” mora da bude na višem nivou razumevanja. Čovek ne sme da se kristalizuje u malim delovima centara, ili u negativnim delovima. On prvo mora da stekne pravilno znanje a zatim mora da počne da ga razume i da ga primeni na sebi. Ako nema pravilno saznanje i ako ne počne da ga razume i primenjuje neće znati sa čim mora da se bori; i uistinu može da počne da se bori sa nečim što samo može da mu škodi. Sa tim u vezi zanimljivo je zapaziti šta nas Rad podučava da posmatramo i sa čim da se borimo.

Videćete da ono što je ovde važno je kvalitet borbe između “Da” i “Ne”. Kakav kvalitet, koje vrsta “Da” i “Ne” se čovek seća kad se seća sebe? Ako se čovek seća svega što razume u Radu i njegovom učenju, onda će kvalitet njegovih “Da” i “Ne” u njegovoj unutršnjoj borbi sa sobom biti ispravan, i ako kristalizacija počne u njemu na osnovama Rada, biće to ispravna kristalizacija.
izvor