Koncept "ograničenog nuklearnog rata"
Većina scenarija nuklearnog rata temelji se na konceptu rata ograničenog na određenom prostoru, to jest između određenih zemalja. Međutim, i ograničena upotreba nuklearnog oružja predstavlja eskalaciju koja može vrlo lako da se otrgne kontroli i odvede u opšti nuklearni rat. Mada se u nekim od ovbjavljenih dokumenata- planova za vanredne situacije govori o spašavanju populacije u knjizi Rejven Rok...stručnjak za nacionalnu bezbednost Garet M. Graf objašnjava da bi samo šačica najviših zvaničnika bila zaštićena.
Zemlje koje poseduju nuklearno oružje: SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija, Indija, Pakistan i Severna Koreja, dok Izrael odbija da potvrdi ili demantuje posedovanje nuklarnih bojevih glava, iako se uzima kao javna tajna da i ova zemlja spada u nuklearne sile.
"Brojem projektila prednjači Rusija s čak 7300 uskladištenih bojevih glava, od kojih se 1576 nalazi u podmornicama, a najmanje 790 na interkontinentalnim raketama dometa između 9000 i 14.000 kilometara. SAD imaju 6970 komada atomskog oružja, od kojih 1150 čini sisteme strateški pozicionirane na kopnu, a 1050 spremno je kao smrtonosni teret strateških interkontinentalnih nuklearnih bombardera tipa B-2 i B-52. Najviše nuklearnih bojevih glava, čak 2016, SAD drži blizu svojih podmornica klase Los Angeles.
Nakon Rusije i SAD sledi Francuska sa 300 bojevih glava dometa čak 13.000 kilometara, zatim Kina s oko 260 komada te Velika Britanija sa 215 bojevih glava smeštenih u podmornicama klase Vanguard čiji je domet 11.000 kilometara s vrtoglavom brzinom od 24 Macha. Veruje se kako Pakistan ima 140 bojevih glava, a Indija deset manje od Pakistana.
Vlastiti nuklearni program još su bile pokrenule Argentina, Australija, Brazil, Egipat, Irak, Japan, Južna Koreja, Poljska, Rumunjska, Švedska i Švicarska, a nakratko i Južnoafrička Republika koja je 1980-ih proizvela šest nuklearnih bojevih glava, ali ih je u strogo kontroliranim uvjetima uništila desetak godina kasnije.
Neke procene govore da Severna Koreja raspolaže sa 60 nuklearnih bojevih glava, ali je njihova efikasnost, prema pomnim analizama, poprilično upitna jer tamošnji naučnici nisu uspeli rešiti problematiku pouzdanosti i dometa tog oružja.
Pretpostavlja se da Izrael raspolaže sa 80 bojevih glava smeštenih u tornju Matcal u sklopu baze Camp Rabin u Tel Avivu.
I ako ne poseduje najveći broj bojevih glava, SAD najviše troši na nuklearno oružje – čak 20 milijardi dolara godišnje! To je više od svih ostalih nuklearnih sila zajedno. Usto, SAD su jedina nuklearna sila koja je i upotrebila to oružje u ratu, bacivši atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki potkraj Drugog svetskog rata.(izvor)
Model nuklearnog scenarija( 2019)
Amerika-Rusija ili NATO -Rusija
Posmatračima širom sveta odnosi između Trampove Amerike, Putinove Rusije i Si Đinpingove Kine liče na povratak u dobro poznatu prošlost. Na kraju druge decenije 21. veka ne suočavamo se s blago ažuriranom replikom hladnog rata iz prošlog veka, već s novim, potencijalno opasnijim buretom baruta. Međutim, Sjedinjene Države se danas suočavaju s dva odlučna protivnika, a ne s jednim, kao i s daleko složenijom globalnom mapom konflikta (a tu je i odgovarajuće povećanje broja potencijalnih nuklearnih žarišta). Sa druge strane danas je obnovljena linija sukoba između Rusije i NATO-a u Evropi a proteže se mnogo bliže ruskoj teritoriji zbog širenja NATO-a na istok, u Češku, Poljsku, Mađarsku, Rumuniju, Slovačku i baltičke zemlje tokom unipolarne ere. Duž te linije, kao i za vreme hladnog rata, stotine hiljada dobro naoružanih vojnika spremno je da u najkraćem roku započne totalna dejstva". ( vidi više izvor) Na njih bi zbog prednosti NATA Rusija u jednom momentu mogla odgovoriti nuklearnim napadom.
