субота, 19. мај 2012.

Robert Nozick : Zašto su intelektualci protiv kapitalizma?

I
EducationThugs

I znenađuje što su intelektualci tako protiv kapitalizma. Druge grupe komparativnog socio-ekonomskog statusa ne pokazuju isti stupanj suprotstavljanja u istim razmerama. Statistički, intelektualci su tako jedna anomalija.

imagesCAL91UNPN isu svi intelektualci na “levici”. Poput drugih grupa njihova su mišljenja rasprostrta duž statističke krivulje. No u njihovom se slučaju krivulja pomiče i iskrivljuje prema političkoj levici.
Pod intelektualcima ne podrazumevam sve inteligentne ljude ili ljude s određenom razinom obrazovanja, nego one koji se, po svojoj vokaciji, bave idejama izraženim u rečima, oblikujući tok reči koji drugi primaju. U ove kovače reči (wordsmiths) spadaju pesnici, romanopisci, književni kritičari, novinari magazina i dnevnih listova, i mnogi profesori. Tu ne spadaju oni koji primarno proizvode i prenose kvantitativno ili matematički formuliranu informaciju (kovači brojeva - numbersmiths) ili oni koji rade u vizualnom mediju, slikari, skulptori, foto-reporteri. Za razliku od kovača reči, ljudi se u ovim poslovima ne suprotstavljaju u takvim razmerama kapitalizmu. Kovači su reči koncentrisani na određenim položajima: akademijama, medijima, vladinoj birokraciji.

I ntelektualci kao kovači reči dobro prolaze u kapitalističkom društvu; tu imaju veliku slobodu formulisanja, kresanja i zagovaranja novih ideja, čitanja i rasprave o njima. Njihove se poslovne sposobnosti traže, njihov je prihod puno iznad proseka.
Zbog čega se onda u tolikom broju protiv kapitalizma? Doista, neki podaci govore da što je intelektualac napredniji i uspešniji, to je verovatnije da će biti protiv kapitalizma. Ovo suprotstavljanje kapitalizmu dolazi uglavnom “s levice”, no ne samo s levice. Yeats, Eliot i Pound su se suprotstavljali kapitalizmu s desna.

S uprotstavljanje kapitalizmu intelektualaca kovača reči jest činjenica od društvena značenja. Oni oblikuju naše ideje i predodžbe o društvu, postavljaju političke alternative koje birokracije uzimaju u obzir. Od spisa do slogana, formulišu nam rečenice pomoću kojih se možemo izraziti. Njihovo je suprotstavljanje posebno bitno u društvu koje sve više zavisi od tačnog formulisanja informacije i smera njezina širenja.
Možemo razlikovati dva tipa objašnjenja za relativno visok odnos intelektualaca koji se suprotstavljaju kapitalizmu. Prvi tip otkriva činitelja koji je jedinstven antikapitalistički usmerenim intelektualcima. Drugi tip objašnjenja identificira činitelja koji se odnosi na sve intelektualce, silu koja ih potiče u smeru antikapitalističkih pogleda. To da li će taj činitelj gurnuti bilo kog pojedinačnog intelektualca prema antikapitalističkim shvatanjima zavisi o drugim silama koje na njega deluju. Ipak, takav će činitelj – budući da su zbog njega antikapitalistička shvatanja izglednija za svakog intelektualca - u celini proizvesti veći broj antikapitalistički usmerenih intelektualaca. Naše će se objašnjenje ticati ovog drugog tipa. Identificiraćemo činitelja koji skreće intelektualce u smeru antikapitalističkih stavova, no koji to ne potvrđuje u svakom pojedinačnom slučaju.

I ntelektualci danas očekuju da budu najviše vrednovani ljudi u jednom društvu, oni s najviše prestiža i moći, oni koji dobijaju najveće nagrade. Intelektualci se za to osećaju pozvanim. Ipak, sve u svemu kapitalističko društvo ne poštuje intelektualce. Ludwig von Mises objašnjavajući specifičnu kivnost intelektualaca - za razliku od radnika - tvrdi da su oni društveno pomešani s uspešnim kapitalistima te su im oni istaknuta poredbena grupa, a da su ipak poniženi njihovim nižim statusom. Ipak, čak su i oni intelektualci koji nisu društveno pomešani podjednako kivni – kao da jednostavno mešanje nije dovoljno; sportaši i instruktori plesa koji udovoljavaju bogatim i koji imaju posla s njima nisu percipirani kao antikapitalisti.

Z bog čega se onda savremeni intelektualci osećaju pozvanima za najviše nagrade koje njihovo društvo može ponuditi, a kivni kada ih ne prime? Intelektualci smatraju da su najvredniji ljudi, da su oni koji imaju najviše zasluga, i da bi društvo trebalo nagraditi ljude u skladu s njihovim vrednostima i zaslugama. No kapitalističko društvo ne zadovoljava princip distribucije “svakome prema njegovoj vrednosti i zasluzi”. Odvojeno od poklona, nasleđivanja i dobitaka na kockanju tržište distribuira onima koji zadovoljavaju uočljive tržišno izražene zahteve drugih, a kolika će ta distribucija biti ovisi od toga koliko je mnogo zahtevano i koliko je velika alternativna ponuda. Neuspešni biznismeni i radnici nemaju isti animozitet spram kapitalističkog sistema kao intelektualci kovači reči. Samo osećaj neprepoznate nadmoći, izdane zaslužnosti, proizvodi taj animozitet.

Z bog čega intelektualci kovači reči smatraju da su najvredniji i zašto misle da distribucija treba biti u skladu s vrednošću? Treba uočiti da ovaj poslednji princip nije preko potreban. Ponuđeni su drugi distributivni šabloni, uključujući podjednaku distribuciju, distribuciju u skladu s moralnom vrednošću, distribuciju u skladu s onim što je trenutno potrebno. I doista nije preko potrebno da postoji bilo koji šablon distribucije koje društvo kani postići, čak i ako je to društvo kom je stalo do pravde. Pravedna distribucija može proizaći iz pravedna procesa dobrovoljne razmene pravedno stečena vlasništva i usluga. Kakvu god posledicu proizveo ovaj proces, ona će biti pravedna, no ne postoji niti jedan poseban šablon prema komu određena posledica mora proizaći. Zbog čega, dakle, kovači riči vide sebe kao najvrednije i prihvaćaju princip distribucije koji je u skladu s vrednosti?

