субота, 14. јануар 2012.

Ekonomska stabilnost zemalja BRIKA-A


 


U spešna pozicija zemalja BRIK-a  tokom finansijsko-ekonomske krize  predmet je mnogobrojnih stručnih analiza. Šta je omogućilo efikasnost ekonomskih programa u tim zemljama ?  Evo nekoliko tipičnih objašnjenja.

K I NA


I. Po Bazanovu (prorektor za naučni rad i međunarodne veze Moskovske diplomatske akademije MIP Rusije) u osnovi uspeha leži nekoliko stvari :
1.rukovodstvo i građani Kine shvatili  su  neophodnost fundamentalnih reformi :
2.najkonzervativniji članovi rukovodstva Kine nisu bili u stanju da pruže organizovani otpor onima koji su pozivali na sprovođenje reformi ;
3.Kineske reforme sprovodio je veoma iskusni bivši revolucionarni rukovodilac Deng Sjaoping, koji je uživao ogroman autoritet i mogao da pravi najodvažnije korake ususret reformama.
4.Osamdeset odsto stanovništva Kine bili su seljaci, koji su maštali da steknu pravo na obradu sopstvene zemlje. I Deng im je to pravo dao sprovodeći i druge duboke i dalekosežne reforme u agraru.
5.Posle poljoprivrede Deng je pristupio reformisanju industrije i drugih sektora ekonomije.





II. Prema Aleksandru  SALICKIЙ  (doktoru ekonomskih nauka, glavnom naučnom saradniku IMEMO RAN.)
“…. uspon poljoprivrede Kine u početnoj fazi reformi „bio je moguć upravo zahvaljujući kombinovanjem one proizvodne baze, koja je utemeljena za vreme Mao Ce Tunga, sa novim stimulansima preduzetničkog sistema.( citat :indijski ekonomista R.Agravala).Ovaj autor ističe da je ovaj uspon poslednjih godina odredilo:
1. masovno obnavljanje proizvodnih kapaciteta ;
2. relativno efikasne mere energosnabdevanja ;
3.pospešivanje razvoja uslužne sfere ;
4.  pretvaranje NR Kine u krupnog međunarodnog investitora.
Poseban  interes Kina je izazvala tokom poslednje ekonomske krize  jer je uspela suzbiti  njen uticaj . Kako? Stimulacijom  unutrašnjeg sektora.
1.Stimulisane su  kreditne aktivnosti državnih banaka. Banke su se opredelile za umerene kamatne stope na pozajmice čime su postale  pouzdan oslonac realnog sektora ekonomije;
2. Država se odlučila za finansiranje mnogobrojnih  granskih  i regionalnih  programa;
3.Selektivno korišćenje inostranog kapitala pokazalo se boljim od integracije u međunarodne finansijske tokove.
E konomska ekspanzija Kine u inostranstvo diktirana je ne samo viškom kapitala, nego i strateškim zadacima dopunjavanja narodnoprivrednog kompleksa nedostajućim elementima. Takav tip ekspanzije suštinski se razlikuje od uobičajenog za zapadne korporacije i banke.
Drugo Kina se usmerila na  tesnu saradnju  sa zemljama BRIK-a  i stvaranje  stabilne zone u ekonomiji  tih zemalja i teritorija. Zemlje BRIK-a su pokazale da su  sposobne za samostalno i kreativno rešavanje sopstvenih problema  kao i   sposobnost  da zadrže, pa čak i povećaju  dinamiku ekonomskog rasta pri padu u razvijenim zemljama,odnosno onemoguće „domino-efekat “, prerastanja kriznih pojava sa Zapada  u opštesvetsku pojavu.
Autor na kraju konstatuje da je „Kineska opasnost" ponovo  dospela na stranice medija. U eliminisanju  bojazni  povodom «kineske opasnosti» i zbog bolje predvidivosti međunarodnog ponašanja Pekinga, mogu pomoći dugoročni međuvladini sporazumi, strateške alijanse krupnih nacionalnih korporacija, zajednički fondovi finansiranja krupnih projekata i, razume se, saradnja u monetarnoj sferi, koja bi mogla  osigurati zemlje od neizbežnih potresa i «nesistema».
 



III. Brahma  Celani  ( profesor strateških studija u Centru za politička istraživanja u Nju Delhiju) daje ipak ovu analizu. Po njemu je uspon Kine plod i Maovog i Dengovog rada.
Objavljeno na sajtu danas.rs »

