уторак, 04. април 2017.

Posledice novih tehnologija za odbranu



Bez zadrške možemo reći da tehnologija igra dominantnu ulogu u našim životima. Naše tehnološko okruženje postaje sve "inteligentnije":uređaji (pametni telefoni, automobili, frižideri) se međusobno povezuju, komuniciraju jedni sa drugima  i sa okolinom. Tehnologija se razvija u pravcu sve praktičnijih, manjih aparata. Minijaturizacija omogućava prenosne uređaje (nosivih uređaja), integraciju funkcionalnosti (kao što su laboratorije-on-a-chip) i intimniji odnos sa tehnologijom (kao što je implantacija biosenzora u organizmu). Materijali koji omogućavaju takav progresivni napredak postaju jači i lakši i dobijaju sve više funkcionalnih svojstava.

Na mnogim "prljavim, dosadnim i opasnim" radnim mestima već se zapošljavaju roboti. Preko veštačke inteligencije takvi sistemi će postati sve autonomniji. Industrijska proizvodnja opet doživljava promene s pojavom sve sofisticiranijih aparata, poput 3D printera, mašine koja sloj po sloj može da proizvede trodimenzionalne objekte na osnovu digitalnog dizajna. Sve ovo dovelo je do neverovatnog tehnološkog uspona koji u nekim područjima naliči više fantastici  nego realnom životu.

3D printer

Digitalizacija se razvila  paralelno sa ostalim tehnološkim segmentima i omogućila ogromne količine podataka (na svim poljima: socijalnim, ekonomskim, fizičkim, biološkim, političkim ) a time su sve vrste znanja i informatičke usluge postale dostupne široj publici.


ČETVRTA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA


Tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu,početkom prošle godine, neki od tih trendova su sažeti pod naslovom Četvrta industrijska revolucija, prema nekima,revolucija koja je dovela do najvećih društvenih promene u istoriji. Nakon parne mašine (od 1784), masovne produkcije (od 1870.) i informacijske tehnologije (od 1969),ova najnovija ( od sada pa nadalje ) ide za tim da potpuno preuzme proizvodne i uslužne procese kroz inteligentne mašine, na principu već pomenute međusobne komunikacije ali i repliciranja samih sebe.
U nekim firmama su jako vidljivi efekti novih tehnoloških pomaka.To je posebno vidljivo na planu značaja koji je dat informacijskim tehnologijama koje se koriste za poboljšanje industrije puten velikih debata, rasprava, a zatim kursevima rukovodstava i osoblja. Procena je da su velike kompanije kao što su Kodak i Polaroid neslavno stradale jer nisu dovoljno brzo podsticale digitalizaciju. Suprotno, već na startu veliki napredak su doživeli oni koji su išli u korak sa najnovijim rezultatima.

U Davosu se, pored primera uspešnih priča o progresu, raspravljalo i o opasnostima koje nosi nova tehnološka revolucija. Pomenuta je rastuća nejednakost, nestanak mnogih radnih mesta, pogoršanje već zategnutih odnosa među firmama, korporacijama, sve veće nepoverenje između vlada i ljudi i sl.

Posledicama tehnološkog razvoja na planu sigurnosti posvećeno je malo pažnje (svetski sukobi, konflikti, krizne situacije, pre svih borba protiv terorizma i kriminala). O tome će se itekako morati voditi računa. Na konferenciji Future Force Conference šef odbrane general Middendorp je rekao nešto o tome: "Moramo biti na oprezu u pogledu primene novih oružja. Tempo tehnološkog razvoja i globalno širenje istog stavlja tradicionalne oružane snage u nepovoljan položaj."Najjače oružje koje remeti geopolitičku ravnotežu nisu nuklearke ili rakete, to je tehnologija".




