уторак, 22. мај 2012.

FLOW - OČARAVAJUĆA OBUZETOST


 Na kraju svega ne broje se godine u vašem životu, 
 nego život u vašim godinama
Abraham Lincoln


     Sigurno ste čuli za pozitivnu psihologiju koja se nekih 15-tak godina trudi da nas nauči kako doći do sreće. Sreća je, bez sumnje, stanje do kog valja nekako doći, život je lepši uz osećaj prijatnosti, punoće, smislenosti.
          Kaže se da je lepota u našem oku, da je sve oko nas onakvo kakvim ga vidimo. Potom su nam "otkrili" da nije sve do gena, nego i do nas. Izbor životnog puta je dakle na nama. Sreća, kojoj težimo bi trebala biti negde tu. Sve je u nama! A mi smo uglavnom nezadovoljni, nesrećni.

    I mamo sreću da živimo u vremenu gurua koji izbacuju tone knjiga.Treba samo otići do knjižara, odabrati i kupiti jednu ili desetine njih, zagrejati stolicu, učiti, učiti....Sve dalje ide po sebi. Vama će ovladati osećaj unutrašnjeg mira, osetićete punoću življenja, blaženstvo. I, pazite, to je tek početak. Ako ste poželeli cveće, pare, stan, vilu, sve što ste sanjali ili sanjate, sve će se to ispuniti ako budete usresređeni na želje, dakako po jasnim i preciznim uputstvima gurua.

    Dobro, nije baš tako. Ja volim da malo preterujem. Ali tu smo negde. Verujem u lepe slučajnosti, nisam egzemplar dogmate, samo imam otpor prema komercijalnom štancanju knjiga fabrike za masovno zaluđivanje, otpor prema Mojsijama 21 veka, prema baba Vangama, pasulju, tozu od kafe..
         Ja verujem u realnost. Sve dok mogu da uzmem jabuku, zagrizem, pojedem je i osetim blaženstvo ukusa i pun stomak, za mene će realnost biti ona, zemljotresi, poplave, ekonomska kriza, na primer, mnogo toga zbog čega će masa ljudi ostati bez prihoda, krova nad glavom. I baš tada su smirenost, nada, volja, energičnost itd. itekako važne osobine. Treba ostati pozitivan, treba razvijati pozitivan stav, pa i pozitivnu psihologiju, samo bez preterivanja, cirkuske šatre, kugle i šarlatana. Nepodnošljivo smo neodgovorni prema ljudskom životu.
         Da ne zaboravim. Najlepša stvar je ako vas nauče da punoću i lepotu možete ostvariti koseći travu u bašti (kao 123). Da li je košenje trave optimalno iskustvo, ili šta je optimalno, očaravajuće iskustvo ..E to će te pročitati u sledećem tekstu.



Boban Ilić vidi post





FLOW - EKSTAZA


    Mihaly Csikszentmihalyi, amerikanac mađarskog porekla je jedan od pionira pokreta pozitivne psihologije.  Saradnik je The American Psychological Associationa, koja radi na usmeravanju vodećih mladih psihologa prema prevenciji i izgradnji ljudskih potencijala i autor više knjiga i naučnih tekstova. 2000 je dobio prestižnu nagradu "Thinker of The Year Award".

Flow (tok)- psihologija optimalnog iskustva" (1990.) doživela je 36 izdanja u SAD-u i prevedena je na 17 jezika. Ova tema zauzima centralno mesto u radu ovog istraživača. Prema njegovom najkraćem objašnjenju reč je o potpunom uključenju u aktivnost za vlastitu korist. U "toku" očaravajuće aktivnosti ego pada daleko, vreme leti. Svaka akcija, pokret i misao neizbežno slede iz prethodne, kao i jazz.. Mihajl pita ''Šta čini život vrednim življenja?'' Novac ne može usrećiti. Većini je to sreće a i zadovoljstvo u aktivnostima koje ih dovode u stanja ekstaze, stanja flow.

Flow (tok) je posebno psihofizičko stanje osobe, svojevrsna ekstaza i neka vrsta kreativnog nadahnuća, unutrašnjeg zadovoljstva, prepuštenosti i majstorstva, kada se čovek usklađuje sa opštim tokom energija i sila, ostvarujući najviši stepen sinhronizacije sa okolinom i ulazi u novu realnost. Teorija flow-a je postala u zadnjih deceniju i po veoma popularna na Zapadu u izučavanju psihologije i teorija uspeha i sreće, jer je zapaženo da pojedinci, umetnici, sportisti, glumci, govornici, poslovni ljudi, kada se nađu u toku ostvaruju najviše od svojih sposobosti i postižu natprosečan uticaj na publiku i okolinu kada su u stanju flow-a, koji i publika svesno i nesvesno prepoznaje.