Najnoviji modeli scenarija nuklearnog rata ( 2019) u skladu su sa prethodnim napravljenim 2007. godine, a oba izveštaja predviđaju da bi nuklearna zima, usled pepela i podignutog materijala sa zemlje, trajala nekoliko godina, količina padavina bi se smanjila za 30 odsto u prvih nekoliko meseci i oblak dima prvo bi prekrio severnu, a onda u južnu hemisferu.
" Pokrenuli smo stari model nuklearnog scenarija koristeći najmoderniji klimatski model pri visokoj rezoluciji sa eksplicitnijim simulacijama stratosferske hemije i aerosoli“, navodi se u izveštaju.
Zaključak je predvidljivo sumoran – korišćenje nuklearnog oružja na ovaj način od strane SAD i Rusije imalo bi katastrofalne globalne posledice.Ukoliko bi dve najveće nuklearne sile istrošile čitave svoje arsenale jedna na drugu, model je pokazao da bi se u atmosferu podiglo oko 150 megatona čađi i gareži, što od nuklearnih eksplozija što od požara koji bi usledili. Bile bi potrebne tri godine pre nego što bi se količina svetlosti na tlu vratila na 40 odsto od prvobitnog nivoa.
Naučnici su se u modelu poslužili podacima o šumskim požarima, vulkanskim erupcijama i prethodnih nuklearnih detonacija, kako bi dobili što precizniju procenu posledica.
Gubici u poljoprivrednoj proizvodnji bili bi katastrofalni, došlo bi do promene kretanja vetrova i do nestanka letnje sezone monsuna. „Ćebe“ čađi i gareži koje bi obuhvatilo čitavu planetu upijalo bi sunčevo zračenje, a trebalo bi mu oko deset godina da se raščisti. Nivo dima oslobođenog u atmosferu bi, međutim, bio manji i odnosu na onaj koji je doprineo izumiranju dinosaurusa, pa naučnici ipak ostavljaju mogućnost da bi čovečanstvo moglo da preživi.
„Da bi se potpuno odstranila mogućnost ekološke katastrofe kao razultata potpunog nuklearnog rata, oni koji donose odluke moraju da potpuno razumeju ozbiljne klimatske posledice nuklearnog rata i da postupaju u skladu sa tim znanjem“, navodi se u izveštaju objavljenom u časopisu Journal of Geophysical Research: Atmospheres.
Poslednji sukob u Kašmiru 1999 godine
INDIJA I PAKISTAN
U pitanju su de nuklearne sile koje se decenijama gledaju preko nišana zbog Kašmira. Rasplamsavanje hroničnog konflikta uteruje strah celom svijetu. Za Kašmir se do sada tri puta ratovalo, ali danas Indija i Pakistan raspolažu moćnim armijama sa najmodernijim konvencionalnim i nuklearnim oružjem. Obe zemlje poseduju balističke projektile koji mogu da dosegnu bilo koji deo teritorije susedne zemlje.
Indija i Pakistan trenutno imaju ukupno oko 300 komada nuklearnog oružja, ali autori studije predviđaju da bi njihov broj mogao porasti na 500 do 2025. godine, koja je u kompjuterskoj simulaciji određena kao godina kada bi hipotetički mogao da izbije rat između Indije i Pakistana.
Nuklearni rat između Indije i Pakistana mogao bi da dovede do smrti 125 miliona ljudi za samo nekoliko dana, što bi bilo više nego u Drugom svetskom ratu, kao i do raspadanja životne sredine, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u američkom naučnom žurnalu "Napredak nauke". Takav rat ne bi bio pretnja samo za lokacije koje bi bile bombardovane, već za celi svet. ( izvor)
Plan C iz 1956-te
U aprilu 1956. godine vlada SAD-a izradila je plan o tome kako da se nose sa predstojećim nuklearnim ratom. Plan C nikada nije široko distribuisan i naređeno je da se detalji plana unište u julu 1957. godine, možda zato što su bili zastareli, prevaziđeni, ili jednostavno previše kontroverzni. Do sada je objavljeno samo oko 30 stranica Plana C. Postoji još oko 150 stranica koje FBI još uvek obrađuju, kosultujući se sa drugim odeljenjima i agencijama (posebno FEMA-om) u vezi sa sa njihovim objavljivanjem.