Komandant oružanih snaga generaal Middendorp na  Future Force Conferentie, 2015




Revolucija u vojnim poslovima


Odnos između tehnologije i oružanih snaga po sebi nije ništa ništa novo niti je novost da tehnologija također može da izazove revoluciju u vojnim poslovima. Michael Roberts je po prvi put koristio koncept revolucije u tekstu o Vojnim revolucijama (RMA-M. Roberts, ‘The Military Revolution, 1560-1660’ (inaugural lecture delivered before the Queen’s University of Belfast, 1956). On je pokazao kako je tehnološki razvoj u određenim periodima dramatično uticao na vojna razmišljanja. Tako je izum baruta u devetom veku u Kini omogućio vatreno oružje i tešku artiljeriju , što se u Evropi dovelo do izgradnju utvrđenja da bi se odbilo granatiranje i artiljerijskih duela na moru. Godine 1776., Amerikanci su sa podmornice razorili jednu britansku fregatu, sa čime je podmornica uvedena u ratovanje. ( A.S. Lefkowitz, Bushnell’s submarine. The best kept secret of the American Revolution (New York, Scholastic, 2006). Uvođenje izviđačkih i ratnih aviona tokom talijansko-turskog rata i Prvog svetskog označilo je novu eru ratovanja u vazduhu tu je zatim korištenje tenkova kao oklopnih konjica, a ne kao mobilne artiljerije, nuklearno oružje u Drugom ratu, korištenje kompjuterskih virusa i korištenje bespilotnih letelica sa oružjem. Ove novine možda nisu promenili prirodu oružanih snaga, ali su, kao oblici tehnološkog napretka, doveli do promene u doktrinama, operativnim konceptima i organizacijama.

Ovdašnje vreme je u znaku primene nuklearnog naoružanja ( fizije i fuzije ), vojnih satelita i svemisrkog oružja, te informacijskog, cyber ratovanja.

U knjizi War and Anti-War Alvin i Heidi Toffler su utvrdili da bi jedna prava RMA ( revolucija u vojnima snagama ) bila samo ona koja bi potpuno promenila način ratovanja.(A. Toffler, The Third Wave (New York, Bantam ooks, 1981); H. Toffler, War and Anti-War Survival at the Dawn of the 21the Century (New York, Little, Brown and Company, 1993). Po ovim autorima revolucija se ne događa samo uvođenjem novog oružja već promenom celog sistema ratovanja, a to znači potpunim promenom vojne struke, doktrine, načina komande i kontrole, obuke, obrazovanje i organizacije oružanih snaga,svi DCTOMP faktori moraju biti prisutni. Prema ovom autoru to se u istoriji desilo svega dva puta: kad  lovac postaje  sakupljač i farmer,  i kada se uvela industrijska proizvodnja. Oružane snage u takvim prelazima u vojnim operacijamana na najbolji način  daju sebi odlučujuću prednost. Ideja je da jedna oružana sila koja se temelji na industrijskim principima, sa fokusom na masovnu proizvodnju i efikasnost, pobeđuje onu koja je još  u predindustrijsko fazi. ( ona koja je savremenija )
Prenešeno na naše vreme to bi značilo da bi u današnjem vremenu trebala da pobedi ona vojna sila koja se služi proizvodima na bazi informacije. Ona je ta koja će pobediti industrijsku

Tehnologija i pobeda


Vera zapadnih snaga u tehnologiji je uvek bila velika. Tehnologija se ne imenuje nizašta Force multiplication. Postoji odnos između vere u tehnologiju i doktrine: tehnologija dovodi do prilagođavanja doktrine, doktrine  zauzvrat stimulišu tehnološke inovacije. [11]. Ovaj odnos se jasno može sagledati  kroz dva svetska rata i krajem Hladnog rata.

U prvom ratu je prestiž u borbi zavisio je od uključivanja borbenih aviona, tenkova, korištenja pokretnih minobacača, mitraljeza, ručnih granata, gas maski i čeličnih kaciga.


Velik broj žrtava nakon velikih eksplozija, raspršenih gelera i ostalih ubojitih sredstava, natjerao je velike sile da počnu razvijati modernu čeličnu kacigu. Francuzi su prvi razvili kacigu "Adrian" 1915. godine. Ubrzo je razvijena i "Brodie" kaciga koju su nosile britanske imperijalne snage i američke postrojbe. Godine 1916. razvijena je poznata njemačka kaciga "Stahlhelm" - kaciga koja se, uz veliki broj poboljšanja, koristi i danas. 

Drugi svetski rat je takođe doneo inovacije kao što je uvođenje radara, mlaznog motora,kompjutere i muklearno oružje. Osim toga to je bilo vreme u kom je napravljen zlatni interesni trougao  vojske, industrije i nauke. Od tada oni su nerazvdojno povezani ( triple helix ) - tako da je vojska mogla da dalje profitira sa najnovijim tehnološkim dostignućima.


Do kraja Hladnog rata, najviše koristi vojska je imala od razvoja mikroelektronike usmerenog baš na njene potrebe.  Prvi Zalivski rat koji se odigrao početkom 1991 godine između Iraka i međunarodne koalicije na čelu sa SAD-om, a kojemu je povod bila iračka invazija i zaposedanje Kuvajta 1990. godine) je simbol upotrebe visoke tehnologije ratovanja ( high-tech warfare ) u kom su prednjačili nevidljivi bombarderi ( (“Stealth”). U pustinjskoj oluji (Desert Storm), to jest oslobađanju Kuvajta 199l. od iračke okupacije u 42 dana dugom sukobu ovi su bombarderi izveli  gotovo 1300 borbenih letova. Irački radari nisu uspeli otkriti bombardere. Odbrana je otvarala  paljbu tek nakon što bi pala bomba. Podsećanja radi mnogo veči , gotovo neverovatan broj letova nevidljivih bombardera izveden je tokom bombardovanja Srbije ).