   Odrastao sam u Evropi i u vreme Drugog svetskog rata imao sam između 7 i 10 godina. Primetio sam kako je veoma mali broj odraslih oko mene uspeo da izdrži tragedije koje im je rat doneo, kako je veoma mali broj njih uspeo da održi koliko toliko normalan, ispunjavajući, srećan život, nakon što su im domovi, posao i sigurnost uništeni ratom. Tako sam počeo da tragam za onim što čini život vrednim življenja. Još kao dete, kao tinejdžer, čitao sam filozofiju, isprobao se u umetnosti, religiji i mnoštvu drugih stvari, za koje sam mislio da mogu odgovoriti na to pitanje. Na kraju sam, sasvim slučajno, otkrio psihologiju.
Zapravo, u to vreme sam bio u ski centru, u Švajcarskoj, i nisam imao dovoljno novca da priuštim sebi malo zabave, jer sneg se otopio i... ... nisam imao dovoljno novca da odem u bioskop, ali sam čuo... ... pročitao sam u novinama da će neki čovek održati predavanje u jednoj sali, u centru Ciriha, na kojem će se govoriti o letećim tanjirima. I pomislio sam, kad već ne mogu da odem u bioskop, barem mogu da odem da, za džabe, slušam o letećim tanjirima. Čovek koji je držao predavanje te večeri je bio veoma zanimljiv. I... u stvari, umesto da priča o ''malim zelenim'', pričao je o tome kako su Evropljani u stvari traumirani ratom i kako, pod uticajem tih trauma, projektuju i tako viđaju leteće tanjire, nešto kao... ... govorio je o tome kako ljudi, u stvari, projektuju hinduističke mandale na nebo, kako bi uspeli da barem nekako unesu malo smisla i reda u život, nakon haosa koji su pretrpeli za vreme rata. I bilo mi je veoma zanimljivo to što je govorio, pa sam počeo da čitam njegove knjige nakon tog predavanja. Taj čovek, o čijem radu i idejama tada nisam imao pojma, bio je, zapravo, Karl Jung.

   Nakon toga sam se doselio u Ameriku, počeo da studiram psihologiju i nastavio sa pokušajima da razumem odakle sreća potiče. Ovo su rezultati ispitivanja, naravno ono što je većina ljudi odgovorila i postoji više ovakvih primera sa raznim varijacijama. Ali ovo, na primer, pokazuje da otprilike 30 procenata od ljudi ispitivanih u SAD, od 1956. tvrdi da vodi srećan život. I taj podatak se nije menjao. Iako su se od tada lična primanja, koja su uzeta u obzir kao konstantna skala, sa uračunatim dejstvom inflacije, udvostručila, čak i utrostručila. Još uvek, dakle, nailazimo na iste rezultate, naime, da nakon prelaska određene tačke, koja odgovara više - manje zaradi od samo par hiljada dolara iznad granice siromaštva, povećanje materijalnog blagostanja ne utiče značajno na to koliko su ljudi srećni. U stvari, uvek ćemo uočiti da nedostatak osnovnih, materijalnih resursa, utiče na osećaj nezadovoljstva, ali sa druge strane, povećanje materijalnih resursa ne utiče na veći osećaj zadovoljstva.

     Nakon što sam otkrio stvari koje su se stvarno poklopile sa mojim iskustvom, pokušao sam da shvatim šta u stvari doprinosi tome da se, tokom svakodnevnog, normalnog života, osećamo stvarno zadovoljnim, stvarno srećnim. I kako bih konačno odgovorio na to pitanje, u tim studijama, od pre 40 godina, tražio sam kreativne ljude, umetnike, naučnike i druge, trudeći se da razumem šta ih je to tačno ubedilo da je baš to čime se bave vredno ulaganja, zašto se bave nečim od čega, u većini slučajeva, ne očekuju slavu ili bogatstvo, a opet imaju osećaj da rade nešto značajno, i u tome vide smisao svog života.

   Ovaj čovek je bio jedan od vodećih kompozitora, u davnim 70 - im, i intervju sa njim je stao na 40 strana. Ovo ovde je samo mali siže koji, opet, veoma lepo prikazuje suštinu onoga što je rekao tokom tog intervjua, gde je opisano tačno kako se oseća kada komponovanje ide kako treba. Ovo stanje on opisuje kao stanje ekstaze.

    U antičkoj Grčkoj ovaj izraz je označavao čistu posvećenost nečemu, opredeljenje za nešto, dok se danas koristi da opiše mentalno stanje u kojem se čovek oseća oslobođenim svakodnevne rutine. Ekstaza zapravo predstavlja doživljaj drugačije, nove realnosti. Veoma je zanimljivo, ako se osvrnemo na civilizacije koje doživljavamo kao odgovorne za razvoj čovečanstva i na koje se ugledamo, bilo da je to Kina, Grčka, Indija, Maje ili Egipćani, videćemo da ono što znamo o njima jesu zapravo njihova stanja ekstaze, pre nego svakodnevni život. Znamo puno o njihovim hramovima, gde ljudi i danas mogu otići kako bi osetili trunku te drugačije realnosti. Upoznati smo sa cirkusima, arenama, pozorištima, sa svim onim mestima na koje su ljudi odlazili kako bi osetili život u smislenijoj, sređenijoj formi.



