EPIKTETOVO UČENJE
U svojim osnovnim teorijskim stavovima Epiktet se vraća ortodoksiji osnivača Stoičke škole, ali je oslobađa od njenog pojmovnog shematizma, te se u obliku i stilu oslanja na sokratsku dijalektiku i na kiničko-stoičku dijatribu. Dijatrib a je popularna obrada jedne filosofijske, većinom etičke teme, bez velikog sistematskog aparata, u obliku lakog razgovora, začinjenog živim slikama, poređenjima, navodima iz omiljenih pesnika, anegdotama, duhovitim obrtima i antitezama.1 Logiku i Kosmologiju on podređuje Etici, jer u njegovu mišljenju etički problem zauzima centralan položaj, kao u Hristovu mišljenju religijski problem, s kojim je, za njega, nerazlučno vezan čovekov moralni preporođaj . '
Celo njegovo izlaganje ima više obeležje praktično-vaspitnih parenesa negoli strogo naučnih i samostalnih filosofijskih proučavanja. On nije suv propovednik morala, ni salonski zabavljač, ni dosadan katedarski filosof, koji pred svojim slušaocima od filosofije pravi misosofiju, nego filosof ljudskoga života, koji ljude hoće da probudi iz moralnog dremeža, da i h potštakne, popravi i preokrene, da ih povede putem koji vodi pravoj i zdravoj moralnosti, slobodnoj od svake pritvornosti ili monaške askese, jednom reči blaženstvu, koje se može osnivati samo na unutrašnjoj slobodi čovekovoj.
Svrha života na koju čoveka upućuje njegova priroda, i koju Epiktet uči, jeste sloboda. 2 Pranagon živog bića nije težnja za nasladom, a ni za samoodržanjem i samorazvitkom, nego težnja da živi onako kako ono hoće, jer to odgovara njegovoj prirodi. Sloboda je glavni princip života i jedini osnovni ton koji se provlači kroz sva predavanja Epiktetova. Njen smisao i vrednost on ovako prikazuje: „Slobodan je onaj ko živi onako kako on hoće, ko se ne može ni na što primorati, ni sputati, i nad kojim se ne može izvršiti nasilje, i čije se težnje ne mogu omesti i koji svagda postiže ono što hoće, i nikad ne dolazi u položaje kojima želi da se ukloni. Ko, dakle, ima volju da živi u zabludi? — Niko. — Ko ima volju da živi prevaren, d prebrzo sudi, da je nepravedan, razuzdan, mrzovoljast malodušan? — Niko. — Od luđaka, dakle, niko ne živi kako hoće, ni on, dakle, nije slobodan. A ko želi da živi i žalosti i strahu i zavisti i sažaljavanju, u žuđenju i ne postizanju, u bežanju od nevolje i u zapadanju u nju? - Niko. — Možemo li, dakle, za nekog luđaka reći da je slo
bodan od žalosti i straha, da nikad ne zapada u nevolju, nikad ne promaša belegu? — Ne možemo. — Niko, dakle ni od njih nije slobodan" (IV 1, 1—5).
Ovi suvi silogizmi dobijaju život tek onda kad ih Epiktet stane objašnjavati i pritom sam zahvata u praktični život: „Odgovori mi još i na ovo pitanje: čini li ti s da je sloboda nešto veliko i plemenito i značajno? — Kako ne! —Može li, dakle, neko ko ima nešto iako veliko značajno i plemenito biti bedan? — Ne može. — Kad, dakle, vidiš nekoga gde se drugome klanja i ulaguje protiv svoga uverenja, i za toga sasvim otvoreno govori da nije slobodan, i ne samo kad to čini radi neznatna ručka, neg i onda kad to čini da dobije namesničku ili konsulsku čast . Samo one koji tako rade radi malih stvari zovi malim, ove, kao što zaslužuju, velikim robovima. — I s time s slažem. — Čini li ti se, dakle, da je sloboda nešto samo stalno i što svoj zakon nosi u sebi? — Kako ne! — Koga dakle, neko drugi može sprečiti ili primorati, otvoreno reći za njega da nije slobodan! I ne gledaj na njegove dedove i pradedove i ne pitaj da li je u roblje prodan ili kao rob kupljen, nego ako čuješ gde iz uverenja i sa strašću govori: „Gospodaru!", onda toga, i kad pred njim nose dvanaest svežnjeva pruća, nazivaj robom! I kad čuješ koga gde govori: „Jadna li mene! Šta moram da trpim!", zovi ga robom. Uopšte, ako nekoga vidiš gde kuka ili kudi ili je nezadovoljan ili zle volje, zovi ga robom i kad hodi u skerletnom ruhu!" (IV 1, 54—59). „Onaj koga na svetu ništa ne može omesti jeste slobodan, kome su sve stvari pri ruci kako ih on hoće. A koga je mogućno sprečiti ili primorati ili zadržati ili protiv njegove volje u nešto uvaliti, rob je. A 'ko je taj koga ništa ne može omesti? Onaj ko ništa tuđe ne želi. A šta je tuđe ? Što ne zavisi od nas ni da imamo ni da nemamo, ni koliko ni kako nemamo . I telo nam je tuđe, i njegovi delovi su tuđi, i naša imovina je tuđa. Ako, dakle, jednu od ovih stvari uzmeš kao svoju, platićeš kaznu koju zaslužuje onaj ko se laća tuđih stvari. To je put koji vodi slobodi, to jedino oslobođenje od ropstva, tako da jednom iz sve duše možemo reći:
Povedite me, Dive, i ti, Sudbino,
na položaj za koji ime odredište.
(IV 1, 128—131)'
Početak etičke svesti Epiktet nalazi u oštrom razlikovanju onoga što je u našoj moći (τάέφ'Hxiv ), tj. naše moralne volje, i onog a što nije u našoj vlasti ( 0 ύκ έφ' ήμίν), tj. svih stvari i
okolnosti spoljašnjeg sveta. On kaže jasno i jezgrovito: ,,Filosofska obrazovanost sastoji se u tome da naučimo razlikovati svoje i tuđe " (IV 5, 7)). Svoje čuđenje i svoje gađenje treba da ograničavamo na "ono što je u nagoj vlasti, a drugo da posmatramo kao da se nas ništa ne tiče (III 16, 15). Budući da su kiničari, na koje Epiktet nadovezuje izlaganje svojih moralnih načela, učili autarkiju, tj. slobodu od sredstava za nasladu, oni su za njega prvi koji su čoveka učinili slobodnim (III 24, 67 ss).
Epiktet se u neku ruku oseća kao poslanik božanstva da ljudima objasni u čemu se sastoje prave životne vrednosti : „Kiničar treba da zna da ga je Div poslao ljudima kao svoga glasnika da im pokaže šta je dobro i šta je zlo, jer oni lutaju i suštinu dobra i zla ne traže onde gde je nema; a gde je ima, tu je ne primećuju" (III 22, 23).
I Epiktet je s velikom ljubavlju obdelavao stoičko učenje ο ekumenskom građanstvu. Ako smo sinovi božiji, onda ovaj i onaj čovek nije Atinjanin ili Korićanin, nego kosmički građanin (I g: κόσμιος; Cic. De legg. 16: mundanus). Ljubav prema svima, jer su svi s nama srodni, i njegova je tema, i on nije nikakvu razliku pravio između gospodara i robova, otmenih i neznatnih (I 13, 5).