 Pored nevidljivih bombardera korištene su i krstareće rakete Tomahawk, dometa  2500 do 3000 km, sa brzinom do 900 km/h, te vrlo precizno vođene s pomoću satelitske navigacije, inercijskoga navigacijskog sistema. Uz američke tenkove i helikoptere  nova tehnologija je već unapred osigurala uspeh i pokazala da se rat može dobiti bež velikih  rizika i žrtava.

Međutim, ispostavilo se da  visoka tehnologija ne može da se bori protiv gerilskog načina ratovanja.
To se posebno pokazalo na primeru Avganistana, borbe protiv islamske države.  To ne znači da tehnologija nema  važnu ulogu.  Ona je najvrednije nasleđe Zali vskog rata, rata u Siriji i severnom Iraku. Jedino je tom tehnikom bilo moguće onesposobiti vitalne objekte  protivnika sa velikom brzinom i preciznošću, bez obzira na vremenske uslove. Sve to je bilo moguće isključivo zahvaljujući snažnom razvoju tehnologije u poslednjih nekoliko godina.


Hibridno ratovanje i profileracija tehnologije 


Nešto se drugo pojavilo na planu vođenja ratova. Kao prvo, izmenile su se vrste ratovanja. Na Srednjem istoku, u Ukrajini vode se tzv. hibridni ratovi : to je kombinacija  tradicionalnih vojnih sredstava sa nekonvencionalnim formama nasilja, terorismom, kriminalom. Konflikte započinju religiozno fundamentalistički, radikalno usmerene grupe, ciber grupe ; najnoviji migrantski priliv je takođe jedna vrsta pritiska. Terorističke grupe imaju prave vojske,  uključujući  moderno oružje,  čvrstu organizaciju, obuku, obrazovanje,  komandu, kontrole  ( IS.) I ove grupe koriste modernu tehnologiju:  uz savremeno naoružanje oružje, koje se nabavlja crnim kanalima,  posebno se koriste sofisticirani cyber napadi, informacijske operacije,  propaganda putem društvenih medija,  organizovani kriminal u cilju dobijanja finansijskih sredstava. Ciber napadima udara se na osetljive tačke infrastrukture.  Posebnu pogodnost, npr. pruža Googl sa satelistkim kartama na kojima su do detalja pristupačne lokacije; razne aplikacije, poput Whatsappa ili Messengera, idealne su za uspostavljanje komunikacija, izrade planova, dogovora o napadima.

jednom rečju mnoga tehnološka dostignuća postala su pristupačna. Tehnologije koje su ranije bile izuzetno složene, koje su zahtevale visoku stručnost u korištenju, na dohvat su ruke i mnogo jeftinije nego pre. Troškovi 3D printera kojim se mogu odštampati i  metalni predmeti uskoro će biti ista kao i video igre. Ovm tehnologijom moguće je štampati oružje kod kuće, bez potrebe da se prijavi licenca.

Projekat ljudskog genoma (HGP), međunarodni naučno istraživački projekat sa primarnim ciljom određivanja sekvence parova baza koje sačinjavaju DNK, kao i identifikovanja i mapiranja oko 20 000-25 000 gena ljudskog genoma,  na primer, 2000-te  godine, koštao je čak 2,7 milijardi $.  DNK test sada košta manje od hiljadu eura.

'Genbewerking nu legaal in Groot-Brittannië'


Na internetu je moguće za nekoliko stotina do nekoliko hiljada eura moguće kupiti  nekoliko kompleta za genetičku izmenu ljudskog embriona.  Medicinska namena genetičke izmene je uklanjanje  gena kojima se nasleđuju teške bolesti. Ovaj metod, međutim, može postati opasno biotehnološko oružje. U Engleskoj je kupovina legalizovana.  
 U civilnim dronovima koristi se žiroskop po ceni od 15 eura. Pre trideset godina, za potrebe space shuttla on je koštao 100 miliona.