Boban Ilić vidi post


    Ovaj kompozitor o kome sam pričao malo pre, nema potrebu za odlaskom na ovakva mesta. I ovo mesto, ova sala u kojoj smo sada, koja je napravljena po ugledu na grčke amfiteatre, takođe je mesto na kom se može osetiti ekstaza. Trenutno učestvujemo u realnosti koja odskače od one na koju smo navikli u svakodnevnom životu. Ali ovom čoveku to nije potrebno. Sve što mu treba jeste parče papira, na koji može upisati male oznake i dok to radi, on zamišlja zvukove koji do tada nisu ni postojali. Taj momenat u kome on počinje da stvara tu novu realnost, kao što je Dženifer uradila u svojoj improvizaciji, to je momenat ekstaze. On se upušta u tu novu realnost i taj osećaj opisuje kao toliko intenzivan da skoro kao da ima osećaj da ne postoji. To mi zvuči malčice kao romantično preterivanje, ali zapravo, naš nervni sistem nije u stanju da obradi više od 110 delića informacija u sekundi. Trenutno vam je potrebno da obradite otprilike 60 delića u sekundi kako bi ste razumeli ovo što govorim. Zato, recimo, ne možete slušati više od dvoje ljudi u isto vreme, ne možete razumeti šta više od dvoje ljudi u isto vreme govori.

S obzirom na to, kada se nalazite u ovakvom stanju apsolutne posvećenosti stvaranju nečega novog, kao ovaj čovek, ne ostaje vam dovoljno pažnje da pratite osećaje u sopstvenom telu ili da razmišljate o problemima kod kuće. U ovom stanju on neće osetiti ni da je gladan ili umoran, njegovo telo nestaje, njegov identitet se povlači iz svesti, jer u tom momentu on, kao i bilo ko od nas, nema dovoljno kapaciteta da radi nešto toliko zahtevno, kao što je komponovanje i da u isto vreme oseća da postoji. U tom momentu, postojanje je privremeno skrajnuto. On tvrdi i da ima osećaj kao da mu se ruka kreće sama. Sad, ja bih mogao da posmatram svoju ruku nedeljama i ne bih doživeo nikakvo slično čudo, jer ja ne umem da komponujem.

Dakle, šta nam to u stvari govori, u ostatku intervjua vidimo da je ovo što on opisuje očito automatski, spontani proces, koji se može dogoditi samo osobi koja je dobro uvežbana i koja je razvila određene tehnike. Čak su i studije kreativnosti usvojile mišljenje da ne možete stvoriti ništa bez najmanje 10 godina vežbanja i sticanja tehničkog znanja iz te oblasti. Bilo da je u pitanju matematika ili muzika - potebno je toliko vremena da bi ste bili sposobni da promenite nešto u toj oblasti, tako da bude bolje nego što je bilo pre. Ovaj kompozitor kaže da, kada zapadne u ovo stanje, kaže da muzika samo ističe iz njega. Svi ljudi koje sam intervjuisao - ovo je intervju star preko 30 godina - su opisali ova stanja kao spontano proticanje i zato ovu vrstu iskustva nazivam ''iskustvom proticanja''. Ono se odvija na različitim nivoima.

Na primer, pesnik to opisuje ovako... Ovo su intervjui koje je radio jedan moj student sa vodećim piscima i pesnicima u SAD-u. U njima su opisana ta spontana osećanja koja se javljaju u stanjima ekstaze. Jedan od pesnika opisuje to kao otvaranje vrata koja lebde u vazduhu - opis sličan onome koji je dao Albert Ajnštajn kada je opisivao kako je zamišljao sile relativiteta, dok se borio da shvati kako funkcionišu. Slično se dešava i u drugim aktivnostima. Ovo je primer rada jednog mog drugog studenta, Suzane Džekson, iz Australije, koja je radila sa vodećim svetskim sportistima. Možete videti da opis koji je dao klizač Olimpijskog ranga sadrži iste elemente ovog fenomena koji se odigrava unutar svih ovih osoba. U tom momentu ne mislite o tome da li se to dešava automatski već se stopite sa muzikom.

To se takođe dešava i u situacijama koje sam opisao u svojoj poslednjoj knjizi, ''Dobar Posao'', u kojoj se nalaze intervjui sa nekim od korporativnih direktora koji su bili nagrađeni u isto vreme za uspeh u poslu i etičnost i socijalnu odgovornost. Ovde vidite da ljudi definišu uspeh kao nešto što može pomoći drugima i u isto vreme usrećiti i vas. I kao što kažu svi gore navedeni direktori ne možete biti zadovoljni i uspešni ako imate samo jedan od ovih kvaliteta. Ako želite uspešan i smislen posao. Anita Rodik je jedna od direktora koje sam intervjuisao. Ona je osnivač Bodi Šopa, prodavnice kozmetike, koja dominira u toj sferi. Ovo je vrsta strasti koja proizlazi iz toga da dajete sve od sebe u poslu i pri tom doživljavate očaravajuću obuzetost.