Od početka zabilježene misli intelektualci su nam govorili da je njihova delatnost najvrednija. Platon je vrednovao umnu sposobnost iznad hrabrosti i želje i mislio da filozofi trebaju vladati; Aristotel je smatrao da je intelektualna kontemplacija najviša delatnost. Ne iznenađuje što sačuvani tekstovi svedoče o ovoj visokoj oceni intelektualne delatnosti. U konačnici, ljudi koji su formulisali ove ocene, koji su ih zapisivali s propratnim opravdavajućim razlozima, bili su intelektualci. Oni su sami sebe hvalili. Oni koji su cenili druge stvari više nego promišljanje stvari pomoću reči, bilo da je to lov ili moć, ili neprekidno čulno zadovoljstvo, nisu se mučili ostaviti trajno zapisana svedočanstva. Samo su intelektualci smislili teoriju o tome ko je najbolji.

K oji činitelj proizvodi osećaj više vrednosti kod intelektualaca? Želim se posebno usredotočiti na jednu instituciju: škole. Kako je knjiško znanje postajalo sve više važno, školovanje – zajedničko obrazovanje na časovima mladih ljudi u čitanju i knjiškom znanju – se širilo. Škola postaje glavnom institucijom izvan porodice koja oblikuje stavove mladih ljudi i gotovo svi oni koji su kasnije postali intelektualcima prošli su kroz škole. Tamo su oni bili uspešni. Bili su procenjivani u odnosu na druge i smatrani nadmoćnijim. Bili su hvaljeni i nagrađivani, omiljeni kod učitelja. Kako bi mogli sebe ne videti kao nadmoćnije? Danomice su se iskušavali rukovanjem s idejama, u oštroumnom razmišljanju.

Š kola im je govorila, pokazivala da su najbolji.Škola je, također, izlagala i na taj ih način podučavala načelu nagrađivanja u skladu s (intelektualnim) vrednostima. Pohvale, osmesi učitelja i najviše ocene bile su upućene intelektualno vrednim. U valuti koju su škole mogle ponuditi, intelektualci su predstavljali najvrednije apoene. U školama su intelektualci, premda to nije bio deo službenog nastavnog plana, učili lekcije o svojoj vlastitoj višoj vrednosti u odnosu na druge, i o tome kako oni zbog ove više vrednosti imaju pravo na veće nagrade.

Šire tržišno društvo, s druge strane, uči drugoj lekciji. Tamo najveće nagrade nisu otišle u ruke verbalno najbistrijim. Tamo intelektualna umeća nisu najviše vrednovana. Školovani lekcijom da su najvredniji, da najviše zaslužuju nagradu, da su najpozvaniji primiti nagradu, kako su intelektualci, sve u svemu, i mogli ne biti uvređeni kapitalističkim društvom koje ih je lišilo pravednih zasluga na koje ih je njihova superiornost “pozvala”? Je li iznenađujuće da je to što su školovani intelektualci osećali spram kapitalističkog društva bio jedan dubok animozitet koji je, iako preobučen raznim javno prikladnim razlozima, nastavio postojati čak i onda kada se pokazalo da su ti posebni razlozi neprimereni?

kravata

Kad kažem da se intelektualci osećaju pozvanima za najviše nagrade koje im društvo može ponuditi (bogatstvo, status itd...) ne tvrdim da intelektualci smatraju da ove nagrade predstavljaju najviša dobra. Možda oni vrednuju više intrinzično nagrađivanje svoje intelektualne aktivnosti ili nagrađivanje putem poštovanja koje im se stolećima ukazivalo. Uza sve to, oni također osećaju da imaju pravo da im društvo udeli najveću zahvalnost koju može ponuditi, koliko god ona mogla biti beznačajna. Ne želim isticati posebno nagrade koje mogu završiti u džepovima intelektualaca ili one koje ih mogu obogatiti. Budući da sebe vide kao intelektualce, može ih vređati činjenica da intelektualna delatnost nije najcenjenija i najnagrađenija.

I ntelektualac želi da čitavo društvo bude poput škole, poput sredine u kojoj mu je tako dobro išlo i u kojoj je bio cenjen. Uvođenjem standarda različitih od onih u širem društvu, škole garantuju  da će neko kasnije iskusiti silazni put. Oni na vrhu školske hijerarhije će se osećati pozvanim za pozicije u vrhu, ne samo u tom mikro društvu, nego i u jednom širem, u društvu čiji će sistem zamrziti onda kada ih ne bude tretiralo u skladu s njihovim samopropisanim željama i pozvanostima. Na taj način školski sistem proizvodi antikapitalistički osećaj među intelektualcima. To jest, proizvodi antikapitalističko raspoloženje među verbalnim intelektualcima. Zbog čega kovači brojeva ne razvijaju iste stavove kao ovi kovači reči? Pretpostavljam da matematički obdarena deca, iako dobijaju dobre ocene na važnim ispitima, ne primaju istu neposrednu pozornost i odobravanje njihovih učitelja kao što dobijaju verbalno bistra deca. U pitanju su verbalne sposobnosti na osnovu kojih učitelji udeljuju  nagrade i očigledno je da te nagrade stvaraju onaj osećaj pozvanosti.
20697715_Customer_Reviews_Student_College_Loans_xlarge

Treba dodati još jednu stvar. Budući su intelektualci kovači reči uspešni u okviru formalnog, službenog školskog sistema, gde važne nagrade distribuira središnji autoritet učitelja. Škole imaju još jedan neslužbeni društveni sistem u okviru učionica, hodnika i školskih dvorišta, gde se nagrade ne distribuiraju preko središnjeg upravljanja nego spontano, na zadovoljstvo i kapric đaka.
Stoga ne iznenađuje što intelektualci kasnije uviđaju da je distribucija dobara i nagrada preko središnje organiziranog distributivnog mehanizma pogodnija nego tržišna “anarhija i kaos”. To je stoga što distribucija u centralno planskom socijalističkom društvu stoji naspram distribucije u kapitalističkom društvu kao što distribucija koju obavlja učitelj stoji spram distribucije koja se obavlja u školskom dvorištu ili hodniku.
N aše objašnjenje ne postulira da (budući) intelektualci sačinjavaju većinu čak i u višim školskim klasama. Ova se grupa može sastojati najviše od onih sa znatnim (ali ne dominantnim) školskim umećima kojih prati društvena servilnost, s jakom motivacijom da se udovolji, prijateljskim osećajima, načinima da se pobedi i sa sposobnošću igranja (naizgled) prema pravilima. Takve učenike će također visoko poštovati i nagraditi učitelj, i njima će sve ići veoma dobro i u širem društvu (ići će im dobro i u okviru neslužbenoga društvenog školskog sistema. Tako da neće naročito prihvatati norme službenoga školskog sistema). Naše objašnjenje pretpostavlja da će (budući) intelektualci koji su nerazmerno zastupljeni u toj porciji (službene) školske više klase iskusiti relativno stagnacijsko kretanje. Ili radije, u grupi koja sebi predviđa stagnaciju u budućnosti. Animozitet će se pojaviti pre ulaska u širi svet i iskustva realne statusne stagnacije, na onoj tački na kojoj pametni đak uviđa da će se (verovatno) manje dobro provesti u širem društvu nego u trenutnoj školskoj situaciji.

