субота, 11. фебруар 2012.

Jezero Vostok


antartica

Iako je vest stara vredi je objaviti.
Ruski istraživači  su u zadnji tren  konačno doprli do vode u jezeru Vostok. Vostok je jedno od najdubljih i najvećih jezera na zemlji, veličine otprilike kao Lake Ontario u Severnoj Americi,  a otkriveno je tek 1996.godine preko satelitskog snimka. Krije ga led debljine 4000 metara.  Ovo jezero je jedno od tristotine jezera na Antartiku. Pojedina od tih jezera su međusobno povezana, a najveći broj  je odvojen. Ispod ledenog pokrivača vlada sablasni mir a voda u jezerima stoji nepomično milionima godina. Istraživanje mesta koje tolike godine nije dotakla sunčeva svetlost ni vazduh je  bila jedinstvena priložnost za svakog naučnika. Zbog toga  su  Antartik i naselili  uglavnom istraživači.

PRVI SATELITSKI SNIMAK
prvi satelitski snimak

“Događaj od svetske važnosti očekuje nas 2012., trebamo dopreti do voda jezera Vostok starog 30 miliona godina”, rekao je prošle godine ruski ministar za prirodne izvore i ekologiju Juri Trutnev i naglasio kako “niko još nije uspeo dopreti do takve dubine u Zemlji”. I eto, uspelo im je.

Microbes_small

ap_russia_antarctic_lake_dm_120208_wg


"To je kao istraživanje drugog planeta, ", rekao je u poruci e-poštom Robin Bell, glaciolog sa Columbia University (  naučnik koji proučava  lednike u prošlosti i sadašnjosti) . I zaista Antartik je ledeni kontinent  (98%).  Istočni deo sastoji se od visokih platoa prekrivenih ledom, a zapadni od arhipelaga objedinjenih zajedničkim ledom. U tim naslagama nalaze se najdragocenije  informacije o razvoju zemlje i   indicije o tome kakav je život moguć  u sličnim kosmičkim prostranstvima.   Proučavanjem ledene kape i voda jezera stručnjaci bi trebali postaviti i hipotezu o prirodnim klimatskim promenama za iduće milione godina, tvrde ruski naučnici.


_50986993_12

Prema našim istraživanjima, rekao je Sergej Bulat, glavni naučnik ruske Antarktika Ekspedicija, kako navodi ruski Reporter magazina, količina kiseonika je 10 do 20 puta veća nego  na drugim delovima našeg planeta. Svi oblici života na koje ćemo naići  su verovatno jedinstveni na Zemlji", Previše kiseonika bi mogao biti otrovan za život. I u tom slučaju bi Jezero Vostok moglo biti jedinstveno - prvo mesto na Zemlji gde je voda u tekućem obliku bez života.
Ukoliko života ima, a prvi nalazi potvrđuju, to bi mogla biti potvrda života  u Sunčevom sistemu. Jupiterov mesec Evropa i Saturnovom mesec Enceladus su, su prva područja u čijim bi se ledenim naslagama mogl i pronaći  skriveni okeani i jezera.  Evropa je  od pre bila označena kao mogući dom za izvanzemaljski život. “ Ona  sadrži ogromne količine vode, čak više nego što je Zemlja ima, ispod debelog sloja leda. Ne zna se tačno koliko je taj ledeni pokrivač debeo, možda nekoliko, a možda nekoliko stotina kilometara, ali ispod njega je voda, tečna. Pa ako života ima u jezeru Vostok...” izvor

lakevostokmap


 
Antarktik,  peti po veličini kontinent na Zemlji, koji ispunjava skoro čitav južni polarni krug, otkriven je tek 1820. godine. Prvi Evropljanin koji je stupio na samo antarktičko kopno bio je Norvežanin Karstens Borhgrevijk 1895. godine. Surova klima na Antarktiku oduvek je bila prepreka naučnim istraživanjima, sve dok tehnika nije napredovala da prevaziđe ekstremne uslove.Do 1954. godine na Antarktik su bile poslate 202 ekspedicije.