Ovo je zanimljiv citat Masaru Ibukua, koji je u to vreme osnivao Sony, počevši od nule, tada još nisu imali nikakav proizvod, nisu imali ništa, osim ideje. Ta njegova ideja je bila da osnuje mesto na kome će inženjeri moći da uživaju u tehnološkim novinama, da imaju misiju ka društvu i da u isto vreme rade posao koji vole. Ne mogu navesti bolji primer toga kako se "flow" javlja u radnom okruženju.



                                                                      Boban Ilić vidi post

     Kada izvodimo studije, a do sada smo, sa kolegama širom sveta, sproveli preko 8,000 intervjua - počev od dominikanskih sveštenika, preko slepih monahinja, himalajanskih planinara, do Navaho pastira - sve sa ljudima koji uživaju u svom poslu. Bez obzira na kulturu, na obrazovanje ili bilo koji drugi faktor, postoji sedam faza koje se uvek javljaju dok je osoba u stanju "flow-a."

     Prvi je osećaj fokusa, koji postaje intenzivniji i vodi ka osećaju ekstaze, osećaju jasnoće - u tom momentu osoba tačno zna šta treba da radi i odmah dobija povratnu informaciju. Osoba tada tačno zna da je to što treba da uradi i moguće uraditi, iako se čini teško, i osećaj za vreme nestaje, zaboravljate na sebe i osećate se delom nečega mnogo većeg. U takvom stanju, postaje jasno da je to što radite samo po sebi vredno truda.

     U našim studijama prikazujemo svakodnevni život ljudi ovakvim šemama. I ova merenja su veoma precizna, jer svim tim ljudima dajemo pejdžere koji se aktiviraju 10 puta na dan, i svaki taj put, osoba treba da nas izvesti o tome šta radi, kako se oseća u tom trenutku, gde se nalazi, o čemu razmišlja. Tada obraćamo pažnju na dve stvari - na količinu izazova koje doživljavaju u tim momentima i na količinu sposobnosti koju u tom trenutku osećaju da imaju. Tako za svaku osobu možemo izvući lični prosek, koji se nalazi u centru dijagrama. I predstavlja, dakle, prosečan nivo izazova i sposobnosti koji je svojstven samo toj osobi. Takođe, svaka osoba ima određenu središnju tačku, i ako tu središnju tačku možemo pronaći, možemo tačno predvideti kada će osoba biti u stanju "flow-a", a to će se uvek desiti kada su njene sposobnosti i izazovi viši od prosečnih. Čak iako određena osoba radi stvari mnogo drugačije od drugih, kod nje, kao kod svih ostalih, "flow" će se javiti onda kada rade nešto što stvarno vole - sviranje klavira, provođenje vremena sa prijateljem, ponekad čak i posao, ako je to ono što kod osobe pobuđuje "flow". Tada ostale stvari postaju sve manje bitne.
   Stanje uzbuđenja je intenzivno, zato što je izazov velik. Veštine ovde nisu na nivou na kom bi trebale biti, ali možete postići "flow" veoma lako, unapređivanjem tih veština. Polje uzbuđenja je ono u kome većina ljudi stiče znanje, jer u tom polju bivaju gurnuti van granica komfora i tako, vraćajući se u stanja "flow-a", razvijaju svoje veštine. Stanje kontrole je isto tako dobro, jer se tu osećate komotno, bez preteranih uzbuđenja. Tu nema izazova. I ako hoćete da postignete "flow" iz stanja kontrole samo treba da povećate izazove. Dakle, ova dva polja su idealna za lako postizanje "flow-a".

    Ostale kombinacije izazova i veština gube na optimalnosti vremenom. Odmaranje je dobro - tada se osećate prijatno. Dosada brzo budi averziju, a apatija ima veoma negativno dejstvo - tada nemate osećaj da radite bilo šta, ne koristite svoje sposobnosti i nemate nikakvih izazova. Na žalost, dosta ljudskog iskustva se vezuje za apatiju. Najčešće takvo iskustvo je gledanje televizije, ili čak boravak u kupatilu. Iako 7 - 8 posto vremena provedenog u gledanju televizije jeste zapravo stanje "flow-a", on se neće desiti ako ne gledate kanal koji stvarno želite i od koga dobijate ono što vam treba.
          Dakle, pitanje koje pokušavam da postavim - a već sam prekoračio vreme, jeste kako da sve više i više svakodnevnih stvari postavimo tako da vode u "flow". Pronaći odgovor na to predstavlja veliki izazov za nas. Neki od vas verovatno znaju kako da to spontano postignu, bez ikakvog saveta, ali na žalost dosta ljudi to ne ume. Naš zadatak je, stoga da pomognemo tim ljudima.



 tekst preuzet sa TED ideas worth spreading
. . .


Boban Ilić

vidi post o umetniku

42 коментара:

Анониман је рекао...

