Arhimedov palimpsest

"Bilo je više imaginacije u Arhimedovoj nego u Homerovoj glavi",
Voltaire.

Palimpsest je dokument na kojem je prvotni tekst s pergamene izbrisan, da bi se preko njega ispisao novi tekst. Budući da je reč o materijalu životinjskog porekla ( ovčijoj koži ), on u sebi čuva i prvotni tekst te ga je modernim metodama moguće "oživeti". Jedan od najpoznatijih antičkih tekstova pronađen na palimpsestu je "O republici", rimskog govornika Marka Tulija Cicerona.



ARHIMEDOV PALIMPSEST


Na naslovnoj stranici jednih od najuglednijih svetskih dnevnih novina, New York Timesa, 29.septembra 1998. godine pojavila se vest da je na aukciji u čuvenoj kući Christie’s za 2 miliona dolara nepoznatom kupcu prodana jedna stara, neugledna knjiga.

Istoga je dana na aukciji u kući Christie’s uistinu bilo vrlo uzbudljivo. U jutarnjim satima prodata je doktorska disertacija nobelovke Marie Curie s pos-vetom Ernestu Rutherfordu ispisanom njezinom rukom. Prodato je zatim i prvo izdanje Darwinovog dela Poreklo vrsta pa Einsteinova publikacija o specijalnoj relativnosti iz 1905. godine. Toga 29. septembra poslepodne nastavljena je prodaja a u ponudi se našlo više vrednih rukopisa i tekstova, između ostalog i retko, prvoobjavljeno delo o neeuklidskoj geometriji Lobačevskog.

No glavni se događaj u kući Christie’s ipak odvijao u podne kada je na posebnoj mini aukciji ponuđena jedna naoko neugledna i očerupana knjiga s istaknutom početnom cenom od 480 000 dolara. Prethodnog je dana grčka ortodoksna crkva pokušala sprečiti aukciju. Osporavano je vlasništvo nekoj francuskoj porodici u čijem je posedu knjižica bila od 1920. godine kada ju je jedan njezin član kupio na legalan način. Osporavanju se priključila i jerusalemska patrijaršija tvrdeći da je knjižica ukradena. Uoči same aukcije sud je doneo odluku da se ide u prodaju. Usledilo je uzbudljivo nadmetanje između tadašnjeg grčkog ministra kulture, koji je hteo otkupiti knjigu za svoju zemlju i zastupnika nepoznatog kupca. Ovaj drugi odneo je pobedu s već spomenuta 2 miliona dolara.
       A o kakvoj je knjižici reč? Zbog čega se oko nje digla tolika bura i što je to u njoj vredno tolikog novca?

                  Archimède, Domenico Fetti, 1620, Musée Alte Meister, Dresde                                                                                                             (Allemagne).

     Knjiga je palimpsest, pergament s koja je ostrugan stari kako bi se upisao novi tekst. U obliku u kojem je prodana ona je molitvenik s početka 13. veka ispisan rukom nekog sveštenika. No taj je sveštenik prethodno odstranio raniji zapis iz 10. veka, a taj je bio najstariji i najverodostojniji prepis originalnih Arhimedovih radova. Tragajući za istorijskim izvorima geometrije, danski filolog i istoričar Johan Ludvig Heiberg (1854.–1928.) početkom 20. veka, tačnije 1906. godine, našao je molitvenik u jednoj crkvenoj knjižnici u Konstantinopolju (Istanbulu) i uočio kako se ispod postojećeg skriva neki drugi tekst. Iznenađenje je bilo potpuno kad je shvatio o kakvom se tekstu radi. Knjižica je netragom nestala da bi se devedeset godina kasnije pojavila u puno lošijem stanju no što je to bila. Srećom, Heiberg je neke stranice prepisao i time ih sačuvao.

Johan Ludvig Heiberg (1854. – 1928.)

     Inače, Heiberg je osim po otkriću Arhimedova palimpsesta poznat i po vrlo vrednim prevodima, pre svega Euklidovih Elemenata. Upravo je taj njegov prevod poslužio kao temelj za poznati engleski prevod Sir Thomasa Little Heatha. Heiberg je od 1896. do 1924. bio profesor na Univerzitetu u Kobenhagenu. Kad je već reč o prevodima, dobro je spomenuti kako se među više od 200 njegovih publikacija uz spomenute Euklidove Elemente nalaze i dela Arhimeda, Apolonija iz Perga, Ptolomeja, Herona iz Aleksandrije i drugih. Neka od njih i danas su nezaobilazni izvori za proučavanje antičke istorije i kulture.


    Danas rukopis, sada već naširoko poznat pod nazivom Arhimedov palimpsest, mnogi drže neprocjenjivo vrednim. Jedini je to izvor iz kojega se može iščitati Arhimedov Traktat o postupcima provere matematičkih tvrdnji. Tu je i jedina danas poznata kopija njegovog originalnog rada O plutajućim telima, tu su zatim i rukopisi O merenju kruga, O kugli i valjku, O spiralama, O ravnoteži ploha. Tu je konačno i svojevrsna zagonetka, u engleskom izrazu nazvana stomachion, o kojoj je reč u ovom broju MiŠ-a.(  Radi se o zagonetki iz oblasti kombinatorike koja postavlja pitanje na koliko se načina može složiti kvadrat od 14 oblika slagalice. Pre otkrića Stomakiona, smatralo se da je kombinatorika nastala krajem 17. veka )

      Dodajmo kako palimpsest uz Arhimedove radove sadrži i neke druge tekstove, na primer komentare Aristotelovih Kategorija koji se pripisuju Aleksandru iz Afrodizijade (2.–3. st.)
       A šta se događalo s Arhimedovim palimpsestom nakon prodaje na aukciji u kući Chrieste’s? Anonimni je kupac knjigu prosledio u The Walters Art Museum u Baltimoreu gde su se stručnjaci pod vodstvom Reviela Netza, profesora istorije naukena Stanfordu i Williama Noela, staratelja rukopisa i starih knjiga u Walters Art Museumu, (voditelj projekta) prihvatili njegovog istraživanja. Tokom nekoliko godina spektralnom analizom i drugim savremenim tehnikama pročitano je gotovo 80% teksta.

       Čitaoce upućujemo na internetsku adresu www.archimedespalimpsest.org/na kojoj će doznati pojedinosti ovog zanimljivog projekta.

Branimir Dakić








_________________________________
O Arhimedu