Da li je tibetanski budizam "hrišćanstvo bez Hrista?

Profesor Vladimir Dimitrijević

Već godinama se u svetu, pa i kod nas, tibetanski budizam predstavlja kao neka vrsta "hrišćanstva bez Hrista", prekrasne dalekoistočne duhovnosti koju treba dublje upoznati i, po mogućstvu, njome obogatiti svoj religijski opit. Koliko je to moguće i poželjno, pokušaćemo da kažemo u razmatranju koje predstoji; mada je tema zahtevna i široka, trudićemo se da se zaustavimo na najbitnijem.

Naše prvo "mističko" poznanstvo sa Tibetom došlo je preko jednog falsifikata, koji su 1982. objavile "Dečje novine", revnosni propagandisti dalekoistočne mistike na ovom terenu. Sam taj falsifikat pojavio se pedesetih godina u Londonu, i bio je potpisan sa " Lama Lobsang Rampa". Knjiga je zapanjila zapadne čitaoce opisom duhovnog života u jednom manastiru tibetanske prestonice, Lasi, kao i pričom o otvaranju "trećeg oka", posle čega je moguće videti duhovne oblike ljudi i njihove tzv. "aure". Zainteresovana javnost počela je da istražuje navode knjige, i otkrilo se da je njen pravi autor Englez Siril Henri Hoskin. Tako se ispostavilo da je "Lobsang Rampa" u stvari novi "Karl Maj", a "Treće oko" nije bio ništa drugo do "Vinetu" u dalekoistočnom izdanju. Međutim, to nije smetalo da ova knjiga kod nas bude jako popularna i čitana.

Propaganda tibetanskog budizma naročito se usilila od Bertolučijevog filma "Mali Buda", u koji su uložene grdne pare, i za čije snimanje je bio veoma zainteresovan poglavar lamaizma, DalajLama, koji živi u indijskom gradu Daramšali, pošto se Tibet nalazi pod okupacijom kineskih komunista. Nedavno se kod nas pojavila knjiga dopisnika "Tanjuga" iz Delhija, Božidara Francuskog, koja se zove "Nasmešeni Bog: poruke budističkog poglavara Dalaj Lame". U njoj je ovaj vođ Tibetanaca, koji je 1989. dobio Nobelovu nagradu za mir, predstavljen u najboljem svetlu, kao i njegova religija, puna sapatnje i nenasilja.

U knjizi saznajemo da je Dalaj Lama, četrnaesta inkarnacija Čenrezija, Bude Saosećanja, vođa koga njegovi sledbenici smatraju bogom i kraljem. Sadašnji Dalaj Lama je čovek koji misli da se praksa tibetskog budizma može spojiti sa tradicijama moderne nauke Zapada, što bi značilo veoma važnu sintezu koja bi pomogla prevazilaženju krize u kojoj se našlo čovečanstvo.[1] Od budističke medicine do astrologije - sve se da uklopiti u naučne sisteme. On misli da je vidovitost uobičajen fenomen, mada još nedovoljno naučno istražen. Dalaj Lama je američkom medicinaru sa Harvarda, dr Herbertu Bensonu, dozvolio da osmotri fiziološke fenomene koji se zbivaju tokom meditiranja. Benson je utvrdio da tokom tantričkih meditacija dolazi do povećanja telesne temperature, što meditantima omogućava da noć provedu u snegu bez posledica po zdravlje. Njihov broj udisaja i izdisaja smanjuje se na oko sedam u minutu. Lama misli da moderna tehnika i budizam više ne protivreče jedno drugom, jer su materija i energija dva aspekta iste stvarnosti, o čemu je učio i Buda. "Stvari koje vidimo samo su različiti prelazni fenomeni i tog večnog toka go koga potičemo i sa kojim ćemo se ponovo sjediniti", dodaje on.