Sfinga,
dame imaju prednost.Izvoli.
Peđa

Анониман је рекао...

Čemu dokazivanje da nisam robot?

Zar ja nisam srećan kao što ostali mogu biti?

L2 је рекао...

Srdjo,

Tvoja pitanja su pronicljiva.
I meni je osnov teme pogresan.Ispada da je flow karaktesitican jedino za umetnike.
Postoji li razlika izmedu iskustva umetnika i tvog? U meri u kojoj postoji izmedju svih ljudi, izmedju mene i tebe. Razlike postoje i izmedju umetnika o cemu govori i sam autor.
Sreca je po sebi upitan termin, a tek ekstaza. Nikada nisam dozivela ekstazu svirajuci klavir,maljajuci bojama, pisuci neki stih. Covece valja pokupiti sve tipke, kakva ekstaza. I kada savladas tehniku do savrsenstva osecaj sviranja ne dostize ekstazu. Na tom su nivou genijalci, jedan mali procenat ljudi,posebna grupa ljudi drugacija i od ostalih sa vrha stvaralaca. Ovu rec koristim namerno, jer u pitanju je svaki vid stvaralastva.To moze biti obican zanat, ili neka dnevna aktivnost.
Bojim se da je ovo teorija za malu decu, ili ja koristim termin u drugom znacenju i imam iskustva na jednom drugom planu. Zamisli ekstazu u kuhinji, haha..mmm uz miris persuna.

Анониман је рекао...

L,

Ne mora biti da je teorija za malu decu, ne mora biti.
Moje je sledeće:
za većinu onoga što me je snašlo, rekao bih da je nesreća, mučan, mućan :) i teskoban život, ali bih sebe uvek svrstao u srećne ljude :D

Što se mene tiče, biti srećan je stvar odluke, što nije u sukobu sa teorijom. Meni je život poklonjen...

Je li ovo mesto gde se psihijatri okupljaju?
Jer ako jeste... moram se zamisliti nad sobom!
:)

JESI LI TI SREĆNA? Peđa? Sfinga? 123? Z?

Je li ovo društvo anonimnih srećnih ljudi ;)

SFINGA је рекао...

Peđa, ti si jedan provokator, prvoklasni... hehehe. Samo da ti kažem, prihvatila sam one poljupce u oba obraza. Čisto da znaš. Pa ti vidi kako ćeš sad. Ženske strategije su uvek pokrivene onom kosmičkom prašinom. A vaše su vidljive? Jel'? Sad sam se setila jednog starog filma “Willow”, koga sam gledala u bioskopu još davnih dana, gde neki patuljci nose čaroban prah, kojim kad ga neko udahne, zaljubi se u prvog koga sretne, bez ikakvog izuzetka. Naravo, u filmu se uvek našto iskomplikuje pa se prah razleteo na sve strane. Da ne pominjem kakva je papazijanija iz toga izašla... hehehe. Pa vodi računa, oprezno sa tim kosmičkim prahom, ko zna koga možeš sresti kad izađeš na ulicu. Ne uzdaj se mnogo u naučnički razum. Sreća naša pa neke prašine imaju rok trajanja.

Ovo mi deluje kao američka pilula za sreću. Ljudi izmišljaju toplu vodu, to nije ni čudo u kakvom vremenu živimo. Namamili su nas idejom sreće, pa nam još utrpavaju i ekstazu. Ekstaza? Ne možemo trpati ekstazu u sve, nije to mirođija u čorbi. U osnovi rad i posvećenost nečemu ili nekome oslobađa. Kreativnost nije samo u sferama umetnosti. Pre bih rekla da je u pitanju ideja prisutnosti. Jer smo mi veoma malo prisutni u svom životu, koliko god nam izgledalo da jesmo. Zakačimo se za neku sliku našeg uma i odosmo izvan realnosti. U suštini gde god da boravimo to je naš trenutni realitet. Pa makar da smo i u prošlosti i u budućnosti, gde nije baš poželjno boraviti, jer ume da bude i neprijatno. Od nas zavisi. Prisutnost ovde i sada je moguća samo ako si samosvestan i disciplinovan u posvećenju nekoj aktivnosti, šta god to bilo. Izuzetak su oni genijalni, oni koji su prepoznali svoje pozvanje, što kaže Liv. Oni plutaju višim sferama.

Sad moram da se vratim poslu, ovde i sada.... naučnici kažu da je vreme uvek u nultoj tački, tu si uvek zasigurno prisutan. Sve ostalo su iluzije.

Pozdrav celom društvu

SFINGA је рекао...

Srđane, ne nasedaj na provokacije. Sam sebe provociraš na razmišljanja. Mani se sreće, živi život u svakom trenutku. To je sreća ako uopšte možemo da to umeće da napravimo. Sve što nam se dešava iz nekog razloga mora biti tako, jer da nije tako ne bi nam se ni dešavalo.