Ova nenamerna posledica školskog sistema, ovaj antikapitalistički animozitet intelektualaca je naravno pojačan kada đake uče i obrazuju intelektualci koji zastupaju upravo same te antikapitalističke stavove.

Neki intelektualci kovači reči su bili nesumnjivo nadobudni i ispitivački nastrojeni đaci, koje zbog toga njihovi učitelji nisu ohrabrivali. Je li i oni također nauče lekciju prema kojoj najbolji imaju dobiti najviše nagrade i misle, unatoč svojim učiteljima, da su oni sami najbolji i tako rano postaju kivni prema distribuciji koju obavlja školski sistem? Naravno, za ovo nam pitanje i druga pitanja o kojima se ovdje raspravlja, trebaju podaci o školskim iskustvima budućih intelektualaca kovača reči kako bismo doterali i testirali našu hipotezu.


S engleskog preveo Mario Kopić

53 коментара:

  1. Анониман19. мај 2012. 15:07

    Poruka je,draga prijateljice,ne učiti, ne učiti, ne učiti,što bi rekao Z.

    Logično bi bilo da ljudske potencijale predvodi inteligencija,ili preciznije intelektualci.Kada bi bili ono što mislimo da bi trebali biti, a ne ono što jesu, moglo bi da bude,što ne znači da bi bilo, kad bi bilo,hehe...
    Među intelektualcima je visok procenat inertne inteligencije,beskorisne.Veće benefite ima zidar od ove grupe mudro....Daj im jedan konkretan zadatak, pazi misaoni, neće ga rešiti. Oni su zablokirana biblioteka znanja. Po pravilu skromna.Ove komade ne bih nazvao inteligencijom pa makar imali desetine doktorata, specijalizacija, nagrada.

    Ali,nije sve tako prosto. Bez filozofije nema matematike, nema fizike, biologije, pa ni te ekonomije.Inteligenciju moramo poštovati. Dodajem ovo usput.
    Zašto većina voli crvene čarape,oprosti šaleve? Zbog animoziteta stečenog kroz porodično vaspitanje, školu, socijalizaciju? Zašto su, uprkos tvrdnji da ih je malo, levičari i ekonomisti, i ostali.
    Ovo je meni tanka psiho-analiza, hajde de sociopsihološka analiza. Pre da ne mora, nego jeste.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман19. мај 2012. 15:18

    Liberali, oni klasični, prave razliku između mislilaca i intelektualaca. U najkraćem, originalnost nasuprot širenja, unikati nasuprot serijske produkcije. Gotovo svi liberali ponajvljaju istu konstrukciju o intelektualcima, i ona je gore predstavljena. Ne mislim da je potpuna, niti primarna, jer ni ti intelektualci, levo orijentisani, ne žive u staklenom zvonu, ili bolje reći zlatnom kavezu. Oni vide, čuju i naposletku razumeju. A opet... ostaju pri starom.

    Zašto, L?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Društvo američkih psihijatara usprotivilo se učestvovanju u zločinima i načinima slamanja volje neprijatelja (npr.: waterboarding) u zatvoru Guantanamo i na drugim tzv. crnim lokacijama u Poljskoj, Tajlandu, itd.
      Režim je Buša je znao da američko pravosuđe ne trpi te zatvore unutar svoje jurisdikcije, pa bi retko koja opština u Americi dala pristanak da oni budu izgrađeni na njenom teritoriju.

      Guantanamo je zato u "komunističkom gulagu- Kubi", po svesti tamo nekako i pripada.

      Realno:Guantanama je mesto zločina protiv čovečnosti te bi Predsednicima trebalo suditi u Nuerenbergu ili u Haagu. KAKO da se intelektualci pomire sa ovakvim stvarima u "kapitalizmu"? Da ne spominjemo Vijetnam,Libiju,Srbiju..Šta sve ne?

      Избриши
    2. Bivši predsednik Amerike Džordž Buš i sedam ključnih članova njegove administracije su proglašeni krivim za ratne zločine.

      Buš, Dik Čejni, Donald Ramsfeld i njihovi pravni savetnici Alberto Gonzales, Dejvid Adington, Vilijam Hejns, Džej Bajb i Džon Ijo proglašeni su za ratne zločince. Sudilo im se u odsustvu u Maleziji.

      Suđenje je održano u Kualu Lumpuru, sa svedočenjem žrtava koji su pretrpeli torture od strane američkih vojnika. Uključena su svedočenja bivših zatvorenika iz Gvantanama i famoznog zatvora Abu Graiba.

      Na kraju jednonedeljne rasprave, sud je jednoglasno osudio krivim Buša & Co, zbog ratnih zločina, mučenja i okrutnosti, nehumanog i ponižavajućeg postupanja prema ljudima. Kompletni transkripti suđenja će biti poslati glavnom Međunarodnom tužiocu krivičnog suda kao i Ujedinjenim Nacijama i Savetu bezbednosti.

      Opet intelektualci!!! Ovoga puta pravnici.
      Ekspert za ratne zločine, advokat i profesor Međunarodnog prava na univerzitetu u Ilinoisu bio je deo tima optužbe.

      Избриши
    3. Анониман22. мај 2012. 14:14

      Očekivati od rata da bude "čist", znači zalagati se za njega.

      Rat je srce Države.

      Избриши
  3. Zašto, L?

    Crni Srđo šta znači ZAŠTO L?
    Zašto je tako sa intelektualcima ili si smislio neko drugo ludilood pitanja.

    Razvlačiti knjige može svako.Tvrdim da visok procenat neinteligentnih persona stekne diplome upornošću, nikako pameću.i tu se svi slažemo.Toliko sveta bistrog i praktičnog uma doprinosi civilizaciji, ćutke, irno, staloženo, da je prosto sramota izdvajati intelektualce kao posebnu sortu u vrsti.

    Praksa i teorija su dva pola,i o tome divno piše Lederman u Božijoj čestici.Fizičari-teoretičari sklapaju teorije od božijih čestica koje jadni "rudari" iskopavaju u oknima Cerna i ostalim labarotorijama. Dakle i tu nas ima raznih. Građevinski inženjeri hodaju po terenu zajedno sa radnicima i ima masa takvih zanimanja na koje Nozick sa pravom ukazuje.