Iako su ga komunisti proterali sa Tibeta, Dalaj Lama smatra da je moguće napraviti sintezu marksizma i budizma, što bi bila dobra politika: "Mislim da i marksizam sadrži neku vrstu budastva. Karl Marks je ispoljavao veliku brigu za prava zapostavljenih ljudi, mada je, sa druge strane, zbog njega nastalo mnogo mržnje u svetu (...) Mora se praviti razlika između sistema i onih koji te sisteme oživotvoravaju. Suština marksizma nije apsolutno antireligiozna, pa stoga nema svrhe da vernici budu podozrivi prema tom učenju, jer time samo jačaju tenziju i stvaraju opšte nepoverenje (...)

Komunizam je bio jedan od najvećih ljudskih eksperimenata svih vremena i ja ne mogu poreći da sam bio veoma impresioniran tom ideologijom". Međutim, činjenica da su kineski komunisti pobili preko milion Tibetanaca i uništili preko 6000 budističkih hramova, navodi Dalaj Lamu da se ogradi od nasilja u primeni marksizma, tako da bi, kad bi morao da glasa, glasao za neku od partija tzv. "zelenih". Rezerve prema kapitalizmu ostaju: "Ja nemam ništa protiv kapitalizma sve dok vodi računa o humanosti, ali me moja verska ubeđenja mnogo više upućuju na socijalizam i internacionalizam, koji su bliži budističkim principima. Za mene je jedna od veoma privlačnih teza marksizma ona prema kojoj je čovek konačno odgovoran za svoju sudbinu. Upravo je takvo i budističko stanovište".[2]

Izgleda da ostvarenje socijalističko - internacionalističkih perspektiva budomarksističke filozofije Dalaj Lama vidi u "novom svetskom poretku". On kaže: "Konačni cilj mora biti demilitarizacija čitave planete - da ne bude više oružja, armija, nacija, već samo neka vrsta kolektivnih svetskih snaga pod kontrolom Ujedinjenih nacija" (podvlačenje naše, nap. aut.).[3]

Što se tiče stvaranje svetske religije, Dalaj Lama smatra da to nije moguće, jer su drugačijosti religija na svoj način korisne. Uz to, "među religijama postoje velike, čak fundamentalne razlike. Recimo, sa stanovišta jedne religije koja priznaje Boga Tvorca, budizam je čisti ateizam, budizam uopšte nije religija. Sa budističke tačke gledišta, religije koje priznaju Boga Tvorca greše, a taj pogrešan pristup doneće i pogrešan rezultat".[4]

Božidar Francuski smatra da je nama najbliža osnovna Dalaj Lamina poruka: "Nije važno da li neko veruje u karmu, Budu ili Hrista, već da bude saosećajan i pun ljubavi prema svim bićima. Svako delo učinjeno sa plemenitom motivacijom je religiozan čin - i suština svih religija". Po nosiocu Nobelove nagrade za mir, "pošto mi, ljudska bića, dolazimo iz Prirode, nema nikakvog smisla da idemo protiv Prirode. Zbog toga smatram da pokret zelenih nije stvar ni religije, ni morala. To je luksuz, bez toga možemo preživeti. Ali nećemo preživeti ako nastavimo da radimo protiv Prirode".[5]

Osnivač tibetanskog budizma je polulegendarni Padma Sambava, koji je izučio tantrizam u Indiji i došao da ga širi na Tibet 747. godine. O Padmi Sambavi pričaju se mnoge legende - počev od one da je šašao iz lotosovog cveta. Kazuje se kako je, videvši jednog kraljevog sina, koji je u prethodnom životu bio kurtizana (a ta kurtizana je navela budističkog monaha da prekrši zavet celomudrenosti), bacio kamenčić na muvu koja je bila na čelu malog princa - "projektil" je ubio i dete i muvu. Kad su ga optužili za zločin, Padma Sambava im je objasnio da je muva na detetovom čelu imala dušu Padme Taslaga, koji je u prethodnom životu oklevetao samog Sambavu (učitelj tantre se onda zvao Gautama) za ubistvo, zbog čega je Gautama pogubljen. Ubivši kamenom muvu i dete, osnivač tibetskog budizma je, po sopstvenim rečima, ispunio "karmičku pravdu". Nisu mu baš poverovali, na su ga zatvorili. Pošto nije znao kako da pobegne. Sambava je sa sebe skžnuo odeću, la se pokrio okultnim znamenjima od ljudskih kostiju i uzeo dva magijska štapa. Popeo se na krov zatvora i, igrajući kao lud, pogodio i ubio ženu jednog od ministara zemlje Urgnjen i njenog sinčića. I ta je ubistva izvršio zbog "karmičke pravde"! Pošto je Sambava bio kraljevski sin, proterali su ga, a nisu ga osudili na smrt.