Nove instant teorije u skladu sa brzim životom su proturile ideju da je biti srećan stvar odluke. Ima samo malo istine od toga. Ma, šta mi znamo kakvo iskustvo nama treba. To su nedokučive stvari. Dobijemo ono i onoliko koliko treba i možemo da nosimo. Umeće je samo priznati sebi da moraš da nosiš svoj život. Ako umeš da napraviš šlag na torti, pa još ako odozgo staviš trešnjicu iz likera, pa još to sa užitkom pojedeš i podeliš sa drugima, to je plus. Ostalo što od sastojaka ima u torti, gutaš, pa variš, pa gde stigneš. Iskoristi znanje i iskustvo. A ja ti želim prijatno. Recepti za posebne torte ne postoje, osim one iz kuhinje ili poslastičarnice. Shvatiš posle nekog vremena.

Pozdrav.

SFINGA је рекао...

Peđa, Peđa, cccc... na šta sve žene ne padaju, blagi bože... jel' vidiš? Kakav film?!

Анониман је рекао...

Draga Sfingo (kako čudno zvuči, je l' da?),

Zašto provokacija? Jes' dovoljno "kopati" po sopstvenog glavi kako bi jedan u mrak utonuo, ali pitanje je iskreno:

jeste/mo li srećni?

Pošteno sam odgovorio, i iako se slažem da nema univerzalnog leka... ovu teoriju ne bih odbacio olako - izgleda da se bavi strašću, ne srećom.

Анониман је рекао...

Extasy me podseća na onu dance-trance pilulu, suženje svesti, fokus na detalju. Otud i stvaralačka strast, i opredeljenje ka jednome. Meni je slika sajdžije odgovarajuća: radni sto, lampa, lupa, hvataljke, alat, tišina, zvuk disanja, smirenost...

Анониман је рекао...

auuu... kakva tema i diskutanti! L2 baš obećala intelektualne vratolomije.

odakle da počnem. najbolje od početka, od te nulte tačke. trenutno ne mogu da kosim travu. suviše je vlažno. Peđa, sumnjam da će dame da padaju na moju kosilicu, ali mene baš briga. hahaha. ja uživam u sređenom dvorištu, i pritom praznim višak negativne energije koju sam pokupio u toku dana. bacam mozak na pokošenu travu. i ko zna gde sam tada. nisam razmišljao o toj prisutnosti. ako se to po ovoj teoriji zove ekstaza, onda sam ja Pirandeli među kosačima trave. hahaha

Srđane, teška su ti to pitanja. ko će sad o tome. da li sam srećan? nemam ja vremena da o tome mislim. da imam vremena bio bih sigurno nesrećan. psihologija mi je uvek ličila na seciranje duše. više me privlači ezoterija. tamo neke odgovore tražiš po principu holografske projekcije. Što gore, to dole. i potpuno se slažem sa Sfingom, nema recepta. to ti je - što ti je. a život jeste dar. zbog toga budi srećan.

L2, i meni se čini da je ovo teorija za malu decu. ali, da budemo iskreni, nisu sva deca porasla, a neka su bogme i porasla. nije zgoreg biti informisan. Kad sam video naslov odmah sam pomislio na onaj drugi ekstazi. haha. onda se nešto mislim, ma sve je to opijum za narod.

123

Анониман је рекао...

Sfinga te prozrela.Nisam sumnjao.Sada ce tek da bude veselo. Jo kada dode Milijana, auuu.

Анониман је рекао...

Z.
da se zna

Анониман је рекао...

Srecan sam. Ako ti to nesto znaci.
Z.

Анониман је рекао...

Realno ti nisi prisutna u nulta t. Fokusiraj se na vibracije, talase, interferencije. Blize je vremenu i prirodi ekstaze.
pozdrav
Z.

Анониман је рекао...

Ekstaza-strast, to je to.
Z.

Анониман је рекао...

Upalila muška taktika. Da sam još malo ćutao, uuuuu kako bi se moja Sfinga uznemirila.To se zove treperenje, posle sledi uzbuđenje a onda ekstaza.
Eto sklopili smo teoriju za sekund.
Pošto naše dve umetnice ne znaju šta je ekstaza , arhitekturu trpam u umetnost,morao sam da im objasnim,heheeee
Peđa

Анониман је рекао...

Drug, može li kraće?
Peđa

Анониман је рекао...

Znači mi, inače ne bih pitao.

Анониман је рекао...

Z je Spartanac, vojnik, mašina!

Meni se dopada taj manir, baš je muški :)

SFINGA је рекао...

Dragi Peđa, pa što odmah nisi rekao. Šta okolišaš ko kiša oko Kragujevca. Tebe zanima ona inteferencija talasa. Jel da? Lepo Z kaže, to je bliskije vremenu i ekstazi. Ja u vreme računam ovo trenutno, prošlo je iscurelo, a budućeg još nema. A ti trošiš vreme zabadava. Smišljaš taktike? Dok ti čekaš, ode voz, Peđa dragi, a od ekstaze ništa. Jalovo ti dokazivanje muških strategija. I šta ćemo sad? Ja se prostrla koliko sam duga i široka, a ti likuješ nad svojim naučnim dostignućem i dokazuješ teorije o prolaznosti vremena...cccc... hehehe.... Ili voliš onu Desankinu, a ne bi da priznaš javno: Sreća je lepa samo dok se čeka...