I pored dugogodišnjih spoljašnjih okova, Epiktet je bio nesalomljiva, jaka priroda, karakter iskonske snage, koja se najviše ogleda u njegovu savlađivanju zemaljskih nagona i požuda, afekata i strasti, u suverenoj otpornosti prema svim varljivim dobrima ovoga sveta, u moćnoj koncentraciji
svih duhovnih snaga na istinski visok cilj: zadobijanje moralne slobode. On je imao stameno zdravlje koje mu je obezbeđivalo eureju i blaženstvo. Njegova lepa, kiničko-asketska, u Geliji sačuvana (XVIII 19, 6), deviza glasi: άνέχου καΐ "άπέχου „Suštine et abstine!" („Podnosi i pregaraj!"). Pored svega moralnog odolevanja životnim teškoćama što ga Epiktet propoveda, iz te devize, ipak, više zrači herojizam patnje, povlačenja i neprotivljenja zlu negoli herojizam pregalaštva i prevazilaženja prepona. „Kiničar može dopustiti da ga biju kao magarca i, dokle ga god biju, treba da voli one koji ga biju, jer je on takoreći otac i brat svih ljudi" (II 22, 54). Takve izjave nikad se ne bi mogle čuti
iz usta Helena Eshilova, Kimonova ili Periklova vremena; one su znak umora i klonulosti, svedočanstvo iscrpenosti antičkog čoveka-.
Ne želeći da promeni stvarnost nego da joj se samo prilagodi, Epiktet svom protestu protiv pritešnjavanja i porobljavanja, protiv neproporcionalnog i nepravičnog rasporeda ljudskih prava i dužnosti, dobara i tekovina u rimskom društvu nije dao oblik aktivne energične borbe protiv robovlasničkog poretka a za socijalnu pravdu, nego oblik težnje ka moralnom samousavršavanju ličnosti. Slobodu i nezavisnost, koje, po njegovu shvatanju, čine uslov sreće, on je svodio na slobodu misli i volje, jer nije imao snage da ih svede na princip socijalne pravde, koja nije ništa drugo nego harmonija jedinke s društvom.
Epiktet je već rano postao slavna ličnost u svom anadolskom zavičaju, gde je njegov poziv na sticanje slobode odmah odjeknuo. Kad je umro, njegov zemljani svećnjak kupio je neki poštovalac za tri hiljade drahama. U Pisidiji nađen je natpis urezan u stenu na Apolonovu hramu kod grada Anabure ; na njemu se Epiktet sa zanosom slavi kao sin robinje koji je postao „izvor sreće i radosti" za celo
čovečanstvo.4 Hijerapoljskog etičara mnogo je cenio Herod Atik (Gell. Ν. Α. I 2, 6). Otada je on dalje uticao ne samo na paganski svet nego i na uobličavanje rane hrišćanske ideologije, i njegove etičke norme u mnogome se podudaraju s načelima ranog hrišćanskog učenja, i zato su ga predstavnici hrišćanstva mnogo cenili. U vizantijsko doba njegov Priručnik je parafrasiran i objašnjavan za hrišćansku upotrebu. Ali niko iz njegovih predavanja nije toliko snage dobijao za svoj sopstveni život koliko njegov najveći poštovalac, koji je svojim spoljašnjim položajem bio najveća
suprotnost hromom frigiskom robu — car Marko Aurelije, koji mu je u svojim Razmatranjima ο samom sebi postavio jedan od najlepših spomenika.
Da bi se video Epiktetov način predavanja, donosimo ovde u prevodu Priručnik, u kome je Arijan izneo najvažnija načela iz njegovih spisa.5
EPIKTETOV PRIRUČNIK
ŠTA JE U NAŠOJ VLASTI A ŠTA NIJE
1. Od stvari jedne su u našoj vlasti, a druge nisu. U našoj su vlasti mišljenje, delanje, žudnja, izbegavanje, jednom reči: dela koja od nas proizlaze. Nisu u našoj vlasti: telo, imanje, ugled, spoljašnji položaj, jednom reći: sve što nisu naša dela.
Ono što je u našoj vlasti jeste po prirodi slobodno, ne može se sprečiti ni omesti; a ono što nije u našoj vlasti nemoćno je, ropsko, može se sprečiti, stoji pod uticajem drugih. Stoga imaj na umu: ako ono što je po prirodi neslobodno smatraš za slobodno, a ono što je tuđe za svoje, imaćeš samo neprijatnosti, žalostićeš se, uznemiravaćeš se, optuživaćeš i bogove i ljude; a smatraš li za svoje samo ono što je doista tvoje, a ono što je tuđe, kako jeste, za tuđe, nikad te niko neće primoravati, niko te neće ometati, nećeš se ni na koga žaliti, nećeš nikoga psovati, protiv svoje volje ništa nećeš raditi, niko ti neće uditi, nikakva neprijatelja nećeš imati, jer uopšte nećeš nikakve štete pretrpeti.
Ako, dakle, budeš težio za ovako važnim stvarima, imaj na umu da se ne moraš suviše naprezati, nego se moraš nečega sasvim odreći, a nešto privremeno ostaviti na stranu.
Ali ako težiš i za onim stvarima i hoćeš da se penješ na visoke položaje i da stičeš bogatstvo, možda ni tih stvari nećeš postići, jer si u isti mah težio za onima, ali začelo nećeš pouzdano postići ono odakle jedino proizlazi sreća i sloboda.
Zato se trudi da svakoj neprijatnoj misli dovikneš: „Ti si samo uobraženje, a nikako ono što se čini da si." Zatim ispituj i ocenjuj po pravilima koje imaš, a naročito po prvom.: da li ona pripada onom što je u našoj vlasti ili onom što nije u našoj vlasti. Pa ako pripada stvarima koje su izvan naše vlasti, budi spreman da odmah kažeš: „Ništa se ne tiče mene."
ŽUĐENJE I ZAZIRANJE
2. Imaj na umu: žudnja obećava postizanje onoga za čim se žudi; a izbegavanje obećava da se neće sudariti s onim čemu hoće da se ukloni, i da je onaj ko ne postigne predmet svoga žuđenja nesrećan, a drugi je nesrećan zato što mu se dešava ono čemu želi da se ukloni.
Ako se, dakle, kloniš samo onoga što je protivno stvarima koje su po prirodi u tvojoj vlasti, ništa ti se neće dogoditi od čega zazireš. A zazireš li od bolesti ili od smrti i od siromaštva, onda ćeš sasvim biti nesrećan.
Odbaci, dakle, svako zaziranje od svega što nije u našoj vlasti i ukloni se samo onom što je protivprirodno u onom što je u tvojoj vlasti. Od žudnje se za prvi mah sasvim uzdrži.
Jer ako žudiš za nečim što nije u našoj vlasti, bićeš bezuslovno nesrećan; a ο onom što je u našoj vlasti i za čim je lepo žudeti ne znaš još ništa. Kod svakoga žuđenja i zaziranja postupaj blago, ali opet smotreno i slobodno.
RAZMIŠLJANJE PRE PRISTUPA POSLU
3. Kod svake stvari koja tvojoj duši donosi radost ili ti koristi ili je voliš ne zaboravi da se obavestiš kakva je, i počni od najmanjih. Ako, naprimer, voliš lonac, kaži da voliš lonac, jer ako se razbije, nećeš se uzbuditi, ako svoje dete poljubiš ili ženu, kaži da si poljubio čoveka, jer ako
umre, nećeš pasti u nesvest.