    Da zanemarimo sve razlike među nama, ostavimo po strani psiho i ostale analize i razmislimo malo o ekonomiji. U čemu je vrednost, ili nije, ovog teksta.
    Ekonomska misao nije spektakularna poput astronomije, genetike,atrofizike itd. Ona je život naš nasušni. Hoću li novac držati u dušeku, slamarici,ili u banci,da li ću ga imati u evrima, dolarima, švajcarcima, zlatu ili srebru, da li ću ga obrtati ili..samo je jedna strana praktičnog života.
    Ako shvatim taj sistem, onda ću poboljšati svoj sopstveni život. Onda ću, pod pretpostavkom da sam zaista inteligentan, paziti kako se ponašam u zajednici čiji sam deo, to jest glasati za koncept koji će mi osigurati bolji ekonomski okoliš.
    Ako ću u krizi ići kod komšije da pozajmim jaja,i usput da ga priupitam šta da se radi u ova zla vremena, onda sam zaista komad.
    U čemu je glavni problem.

    1.kao prvo u odabiru koncepta:Komunizam ili kapitalizam, ili da idemo dalje koji od brojnih formi kapitalizma itd.
    Ovo su već finese.
    2. u nedovoljno transparetnosti misli (pre svega političkoj što bih ostavila za kasnije )
    3. u nejednakom stepenu razvoja društava
    4. u masi suodređujućih nepredvidljivih faktora koji su često odlučujući i nauštrb pozitivnog razvoja društva,
    i da ne nabrajam.

    Ukratko, bilo koje stanje društva je preslika društvenih SNAGA. Pobeđuju uvek jače. I tu se priča završava.
    Inteligencija bi, po mom ličnom ubeđenju,morala ispoštovati sopstveni kodeks. No,poštuju li lekari, pravnici, naučnici te kodekse. Ne. Itekako ih krše. Tako da je pitanje levog i desnog opredeljenja samo deo ukupnih društvenih problema, mreže društvenih odnosa.
    Kasnim,čeka me društvo, odoh na ručak.

    pozdrav obojici

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман19. мај 2012. 23:58

    Subota pred ponoc je vreme za razmisljanje o Evi a ne o intelektualcima,hehe..
    Ostavicu po strani svoj skepticizam u vezi filozofije ekonomije i prihvatiti neka opsta mesta u tekstu o intelektualcima.Funkcionalno znanje i primene su u boljoj poziciji. Saglasan.


    Nozick problemu pristupa filozofski koristeci se sumnjivim argumentima. Jedan primer." njihov je prihod puno iznad proseka. Zbog čega se onda u tolikom broju protiv kapitalizma".
    Ciji je prihod iznad? Kojih intelektualaca, gde? Glupost. I tako po redu.

    Znate li za podatak da IQ, koji je inace belezio konstantan rast u populaciji, sada po prvi put pocinje padati. Ne zna se razlog. Pretpostavke su da pocinjemo placati danak tehnoloskom napretku.Paradoks? Ne!
    Ima li Nozicku glavi ukupno stanje skolstva ili paradira pogresnim, nepotpunim cinjenicama,slikom fiktivnog,ili nekog starog, americkog, ili kog vec skolskog sistema.Obrazovni sistem u EU se razlikuje od drzave do drzave, od sela do grada, od profesije do profesije.

    Zato se slazem sa Pedom. Tema je po sebi beskorisna.procitao sam ga kao esej.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман20. мај 2012. 01:15

    Večeras si oštar.Pomiri se da smo anomalija. Statistički,hehe..
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  6. Noćobdije jedne, narcisi jedni intelektualni, što ne spavate. Eto šta rade intelektualci dok pošten svet spava. Rade noćnu, eto šta rade. Iks traži ipsilon,zbrajaju se, oduzimaju,jure,sram da ih bude. Umesto piđamica, viklerčić na kosu, mrežica na glavu i hrk..direkt u krevetac.

    Da ste drugovi moji, levi, uzeli motiku i kramp, sada bi spavali dubokim snom.
    I naravno da ste onda anomalija. Statistici ništa ne može da promakne haha..Čuj levi pa da promaknu, totalitaristi.
    I nemojte da obmanjujete i folirate da jeste, kada niste. To ne može, ne ide. Po zdravom kapitalističkom umu, nespojivo. Intelektualnost i desnica. Auu.Kako god okrenete ne ide.

    Usput,mora da ste napravili pauzu pa u bircuz. Znam ja Vas.I tu ste statistički na drugoj strani. Pa posle bircuza direkt kod mene da mi kvarite desnu liniju, da me kompromitujete. Striktno se držite svoje strane i ni makac.

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман20. мај 2012. 03:35

    Tebi bi bilo bolje da brises 1/27, bruko jedna.Eto sta radi podsvest intelektualke nocu, hehe prosipa bisere. Sta bi dao cika Frojd da te imao za pacijenta,hehee..heeeeeeeee.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман20. мај 2012. 15:16

    Intelektualac je onaj koji razmišlja samostalno što diploma nikada ne garantuje. Njom društvo legalizuje bazični fond znanja.Procenjivati ljude preko diplome je jalov posao. Zasto liberal prihvata društveni legitimitet? I Krava je u Indiji sveta životinja. Pređi granicu već nije.
    XX

    ОдговориИзбриши
  9. Анониман20. мај 2012. 15:24

    XX,
    nemam primedbu na razmišljanje,samo bih dopunio.
    Intelektualac je angažovan na osnovu diplome i u tom grmu leži zec."Intelektualce" bez diplome društva ne priznaju.Zapad pravi male iznimke.I to upravo kapital.Njega interesuje rezultat a ne diploma.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  10. Анониман20. мај 2012. 16:56

    Ako je intelektualac znanje u tom slucaju statisticki uzorak mora biti prosiren,statistika kojom kalkulise Nozick nevaljana, a osnov njegovog filozofiranja laicko razmisljanje.
    Ako prihvatimo statistiku ( intelektualci sa diplomama) i u tom slucaju ona nije valjana.
    Ako izuzemoma statistiku, a ne znam zasto bi kada se autor poziva na nju,tekst je logicki nekonzistentan.

    Da postavimo pitanje ovako,laicki: koji su elementi kapitalisticke doktrine/prakse neprihvatljivi inteligenciji.
    U tom slucaju se problem okrece ka kapitalizmu a ne inteligenciji. E to je vec drugacija osnova diskusije.
    Z.