NOVA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA


Šta poduzimaju oružane snage u pogledu sledećih koraka u tehnološkoj revoluciji ? Vojske pre svega ulažu sredstva u znanje, istraživačke centre, institute, civilne i vojne. Akcenat je ne samo na novim tehnologijama kojima će se unaprediti oružje, već i na sprečavanju mogućih tehnoloških iznenađenja.
Da podsetimo, sa istom namerom je predsednik Eisenhower osnovao Agenciju  DARPA, nakon ruskog lansiranja satelita Sputnik. Reč je dakle o predviđanju kretanja tehnoloških istraživanja periodu od najmanje 15 do 20 godina.

Uzmimo na primer projekat kvantnog kompjutera. Ovaj poduhvat je od izuzetnog značaja ne samo za brzinu i količinu informacija već i za tajnost podataka. U teoriji je ovakva apsolutno sigurna komunikacija moguća što bi oružanim snagama osiguralo apsolutnu tajnost. međutim i na tom planu postoji mogućnost da do istpog dođe i suprotna strana.
Mada se radi na nekoliko paralelnih projekata do sada nema rezultata. Predviđanja su da će se prvi kvantni računar pojaviti  u okviru sledećih deset godina.
Ostala važna i podjednako opasna istraživanja odnose se na Veštačku inteligenciju,  Brain-computer interface ( direktne komunikacijske veze izmedu čovekovog ili životinjskog mozga i vanjskog uređaja) Darpin program The Neural Engineering System Design (NESD) i ostale projekte genetskog inženjeringa, cyber tehnologije itd .

Biti informisan  na vreme o dostignućima  u istoj je ravni sa posedovanjem najnovijih tehnoloških dostignuća. Otuda je praćenje tokova tehnološkog razvoja takođe jedan od prioritetnijih zadataka oružanih sila. 


 izvor 



U nastavku je mali uvid u ono što rade tvrtke i laboratoriji koji su u partnerstvu s agencijom za napredne obrambene istraživačke projekte (Defense Advanced Research Projects Agency -DARPA), naulnim krilom američkog Ministarstva odbrane.


1. Samonavođeni meci

Opremljeno sitnim senzorima, 12.7 mm oružje koje se trenutno razvija može brzo promeniti putanju usred leta, potencijalno davajući čak i prosečnom strelcu preciznost snajperista, s mogućnošću lakog pogađanja pokretnih meta.

PAZI PAMETNI METAK, SLAVKO

Magični metak koji menja smer prema meti u pokretu. Plus, iako cena tih naprednih metaka još nije poznata, sigurno je da će biti jeftiniji od navođenih projektila čiju će ulogu ponekad preuzimati.
DARPA sarađuje s vojnom firmom  Teledyne Technologies i proizvođačem oružja Orbital ATK u projektovanju i proizvodnji samonavođenih metaka.
Kako će tačno meci menjati smer leta za sada je tajna. Suparnički projekt iz Sandia Labsa koristi laser za označavanje mete dok mala krilca usmeravaju metak. Oba se programa još uvek testiraju.




2. Lovac na podmornice bez posade

Sve više država počinje koristiti ultratihe podmornice koje mogu neprimećene vrebati blizu obale. To brine američke vojne zapovednike, koji su naručili jedan od DARPA-inih većih projekata, plovilo bez posade za kontinuiranu protivpodmorničku borbu (ACTUV), znan i kao Morski lovac (Sea Hunter).
Radi se o pomorskom dronu koji bi trebao biti u stanju da mesecima lovi podmornice bez prestanka. Opremljen sonarom, radarom i drugim sistemima za nadzor, ACTUV bi trebao biti u stanju autonomno se kretati kroz uske kanale i među drugim brodovima. Raytheon razvija ACTUV-ov sonar a Leidos sam brod. Prototip se upravo testira na moru.



3. Laserski topovi, i to pravi

Poznato naučno - fantastično oružje bliže je stvarnosti nego ikad pre. Testiranje laserskog oružanog sistema na brodu USS Ponce u Perzijskom zalivu prošlo je bez greške, te američka mornarica očekuje postavljanje još većih laserskih oružja na svoje brodove kako bi ih štitila od pretnji kao što su mali napadački brodovi i dronovi.

LASERSKA ORUŽJA SVE BLIŽA PRIMJENI:

U međuvremenu na kopnu Boeing i američke kopnene snage rade na laseru montiranom na kamionu koji može uništavati nadolazeće minobacačke granate ili dronove. Program se zove HEL MD, ili High-Energy Laser Mobile Demonstrator (pokretni demonstrator visokoenergetskog lasera). I Locheed Martin želi zaraditi na tome sa svojim sistemom ATHENA. Jedna od brojnih koristi lasera je da mogu pucati puno puta za minimalnu cenu – troše samo dizel za generator koji stvara potrebnu energiju.