4. Ako si naumio da se latiš nekog posla, razmisli u sebi kakav je to posao. Ako, naprimer, odlaziš na kupanje, pomišljaj na ono što se dešava u kupaonici: kako se vodom prskaju, kako se guraju, kako jedni druge psuju i jedni druge kradu. I zato ćeš se posle s većom bezbednošću laćati ako već unapred sebi kažeš: „Hoću da se kupam i da svoje duševno raspoloženje održim u prirodnom stanju." I tako postupaj kod svakog posla. Jer ako ti se pri kupanju i dogodi kakva smetnja, imaćeš gotovu misao da sebe umiriš:
„Došao sam ne samo radi kupanja nego i da u prirodnom stanju održim svoje duševno raspoloženje. A neću ga održati ako se budem ljutio na ono što se dešava."
5. Ljude ne uznemiruju stvari, nego njihova mišljenja ο stvarima. Smrt, naprimer, nije strašna (inače bi se i Sokratu činilo da je takva) nego samo misao ο smrti da je ona strašna jeste ono što je užasno. Kad nas, dakle, nešto ometa ili nas uznemiruje ili nas žalosti, nikad ne bacajmo krivicu na drugoga nego samo na sebe, na naša mišljenja ο stvarima. Osobina je neobrazovana čoveka optuživati druge
zbog svojih dela, a optuživati samoga sebe osobina je početnika; obrazovan čovek ne optužuje ni sebe ni druge.
6. Ne razmeći se tuđim odlikama. Kad bi se kakav konj razmetao i govorio: „Lep sam", to bi se još moglo podnositi. Ali kad bi se ti razmetao i govorio: „Imam leoga konja", znaj da bi se razmetao odlikom konja. Šta je, dakle, tvoje? Upotreba tvojih predstava. Dakle, ako pri upotrebi svojih predstava postupaš prema prirodi, tada se ponosi; jer tada ćeš se ponositi osobinom koja je tvoja.
7. Kao kad brod pri plovenju pristane i ti iziđeš da uzmeš sveže vode, da putem uzgred nešto kupiš, na primer i školjku i luk, a pažnja ti mora na brod biti uperena i neprestano se moraš osvrtati da kako kormilar ne zove, a kada zovne, onda sve ono drugo ostavljaš, da ne bi vezan bio ubačen kao ovca, tako je i u životu: ako ti je mesto luka i školjke dana ženica i detence, ništa neće smetati; ali ako
kormilar zovne, hitaj na brod, ostavi sve i ni za čim se ne osvrći. Ako li si već ostareo, ne udalji se od broda suviše daleko, da ne bi zaostao kad budeš pozvan.
8. Ne zahtevaj da se sve dešava onako kako ti hoćeš, nego želi da se sve dešava onako kako se dešava i bićeš srećan.
9. Bolest je smetnja telu, ali nije volji, osim ako ona sama to neće. Hromost je smetnja nogama, ali nije volji. I to govori svemu što se oko tebe dešava, pa ćeš naći da je to smetnja za nešto drugo, ali nije za tebe.
10. Pri svemu što se događa imaj na umu da, ispitujući u sebi, tražiš kakvu snagu imaš protiv događaja. Ako, na primer, vidiš lepa dečaka ili lepu devojku, naći ćeš kao snagu protiv toga samosavlađivanje; ako se prihvataš teška posla, naći ćeš istrajnost, ako te neko pogrđuje, naći ćeš
strpljivost. Ako se tako navikneš, neće te više lažne predstave povući.
11. Nikad ni ο jednoj stvari nemoj reći: „Izgubio sam je", nego. „Povratio sam je". Ako ti je dete umrlo: vratio si ga. Ako ti je žena umrla: vratio si je. Ako ti je imanje oteto: i ono je samo vraćeno. Ali nevaljalac je onaj ko mi je oteo. Šta te se tiče preko koga će onaj ko ti je dao uzeti natrag? Dokle god je tebi ostavljeno, staraj se za njega kao za tuđe, kao putnici za gostioničareve.
A KO ŽELIŠ DA NAPREDUJEŠ
12. Ako želiš da napreduješ, odbaci ovakva razmišljanja: ako zanemarim svoje imanje, neću imati šta da jedem, ili: ako ne kaznim svoga slugu, postaće nevaljalac, jer bolje je od gladi umreti oslobodivši se jada i straha nego živeti u izobilju i neprestanoj uznemirenosti; bolje je da tvoj sluga bude nevaljalac nego ti sam da budeš nesrećan. Zato moraš početi od najmanjih stvari: ako ti se izlije malo ulja ili ti ukradu ostatak vina, govori: za to se kupuje ravnodušnost i unutrašnje spokojstvo. Badava se ništa ne dobiva. Kad zovneš svoga slugu, imaj na umu da možda ne čuje, a ako te je čuo, možda ne može da učini kako ti želiš. Ali za njega to nije nikakva sreća ako od njega zavisi da se ti ne uzbuđuješ.
13. Ako želiš da napreduješ, moraš imati snage da podneseš ako te zbog tvog spoljašnjeg ponašanja smatraju za nerazumna i luda. Ne želi da se čini kao da nešto znaš, pa i ako bi se drugima učinilo da si, neko, ne veruj samom sebi. Jer znaj da nije lako sačuvati svoje duševno raspoloženje kako to priroda zahteva i, u isti mah, uzeti u obzir spoljašnje okolnosti, nego je potrebno samo jedno ili drugo: ko se stara za jedno mora da zanemari drugo.
14. Ako želiš da ti deca, žena i prijatelji uvek žive, ti si lud; jer ti želiš da ono što nije u tvojoj vlasti bude u tvojoj vlasti, i da ono što je tuđe bude tvoje. Isto tako si lud kad zahtevaš da ti sluga ne greši, jer ti tražiš da pogreška ne bude pogreška, nego nešto drugo. Ali ako želiš da svoju svrhu nikad ne promašiš, to je u tvojoj moći. Vežbaj se, dakle, u onom što možeš.
Gospodar nad drugim je onaj ko ono što drugi hoće ili neće ima moć da mu daje ili uzme. Ko, dakle, hoće da bude slobodan ne sme ni želeti ono ni kloniti se onoga što je u moći drugoga. Ako ne postupa tako, mora postati rob drugoga.
VLADANJE U ŽIVOTU I DOBRO ODIGRAVANJE ULOGE
15. Drži u pameti da u životu treba da se vladaš kao na gozbi: kad neko nečim poslužuje i stigne do tebe, pruži ruku i uzmi skroman deo; ako činiju nosi dalje, ne zaustavljaj ga; ako još nije do tebe stigao, ne upravljaj svoju želju dalje, nego čekaj dok ne dođe red na tebe. Tako se ponašaj prema deci, tako prema ženi, tako prema svom položaju, tako prema bogatstvu. I bićeš jednom dostojan da sedneš za sofru sa bogovima.
A ako od onoga čime si bio poslužen ne uzmeš ništa, nego mirno odbiješ, tada ćeš ne samo za sofrom sedeti s bogovima, nego i zajedno s njima bogovati. Tako su postupili Diogen i Heraklit i njima slični, i zato'su s pravom nazvani božanskim.