    ОдговориИзбриши
  11. Анониман20. мај 2012. 17:20

    To isto vredi za pitanje da li su Buš, Dik Čejni, Donald Ramsfeld i ostali ratni zločinci ili ne. Zašto desna-leva inteligencija ne osuđuje njihove zločine?

    Zločin je zločin. Ili nije? U ime demokratije nije.
    Kapitalizam traži uvažavanje tržišta.U redu. Uzmimo da se ti i ja ne protivimo ekonomskoj moći,prihvatamo samoostvarenje na tržištu, privatno vlasništvo, apsolutnu kontrolu nad njim, klase, ali ne prihvatamo apsolutnu bedu najniže klase, princip supranacionalnosti itd.
    Da li smo protivnici kapitalizma, socijalisti, šta smo.

    ОдговориИзбриши
  12. Анониман20. мај 2012. 17:22

    Ja znam sta sam, za tebe ne znam..heheeeee..
    Idem,
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  13. Анониман20. мај 2012. 20:01

    dragi intelektualci, da li ste ikad u svojoj angažovanoj karijeri došli u poziciju da se na osnovu svog morala zapitate da li je vaše angažovanje zbilja u službi čoveka i istinske pravde? morate priznati da je teško pitanje za priznati. ja sada, na osnovu svog iskustva, moram priznati da sam samo sebe ubeđivao da znam šta je istinska pravda. pre svega što je pitanje istinske pravde veoma relativno i individualno poimanje. moramo priznati da su uslovljenosti društvenog položaja veoma izražene.

    ne zamerite što zauzimam poziciju krajnosti. ali intelektualac bez ličnosti je samo puko pakovanje društveno formiranog čoveka koji nije u potpunosti svestan sebe i svog položaja, ili je svestan, ali nije u stanju da ga se odrekne. a ličnost bez slobode koja stremi višim principima nije ličnost. možda je samo angažovani intelektualac, kako reče Peđa. čak i ovde ne pominjem one koji su zablokirana biblioteka znanja. njih ne tretiram intelektualcima, oni spadaju samo u obrazovane, ništa više. ovde pitanje obrazovanje nije uslovljeno diplomom.

    između pozicija biti čovek i biti intelektialac ima velikih razdaljina. a one mogu biti veoma važne, iako su suptilne. nije čak ni pitanje desne ili leve orjentacije. i jedna i druga se bore za svoje sopstvene interese, samo je pitanje kriterijuma na osnovu kojih će steći glasove naroda. narod generalno nema samostalnost pa shodno tome traži vođu koji će da ga vodi. na tome se izgleda svako društvo zasniva, bar u ovoj civilizaciji koja se žestoko drma. ovan sa klepetušom je predvodnik stada. ovčice su tada prividno zadovoljene, samo iz razloga što sebe ubeđuju da su zaštićene.

    jalovo je ovo filozofiranje. često sam na tu temu raspravljao sa prijateljima, ali bez uspeha da dokažem da je moguće u ovim uslovima biti intelektialac, a da žrtva takvog čine ne bude velika. čak prevelika. društveno angažovanje nosi svoju težinu i teško je boriti se sa time. ako imaš porodicu za koju brineš merila se pomeraju i sve se opet svodi na sukob ličnih interesa i moralnih pogleda. a duša se cepa i posledice toga su svuda vidljive. čak i ako nismo toliko blizu viših interesnih sfera. ipak plivamo u velikom okeanu u kome su sadržane sve vode ovog sveta. plivaj, sine, plivaj, daleko je amerika... iz jednog starog vica...

    123

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Dragi 123
      prosto mi je neugodno da se deklarišem intelektualkom. Nadam se da će me odgovori izbaviti iz ove smutne pozicije.
      Dakle,
      1. "da li ste ikad u svojoj angažovanoj karijeri došli u poziciju da se na osnovu svog morala zapitate da li je vaše angažovanje zbilja u službi čoveka i istinske pravde"

      zbog toga sam nadrljala

      2....između pozicija biti čovek i biti intelektialac ima velikih razdaljina.

      kod mene nema

      3. "ovan sa klepetušom je predvodnik stada. ovčice su tada prividno zadovoljene, samo iz razloga što sebe ubeđuju da su zaštićene.

      to znači da su ovce stvarno ovce i da idu instiktivno za zvukom ( i bez zvuka) za ovnom.

      4....moguće u ovim uslovima biti intelektialac, a da žrtva takvog čine ne bude velika. čak prevelika.

      moguće?! "ako nismo toliko blizu viših interesnih sfera" ili ako nismo na putu interesima( podjednako interesima malih i velikih)
      5."ipak plivamo u velikom okeanu u kome su sadržane sve vode ovog sveta"

      potpisujem
      i pozdravljam

      Избриши
  14. Анониман20. мај 2012. 21:20

    Fuj,zgadilo mi se.Evo javno pljujem na izbor srpskih ovaca u koje spadaju svi!

    Ne treba se zanositi glupostima poput ove Nozickove i ja sam bio prilično učtiv u kritici, ili nisam, više se ne sećam.Nije ni važno.
    E sada kada sam si olakšao da kažem nešto 123

    Svi smo mi LJUDI. Prvo unosimo gorivo, pa onda palimo motor i umujemo. Ko je iole pametan misli kao ti. Da dodam moju malenkost. Moja diploma je moj zanat. Bio bih najradije seljak. To ide uz moju prirodu. Eto nisam imao mogućnosti. Ne zvuči li ovo smešno. A istina je.
    Danas svako ima uslove da upiše fakultet, a malo njih da se bave poljoprivredom. Oni što su na zemlji izgleda nisu zainteresovani. Ovi iz grada nemaju zemlju. Idi u neku od normalnih država i vidi ko se bavi poljoprivredom. I?

    Razumem ovce jer sam i ja ovca. Ali i ne razumem. Dokle više bre? Ja nikada ne bih glasao ni za jednog od ova dva idiota. Ni za njihove ekipe. A ovce glasaju. Zašto? Jesu li mogli da bojkotuju izbore? Nisu jer im ovi idioti odgovaraju. Ako glasaš za idiota šta očekuješ? Biće bolje. Ne može biti bolje, ne može sa idiotom biti bolje.

    Večeras bi trebao da ćutim. Evropa čestita idiotu nekoliko sati pre završetka izbora!!! Koji su to tek idioti.
    A mi pričamo o intelektualcima. Najveći problem nisu intelektualci, već svi mi zajedno. Posebno oni koji imaju moć, bili levi,ili desni. Svejedno je. Uverili smo se da su rezultati isti.
    Društva nam rade po principu organizacije mafije. I kome to nije jasno, jadan li je. A to teoretičarima ne ide u glavu, čim pišu eseje kako bi trebalo da bude.