RR5415-0010R

Istraživačka stanica Vostok izgrađena  je 1957.  i po njoj je jezero dobilo ime.  Vostok je zapravo  ime korvete kojom je komandovao Fabijan Gotlib fon Belingshauzen ili Fadej Fadejevič Belingshauzen , ruski pomorski oficir nemačkog porekla. “ Kada je car Aleksandar I 1819. odobrio ekspediciju u južnom polarnom regionu, vlasti su odabrale fon Belingshauzena da je vodi. Napustivši Portsmut 5. septembra 1819. sa dva broda, korvetom Vostok i pomoćnim brodom Mirnji ekspedicija je prešla Antarktički polarni krug (prva koja je to uradila nakon Kuka) 26. januara 1820.  28. januara su otkrili antarktičko kopno.
Naučne stanice na Antartiku su brojne i broje i do 1200 ljudi. U najvećem broju su prisutni Rusi, Amerikanci i Englezi zatim Norvežani, Francuzi, Australijanci i Novozelanđani.


_50987091_10_50986984_4


Većina istraživačkih stanica je postavljena na obodu kontinenta, na stenama a ne na pokretnom ledu. Na stotine naučnika smešteno je u izolovanim kapsulama koje se nalaze i do 3000 metara iznad zaleđene vode. Kapsule su visoke i po 16 m i one same po sebi nisu dovoljne za zaštitu od hladnoće. Zato se u svakoj takvoj kapsuli podižu zasebni objekti raznih namena. Jedne su predviđene za smeštaj ljudi, a druge za skladištenje hrane, goriva, raznih instrumenata i aparata.
Snabdevanje hranom i drugim potrepštinama često je moguće sprovesti samo iz vazduha. Specijalni avioni pri tome ne gase svoje motore, jer je temperatura toliko niska da se gorivo u motoru može zalediti. Zalihe hrane se dopremaju u velikim količinama, koje mogu da zadovolje potrebe za godinu dana. To su osnovne preventivne mere u slučaju katastrofa. 

_50986986_7

N ajoptimalnije vreme istraživanja  je leto koje traje od decembra do februara . Čak i u kasnom letu temparatura pada do –40 stepeni. Posle tog perioda, na primer na mestu gde su vršena bušenja,  temparatura se spušta do  -80 gradi Celsiusa. Ako je verovati nekim izvorima  Rusi su jednom izmerili temperaturu na površini od -129 stupnjeva. izvor 
Zbog tako niskih temparatura istraživače  krajem leta prebacuju. To je vreme kada avioni još mogu da slete. Ovogodišnji let je bio planiran 6 februara.  Rusi su  u zadnji tren završili akciju.



SchematicMechanism2new_vostok_cartoon_low



1998. godine je bušenje bilo prekinuto  na dubini od 3.580 metara ili približno 188 metara iznad površine vode jezera.
Razlog prekida bušenja bili su pozivi međunarodne zajednice naučnicima da pričekaju otkriće sigurnijih tehnologija kako bi se izbegla moguća ekološka katastrofa.


_50987089_9_50986990_11

SENZORI
Problem je rešen senzorima koji su trebali registrovati blizinu tečne vode. Nadalje je dorađen način uzimanja primerka vode usisavanjem u  kučište koje se pusti da smrzne  tako da ne dođe do dodira sa vazduhom.Iako je ova metoda dobro procenjena preko instanci koje su zadužene za zaštitu Antartičkog miljea, ima naučnika koji su bili protiv ovog bušenja


_50986988_8


K ako god stoji činjenica da je do sada na svim mestima zemlje gde vladaju ekstremni uslovi pronađen život.



Evo jednog od dokumentarnih filmova o istraživačima





JOŠ MALO SNEŽNE ATMOSFERE ...





                                                   

Нема коментара:

Постави коментар