16. Kad vidiš nekoga gde plače u žalosti što mu sin odlazi ili zato što je izgubio imanje, ne dopuštaj da te zanese predstava kao da je ovaj čovek dopao jada zbog spoljašnjih stvari, nego odmah budi spreman na to da njega ne boli ova nesreća (jer drugoga ovo ne boli), nego samo njegovo shvatanje toga događaja. Dokle god možeš razgovorom da ga lečiš, ne oklevaj da tako postupaš i, ako mora
biti da zajedno s njime uzdišeš; samo se čuvaj da ne uzdišeš od srca.
17. Posmatraj sebe kao glumca u jednoj drami: ulogu daje ti pesnik; ako je drama kratka, kratku ulogu; ako je dugačka, dugačku. Ako hoće da predstavljaš siromaha, predstavljaj i njega dobro; isto tako ako treba da pretstavljaš hroma čoveka, ili kakva vođa, ili obična čoveka. Jer tvoja
je stvar samo to da ulogu koja ti je poverena dobro odigraš, a izbor uloge je stvar drugoga.
DOGAĐAJI SU ONAKVI KAK O IH PRIMI NASA MISAO
18. Kad ti kakav gavran zagrakće nedaću, ne sme te predstava uznemirivati, nego odmah sebi objašnjavaj i govori: „Takva proricanja ne tiču se mene, nego ili moga slabog tela, ili moga malog imanja, ili moga položaja, ili moje dece i moje žene. Meni se samo sreća nagovešćuje ako ja to hoću. Jer ma šta se od tih proročanstava dogodilo, do mene je da se time koristim.
19. Nepobediv možeš da budeš ako ne ulaziš ni u kakvu borbu gde pobeda ne zavisi od tebe. Ako nekoga vidiš veoma poštovana ili veoma moćna ili inače veoma ugledna, pazi da ga ne smatraš za blažena, ponesen predstavoan. Jer ako se suština dobra sastoji u onom što je u našoj vlasti, onda tu ni zavist ni ljubomora nemaju mesta. Ti sam ne želiš da budeš ni vojskovođa, ni savetnik, ni konsul, nego slobodan. A tome ima samo jedan put: preziranje svega što nije u, našoj vlasti.
20. Imaj na umu da te ne zlostavi onaj ko te pogrđuje ili bije, nego samo misao ο tome da te taj zlostavi. Kad te, dakle, neko naljutio, znaj da te samo mišljenje naljutilo. Zato se, pre svega, trudi da te lažna predstava ne ponese. Jer ako jednom budeš imao vremena za razmišljanje, lakše ćeš sobom vladati.
21. Smrt i prognanstvo i uopšte sve što se strašno dešava neka ti je pred očima svakoga dana, a najviše od svega smrt, pa nikad nećeš misliti ništa što je nisko ili za nečim suviše žudeti.
UČENJE MUDROSTI
22. Ako žudiš za mudrošću, budi spreman da će te ismejati, kao i da će mnogi podrugujući se govoriti ο tebi - „Osvanuo nam iznenada kao neki filosof!" i „Otkud nam ovaj diže nos?" A ti nemoj dizati nos, nego se drži onoga što ti se čini da je najbolje, kao da te Bog postavio na to mesto i budi uveren: ako istraješ, onda će oni koji su te ranije ismevali kasnije ti se diviti. A ako te oni savladaju, onda će te dvostruko ismevati.
23. Ako ti se kadgod dogodi da te ponese vrtlog spoljašnjeg sveta, tako da želiš da se nekome svidiš, znaj da si od svojih načela otstupio. Zadovolji se, dakle, da u svim prilikama budeš filosof. Ako, pak, želiš da te za takva smatraju, onda se sam sebi pojavljuj kao takav i budi zadovoljan.
24. Neka te ne muče ove misli: „Ja ću život provoditi nepoštovan i nigde neću biti ugledan." Jer ako je nemanje spoljašnjih počasti neko zlo, ne možeš u tome zlu biti zbog nekog drugog, isto tako kao ni u sramoti. Da li od tebe zavisi da dobiješ počasno mesto ili da budeš pozvan na gozbu? Nikako! Kako to, dakle, može biti nemanje počasti? I kako možeš da nigde ne budeš ugledan kad baš u oblasti koja je u tvojoj moći treba da budeš neko; i tu možeš da budeš najugledniji.
„Ali ti imaš prijatelja i ne možeš im pomoći!" Šta znači to „ne možeš im pomoći"? Neće dobiti od
tebe novaca, niti ćeš ih načiniti rimskim građanima. Ali ko ti je to rekao da je to u našoj vlasti a nije stvar drugih ljudi? Ko može drugome dati ono što sam nema? „Onda steći da i mi nešto možemo dobiti."
Ako mogu steći a da sebe očuvam savesna, čestita i ponosna, pokaži mi samo put, i steći ću. A ako tražite od mene da svoja dobra izgubim, da biste vi samo nedobra stekli, gledajte kako ste nepravični i nerazumni.
Šta uostalom više volite: novac ili prijatelja verna i savesna? Zato mi radije pomozite da takav budem, i ne zahtevajte od mene da činim ono čime bih sve one osobine izgubio! '
„Ali otadžbina", — kažeš ti, — „neće imati od mene pomoći."
Opet moram pitati: kakvu i koju pomoć? Stubišta neće dobiti od tebe ni kupatila. I šta je to? Ni obuću ne dobijaš ona od kovača ni oružje od obućara! Dovoljno je ako svako vrši svoj posao. Ako joj od koga drugog napraviš građanina vernog i savesnog, zar joj time nimalo ne koristiš? Dabome,
ni ti joj nisi nekoristan.
„Ali", — reći ćeš, — „kakav ću položaj zauzeti u državi?" Onaj koji možeš čuvati i u isti mah ostati veran i savestan. Ali ako otadžbini želiš da koristiš i te osobine izgubiš, šta bi joj mogao još da koristiš kad si postao nepošten i neveran.
25. Nekome je više nego tebi ukazana čast pri gozbi ili pri pozdravljanju ili pri pozivu za neko savetovanje. Ako su to neka dobra, treba da se raduješ onome kome su dopala; ako li su neka zla, nemoj se žalostiti što nisu tebi dopala.
A drži u pameti da ne možeš zahtevati isti postupak ako ne činiš isto što i oni da bi postigli ono što nije u našoj vlasti. Jer kako može onaj ko se ne pojavljuje pred nečijim vratima imati jednaka prava s onim ko to čini? Ili onaj ko ne uzima učešća u pratnji nekog velikaša s onim ko to čini?
Ili onaj ko ga ne hvali Ε onim ko ga hvali? Bićeš, dakle, nepravedan i nesit ako želiš da to badava imaš, ne plaćajući cene po kojoj se one stvari mogu da kupe. Šta stoji, na primer, salata? Obol u ovom slučaju. Ako, dakle, neko pruži obol i uzme za njega salatu, a ti ništa ne platiš i ne uzmeš, nemoj misliti da imaš od onoga koji je salatu uzeo. Jer kao što onaj ima salatu, ti još imaš svoj obol, koji nisi izdao. Baš isti je slučaj i ovde.