Uspeh podiže samopouzdanje, a nagli uspeh rezultira arogancijom. Ukratko rečeno, upravo je to problem s kojim se i Azija i Zapad susreću u Kini i koji je još jednom predstavljen na samitu G-20 u Kanadi. Porastom ekonomske i vojne moći kineska vlada je ohrabrena da sprovodi jaču spoljnu politiku. Pošto je održala propovedi o „mirnom usponu“, Kina sada postaje spremna za borbu, uverena da je zadobila neophodnu moć.
Ovaj pristup postao je istaknutiji zbog globalne finansijske krize koja je počela u jesen 2008. Kina je tu krizu predstavila kao simbol pada angloameričkog brenda kapitalizma i slabljenja američke ekonomske moći. Time je ojačano njeno dvostrano verovanje - da njen brend državnog kapitalizma nudi verodostojnu alternativu i da je njena globalna dominacija neizbežna.
Izvoz i prodaja na malo u Kini je u usponu, a vrednost njenih deviznih rezervi sada dostiže 2,5 biliona dolara, dok je američki fiskalni i trgovinski deficit i dalje alarmantan. To je doprinelo jačanju vere među kineskom elitom u spoj autokratske politike i državnog kapitalizma.
Sa tačke gledišta Kine, najveći gubitnik zbog globalne finansijske krize jesu SAD. To što je Amerika i dalje zavisna od Kine, kada je reč o kupovini državnih obveznica na nedeljnoj bazi u vrednosti od nekoliko milijardi dolara da bi finansirala svoj poveliki budžetski deficit,  predstavlja nagoveštaj smene globalne finansijske moći, što će Kina sigurno iskoristiti da bi zadobila političke poene tokom predstojećih godina.
Pažnja javnosti je možda trenutno usmerena na evropske finansijske nevolje, ali za Kinu je važnije to što hronični deficit i prezaduženost Amerike odražavaju njen relativni pad. Tome dodajte dva rata koje SAD vode preko mora, od kojih jedan postaje sve vreliji i nepobediv, a ono što kineskim liderima pada na pamet jeste upozorenje istoričara Pola Kenedija u vezi sa „imperijalnom preforsiranošću“.
Nasuprot takvoj pozadini sve veća nasrtljivost Kine možda neće mnogo njih iznenaditi. Stiče se utisak da savet Denga Ksiaopinga „sakrijte potencijale i sačekajte svoje vreme“ više ne važi. Kina se danas ne stidi da pokaže svoje vojne kapacitete i da se afirmiše na više frontova.
Kao rezultat toga, u odnosu Kine i Zapada javljaju se nove tenzije, a do izražaja su u potpunosti došle na prošlogodišnjem samitu o klimatskim promenama u Kopenhagenu, gde je Kina, najveći svetski zagađivač čije emisije štetnih gasova najbrže rastu, lukavo izbegla pritiske tako što se sakrila iza država u razvoju. Kina od tada produbljuje te tenzije tako što nastavlja da manipuliše vrednošću svoje valute, održava abnormalno visok trgovinski suficit i sprečava da roba koju proizvode strane kompanije na njenoj teritoriji bude plasirana na domaćem tržištu.
Kada je reč o političkim i bezbednosnim pitanjima, Kina ne pobuđuje manje zabrinutosti.
Ekonomski i vojni problemi Amerike ugrožavaju njene spoljnopolitičke opcije u odnosu na Kinu. Stiče se utisak da su SAD nevoljne kao nikada pre da iskoriste svoju moć i da još uvek moraju da izvrše pritisak na Kinu da koriguje svoju politiku koja preti da pokvari trgovinu.
Kina vodi predatorsku trgovinsku politiku time što potcenjuje vrednost valute i preplavljuje svetska tržišta veštački jeftinom robom. To osujećuje proizvodnju u zemljama u razvoju više nego na Zapadu i  preti da destabilizuje zapadne interese i globalnu ekonomiju.  
Od velike je važnosti to što je Kina postala globalni vojni igrač pre nego što je postala globalni ekonomski igrač. Vojnu moć Kine je izgradio Mao Cedung, čime je omogućio Dengu da se usredsredi samo na brzu izgradnju ekonomske moći. Pre nego što je Deng pokrenuo svoje „četiri modernizacije“ Kina je zadobila globalni vojni domet, budući da je testirala svoju prvu međukontinentalnu balističku raketu DF-5 sa dometom od 12.000 kilometara i napravila termonuklearnu bojevu glavu.
Da Mao nije uspostavio vojnu bezbednost, Kina ne bi mogla da izgradi ovakvu ekonomsku moć. Širenjem ekonomije u protekle tri decenije Kina je zapravo dobila čak veće oruđe za unapređenje svoje vojne moći.
Dakle, uspon Kine je plod i Maovog i Dengovog rada. Međutim, da joj nije vojne moći, SAD bi tretirale Kinu kao drugi Japan.