    Peđa

    Nisam znao da će me ovi izbori toliko uzrujati. A znao sam da će izabrati jednog.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Haha...nisi ti bistar, znao si da će izabrati jednog a nervirao si se.Hoću da puknem od smeha. Peđo druže, odmori malo.

      Избриши
  15. Анониман20. мај 2012. 21:49

    Peđa smiri zivce, kupi komad zemlje idi u seljake. Trebace nam svima kako je krenulo.
    Ima Li zemlje koliko hoces.Idemo kod nje. Pravimo koloniju intelektualnih seljaka. Radicemo svojski,u slobodno vreme pametovati.

    Neizvodljivo. To je problem. Od rada moras da zivis. Kako da prezivis kad ti Toma nije stvorio uslove. A ti si glasao za njega, dao si mu svu moc.
    Vrzino kolo.

    123.
    Dodirnuo si mnogo pitanja a ja cu tebe nesto da priupitam. Zasto razmisljas o pravdi? Budi pametan i oslobodi takvih iluzija. Pravda je lepa iluzija o kojoj obican covek sanja, a politicar koristi u propagandne svrhe. Za pravdu treba obezbediti novac. Odakle? Ti radis i moras deo svoga rada pokloniti nekom ko sedi kod kuce. Je li to pravda?
    Ponudis mu posao, zaposli se, obojica radite. Ti si uspesniji i nakon izvesnog vremena si materijalno jaci. Kupis bolja kola, kucu, a on ima baraku, neku krntiju. I hteo bi i on bolje. ne moze da postigne sam i opet treba ti da mu das. Dokle?
    Muke su nam iste. Novcanici drugaciji. Jedina pravda je da nam se stvore isti uslovi. Sve ostalo je po principima trzista.
    pozdrav
    Z

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. lepo ti podeli moju zemlju,haha..Kako ovo da shvatim? Čist socijalistički manir, socijala.

      Избриши
    2. Анониман20. мај 2012. 23:54

      Bar neces morati do komsije,heheeeeeee...
      Z.

      Избриши
  16. Анониман20. мај 2012. 22:58

    Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  17. A sada na spavanje. Prespavajmo biće nam lakše.Da je bilo obrnuto bilo bi isto(sa diplomom, bez diplome). Kad kod ovaca izostane i ono malo pameti,kako se to zove? Ne radi mi mozak.
    Ako Vam to nešto znači i ja sam ovca.

    ОдговориИзбриши
  18. Анониман21. мај 2012. 09:24

    dragi Z, ako pažljivije pročitaš moj komentar videćeš da se ta 'pravda' odnosi na ličnost. ličnost ne može bez pravde, gubi svoj osnovni atribut. pravda o kojoj ti govoriš je iluzija (u pravu si), ali koja dolazi kao posledica nerealnog očekivanja od sebe, drugih, društva, života. novac nije osnova za pravdu, niti za sreću. niti se pravda ogleda u tome da svi možemo biti ravnopravni, jer po prirodi stvari to nikako ne možemo biti.

    pokušaću svoje viđenje da objasnim tumačenjem dela molitve 'oče naš'. ...da bude carstvo tvoje na zemlji kao i na nebu... na nebu postoji hijerahija, pa prema tome treba da postoji i na zemlji. 'oni' koji u nebeskoj hijerarhiji zauzimaju više pozicije imaju veliku odgovornost za one koji su ispod, deluju tako da pomažu onima ispod da sazre i osamostale se da bi mogli i oni o nekom da brinu, po principu nagrade i kazne. naravno da mi više volimo nagrade, jer nismo svesni da kazna služi da bi se nepto naučilo više. na zemaljskom nivou na višoj poziciji su osvešćeni ljudi. pretpostavimo da intelektualni imaju primat, jer u tom procesu osvešćivanja intelekt igra veliku ulogu. nadam se da se u ovom slažemo.

    sa druge strane intelekt ujedno jača ego i stvara veliku mogućnost za nadmoć i nesvesnu osudu onih koji tu intelektualnu moć nisu dosegli. a to smo već apsolvirali o onoj priči o evi i jabuci, u skorašnjim komentarima na članke naše dame. znači dobili smo znanje i đavola u jednom paketu. zato intelektualni ljudi za svoj dar plaćaju danak, moraju jer imaju najveću odgovornost. što više dobijemo moramo više i dati. u kosmosu vlada savršena ravnoteža, pa shodno tome svako daje ili plaća na svoj način. najjeftinije je u novcu. na koncu, ko smo mi da znamo da li neko zaslužuje ili ne zaslužuje nagradu ili kaznu u bilo čemu. dotle još nismo stigli. ta znanja još nemamo.

    nevolja je što smo novac uzeli za meru sopstvenog uspeha, kao merilo vrednosti naših životnih dostignuća. ova civilizacija je to nametnula. čovek nesvesno usvaja opšteprihvaćena (nametnuta) merlila vrednosti dok ne sazri i ne počne da razmišlja svojom glavom. a to smo opisali kroz definiciju intelektualca. nažalost kao ljudska zajednica i civilizacija nismo još zreli da bi se raspored snaga promenio i mogao nazvati iole pravednim sa stanovišta ljudskog. do tada na nekom nivou moramo prihvatati svoj život koji nam je dat i truditi se u okvirima u kojima možemo nešto promeniti da delujemo kao ljudi, a ne kao zveri. sa jedne strane pljujemo sistem vladavine kapitala i moći, a sa druge bi potajno želeli da i sami posedujemo kapital i moć, a da nemoćne ostavimo na cedilu. bezobrazluk jednih koji imaju jaku težnju da zarađuju novce stvara bezobrazluk drugih koji ne žele da rade. protivteža. a šta ćemo sa depresijom koja vlada u celom svetu, depresijom koja je nedostatak smislenosti života. ako smatramo da je u slobodnom tržištu izlaz, onda ne treba zaboraviti da je kosmos jedino veliko slobodno tržište. tu prolaze oni mudriji, a ne intelektualniji. samo, tu je obezbeđen prolaz ka nečem drugom, a ne ka posedovanju kuća, baraka ili dvoraca. imati ili biti....

    još jedna od iluzija je iluzija pravednog društva. intelektualci su to nazvali utopijom. a mi se pecamo i trošimo svoje vreme na ovakve diskusije. ja prvi, iako sam sebi obećao da neću više tupiti svoj mozak. ali čovek je proklet. zaglavljena mu jabuka u grlu, pa mora da je ispljune. s vremena na vreme. hahaha...

    pozdrav, 123

    ОдговориИзбриши
  19. Анониман21. мај 2012. 21:54

    123,
    na poslu sam ne mogu da udahnem vazduh.Dobro sam ja tebe shvatio. Ti si posten i promucuran covek.Nase zelje su jedno, realnost drugo.