Nisi dobio poziv za nečiju gozbu? Jer ni domaćinu nisi platio cene po koju on svoju gozbu prodaje. Za hvalu to onaj prodaje, za pažnju prodaje. Ako misliš da ti je to korisno, plati cenu po kojoj se to prodaje. Ako li hoćeš da ono ne platiš, a ovo da uzmeš, onda si nesit i lud. Zar ničega nemaš mesto gozbe? Imaš sada to da nisi pohvalio onoga koga nisi hteo da pohvališ i da nisi morao
da se uzmuvaš pred njegovim vratima.
26. Volja prirode može se saznati iz stvari ο kojima među nama nema razlike u mišljenju. Kad, na primer, tuđ sluga razbije čašu, odmah smo spremni da kažemo: „To se dešava." Znaj, dakle, da, i kad
tvoju čašu razbije, treba da budeš isti onakav kakav si bio kad je tuđu čašu razbio. Isto tako ponašaj se i kad se krupnije stvari dešavaju.
Umre, naprimer, tuđe dete ili tuđa žena. Nikoga nema ko tada ne bi rekao: „To je sudbina ljudska." Ali kad ko od njegovih umre, odmah kuka: „Jao meni, nesrećnik ja!" Treba, dakle, da se setimo šta smo iskusili kad smo to čuli kod drugih.
27. Kao što se cilj ne postavlja da se promaši, isto tako dešava se i sa nesrećom u svetu.
28. Ako bi neko tvoje telo poveravao onom ko te neprijateljski susretne, ljutio bi se. A kad ti svoje srce poveravaš onom ko te slučajno susretne, da se ono, ako te neko pogrdi, uznemiri i potrese, zar se ne bi stideo zbog toga?
RAZMIŠLJANJE Ο USLOVIMA I POSLEDICAMA
29. Kod svakoga posla gledaj šta mu prethodi i šta ga prati, i tek tada pristupaj poslu. Ako tako ne postupiš, isprva ćeš, istina, rado poslu prilaziti, jer nisi razmislio šta će još doći; a docnije, kad se pojave kakve neprijatnosti, sramno ćeš se povući.
Hoćeš, na primer, da odneseš pobedu u olimpijskim igrama? A i ja, bogami, jer to je lepa stvar. Ali razmišljaj šta im prethodi i šta posle njih dolazi, i tek posle toga laćaj se posla.
Moraš se podvrgavati strogom redu, jesti prema propisu, uzdržavati se od poslastica, vežbati se prema naređenju i u određenim časovima, na vrućini, u hladnoći, ničega hladnog ne piti, ni vina, kad ti se baš pije, prosto se moraš predati nadzorniku kao lekaru; zatim u nadmetanju po zemlji se valjati, a može ti se dogoditi da iščašiš ruku ili nogu da uganeš, da mnogu prašinu progutaš, a ponekad
da budeš biče van i posle svega toga da još budeš pobeđen.
Ο svemu tome razmisli, pa ako i tada još želiš, bavi se atletikom. Ako ne želiš, postupaćeš kao deca koja se igraju čas rvača, čas gladijatora, čas trubača, a čas pozorišta. Tako i ti: sad si atlet, sad gladijator, zatim besednik, naposletku i filosof, a celom dušom ništa! Nego kao majmun svaki
prizor koji vidiš podražavaš, danas ovo, sutra nešto drugo kako ti se dopadne. Jer ti nisi nekoj stvari prišao s uverenjem niti si je ogledao sa svih strana, nego nasumce, i s hladnom voljom.
Kad, naprimer, vide filosofa i čuju ga kako govori, kao što Emirat govori (niko ne ume tako govoriti kao on), onda i oni žele da se bave Filosofijom. Čoveče, najpre promisli ο čemu je ustvari reč, pa onda ispitaj svoje sposobnosti da li si i podoban da se takvim poslom baviš. Hoćeš da
se nadmeceš u pentatlu1 ili samo u rvanju? Ogledaj svoje ruke, svoja bedra, ispitaj svoje kukove. Jer jedan je stvoren za ovo, drugi za ono.
Čini li ti se da pri takvu poslu možeš isto tako jesti, isto tako piti, na jednak način žudeti, na jednak način biti nezadovoljan? Treba ti mnogo probdeti, mnoge napore ( skup od pet vežbdi: trčanje, bacanje diska, skakanje, bacanje koplja i rvanje) podneti, od svojih prijatelja se udaljiti, od roba biti prezren, od ljudi na ulici biti ismejan, u svakoj prilici, u odavanju počasti, pri unapređivanju, pred sudom, uopšte u svima poslovima biti povučen. Ο tome razmisli. Da li želiš to zameniti duševnim spokojstvom, slobodom i unutrašnjom čvrstinom. Ako to ne želiš, nemoj navaliti, da ne budeš kao deca: danas filosof, sutra carinik, prekosutra besednik, pa onda carski činovnik. Te stvari ne idu zajedno.
Jedinstven treba da je čovek, ili dobar ili rđav. Treba ili najbolji svoj deo da izgradiš ili svoj spoljašnji položaj, svoju umešnost da primeniš ili na unutrašnju ili na spoljašnju stranu: to znači biti ili filosof ili običan čovek.
Ο DUŽNOSTIMA
30. Dužnosti se uopšte upravljaju prema ličnim okolnostima.
Neko ima oca: dužnost naređuje da se za njega stara, da mu u svemu popušta, da ga podnosi kad grdi i, šta više, kad bije.
„Ali otac je rđav čovek", reći ćeš.
Da li ti je priroda dobra oca dala? Ne, samo oca.
„Brat je nepravičan", veliš.
Samo ti i dalje zadržavaj svoje ponašanje prema njemu i ne gledaj šta on radi nego šta je tvoja dužnost da radiš da svoj unutrašnji život održavaš u skladu s prirodom.
Jer tebi niko ne može nauditi ako ti to nećeš. A onda bićeš zaista oštećen kad budeš mislio da si oštećen.
Isto tako naći ćeš dužnost prema svome susedu, prema svome sugrađaninu, prema vojskovođi ako se navikneš da ο svom ponašanju prema tim položajima razmišljaš.
31. Što se tiče dužnosti prema bogovima, znaj da je glavna stvar imati pravilne pojmove ο njima: da oni postoje, da oni dobro i pravedno upravljaj« vaseljenom, da si određen za to da se njima pokoravaš, da se snalaziš; u svemu što se dešava i svemu da se rado. podvrgavaš kao naređenjima najboljeg uma. Tada nikad nećeš bogove prekoravati niti ih optuživati kao da su te oni zanemarili.
Ali to je samo onda mogućno ako pojmove ο dobru i zlu ne crpeš iz onoga što nije u našoj moći nego ih tražiš samo u onom što je u našoj vlasti.
Ako ti, ipak, nešto od onoga smatraš za dobro ili zlo, onda, kad ne postigne ono što si hteo ili ti se nešto dogodi što ne želiš, bezuslovno moraš koriti i mrziti vinovnike. Jer svakom živom biću je određeno da se kloni svega što mu se čini da je štetno i što mu pričinjava štetu i da se odvraća od toga, a traži ono što je korisno i njegove uzroke i divi se svemu tome.
Nemogućno je, dakle, da se onaj ko misli da je oštećen raduje onom ko mu je naneo štetu, kao što je nemogućno radovati se i samoj šteti.