Osnivača tibetskog budizma inicirala je jedna od ženskih božanstava - dakini, koja je u rukama imala ritualni bubanj i zdelu od ljudske lobanje. Ona ta je posvetila u tajne tantrizma. Posle toga, Padma je, vele legende, nastavio da se bori protiv zla, pojavljujući se u raznim obličjima - kao dete, munja, mladić, devojka, ptica, životinja, insekt, lekar i bogataš. Bio je vetar, voda i brod. Zatim je otišao na Tibet, gde je počeo da se bori sa zlim dusima. Pobedio ih je i sa njima sklopio ugovor: od tada demoni treba da štite budističko pravoverje. Lamaistički monasi im se do dana današnjeg redovno mole i prinose žrtve. Sambava je osnovao i prvi manastir - Samja, a zatim otišao sa Tibeta, "da se bori protiv zla" na drugim mestima.

Širenju budizma na Tibetu suprotstavlja se domaća religija bon, neka vrsta šamanizma u kome su bogovima bile prinošene i ljudske žrtve. Međutim, indijski tantrizam koji je Sambava doneo imao je puno srodnih elemenata sa bonom, pa je došlo do neke vrste sinteze.

Tibetanski budizam je usredsređen na manastire i održava ga veliki broj kaluđera, na čijem su čelu lame. Posle smrti vodećeg lame, traži se savet od proroka, i polazi se u potragu za detetom u koji se inkarnirala duša pokojnika. Ako dete prepozna pokojnikove predmete, ono je novi lama, i nasleđuje vlast. Sadašnji Dalaj Lama (pravo ime - Tenzin Gjatso) smatra se četrnaestom inkarnacijom Bude Saosećanja. On je i svetovni vladar Tibeta, zato što je petom Dalaj Lami, koji je živeo u XVII veku, mongolski princ Gušri Kan predao državnu vlast. Tibetanci, inače, smatraju da potiču iz spoja dvaju inkarnacija jedna koja je uzela oblik majmuna, i druge u obliku čudovišne zveri koja se hrani ljudskim mesom. Čenrezi, Bog malosti, inkarnirao se na Tibetu, posle stvaranja sveta, kao majmun, koji je živeo celibatno i meditirao. Njegova žena Dolma uzela je oblik čudovišta, i tugovala što nema bračnog druga. Thubtan Jigma Norbu u svojoj knjizi "Tibet" piše ovako: "Majmun se oženi čudovištem i rodiše im se šestoro dece, koja vode poreklo od šest vrsta stvorova koja naseljavaju ovaj svet: bogova, polubogova, ljudskih bića, duhova i zveri. Drugi, pak, tvrde da su to šest različitih grupa ljudi koji danas žive u Tibetu". Nemac Hajnrih Harer, evropski učitelj današnjeg Dalaj Lame, od njega je, dok je "živi Buda" bio još dečarac, čuo čuđenje povodom dlakavosti belog čoveka: "Henri, pa ti si dlakav kao majmun". Herer kaže: " Pao mi je na pamet prikladan odgovor, jer sam znao da jedna legenda Tibetancima pripisuje poreklo iz susreta njihovog božanstva Čenrezija sa jednom đavolicom. Kada se sjedinio sa ženskim demonom, Čenrezi je uzeo obličje majmuna, a pošto Dalaj Lama važi za reinkarnaciju ovog Bude, izrečeno poređenje u sebi nije nosilo nikakav uvredljiv prizvuk". Današnji Dalaj Lama bio je izabran po načelima reinkarnacionističke monarhije. Trinaesti Dalaj Lama, Tupten Gjatso, umro je 1933. godine, kao 57godišnjak. Telo mu je balsamovano, a glava leša okrenula se, sama, prema severoistoku. Regent, koji je i sam bio Lama, gledajući u sveto jezero Lamoj Latso, ugledao je na površini sveta slova, a zatim trospratni manastir u čijoj blizini je bila kućica sa neobičnom nadstrešnicom. Manastir se zvao Kumbum, i bio je u oblasti Amdo, na severoistoku Tibeta. Izaslanici su odmah krenuli u potragu. Našli su i manastir i kućicu sa čudnom nadstrešnicom. U kućici su zamolili da prenoće. Najmlađe dete, sadašnji Dalaj Lama, prepoznao je vođu grupe, iako prerušenog u slugu i kazao da je on iz budističkog manastira Sere, što je bilo istina. Detetu su ponudili razne predmete. Pri dodiru sa bilo kojim ličnim predmetom prethodnog Dalaj Lama, dete je vikalo: " To je moje!", a druge stvari nije htelo ni da pogleda.[6] I tako je izabran novi Bogokralj, koji svoje sledbenike ima u Laosu, Kambodži, Tajlandu, Butanu, Indiji, Mongoliji, Mandžuriji i Knni, sa oko 500.000 obraćenika na Zapadu: od S.A.D do Francuske.