    "novac nije osnova za pravdu..."
    Opet iluzija. I ja bih voleo da nije, ali jeste.

    Etika istinskog hriscanina i postenog coveka je ljubav prema sebi i drugima. Drustvo je regulise pisanim i nepisanim normama(obicaji)i svojom politikom trebalo bi da zauzda nepravdu i stavi je pod okrilje prava.A vlast,politika, politicari, nazovi kako hoces,su najeklatantniji primer ne-eticne borbe oko moci.Gde god se okrenes vlada pravo jacega (pojedinca, grupe, drustva).Mislim da je novac od pamtiveka bio glavna poluga.Jer novac je moc. Ti to znas. To je realnost.

    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  20. Realnost je arbitrarna. Uzalud nam želje.
    Ne postavljamo svi ista pitanja, ne dajemo iste odgovore, ne ljubimo podjednako.
    Realnosti se plašimo i zato gajimo iluzije.Treba ih isčupati iz korena čim krenu da rastu. U trenu. Da ne bude kasno.

    ОдговориИзбриши
  21. Анониман22. мај 2012. 07:21

    Šorom šajke a Dunavom čeze.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  22. Анониман22. мај 2012. 10:54

    Nije realnost arbitrarna, baš kao ni istina, već je nedokučiva. Ono što se arbitražom naziva, relativnost je.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. D. Villey : ne postoji pravo Robinsona na njegovom otoku! Njegova realnost je drugačija od
      realnosti u zajednici.
      Država (je) predstavlja (živuću) realnost. Ona određuje listu prioriteta a potonja akcija suštinski se vrši korištenjem arbitrarne vlasti.

      Država je (realnost) različita od sopstvenog prava.Pravo naime ne uspeva da zadrži vlast i zato je realnost dodatno arbitrarna.I sve je relativno,haha.. . Sve zastaje pred misterijom iracionalnog ljudskog uma.

      Избриши
    2. Анониман22. мај 2012. 12:41

      L,

      Napisali ste gore da njihovo (intelektualaca) stanovište (i upornost) počiva na snazi, na sili. Razumem, i u krajnjoj liniji se slažem. Ali između njihovog zastupanja i političkog uverenja sa jedne strane, i priznavanja gole sile sa druge strane, NEŠTO MORA STOJATI.

      Piše se o PRAVu i PRAVdi. O istini, tj zajedničkom (saglasju) priznavanju, o tačnome, o realnome. O tome ko je bliži onome što stvarno jeste.

      Apsolutna spoznaja je Božija.

      Može li moja istina biti samo moja? Za mene može. Prokleto se ponosim time :) Ja mogu biti ostrvo, usamljeno, za sebe, odvojeno, ja mogu biti stena o koje se tuđi valovi razbijaju, ja mogu dozvoliti sebi da budem otuđen i sam u keliji manastirskoj, zatvorskoj, logoraškoj, ili ludničkoj. Ja mogu biti idiot!

      Mada pišem, i ovde i tamo, mada govorim i slušam.

      Jedan kaže da su OBOJICA idioti. Nije baš potpuno istinito. Tadić je idiot, a Nikolić je nemušt. Ali predsednik (i klika njegova) ne sme biti idiot, inače se svodi javni život na puku silu.

      Избриши
    3. Ti jesi ostrvo i ne moraš biti otuđen u sopstvenoj ludnici.Većina nas je u sopstvenim luddnicama, idiotski strpanikoliko svojom voljom toliko silom sistema.
      Pa ako je po jednoj (ovoj anti.teoriji) većina idiotska zašto ona dvojica to ne bi bila.
      Sve je pozorište prirode u kojoj je data prednost vrsti nad pojedincem.

      Избриши
  23. Анониман22. мај 2012. 11:54

    vic o iluzijama, ljubavi, parama i ...tako to i ovo ono... hahaha

    baka od 90 godina na samrti kaže svom mužu:
    - dragi moj, pre nego odem sa ovog sveta, želim da znaš punu istinu, da ne živiš više od iluzija. idi u špaiz i donesi one 2 kutije iza tegli od pekmeza.
    u prvoj kutiji je bilo 3 jaja, a u drugoj 200000 evra.
    -reci mi draga što znače ova 3 jaja?
    -znaš kako je bilo, u braku smo već 70 godina, i svaki put kada nisam bila zadovoljna u krevetu, stavila sam jedno jaje u kutiju.
    njenog muža to jako obradova, jer je samo 3 puta omanuo.
    -a šta znači onih 200000 evra?
    -ah, svaki put kada sam napunila kutiju sa 10 jaja, otišla sam na pijacu i prodala ih...

    pozdrav 123

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E baš sam se nasmejala..
      Čudna neka žena.
      Muškarci te probleme rešavaju praktičnije. Na kraju su zadovoljni i ako imaju glupu ženu još sa parama.

      Избриши
    2. Анониман22. мај 2012. 12:43

      Što nemam glupu ženu,hehe...Zaradio bih neki džeparac.
      Peđa

      Избриши
    3. Анониман22. мај 2012. 12:44

      popustite malo, draga L2, svoj racionalni um. pravi intelektualci uvek moraju imati zrnce sumnje. a šta ako baka nije do kraja otkrila punu istinu, s obzirom da je bila praktična. mužu je razbila iluziju, a na kraju mu gorčinu zbog svoje slatke osvete nadoknadila parama. ljubav je čudo! a šta je još radila u potaji praktično, to bog sveti zna. možda je mudro zadovoljila sve i mirno otišla sa ovog sveta. toliko o relativnosti istine, zadovoljenju pravde i nedokučivosti realnosti. i vuk sit i sve ovce na broju.

      e moji intelektualci! nisu žene toliko glupe i čudne. same žene o sebi stvaraju takva mišljenja.

      pozdrav 123

      Избриши
    4. halo 123, gde dalje od daljine nebeske po kojoj lebdim. Padobran nisam ponela,i sve je ovo "odozgo" prosuto po Vama a Vi mislite razum, a ono samo njegovo ruho,pokrilo, sakrilo ..nemam pojma šta,haha. To je najgore.

      Svaka čast na ideji potaje, predivno.