Tako se dešava da i sin grdi oca kad sinu ne da stvari za koje se ovom čini da su dobre. To je Polinika i Eteokla 6 učinilo međusobnim neprijateljima zato što su tiraniju smatrali za dobro. Zbog toga i zemljoradnik huli na bogove,zbog toga i brodar, zbog toga i trgovac, zbog toga i oni koji su izgubili ženu i decu. Jer gde je za njih korist, onde im je i pobožnost. Samo onaj ko se stara da svoje žudnje i svoje zazore upravi na pravi put baš time se stara i za pobožnost. Ali prinositi žrtve livenice i paljenice i prvine po običaju otaca dolikuje svakome; to treba činiti čista srca, ne bez misli, ne
nemarljivo, ne oskudno, ali i ne preko snage.
ODLAZAK PROROČISTU
32. Kad ideš proročištu, imaj na umu: koji ti događaj predstoji, to ne znaš, nego si došao proroku da od njega to čuješ. A kakva je stvar, to si znao već kad si došao ako si inače filosof. Jer ako je to jedna od stvari koje nisu u našoj vlasti, onda to ni u kojem slučaju ne može biti dobro ili zlo.
Ne nosi, dakle, proroku ni žudnje ni zaziranja niti mu idi sa zebnjom, nego s uverenjem da sve što se bude dogodilo nije ni dobro ni zlo i da se tebe ništa ne tiče ma kakvo to bilo — možda se to može upotrebiti na dobro, i to ti niko ne može da zabrani.
Pun pouzdanja, dakle, idi bogovima kao savetodavcima i, kad ti se da kakav savet, vodi računa ο tome koga si uzeo za savetnika i kome ćeš biti neposlušan ako uskratiš poslušnost.
Idi proročištu, kao što je Sokrat predlagao, samo u onakvim prilikama gde svako razmišljanje nalazi obaveštenje' u slučaju, i gde ni razum ni dovitljivost ne daju sredstava da se jasno sagleda ono što pretstoji.
Kad, dakle, ustreba da se izložiš opasnosti za prijatelja i li za otadžbinu, ne pitaj proročište da li treba da se izložiš opasnosti. Jer ako te prorok izvesti da su se pri žrtvovanju pojavila rđava znamenja, onda to očevidno znači smrt ili gubitak dela tvog tela ili prognanstvo, ali ipak ti razum naređuje da se i u tim okolnostima izložiš opasnosti za prijatelja i za otadžbinu. Zato se upravljaj prema većem proroku, pitskom Apolonu, koji je iz svoga hrama izbacio čoveka koji nije pritekao u pomoć svom prijatelju kad je ovaj bio u samrtnoj opasnosti.
UPRAVLJANJE PREMA OBRASCU
33. Postavi sebi, naposletku, jedan karakter ili obrazac po kome bd se upravljao ne samo u privatnom nego i u javnom životu.
Obično ćuti, inače govori samo ono što je nužno, pa i to s najmanje reči. A retko, samo kad trenuci iziskuju da se govori, progovori, ali ne ο svakodnevnim stvarima, ne ο borbama gladijatora, ne ο konjskim trkama, ne ο atletama, ne ο jelu ni ο piću — to se govori na svakom mestu — a pre svega ne ο drugim ljudima, ogovarajući ih ili hvaleći ili upoređujući.
Nego, ako možeš, svojim razgovorom i razgovor društva okreni na predmet koji dolikuje. Ali ako si sam među strancima, onda ćuti.
Ne smej se često, ni mnogim stvarima, ni preko mere.
Zakletvi se ukloni, ako je mogućno, sasvim; ako nije mogućno, onda koliko se može.
Pozive za gozbe s inomišljenicima i s neobrazovanima odbijaj. Ali ako se ponekad pojavi takva prilika, neka ti pažnja bude napregnuta da ne bi pao u prostačko ponašanje. Jer znaj: ako neko saobraća s uprljanim drugom, mora se bezuslovno i on uprljati, ma koliko on sam bio čist.
Telesne potrebe, naprimer hranu, piće, odevanje, stanovanje, držanje posluge, podmiruj samo ukoliko je to potrebno; a što služi spoljašnjem sjaju i raskošu toga se sasvim kloni.
Od obležavanja pre braka, koliko je god mogućno, uzdržavaj se. Ako si ga okusio, koristi se njime na zakonit način. Ali ne dosađuj i ne zameraj onima koji polnu potrebu podmiruju; i ne govori mnogo ο tome da si sam devstvenik.
Ako te ko obavesti kako ovaj i onaj ο tebi rđavo govori, ne brani se od onog što je ο tebi rečeno, nego odgovori: on začelo nije znao druge mane koje ja imam, inače ne bi pominjao samo ove.
Mnogo posećivati igre u cirku nije potrebno. Ali ako ti kadgod prilika to nametne, onda pokazuj da se ni za koga naročito ne interesuješ nego za sebe, to znači: želi da se dešava samo ono što se dešava i da pobeđuje samo onaj ko pobeđuje. Tako nećeš imati nikakvih neprilika. Sasvim se
uzdržavaj da vičeš kome u znak odobravanja, da mu pljeskaš ili da se jače uzbuđuješ. A po odlasku ne razgovaraj se mnogo ο onom što se dogodilo ukoliko to ne služi tvome uspevanju. Jer inače bi se moglo činiti da si se divio predstavi.
Na predavanja nekih ljudi ne idi nasumce ili bez naročitih razloga. Ali ako odeš, pazi da se ponašaš ozbiljno i dostojanstveno i u isti mah da nikome ne dosađuješ.
Kad nameravaš da se s kime sretneš, naročito s onima za koje se čini da zauzimaju visok položaj, predstavi sebi kako bi u tome slučaju postupio Sokrat ili Zenon, pa nećeš biti u neprilici kako treba da se ponašaš u takvoj prilici. Kad hoćeš da ideš nekoj veoma uglednoj ličnosti, pomisli ovo: nećeš je naći kod kuće, neće te pustiti pred nju, zatvoriće ti vrata pred nosom, neće obratiti pažnju na tebe. Ako pored svega toga misliš da joj treba da odeš, idi i, kad odeš, podnosi sve posledice i nikad nemoj sebi reći: „Nije bilo vredno da odem." Jer to bi bilo prostačko i naopako shvatanje spoljašnjih stvari.
Pazi da u društvu ne govoriš često i opširno ο svojim delima i opasnostima. Jer ako je tebi i prijatno sećati se svojih opasnosti, nije drugima prijatno slušati to što se
tebi dogodilo.
Isto tako izbegavaj da izazivaš smeh, jer takva navika lako prelazi u prostotu i, u isti mah, kadra je da u tvojih bližnjih umanji poštovanje prema tebi.
A opasno je upuštati se i u sramotne razgovore. Kad se, dakle, takva stvar dogodi u tvome prisustvu, onda, ukoliko je podesna prilika, i ukori onoga ko je tako daleko otišao; inače bar svojim ćutanjem, svojim stidom ili srditom ozbiljnošću pokaži svoje neodobravanje takvih razgovora.
Ο ČULNOM UŽIVANJU
34. Kad sebi pretstaviš neko čulno uživanje, onda, kao i kod drugih predstava, čuvaj se da te ne povuku, čak pusti da stvar pričeka, i uzmi sebi malo vremena za razmišljanje.