Delovi Plana C
Zvaničnici bi odredili određeno osoblje kao neophodno, i razvili tajanstvene rezervne kancelarije koje bi se koristile u slučaju nužde. Svaka od ovih lokacija je trebala da ima višestruke komunikacijske veze sa spoljnim svetom.
– Plan je trebalo da stupi na snagu pre nego što izbije rat, ili kada bi sukob sa SSSR-om izgledao neizbežan.
– Bilo bi proglašeno vanredno stanje, a 12.949 individualaca bi odmah bilo pritvoreno kao pretnja nacionalnoj bezbednosti zbog njihovih veza sa “subverzivnim organizacijama.“
– Sovjetske diplomate i kuriri bi bili odvedeni u zaštitni pritvor pre nego što bi bili predati Stejt departmentu. Ambasadori bi ušli i tražili nuklearne uređaje.
Zaposleni u Birou bi bili podstaknuti da svoje porodice pripreme za najgore, ali bi morali da drže u tajnosti detaljnije planove o tome šta bi vlada uradila ako bi izbio rat. Porodice bi dobile broj telefona i ime grada gde bi mogle biti premešene lokacije agencije, ali ne i tačnu lokaciju. (izvor)
Plan D je uključivao izmeštanje svog visoko rangiranog državnog osoblja na tajne lokacije. On je bio deo “Operacije Opasnost- 1956,“ koja je testirana u julu 1956. godine. Detalji tog CIA plana su objavljeni 2009. godine.
Veliki gradovi u Americi nemaju skloništa
U jeku Hladnog rata, 1961. godine, SAD su pokrenule Program zaštite skloništa koji je odredio sigurna mesta za skrivanje nakon nuklearnog napada u gradovima širom zemlje. Većina skloništa bila su na gornjim spratovima visokih zgrada, tako da je trebalo zaštititi ljude samo od zračenja, a ne od eksplozije.
Gradovi su bili odgovorni za skladištenje tih skloništa hranom, sanitarijama i sanitetskim potrepštinama koje je plaćala savezna vlada. Do trenutka kada su sredstva prestala da se izdajaju u 1970-ima, Njujork je odredio 18.000 skloništa u kojima bi se moglo zaštititi do 11 miliona ljudi.
Zvaničnici Njujorka 2017. počeli su da uklanjaju žute znakove koji su nekada obeležavali ova skloništa kako bi izbegli zabludu da su i dalje sprema i opremljena. Skloništa više ne postoje. Većim gradovima poput Njujorka i San Franciska potrebno je više prostora za stanovanje, što otežava gradskim zvaničnicima da se pravdaju prilikom rezervisanja nekog prostora za hranu i sanitetske potrepštine. ( izvor)
Carterov plan
Kada bi, u najcrnjem scenariju, međunarodni odnosi spali na najnižu tačku i kada bi u smeru SAD-a počeli leteti interkontinentalni balistički projektili s nuklearnim bojevim glavama iz smera Rusije ili Kine, šta bi učinio Trump i američka vlada?
Uprkos stalnoj pretnji od nuklearnog napada za vreme Hladnog rata, SAD decenijama nije imao izvedivi plan 'kako osigurati delovanje izvršne vlasti u slučaju napada', piše ugledni časopis Foreign Policy.
Tek je američki predsednik Jimmy Carter u kasnim 70-im godinama prošlog veka primetio kako nigde u službenim procedurama ne postoje odgovori na neka od ključnih pitanja: ako izvršna vlast može preživeti nuklearni rat, šta bi tačno radila nakon? Kako identifikovati preživelog naslednika predsedničke pozicije? Ko bi ga identifikovao? Kako bi ispunili tri glavne funkcije predsednika: biti predsedavajući izvršne vlasti, predsednik države i vrhovni zapovednik oružanih snaga?
Svakom svoj bunker
Pre nego što se Carter primio stvaranja novih planova, s kojih je 2017 skinuta oznaka tajnosti, situacija je bila dosta zabrinjavajuća. Od svake federalne agencije očekivalo se da izgradi vlastiti podzemni bunker u kom bi njeni zaposlenici mogli biti zaštićeni od nuklearnog rata, no agencije tu obavezu nisu preozbiljno shvatile.