4. Svaki brod nosač aviona

Manji mornarički brodovi poput razarača i fregata žude za očima na nebu koje nosači imaju u obliku helikoptera, aviona i – dronova.

DRONOVI DOLAZE:

Amerikanci nameravaju pretvoriti i manje brodove u nosače aviona. Iako u službi već ima puno malih dronova, problem je predstavljalo lansiranje i prikupljanje na nemirnom moru i s malom palubom. DARPA-in program TERN (Tactically Exploited Reconnaissance Node) namerava rešiti taj problem pomoću drona koji može uzletati i sletati okomito, na vlastiti rep.
Dva ga properela dižu u zrak, gde prelazi u vodoravni let kako bi krstario nebom u potrazi za pretnjama. Pri sletanju, proces je obrnut. DARPA planira napraviti demonstracijski sistem u punoj veličini, a vodeći saradnik je Northrop Grumman.



5. Plazma zaštitno polje

   Boeing je zatražio patent za sistem koji bi štitio vozila od štete nanesene eksplozivnim udarom tako što bi stvarao polje plazme.
Zamisao je da se stvori polje joniziranog zraka koje bi odbilo nadolazeći udar. Ono što ne bi moglo napraviti je zaustaviti nadolazeći projektil poput raketne granate ili protutenkovskog projektila, ali postojeći sistemi aktivne zaštite, poput Iron Curtain (gvozdena zavesa) koju koristi američka kopnena vojska, projektovni su da se pobrinu za njih.
Zaboravite na kupolu koja se pojavljuje i pokriva celo vozilo, boeingov sistem trebao bi se aktivirati samo u smeru nadolazećeg eksplozivnog udara.


6. Lignjina nevidljivost

Sistemi za maskiranje koji trenutačno postoje mogu sakriti vojnike i njihova vozila od ljudskog vida, ali su praktično beskorisni protiv sve rasprostranjenijih infracrvenih posmatračkih sistema.
Naučnici s Kalifornijskog univerziteta nadaju se popraviti to s takozvanim zakrpama nevidljivosti, koje se temelje na proteinima koje obične lignje (koje obično završe pržene) koriste kako bi promenile boju i odsjaj svoje kože.
Protein, nazvan reflektin, funkcioniše na istim valnim dužinama kao i sistemi za noćno posmatranje i u tome leži njegova potencijalna korist. Ali, pretvaranje tog otkrića u korisnu vojnu primenu moglo bi potrajati više godina.

lignja


7. Ekstra-nevidljivi bombarder

Iako se još uvek radi samo o konceptu, sledeća genaracija jurišnog bombardera velikog dometa predstavlja veliki mamac za vojnu industriju, s vrednošću od više milijardi dolara.
Razvoj će trajati puno godina, a korist će imati Northrop Grumman i brojni podugovarači.
Cilj je potpuna radarska nevidljivost, velika brzina i velika nosivost bombi. Avion bi trebao da zamijeni zastarelu flotu B-52 bombardera, kao i da potpomogne malobrojnu flotu B-2 nevidljivih bombardera. Površina bi trebala biti od ojačanog reflektivnog materijala koji ne bi trebao samo izbegavati radar već i menjati boju kako bi se uklopio u okoliš. Tako bi bombarder trebao biti plav po sunčanom danu, beo po oblačnom vremenu, a crn noću.
U njemu bi trebali biti instrumenti za precizno navođenje, s naprednim žiroskopima. Istraživanje žiroskopa, koje delomično finansira i DARPA, vrši Northrop Grumman, dok rad na reflektivnoj površini obavljaju Northrop i Raytheon.



8. Topilac satelita

Koji je jedan od načina ukljanjanja neprijateljskog satelita? Tako da  se rastopi. Program koji financira DARPA s Northrop Grummanom i Raytheonom razvija satelit koji će biti u stanju da lovi i pratiti neprijateljske odbrambene satelite.
Trebao bi raditi na principu jednostavne fizike, reflektovanjem sunčevih zraka ravno na neprijateljski satelit koji bi se nakon nekoliko nedelja zagrejao dovoljno da ispadne iz svoje orbite i izgori u gornjoj stratosferi pri padu na Zemlju.
Pad neće izgledati poput sjajne zvezde padalice. U stvari, ništa se ne bi ni videlo. A upravo to i je cilj. Radi se o petogodišnjem projektu s demonstracijom zakazanom za 2018. dok se lansiranje očekuje u 2021. godini.

satelit



Нема коментара:

Постави коментар