Анониман је рекао...

Kako pogodi, baš me interesuje,hehe..
Peđa

Анониман је рекао...

Peđa, prijatelju...
Ženske su taktike, a muške strategije... :)

SFINGA је рекао...

Z, hajde malo mi pojasni, to je tvoj fax. Šta postoji u nultoj T? Osim svega. Sve je sadržano u nultoj T, ako se ne varam. A gde smo onda mi? U pravu si ako se uzme teškoća naše prisutnosti, jer smo mi ionako najmanje svoji. Svuda smo prisutni osim u svojoj duši.

Pozdrav i pusti Peđu, on bi da se malo igra. Šta će čovek, kad voli.

Анониман је рекао...

Princip je prost, budi jednostavan. Ako nisi ozenjen jurcaj za onim sto volis. Garancija za esktazu. Prava naleti.
I u zivotu procenjuj prosto. Levo je levo, crno, suprotno od belog. Neces pogresiti.
pozdrav
Z.

Анониман је рекао...

Pa necu kao ti, ide maca oko tebe.. ne znam dalje,heheee
Z.

Анониман је рекао...

Z,

Molim za oslovljavanje, jer mi gatanje nije struka, iako je blizu :)

Daklem, ko je oženjen, a ko razveden, ko je obećan a ko raspušten?

P.S. Ovo je najluđe mesto na netu :)

L2 је рекао...

Koje ludilo!!
Posle celodnevne frkice uletim na blog kad ono haos.Ko će Vas pohvatati po ovim stepenicama.
Ne mogu, necu, ovo je domaćinska kuca, i svi ste domacini. Živela sloboda neka je bar negde ima.
Idem da vidim o cemu ste pisali.

Анониман је рекао...

Hoćete ekstazu, pa evo Vam je. Zar nije očaravajuće,hehe..Unesemo malo umetničke pometnje i haos,ludilo, tako treba. Kakvi psihijatri, psiholoyi.Što može običan čovek to ne može niko,hehe.Ja se cepam od smeha. Ne znam kako je Vama. Sfginga je ljuta. Moramo je naučiti da se opusti.
Peđa

Анониман је рекао...

Ja sam epizodista u ovom filmu. Znam za Li i Pedju. Za ostale nista.
Gradimo Nojevu barku, Sfinga je arhitekta ( to je istina) i kasni sa projektom. Nestala.Izgubila se.
Li leprsa u vazduhu. Bila je donedavno normalna, ne znam sta joj bi,heheee
123 je jako zauzet. Stalno kosi travu. Ti si upao u ludilo i ja se pouzdam da si ti nasa buducnost. Podmladak.
Z.

Анониман је рекао...

Nista.U nultoj je nista. Sve nastaje iz nista.
Mi smo jedan deo lanca.
To sa dusom ti ne mogu pomoci.Budes li je raspakovala usitnices je. Sta ces sa delovima?
Po meni to nije put.

Z.

SFINGA је рекао...

auuu, šta učini ekstazy?! OČARAVAJUĆA OBUZETOST !!!

Ljudi vi niste normalni. Ček da se ispravim, mi nismo normalni!!! Ima Srđan pravo. Ne mogu vas pohvatati. Trči uz stepenice, niz stepenice. Crkla sam. A rešila da idem na pilates. Kakvi, ovo je efikasnije od stepa. Peđa, ja se za mal' ne upiških od smeha. Ne sekiraj se, a sad ozbiljno, mani ga se mito. Nisam ljuta, osim što mi niste dali avans za projekat te nojeve barke. Moram i ja od nečeg živeti. hehehe

L2 је рекао...

Ja bih da mi se ova čorba slegne, pa da malo odspavam.
Peđa ti li si ovo zakuvao. Zloćo jedna!!!

Анониман је рекао...

Ok.
Znači primate me na brod?

Gde je ukrcavanje, na Alpima ili u Nizozemskoj?

Анониман је рекао...

Ja sam očaran čorbom. Sve je ukusnija.

XX

SFINGA је рекао...

Naš čuveni teoretičar savremene arhitekture, pokojni Ranko Radović, o koga se svet otimao, a naši su ga šutnili s fakulteta, je bio jedan on najboljih predavača koga sam upoznala. Jednog tmurnog dana je došao u amfiteatar sa saksijom procvtane ciklame. "Deco, zanemarite tmurno vreme, probleme sa ispitima, ljubavne probleme i ostale teoreme, danas ćemo govoriti o arhitekturi koja slavi život, proleće, prirodu, cvetanje, a ne vlast. Gledaju me ovi naši profani kako nosam cveće i misle: ovaj je sigurno lud, vidi, nosa cveće po fakultetu. A oni ne shvataju da oni koji ne polude s godinama neće nikad pravilno ostariti."