U slučaju napada, predsednici združenih snaga naredili bi 60.torici izvršilaca vlasti premeštanje na jednu od nekoliko sigurnih lokacija, od kojih je primarna bila smeštena na planini Mount Weather u saveznoj državi Virginiji. No vojska i avijacija su imali dovoljno dodeljenih helikoptera samo za prevesti trećinu tog broja.
Nova agencija
Nuklearna skloništa - izgrađena tokom 50-ih godina - trebalo je redom obnoviti. Nisu postojale nikakve procedure za evakuaciju većeg dela populacije. Vojne vežbe ignorisale su mogući scenarij nuklearnog napada. Carter je naredio objedinjavanje nacionalnog programa civilne zaštite, s ciljem da se osigura preživljavanje 80 posto stanovnika u slučaju napada.
U 1979. godini osnovao je Saveznu agenciju za vanredne situacije (FEMA). Nova agencija preuzela je odgovornost za nadgledanje civilne zaštite, sigurnih lokacija za preseljenje i stvaranje nužnih zaliha za slučaj rata. Istovremeno, Carter je preuzeo i najteži izazov - razradu mehanizma koji bi osigurao naslednicima predsednika izdavanje naredbi za nuklearni rat, za vreme i nakon nuklearnog napada.
Kodna imena naslednika
Prema prvom planu, Kancelariji za vojsku Bele kuće dodelio je svim dužnosnicima u redu nasleđivanja predsedničkih ovlasti kodna imena, koja su trebali izreći preživelim zaposlenim Pentagona. Ubrzo su problemi s ovim planom postali bolno očiti - u slučaju da ruski projektili lete prema SAD-u, niko se ne bi trudio temeljno proveriti identitet osoba koje se javljaju. A šta bi se dogodilo ako bi udar pogodio sam Pentagon?
Sledeći je plan bio osmišljen kako bi pružio fleksibilniji i decentralizovaniji način za očuvanje izvršne vlasti. Pripremiti pet 'međuagencijskih timova' od po 50 ljudi svaki, koji bi u slučaju vanrednih situacija bili razmešteni na neku od sigurnih lokacija, kojih bi bilo nekoliko stotina, gde bi mogli obavljati sve funkcije izvršne vlasti.
Njihov prvi zadatak bio bi pronaći pravog predsednika - najviše rangiranog preživelog državnog činovnika. Detalji su i danas tajna, ali uključuju upotrebu čipova za praćenje, čije bi signale pratila FEMA i Nacionalni centar vojnog zapovedništva.
Vođenje nuklearnog rata
Svaki tim imao bi dovoljno treniranog osoblja koje bi pružilo aktualnom predsedniku podršku u izvršavanju sve tri ključna zadatka : vrhovni zapovednik, predsednik države, predsednik vlade. Komunicirali bi s drugim timovima i s preživelim elementima Pentagona, kako bi izvršavali planove za nuklearni rat. Primali bi obaveštajne podatke i izveštaje o razmerama uništavanja. Bili bi u kontaktu s državnim i lokalnim vlastima.
Svaki od timova i lokacija osmišljen je tako da može delovati punih šest meseci bez vanjske podrške. U Carterovim planovima nalaze se i uputstva kako ponovno oformiti Kongres, kako mobilizovati sve nacionalne resurse, te kako uspostaviti sistem civilnih rezervista. Većina Carterovih planova danas je još uvek pod oznakom tajnosti, ali mnoge je detalje moguće potvrditi iz povezanih izvora.
Sateliti za komunikacije
Foreign Policy podseća kako je CIA ubrzo nakon donošenja Carterovih planova osnovala tajnu kancelariju za obaveštajnu podršku u vanrednim situacijama, koji priprema tročlane timove za slanje na sigurne lokacije.
Iz proračunskih dokumenata vidljivo je kako su i druge savezne agencije povećale proračune kako bi obučile i opremile timove za podršku predsedničkim naslednicima. Pentagon je testirao mobilne zapovedne centre. Ratno vazfuhoplovstvo je dodelilo komunikacijske sposobnosti novijim satelitima namenjene samo za osiguranje nastavka rada vlade.
Poznato je i da je predsednik Ronald Reagan bio nezadovoljan Carterovim planovima, jer je verovao da nije moguće osigurati preživljavanje kancelarije predsednika. Jedan od njegovih najbližih savetnika, Thomas Reed, uverio ga je da ne napusti Carterov sistem, već da ga doradi.