_______________________

1. Na Zapadu zaista postoji tendencija da se za nauku nađe mistička paradigma u budističkim učenjima. Predstavnici takozvanog "hologramske filosofije", kakvi su Fritjof Kapra i Dejvid Bom, pisali su studije o tome. Kaprina knjiga "Tao fizike" prevedena je i kod nas. Po Kapri, mehanicistička slika sveta je nestala sada je doba za tzv. "holistički", celoviti pristup problemu odnosa materije i energije. Konačna ideja koja bi uvid savremene fizike i tibetske mistike spojila jeste da je brahman atman, da je unutrašnje spoljašnje, da je kosmičko božansko. To je svojevrsni scijentistički panteizam. Kapra smatra da nama nije potrebna sinteza nauke i mistike, nego "dinamično međuprožimanje između mističke intuicije i naučne analize". Cilj takvog prožimanje je da i naučnici shvate da njihove teorije više ne mogu podržavati društvo starog, mehanicističko fragmentarnog pogleda na svet. Nastupilo je vreme da se ostvari "kulturna revolucija", u skladu sa idejom novodopske "promene paradigme".
2. Lamaizam i komunizam nisu bliski samo u ekscentričnim izjavama Dalaj Lame o njegovim komunističkim simpatijama u mladosti. To se naročito može videti ako se pažljivo pročita knjiga ruskog matematičara i filosofa Igora Šafareviča, "Socijalizam kao pojava svetske istorije" ("Svetigora", Cetinje, 1997.), u kojoj on, na osnovu mnogobrojnih istorijskih analiza, pokazuje da je cilj socijalističkog utopijskog projekta smrt čovečanstva. On navodi jednu eshatološku viziju Fridriha Engelsa koji sa nekakvim mazohističkim uživanjem opisuje kako će se posle svih smena posle svih smena formacija, i posle ostvarenog komunizma, naša planeta ohladiti uz ohladnelo sunce, i kako će sve nestati u ledenoj kosmičkoj pustoši. Cilj budizma je lična i kosmička nirvana - utrnuće, ma kako lepo bila slikana, i makar se bodisatve vraćale da pomognu ljudima koji su u kandžama karme da i oni dosegnu spokoj ništavila. Nije slučajno da su mongolski boljševici veoma lako spojili budizam i komunizam. Vođa mongolskih komunista Suhe Bator je sastavio pesmicu po kojoj partizani boljševici koji padnu u borbi idu u Šambalu. Najvažniji detalj, međutim, svakako je pismo koje su tibetanska mahatme, skriveni veliki učitelji, preko ruskog teozofa Nikolaja Reriha poslali vođama Sovjetskog Saveza 1926, uz vrećicu tibetanske zemlje koju je trebalo staviti na grob velikog "mahatme Lenjina". Evo kako glasi pismo okultnih tibetskih vođa vođama komunosatanizma u Rusiji: "Na Himalajima mi znamo ovo što ste Vi učinili. Vi ste razorili crkvu, koja je postala rasadnik laži i praznoverja. Vi ste uništili tamnicu vaspitanja. Vi ste uništili porodicu licemerja. Vi ste spalili vojsku robova. Vi ste zgromili paukove samoživosti. Zatvorili ste vrata voćnih jazbina. Izbavili ste zemlju od izdajnika za novac. Priznali ste ništavnost lične svojine. Odgonetnuli ste evoluciju zajednice. Ukazali ste na značenje spoznaje. Poklonili ste se lepoti. Deci ste doneli svu moć Kosmosa. Otvorili ste prozore dvorova. Uvideli