A ja vama kažem: Deco, na pravom ste putu!

Анониман је рекао...

Bravo Sfinga,
Na sledecim izborima glasamo za tebe i cvece.
Z.

Анониман је рекао...

meni se zavrtelo u glavi od ove ekstaze. očigledno me pritisle godine. zreo sam za penziju. haha
pozdrav 123

L2 је рекао...

123
ne brini. Vidiš šta piše Sfinga,na pravom si putu. Mlada zena a pise "deco.." šta vam je pobogu.

SFINGA је рекао...

Draga Liv, gde je sad ona tvoja razuzdana mašta i umetnička sloboda? Ne bi trebalo izvlačiti reči iz konteksta, jednom nas je koštalo, obe. Prihvatila sam zafrkanciju tvojih prijatelja čista srca i sita se ismejala. Uveselili ste mi veče. Svojom veselošću umela sam u životu mnoga srca da odledim. Osim dva. Izgleda najtvrđa... Nažalost odrasli retko skidaju naočare kroz koje posmatraju svet. Ono "deco" bio je kompliment upućen svima vama.

Srdačan pozdrav Tebi i tvojim prijateljima

L2 је рекао...

Što jeste jeste,poznata sam po otvorenošću i oštrom jeziku. Šta ću, takva su mi životna načela. Ali, ja ne trošim snagu gde ne treba, ulećem samo u velike bitke( kada moram) i to jasno, bez ikakvog uvijanja. Dakle ovo nije bila takva situacija niti je moj stil.

I, nisam primetila da nisi dobro došla na ovaj sajt. Naprotiv. Mislim da smo te primili sa ljubavlju i pažnjom. Pod MI podrazumevam i sebe, a one koji su već dugo na njemu (dakako i ti)ne smatram gostima, već domaćinima, pa se tako i odnosim prema tebi.Opušteno. Izgleda da sam pogrešila.

Ovo je mesto mira,slobode,optimizma,nezameranja, uvek bilo i ostaće.Sreća pa to ljudi prepoznaju i tako se ponašaju.Bilo bi mi drago da si i ti ovoga puta prepoznala smisao rečenice, a ne mene i neke zadnje namere kojih nije bilo.
Prema tome bez ljutnje, sve je ok.

Kriv je 123!!! Što reče bre da su te "pritisle godine". A ja pomislila da Sfinga misli isto sa šalom "deco".
Mora neko biti kriv,haha..Mislim ja sam uvek, tu nema problema, ali mora još neko. Za svađu je potrebno dvoje, a može i troje i više. Tada je najlepše.Šaljiva verbalna tuča je meni ekskluziva. Pa čak i kada nije šaljiva. Obožavam igru reči i mislim da ni ti nisi drugačija.

Nadam se da sam zgužvala sumnju i da će ostati u kanti za džubre. Poštena kuća mora da ima i kantu. Složićeš se. Pa mora i to da postoji.Upravo zbog predubeđenja.

E sada ako se i 123 naljuti, šta ja mogu.

pozdrav
PS. Eto, sada sam htela da napišem pozdrav tebi i deci..i šta bi tek onda bilo ne smem ni da pomislim. Vidiš li ti šta meni radi moj mozak. Teško izlazim na kraj sa njim i njegovim vratolomijama.

SFINGA је рекао...

Daleko od toga da se ljutim ili pomišljam na tvoje zadnje namere. Da je tako ne bih ni svraćala na tvoj blog. Predubeđenja sa moje strane nisu postojala, pa ni sada. Ali, kao što i sama znaš, ženska osetljivost ume da izrodi sumnje. Mene intuicija do sada nije prevarila, jedino ako ja nju ne prevarim. Pogotovu je veoma jasna kad si ti u pitanju. Zbog toga sam bila uporna da rasčistim nebo iznad nas, što je moja bikovska priroda. Ja prihvatam tvoju prirodu i životna načela. Moja je ponekad suviše blaga, što je izrodilo moja životna načela. Ne prekidam ništa na pola, nego završavam pa makar trajao jako dugo. Krajnosti su u svakom slučaju pogubne. Dobro je da i za njih postoji kanta za đubre. Nadam se da smo se konačno razumele. Ne brini za vratolomije mozga. Dok mozak radi ima nade.

123 se, nadam se, neće naljutiti. Koliko vidim uklopio se.

I još jednom izvinjavam se društvu na svojoj suvoparnoj ozbiljnosti. Takav mi dan. Ponekad je i to potrebno. A ni Peđa nije intervenisao... hehehe

Pozdrav svima vama, sa decom ili bez dece...pa kako vam drago!

againbor.blogspot.com је рекао...

Odlichan je blog, htela sam vas pitati za odobrenje dali bi mogla koristiti deo tesktove vashih postova naravno sa preuzeto od ime autora...(bice nazanacheno)...molm vas za odgovr havla vam ...puno i sledim vas...:)

Постави коментар