Kriza identiteta kapitalizma i izbori

Mogu li pojedini izbori u 2012 izmeniti svet?

Da se razumemo svet se menja sa ili bez izbora. Ali, kada ih već imamo kao mogućnost da sami utičemo na budućnost, da li jedni izbori , ovakvi kakvi jesu, realno mogu i koliko da izmene svet?
Danas se širom Evrope održavaju predsednički i lokalni izbori (Srbija, Grčka, Francuska, Nemačka, Italija).Tek nas do kraja godine očekuje serija najznačajnijih. Današnji izbori u Francuskoj, u kojima Hollande ima izvesnu prednost, neizvesni su. Nema novih prognoza premda podaci pokazuju da je izlasnost do podneva visoka. Mediji nestrpljivo očekuju rezultate. Od svih evropskih izbora ovi u Francuskoj su jedini koji mogu (ne moraju) znatno izmeniti političku sliku Evrope. Znači li to da mogu izmeniti i EU?

PROMENE ILI NE? 

U najnovijoj kolumni Financial Times piše: "Demokratskim putem stanovnici Evrope mogu s vremena na vreme promeniti svoje vođe, ali mora im biti jasno da izlaskom na izbore ne mogu promeniti i kurs. Levo ili desno, unutar ili izvan eura, vladajuće elite poštuju samo oltar mera štednje". TAKO je momentalno. Niko se ne usuđuje prekršiti Katekizam fiskalnog akta.
Autor kolumne ukazuje na činjenicu da izmena lidera neće izmeniti politiku vlasti EU. Jasno nam je svima da većina evropskih stranaka više nije jedna drugoj ideološki konkurent. I po mnogim strateškim pitanjima one imaju iste stavove.

Masa je naravno zbunjena i zato sve češće reaguje ekstremno. Fašizam cvate na svim prostorima podjednako. “Vreme je za diktatora”, kaže jedan 38 godišnji Grk. Nikada nisam bio niti sam fašista, ali idem da glasam za njih. Prvo je bio za socijaliste, potom konzervativnu partiju, sada mu nadu pružaju fašisti. Nadu? “Stranci moraju iz zemlje. ( izvor) Da li su stanju u Evropi krivi stranci???!!! ( kao nekada Jevreji! )

Istina je da samo radikalni potezi u politici i ekonomiji mogu dovesti do promena. To kao da niko ne shvata, ili shvataju upravo oni koji zanemaruju ekonomiju na račun dnevnih politika.
Da ipak vidimo šta se dešava na planu ekonomije. Može li npr. Hollande, to jest Parlament Francuske ne potvrđivanjem Fiskalnog pakta, narušiti ekonomsku akciju spašavanja EU? 

 
PROMENE ILI NE ? 

Hollande- (Francuska)

Osim što najavljuje preispitivanje teško izborenih dogovora sa Evropskim partnerima, što bi moglo dovesti do neizglasavanja pomenutog akta, Hollande najavljuje masu socijalsitičkih mera, od kojih su neke
- povećanje poreza preduzećima, bankama i bogatima ( u iznosu od 29 milijardi eura)
- uvođenje ekstra davanja (u iznosu od 20 milijardi eura)
- otvaranje 60 000 radnih mesta u obrazovanju,
- 150 000 preko državnih subsidija
- smanjenje penzione granice sa 62 na 60   itd,itd.

Planovi ovog političara takoreći dnevno su se dopunjavali pa se stopa od 40% na primer, popela na 45% da bi dostigla cifru od 75% . Holand se sam upoređuje sa Obamom i ističe da ni jedan od njih dvojice ne želi da sekretarica milijardera plaća veći porez nego sam milijarder ( poznata zamka koja naravno nije istinita). Sve zajedno po njegovom planu državni manjak bi se već iduće godine smanjio ispod 3% a ravnoteža bi se uspostavila negde do 2017.
Slika francuskog političkog miljea je preslika evropskog. Sa tim da Francuska uvek podseti na sklonost Francuza demonstracijama ( revolucijama ) dok je u ostalim Evropskim državama evroskepticizam blaži i bezopasniji.
                             
Politike uvek pronađu ili iskonstruišu neki značajan događaj i iskoriste ga kao moćno ideološko oruđe. Za Ameriku je presudan bio 11.- ti septembar, koji se, s obzirom na njen uticaj, protegnuo i na ostali deo sveta. Mnogo je primera ciničnog iskorištavanja prilika stvorenih "katastrofama" sa štetnim ekonomskim i ličnim posledicama za mnoge zajednice. Ovo nas dovodi do politike izbora onog koji donosi ODLUKE. Za razliku od Evrope izbori u Americi su daleko značajniji. Mogu li oni urušito kapitalizam? Mogu li smanjiti njegove negativne efekte.
                       

Identitet kapitalizma

Kapitalizam očito ima krizu identiteta. Nesporno je - kapitalizam je doveo do najupečatljivijeg pada globalnog siromaštva ikada u istoriji čovečanstva. U proteklih 200 godina, ekstremno siromaštvo se srušilo sa ogromnih 94% celokupne svetske populacije na manje od 10% danas.

Ovo je još neverovatnije ako se uzme u obzir se da je globalna populacija za to vreme porasla sa jedne milijarde na preko sedam milijardi, uglavnom zbog boljeg životnog veka.

Ali..čini se da je budućnost kapitalizma krajnje neizvesna. Da li smo svedoci još jednog prelaznog perioda ili „velike transformacije“ kako je Karl Polanyi opisao period nakon Prvog svetskog rata? Iako su i Sjedinjene Države i EU uspele da stabilizuju svoje ekonomije nakon kraha 2008. godine, povratka spekulacija i balona, ​​divergentnog ekonomskog razvoja u euro zoni, visokog nivoa javnog duga, ekonomske stagnacije, pretnje deflacije i nagli porast nezaposlenosti i socijalne bede u mnogim zemljama su među trajnim problemima nakon krize.

Kapitalizam jeste sistem sa značajnim kapacitetom za stvaranje bogatstva i tehničkih inovacija, ali takođe stvara otpad, nejednakost i ponavljajuće ekonomske i finansijske krize. Recesije, bumovi, ciklusi rasta, krahovi, depresije i finansijski stres glavni su elementi (neregulisanog) kapitalizma, posebno u njegovim liberalnim i neoliberalnim varijantama. Marx, Schumpeter, Keynes i drugi bili su itekako svesni samodestruktivnih tendencija kapitalizma

Da li je kriza u kojoj se nalazimo ove ili one vrste, pitanje je identiteta kojim se bavi nauka. Kriza u kojoj se nalazimo je posebno naglasila neuspeh socijalnog modela da zaštiti najugroženije svoje članove, kapitalizam je još uvek daleko od sistema koji štiti pojedince od svakojakih rizika i otuda svaka kriza izaziva u sumnju u sam kapitalizam. Na toj sumnji niču masovni protesti koji vođeni levičarskim ideološkim planovima mogu preprečiti put samoregulaciji tržišta. Da li bi tržište uopšte moglo da se samo izbori sa nastalim teškoćama ili se moraju osvojiti neka nova ekonomska saznanja koja bi nam otkrila nešto što ne znamo ili NEKI NOVI LJUDI u politici.


Nacionalne valute posle propasti evra (izvor)