ste neodložnost gradnje domova Opšteg Dobra. Mi smo zaustavili ustanak u Indiji, kad je on bio prevremen, a priznali smo pravovremenost vašeg pokreta i šaljemo Vam svu pomoć, potvrđujući Jedinstvo Azije! Znamo da će se mnoga ostvarenja zbiti 28 31 36. Pozdravljamo Vas koji tražite Opšte Dobro!"Ne treba zaboraviti da je Rusija u to vreme bila u moru krvi pravoslavnih, koji su ubijani radi "opšteg dobra". Jedna od veza između komunizma i budizma je takođe, bezboštvo što Dalaj Lama priznaje, nazivajući budizam ateističkim. Komunistička vlast Sovjetije kao da nije zaboravila podršku tibetskih mahatmi. Od početka osamdesetih, kad se osećalo približavanje perestrojke, časopis "Nauka i religija", koji se bavio propagandom "naučnog ateizma", počeo je da, pored antihrišćanskih paskvila, objavljuje i članke o budizmu, induizmu i drugim vrstama paganske mistike kao o nečem zanimljivom i privlačnom.
3. Upravo je to, izgleda, ono što se u svetu zaista zbiva: državama se oduzima suverenitet, a vojska Ujedinjenih nacija, koju kontroliše SAD, postaje svetski policajac. Niko nema pravo da vodi rat osim UN, koje svuda u svetu štite samo "ljudska prava"!
4. Knez Nikolaj Trubeckoj o budizmu piše: "Odbacivši sveblagog Boga, jedinstvenog tvorca Svedržitelja, čovek neizbežno dolazi na misao o samoubistvu. A kako vera u seobu duša čini obično samoubistvo nesvrhovitim i besmislenim, Indusu preostaje jedino put duhovnog samoubistva, koje i jeste nirvana (...) Jedino što je preostalo da uradi je da se, po mogućstvu, koliko toliko ulepša taj mračni položaj. Zbog toga je duhovno samoubistvo dobilo poetsko ime nirvana (nir vana, u stvari ili "bezvetrica, zatišje", ili "gašenje", "utrnuće"). O suštini ovog stanja, o tome da li ono pripada biću ili nebiću, Buda Sakhjamuni zabranjuje da se pita: kad ti lekar daje lek sa garancijom da će ti on pomoći, ne treba pitati da li je taj lek sastavljen od biljaka ili minerala. Na taj način, samoubistvo se direktno ne spominje, a oko nirvane se stvara poetshi oreol. Budizam sablažnjava upravo svojom umetnošću kojom uspeva da da privlačni izgled svom odbojnom, mračnom učenju (...) Pečat satane vidi se i u gordosti budizma, gordosti nečuvenoj, gordosti koja uzdiže čoveka iznad bogova, i koja tvrdi da ovaj može sam da raspolaže svojom sudbinom i svojom ulogom u kosmosu. Na kraju, pretvaranje samopožrtvovanja, ljubavi prema svemu postojećem i svepraštanja u psihofizičke vežbe neophodne za uspešno duhovno samoubistvo, posebno snažno svedoči o tome u kojoj je meri budizam prožet duhom satane." Slično u svom "Teodulu" piše i Vladika Nikolaj Velimirović: "U Himalajske peštere zatvarali su se isposnici, jogi, hiljadama i hiljadama njih, kroz vekove i vekove, da teškim uzdržanjem od svega, nečuvenom askezom i samomučenjem, ubijaju u sebi i najmanju želju za životom, kako bi po smrti prestali rađati se i javljati u novim telima života, i prešli u Nirvanu. Zatvoreni u peštere prirode, ili u ozidane kelije, u kojima su sebe žive pogrebavali, oni