Zatim osmotri oba vremena, ono u kome ćeš ti uživati zadovoljstvo i ono u kome ćeš se zbog uživanja kajati i samom sebi zamerati. I ovim okolnostima stavi nasuprot predstavu kako ćeš se radovati i sam sebi davati pohvalu ako se uzdržiš. Ako ti se, ipak, čini da je došao trenutak uživanja, pazi da te slasti, prijatnosti i različne čari ne osvoje i zanesu, nego razmišljaj koliko je lepša samosvest da si nad njima takvu pobedu izvojevao.
35. Ka d nešto činiš na osnovu uverenja da to treba da činiš, čini, i nikad se ne plaši da to javno činiš, ako mnogi ο tome imaju i drukčije mišljenje. Jer, ako nije pravilno neno što činiš, kloni se uopšte samog dela; ako li radiš onako kako treba, šta se bojiš onih koji te bespravno kore?
36. Kao što se dve izreke „dan je" i „noć je" veoma dobro mogu navesti kao suprotnost, ali nikako nisu podesne za spajanje, isto tako može za telo imati veću vrednost odabiranje većeg dela, ali čuvanju obzira prema drugim gostima za sofrom to ništa ne pomaže.
Kad te, dakle, neko pozvao na gozbu, imaj na umu da ne treba samo gledati na vrednost donošenih jela za telo nego treba paziti i na ponašanje prema domaćinu.
37. Ako se latiš kakva zadatka koji premaša tvoju snagu, ne samo što ćeš zapasti u sramotan položaj, nego ćeš zanemariti i ono što bi mogao izvršiti.
38. Kao što u šetnji paziš da ne nagaziš na iglu ili da ne iščašiš nogu, isto tako pazi da ne naudiš svome umu. I ako pri svakom poslu budemo obraćali pažnju na to, bezbednije ćemo prilaziti poslu.
ODRŽAVANJE MERE
39. Mera za imanje neka svakome bude potreba tela kao što je noga mera za obuću. Ako staneš na ovo stajalište, sačuvaćeš pravu meru. Ali ako pređeš preko toga. strovalićeš se naposletku u bezdanicu. Isto tako stoji stvar i s obućom. Ako prekoračiš potrebu noge, doći će na red pozlaćena obuća, pa skerletna, pa vezena. Ako je mera jedared prekoračena, nema više nikakvih granica.
40. Devojke iznad četrnaest godina muškarca već nazivaju gospodaricama. Zato one, kad vide da njihova vrednost zavisi samo od toga koliko se muškarcima dopadaju, počinju se ukrašavati i sve svoje nade polagati u spoljašnje ukrase. Zato bi bilo savetno da im se obraća pažnja na to da samo onda mogu biti poštovane ako budu vaspitane i sttidljive.
41. Znak je neobdarenosti mnogo se baviti telesnim stvarima, naprimer suviše se baviti telesnim vežbama, suviše jesti, suviše piti, suviše se ispražnjivati, bludničiti. Sve te stvari treba uzimati kao sporedne, a na izgrađivanje svoga karaktera treba upravljati svu pažnju.
42. Kad ti neko zlo čini ili ti zlo govori, imaj na umu da on tako čini ili govori zato što misli da mu je to dužnost. On ne može, dakle, da se drži onoga ο čemu ti misliš da je pravilno, nego onoga ο čemu on misli da je ispravno. Zato će on, ako činli zlo, pretrpeti štetu, jer se on i vara. Jer ako neko pravilan zaključak uzima za lažan, to nimalo neće naneti štete zaključku, nego onome ko se vara. Ako to
budeš držao u pameti, uvek ćeš se smotreno ponašati prema onome ko te ogovara. Klikni i u svakom takvom slučaju: „Tako mu se učinilo."
43. Svaka stvar ima dve strane: jednu podnošljivu, a drugu nepodnošljivu. Naprimer: ako ti brat čini nepravdu, ne uzimaj tu stvar tako kao da ti on čini nepravdu — jer to je njegova strana koju ne možeš podnositi — nego je uzimaj s druge strane: on je moj brat, on je sa mnom odrastao, i tako ćeš uzeti stvar s podnošljive strane.
44. Ovo su loši zaključci: „Ja sam bogatiji nego ti, ja sam, dakle, bolji nego ti " ili „Ja sam rečitiji od tebe, ja sam, dakle, bolji od tebe."
Pomenute izjave mogu se samo ovako vezivati: „Ja sam bogatiji nego ti, moje imanje, dakle, ima veću vrednost nego tvoje" ili „Ja sam rečitiji od tebe, moj način govora bolji je, dakle, od tvoga." A ti sam nisi ni imanje ni način govora.
45. Neko se brzo umiva — nemoj reći: on se rđavo umiva, nego: on se brzo umiva. Neko pije mnogo vina — nemoj reći: on rđavo pije, nego samo: on mnogo pije. Jer pre nego saznaš uzrok, otkud znaš da li rđavo radi. Na taj način neće ti se dogoditi da ο jednim stvarima dobijaš pravilne predstave, a da druge, koje nisi upoznao, bez razmišljanja odobravaš.
FILOSOFSKO PONAŠANJE
46. Nikad sebe ne nazovi filosofom, a s običnim ljudima ne govori mnogo ο filosofijskim načelima, nego radi po njima.
Za sofrom, naprimer, ne govori kako treba jesti, nego jedi onako kako treba.
Jer seti se da se Sokrat u svakom pogledu tako klonio razmetljivosti da su mu ljudi dolazili da ih uputi u Filosofiju, i on i h je upućivao. Tako je lako podnosio da nezapažen ostane.
Ako ο kakvu načelu povedeš razgovor s običnim ljudima, najviše ćuti. Jer je velika opasnost da opet nešto izbaciš iz sebe što još nisi svario. I kad ti neko kaže da ništa ne znaš, i ti se zato ne naljutiš, onda znaj da ti je početak pošao za rukom.
Jer ni ovce ne povraćaju hranu da čobanima pokažu koliko su se napasle, nego hranu vare i stvaraju vunu i mleko. Tako i ti ne izlazi nestručnjacima svoja filosofijska načela, nego pokazuj svoja dela kao plod tih načela.
47. Kad si svoje telo privikao na prost način života, nemoj se time razmetati. Ako piješ vodu, ne govori u svakoj prilici: „Ja pijem samo vodu." I ako hoćeš da se izvežbaš u podnošenju napora, čini
to za sebe a ne za svet. Ne grli javno hladne kipove 7 , nego ako te jaka žeđ presvojila uzmi gutljaj
hladne vode, izbaci ga napolje i nikome ne reci.
48. Stajalište i karakter obična čoveka sastoje se u tome što on nikad od samog sebe ne očekuje koristi (ili štete, nego samo od spoljašnjih događaja. A stajalište i karakter filosofa sastoje se u tome što on svaku korist i štetu očekuje od samog sebe.
Znaci onoga ko napreduje u mudrosti jesu: nikoga ne kudi, nikoga ne hvali, nikoga ne prekorava, nikoga ne okrivljuje, nikad ο sebi ne govora kao da je nešto ili da nešto zna. Kad vidi da ga nešto sprečava ili ometa, žali se na sama sebe. I ako ga neko hvali, smeje se u sebi onome ko ga hvali; i ako ga* neko kudi, ništa mu ne odgovara. Ponaša se kao oni koji se od bolesti još nisu oporavili, bojeći se da ne ozledi što od onoga što je maločas zalečeno pre nego ponovo ojača. Svaku žudnju odbacio je od sebe, a svoju odvratnost ograničio na ono što je suprotno stvarima koje se nalaze u našoj vlasti. Njegove namere u svima stvarima su odmerene. Da li se kome čini da je on lud ili neobrazovan,
to se njega ništa ne tiče — jednom reči: on sebe neprestano posmatra kao neprijatelja koji razapinje zamke.