Planovi su sigurno napredovali od tada do danas, no drže se u najstrožoj tajnosti, iz jasnih razloga. U slučaju nuklearnog napada na Sjedinjene Države, gotovo je sigurno da bi se osigurao kontinuitet vladavine i predsednika. Jedino je pitanje bi li bilo moguće osigurati i preživljavanje samog Donalda Trumpa.
izvor
6 коментара:
Ne bi me iznenadilo da neko pritisne dugme, pritišćemo ga svaki dan. Ne znam da li je neko od vas gledao dokumentarni film Gorana Devića Uvozne vrane, iz 2004. u kom je prikazano kako se sva mržnja jednog grada - naroda prema drugome prenela na jadne vrane. Povod jesu vrane, uzrok reakciji drugi. U Sisku su se namnožile sive vrane i za verovati je da bi ih narod ostavio na miru da se gradom nije proneo glas da ih je u grad doneo direktor železare u bivšem režimu. Istina je da ih je on doneo da bi vrane istrebile gamadi oko železare. Problem ne bi bio direktor da je bio Hrvat, ali bio je Jevrejin. Narod kao narod odmah je satkao priču o jevrejsko-komunističkoj zaveri protiv hrvatske nacije i doneo je odluku da se vrane istrebe. Nastao je pokolj, pre svega njihovih mladunaca u gnezdima, jer oni ne mogu pobeći.
Uzgojili smo toliko mržnje da nas i najbezazlenija sitnica usmeri na krive misli , a potom reakciju, mada je u biti upitno da li povod “postoji” u stvarnosti.
Pesnik u prolazu
Onog momenta kada smo jednostavno prihvatili nuklearno naoruzanje buducnost smo prepustili onima koji su po definiciji radikali, jastrebovi. Sa njima se povecavaju mogucnosti klasicnih ratova, u to smo se uverili, isto tako i mogucnost da upotrebe nuklearki.
Z.
Dragi prijatelji iz sveta nauke, da podsetim : “ Prema jednom istraživanju, od 1945. godine trećina američkih profesora-istraživača bila je na potpori nacionalnih sigurnosnih agencija.“Kroz čitav dijapazon industrija visoke tehnologije u bilo kojoj regiji”, piše Nathan Newman, “jedan faktor koji je neosporno u korelaciji s usponom tehnoloških tvrtki stepen je potrošnje na odbranu.” Treba li podsetiti na prvu atomsku i ulogu nauke,
Ili da je cela istorija Silicijske doline prilično usko povezana s vojskom, ni jednu granu u Americi nisi u stanju odvojiti od vojske. Vi ste blago meni glavna osovina vojne industrije i pitanje dugmeta je sporedno. Tako je u svim oblastima koja ste obogatili svojim, destruktivnim, saznanjima. Ali, vasoj kreativnosti ne sme se prigovoriti, vi ste nosioci svog ljudskog napretka - ne dao Bog da taj napredak stavimo na apotekarski tac uz nazadovanje. U krajnjoj liniji na istom smo, sve je isto kao hiljade godina unazad kada smo izasli iz jama i pecina, toljage su nam u rukama, samo sofistiranije, pa ni face nam nesto nisu civiliziranije kada su nam one u rukama. Tako ja mislim o idejnim tvorcima zla, ovog i svih ostalih.
Opet krivi mi! Ratovi će trajati sve dotle dok vođe govore da moraju trajati. Ili, bolje, oni su trajni. Nismo mi idejni tvorci ratova, nemamo tu snagu,vođe imaju a bira ih narod. Tako ja mislim, draga.
Pedja
O prolivanju krvi odlučuju, uglavnom, samo oni koji su sigurni da u tome neposredno neće učestvovati i neće doći u situaciju da se njihova krv proliva. Što bi rekli "Llako je tuđim ****** gloginje mlatiti."
XXX
@ XXX
nevazno je ko ce prvi potegnuti. Nuklearka je ulaznica za pakao koju ce postojeci sistem kad tad upotrebiti jer je u sustini divljacki. Onaj ko pritisne dugme bice samo izvrsilac, stvarni pocinilac ce ostati nepoznat. Postoji li ijedna vrsta na ovoj divnoj planeti koja pokusava da digne ruku na sebe? Ne. E, pa bolje ne zasluzujemo,zato cemo i zavrsiti u paklenom ognju monstruma koga smo sami stvorili.
J.B.
Постави коментар