su danonoćno ponavljali tajanstvenu reč " AUM, OM, OM." čije značenje nisu ni sami znali niti znaju do sada. Na svojim zazidanim pešterama ili izidanim kelijama oni su ostavljali samo maleni otvor kroz koji bi mogli primati samo šaku pirinča, ako bi im neko iz milosrđa doneo i pružio. Svejedno im je bilo, da li bi se njihov život produžio ili skratio.Godinama i desetinama godina tako su se mučili. Ovaj život oni su smatrali nesrećom od koje se treba što pre izbaviti, a u budući bolji život nisu se nadali. Cilj svih himalajskih asketa, i tibetskih i indijskih, i budističkih i vedantističkih, bio je osloboditi se od života, i sadašnjeg i budućeg, uopšte života kao zla. Jer život je zlo, i svi napori razumnog čoveka treba da su upućeni jednom cilju oslobođenju od života. Znači smrt je bolja od života? Da, odgovaraju himalajski asketi. Znači, nebiće je bolje od bića? Da, odgovaraju ti čudni i dosledni asketi samomučenici. Znači, nema boga koji može spasti ljude od ovoga života i uvesti u bolji život? Nema, odgovaraju ovi milioni isušenih kostura, sve dokle dah i jezik u njima radi, jer i bogovi su nesrećni kao i ljudi. AUM, OM, OM. Ko je "OM"? Niko. Šta je "OM"? Ništa. Večno ništa i večnu smrt disanjem uvlačili su i još i danas uvlače u sebe milioni ljudskih bića od najbolje rase na svetu, sa ciljem da i oni postanu večno ništa i večna smrt Nirvana".
5. Već pomenuti Kapra objavio je, sa Šarlinom Spretnak, 1984. godine knjigu "Politika zelenih: globalno obećanje", u kojoj iznosi tezu da duhovnost pokreta za zaštitu životne sredine ne može da se utemelji na ideji hrišćanskog "muškog" Boga, Koji je nezavisan od okruženja, nego na monističkim koncepcijama "međuzavisnosti" koje cvetaju na Dalekom Istoku. Kapra i Spretnakova smatraju da je došao kraj "patrijarhalnoj civilizaciji". Kada se ovo ima u vidu, očito je da Dalaj Lamin stav o ekologiji nije jednoznačan u "pokretu zelenih" on vidi neki od mogućih načina za širenje budističke vizije. Zanimljivo je napomenuti da "zeleni" u okviru Nju Ejdža imaju svoje značajno mesto zalažući se, kao i Dalaj Lama, za ukidanje velikih vojski i napuštanje ideje o nacionalnoj državi radi tzv. "regionalizacije".
6. U jednoj civilizaciji koja se zasniva na verovanju u svet demonskih sila i moći ne bi bilo nimalo neobično da se to pokaže i na primeru "sećanja na prethodne živote" kod dece koja postaju lame. Otac Serafim Rouz u knjizi "Duša posle smrti" kaže: "...Obaveštenja o prethodnom životu mogu biti data od demona./.../ Jedan američki popularizator okultnih ideja veruje da bi "većina zabeleženih slučajeva koji svedoče o reinkarnaciji u potpunosti mogli biti slučajevi posednutosti". "Posednutost" se, prema ovim okultistima, događa kada " mrtva osoba zaposedne telo žive, čija individualnost se pri tom menja stvarajući pri tome utisak da se kod te osobe ispoljavaju neke karakteristike iz "pređašnjeg života". Ova bića koja "ovladavaju ljudima", jesu, razume se, demoni, ma koliko se oni maskirali u duše umrlih".

izvor