49. Kad se ko hvališe da može razumevati i objašnjavati Hrisipove spise, govori sam sebi: „Da se Hrisip nije tako nejasno bio izrazio, ne bi ovaj imao ničega čime bi se razmetao." A ja šta želim?
Ja hoću da upoznam prirodu i za njom da idem. Zato pitam: ko je taj ko će mi je objasniti? I kad čujem da je to Hrisip, obratiću se njemu. Ali ne razumevam njegove spise. Zato tražim nekoga ko će mi ih objasniti. Dovde još nema nikakva razloga za hvalisanje. A kad sam nekoga našao ko će mi ih protumačiti, ostaje mi još da njegova učenja primenjujem u životu. Samo se time mogu ponositi.
Ali ako se samo divim veštini tumačenja, šta sam tada drugo nego filolog umesto filosofa? Samo s tom razlikom što mesto Homera objašnjavam Hrisipa. Zato ću se ioš više zastideti kad mi neko rekne: „Pročitaj mi Hrisipa", i kad ne budem mogao pokazati dela koja odgovaraju njegovim učenjima.
50. Što si sebi postavio kao svrhu, toga se drži čvrsto kao zakona, i kao da si bezbožno zgrešio ako nešto od toga prekršiš.
Ma šta neko ο tebi govorio, ne osvrći se na to, jer to više ne stoji u tvojoj vlasti.
51. Do kojega ćeš vremena odgađati da sebe smatraš dostojnim najviših ciljeva i da ni u čemu ne radiš protiv uma koji jedini odlučuje šta je dobro a šta je zlo? Čuo si načela uz koja treba da pristaneš i s kojima si se složio. Kakva, dakle, učitelja očekuješ da njemu poveriš popravku samoga sebe? Nisi više nezreo dečak, nego već zreo čovek. Ako sada sebe zanemariš i ako dalje budeš lakomisleno živeo, i uvek samo nameru za namerom gomilao, i dan za danom utvrđivao od kojega ćeš obdelavati sama sebe, nećeš ni opaziti da nisi nimalo napredovao, nego ćeš za celog svog života ostati neobrazovan čovek dok ne umreš.
Zato smatraj sebe dostojnim da živiš kao punoletan čovek i kao onaj ko napreduje.
I sve ono što ti se čini da je najbolje neka ti je neminovan zakon.
I ako pred tobom stoji kakav napor ili prijatnost, kakva slava ili sramota/onda pomisli da je svanuo dan za nadmetanje, da su olimpijske igre već tu,, i da viš e nema nikakva odgađanja i da se u jednom jedinom danu jednim jedinim poslom sve upropašćuje ili spašava.
Tako se i Sokrat usavršio: u svemu što mu se dešavalo on nije pažnju obraćao ni na što drugo nego na um. A ti, ako još i nisi, nekakav Sokrat, treba da živiš kao onaj ko želi da bude neki Sokrat.
NAJVAŽNIJI DEO FILOSOFIJE
52. Prvi i najpotrebniji deo u Filosofiji jeste primena njenih učenja, naprimer: nemoj lagati.
Drugi je onaj koji sadrži dokaze, naprimer: zašto se ne sme lagati. ;
Treći je onaj koji služi utvrđivanju i daljem izgrađivanju baš tih dokaza, naprimer: zašto je to dokaz, šta je to uopšte dokaz? Šta je to zaključak, šta je protivrečnost, šta je istina, a šta je laž?
Treći deo je potreban radi drugoga a drugi radi prvoga; a najpotrebniji, kojim bi se trebalo tek baviti, jeste prvi.
A li mi činimo obrnuto: zadržavamo se na trećem delu i njemu se narevnosnije obraćamo, a prvi sasvim zanemarujemo. Stoga mi i lažemo; ali kako se dokazuje da se ne sme lagati — to nam je svagda pri ruci.
53. Iznad svega treba imati na umu ovo:
Ο Dive, i ti Sudbo, vi me vodite
na položaj na koji me odrediste:
ja idem odmah. A kad ne bih hteo to,
loš čovek bio bih, a opet moro' bih. 8
A ko se sudbi umeo pokoriti,
taj mudar nam je, on božanstvo poznaje.9
„Ali, Kritone, ako je tako bogovima drago, neka bude tako!" 10
„Mene Anit i Melet mogu, doduše, ubiti, ali mi ne mogu nauditi." 11
izvor
_______________________________________
1. O. Halbauer, De diatribis Epicteti, Leipzlg 1911 Diss
.2 H. Barth, Die Bedeutung der Freiheit bei Epiktet und Augustin u zborniku Dos Menschenbild im Hchte des Evangeliums, Festschrift zum 60. Geburtstag von E. Brunner, Ziirich 1950.
3 Stoic. Vet. Fragm. ed v. Arnim, I p. 118, frg. 527.
4 J. R. Sitlington Sterret, The Wolfe Expedition to Asia Minor
I, Boston 1888, 315 s.
5 Literatura: Ε. Μ Schranka, Der Stoiker Epictet und seine
philosophie, Frankfurt a. O. 1855; A. Bonhofifer, Epiktet und die
Stoa, Untersuchungen ζ stoischen Philosophie, Stuttgart 1890, i
Die Ethik des Stoikers Epiktet, Stuttgart 1894; C. Hilty, Gluck,
Leipzig 1891, 1904t,s; Th. Colardeau, Etude sur Epictete, Pariš 1903;
L. Weber, La morale d'Epictete, Rev. d. metaph. et de morale 1905
ss; Ch. Burnier, La valeur du tamoignage d'Epictete, Lausanne
1925; A Jagu, Epictete et Platon, Essai sur les relations du stoicisme
et du platonisme a propos de la morale des Entretiens, Pariš
1946; D. PesCe, La morale di Epitetto, Riv. di Filos. 30 (1939),
250—264; Ph. de Lacy, The Ethics oj Epictetus, Class. Philol. 1943,
112—115; W. Capelle, Epifctet, Teles u Musonius; Wege zu gluckseligem
Leben, eingel. u. iibertr. v. , Ziirich 194»; V. D'Agostino,
Studi sul neostoicismo: Seneca, Plinio il Giovane, Epitetto, Marco
Aurelio, Torino 1950; Μ Pohlenz, Gestalten aus Hellas, Munchen
1950, 645—670.
6* Sinovi cara Edipa, koji su, zbog svađe oko prestola, izišli na megdan i pogubili jedan drugoga.
7 Da pokažu svoju izdržljivost na hladnoći neki stoički licemeri često su usred zime grlili hladan kamen ili kip od medi.
8 Stihovi stoičara. Kleanta.
9 Euripidovi stihovi (frg. 956 Nauck.).
10 Reči Sokratove u Platonovu Kritonu (43 D)
11 Reči Sokratove u Platonovoj Odbrani Sokratovoj (30 C).
izvor
Нема коментара:
Постави коментар