      Избриши
    5. Анониман22. мај 2012. 13:02

      123

      ma kakvi glupe, pre mi nego one. Mene privlači ideja sa jajima i parama,heheee..
      Peđa

      Избриши
    6. Анониман22. мај 2012. 13:04

      Li,
      eto to je to prosipate Vi nama odozgo koješta ni same nemate pojma šta,hehe..
      Peđa

      Избриши
    7. To se zove ekstaza, kosmička prašina direkt u mozak, haha..Na čas se oduzmete ali se nešto ne bunite.
      Koje li intelektualne vratolomije.

      Избриши
    8. Анониман22. мај 2012. 13:12

      Ne bi smeo biti (previše) radoznao povodom:
      - sopstvenog zdravlja,
      - ponašanja žene.
      Ko zna šta možeš sve saznati!

      Избриши
    9. Анониман22. мај 2012. 13:37

      Problem je što se one potrude da saznaš bez da si radoznao.
      Peđa

      Избриши
    10. Анониман22. мај 2012. 13:45

      To je već deo taktike :)
      Ljubav i Rat
      Sve dozvoljeno
      Tako sam za jedan slučaj pročitao Švejka, ali savete te koristim i u drugom slučaju...
      Pravim se blesav!
      :)))

      Избриши
  24. Анониман22. мај 2012. 13:25

    ma lepo je dok one prosipaju tu kosmičku prašinu, ali kad pođu na pijacu, zamislite se malo... ko zna šta ta kosmička prašina pokriva? i na kraju od kapitalizma, liberalizma, socijalizma i demokratije, samo kajgana može da ispadne. pa ti Peđa, ako ti je primamljiva ideja sa jajima i parama, slobodno otvori restoran 'do jaja'... ima jedan sa takavim nazivom u beogradu. a ti smisli neki originalniji naziv. možda zaradiš i džeparac. hahaha.

    pozdrav svima. 123

    ОдговориИзбриши
  25. Анониман22. мај 2012. 13:43

    Pazi nisam znao. Mi obično iz restorana u minus.Eto odakle jaja, hehe...
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  26. Ja malo svratila da vidim šta ima novoga, kad ovde - prava uskršnja atmosfera. Šareno i veselo. Red jaja, red bozona, red "oče naš". Malo filozofirate, malo intelektuališete, malo bacate kosmičku prašinu u oči. Koliko vidim šetate se i po oblacima i po zemlji. Neki i plivaju, za Ameriku. Lepo. Kao i uvek zanimljivo i inspirativno. Neću se uključivati u diskusiju inače ćete dobiti još i šnenokle. hehehe

    Svima vam šaljem jedan veseli pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  27. Анониман22. мај 2012. 17:42

    Sfingaaaaaaaaaaaaaa

    Ljubim u oba obraza mada si vrlo bezobrazna. "Malo navratila.." Eto šta je žensko. Napusti te i onda malo navrati. Srđane ovo je taktika na delu.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  28. Анониман22. мај 2012. 19:39

    Pozdravljam damu u prolazu.
    Z.

    ОдговориИзбриши
  29. Анониман22. мај 2012. 20:34

    I ja pozdravljam, iako nikoga zaista ne poznajem :)

    ОдговориИзбриши
  30. Анониман22. мај 2012. 21:47

    opa muški...al vas je ova dama u prolazu postrojila u red. da stanem i ja. pridružujem se pozdravu. moram vam priznati da ste mi svi skupa prijali ovih dana. vidimo se na sledećoj sesiji intelektualnih vratolomija L2. haha.

    još jednom, srdačan pozdrav svima i prijatno veče. - 123

    ОдговориИзбриши
  31. Gubi se, bogati idiote! Svet je postao kapitalistički krematorijum. Sve je manje života i sve je manje ljudskog. Otkucavaju poslednji časovi na ekološkom časovniku. Nije reč samo o zagrevanju planete, već o sistematskom uništavanju živog sveta i čoveka kao biološkog i ljudskog bića.Na profitu zasnovana poljoprivreda uništava zemljište sve otrovnijim hemikalijama, genetski izobličenim biljkama i monokulturama. Šume umiru. U toku je uništavanje vodnih resursa. Na stotine hiljada kontejnera punih nuklearnog otpada bačeno je u okeanske dubine. Preko 90% mora i okeana je zagađeno.U toku je genetsko izobličenje čoveka i biološko propadanje naroda. Vazduh, voda, hrana – sve je zatrovano. U namirnicama svakodnevno se povećavaju „dozvoljene“ količine aditiva. Njihovo zbirno dejstvo sve pogubnije utiče na zdravlje čoveka i na njegove genetske osobenosti. Sve veći broj mladih pati od teških obolenja. Sve veći broj ljudi je sterilno. Na kapitalistički način degenerisana medicina i farmacija ne nastoje da se bore protiv bolesti, već da stvore što veći broj profitabilnih bolesnika i na taj način prošire svoje tržište.Kapitalizam je genocidni poredak par excellence.Od Drugog svetskog rata do danas svetski kapitalizam ubio je preko milijardu ljudi, od čega na stotine miliona dece. Zahvaljujući globalnom ekonomskom fašizmu, koji su uspostavile najrazvijenije kapitalističke zemlje, u svetu svakoga dana od bolesti, gladi i žeđi umre preko 30 000 dece…

    ОдговориИзбриши
  32. Je, nego kaj pak - intelektualci, veliki jalnuši koji iz prirođenog ili stečenog sebeljublja mrze kapitalizam! Izrazito promašeni, bezvrijedni članak. Stvar je vrlo jednostavna i u tom okviru je i treba sagledavati. Evolucija (biološka i socijalna) ne djeluje istovremeno i na sve ljude jednako. Intelektualci spadaju u one koji su zahvaćeniji njome no ostale "ovce". Kao inteligentniji (ne samo u racionalnom, već i emocionalnom te humanističkom vidu), oni naprosto zapažaju svu neljudskost i negativnosti sustava u kojem djeluju - kapitalizma. Za razliku od autora teksta. I zato su, is sasvim svijesno uočenih objektivnih razloga, a na tragu humanizma koji ostali valjda ispoljavaju ubijanjem inonacionalnih, inovjerujućih, i ostalih "inoprosječnih" - a prvenstveno pripadnika drugih "stada" - oni usmjereni na teorijsko (a poneki i na praktično) traženje alternative sustavu koji je u historijskom smislu dao svoj i na izdisaju je. Održavaju ga nasilno tek oboružane elite, inercija "ovaca" i autori poput autora teksta koji nebulozama sudjeluju u njegovom o držanju. Jer u njemu plivaju kao ribe u vodi!

    ОдговориИзбриши