BRAZIL

Brazil: Otporan na krizu

Po prvi put u svojoj istoriji zemlje Latinske Amerike pokazuju otpornost na efekte svetske ekonomske krize. Naravno da je nerealno reći da su zemlje regiona potpuno zaštićene od kriznih udara, međutim MMF, SB, OECD, CEPAL i Interamerička banka za razvoj ocenjuju da će kriza ovaj region zahvatiti u znatno blažem obliku nego što je to bilo ranije, da će kraće trajati i da će se ove privrede među prvima izvući iz recesije.
Posebno je zanimljiva situacija u Brazilu, najvećoj južnoameričkoj privredi. Kada je tokom prošle godine u više navrata komentarišući opasnosti od efekata krize po Brazil, njegov predsednik Luis Inasio Lula da Silva ponavljao da je kriza „njihova, a ne naša“, olako se prelazilo preko te ocene. Danas, kada postaje sve više evidentno da to nije bila prazna priča namenjena domaćoj publici, već ozbiljan i u činjenicama utemeljen sud, Brazil i njegova ekonomska i finansijska politika postaju predmet ozbiljnih analiza.
Šest meseci nakon ozbiljnih turbulencija koje su zahvatile Vol Strit, Brazil je odolevao tim prvim talasima udara. U traženju odgovora kako izaći iz krize i kako izbeći njeno ponavljanje, pažnja stručnjaka i političara sve se više usmerava prema nekim brazilskim modelima bankarskog i finansijskog sistema.
U proteklih dvadesetak godina Brazil je sproveo niz sadržajnih ekonomskih, finansijskih i političkih reformi koje danas daju realnu osnovu da sa blagim optimizmom očekuje manje bolan prolazak kroz krizu za razliku od najrazvijenijih zemalja sveta i dela zemalja u razvoju, perspektivnih tržišta.
Zahvaljujući spoljnotrgovinskom suficitu, u poslednjih sedam godina akumulirano je preko 200 milijardi dolara deviznih rezervi koje su još uvek ostale praktično nedirnute. Ovako visoke devizne rezerve omogućile su brazilskom javnom sektoru da redovno servisira spoljne dugove i praktično zemlju oslobodi istorijske drame kroz koju je prolazila sa problemima spoljnih dugovanja. Visoko akumulirane devizne rezerve omogućile su Brazilu da se čak afirmiše kao dolarski kreditor. Važno je napomenuti da Centralna banka Brazila raspolaže i rezervama u domaćoj valuti od 186 milijardi reala (oko 80 milijardi dolara) kojima može da interveniše u saniranju problema na finansijskom tržištu kako je učinila septembra prošle godine kada je raspolagala sa rezervama od 270 milijardi reala. 





Od zamerki do pohvala

B razilski bankarski sistem je veoma dobro regulisan. Za razliku od svernoameričkih banaka, brazilske banke poseduju zdravu aktivu što za sada deluje smirujuće na finansijsko tržište. Centralna banka Brazila je između 1995. i 2000. godine implementirala Program stimulisanja restrukturacije i jačanja nacionalnog finansijskog sistema, ocenjen kao jedan od najboljih sprovedenih planova u istoriji zemlje. Programom je potpuno regulisan bankarski sektor, a CB je obezbedila ozbiljnost u kontroli i nadgledanju finansijskog sistema. Najveće domaće banke ustanovile su posebne mere opreznosti kao osnovni kriterijum finansijskih aktivnosti.
O kvalitetu finansijskog sistema Brazila govorio je i predsednik američkih Federalnih rezervi Ben Bernanke, navodeći da nova regulativa svetskog bankarskog sistema treba da sledi brazilski model. Bernanke smatra da brazilska regulativa omogućuje stvaranje novog čvrstog sistema, sa kontrolisanim rizicima i prilično kapitaliziranim bankama.
Za razliku od banaka u SAD i EU, brazilske banke ostvaruju rekordne dobiti i demonstriraju otpornost i zavidan nivo kredibiliteta celokupnog finansijskog sistema. U osnovi ovako solidne pozicije brazilskog finansijskog sistema je i veliki upliv države preko tri svoje najveće banke Banko do Brasil (Banco do Brasil), Nacionalne banke za ekonomski i socijalni razvoj (BNDES) i Kajše ekonomike federal (Caixa Economica Federal). Ne tako davno, Brazil je upravo zbog ove činjenice bio na meti kritika vlada najrazvijenijih zemalja sveta i pod jakim pritiscima da sprovede privatizaciju ove tri banke.
Finansijska situacija brazilskih preduzeća i porodica i dalje je pod kontrolom, nije nastala kreditna kriza koja je zahvatila i realnu ekonomiju što se dogodilo u Islandu, Irskoj, Mađarskoj, Engleskoj i pre svih u SAD. Brazil nije bio ni blizu da eksperimentiše bumom nekretnina. Međunarodnim kreditnim udarom bila je zahvaćena samo brazilska berza, što je prevaziđeno kao problem. Danas je ukupan raspoloživi kredit plasiran u brazilskoj privredi na nivou od 40% BDP, manje nego u razvijenim zemljama i dobrog dela perspektivnih ekonomija. Poređenja radi, odnos kredita i DBP u SAD je šest puta veći nego u Brazilu, celih 249%.
Brazilske banke su u proseku na preporučenih 1 USD štednje davale kredite do 9, odnosno 10 dolara, a preporuka za održivo, nerizično kreditiranje je 12 dolara, dok su vodeće američke banke emitovale kreditnih linija na 1 uloženi dolar do 25 pa čak i 31 dolar (Goldman Sachs i Merrill Lynch).       
Brazil ima i jako unutrašnje tržište sa rastućom kupovnom moći proporcionalno sa veličinom populacije. Padom siromaštva, takozvana klasa C, čiji je porodični mesečni dohodak između 500 i 2.200 dolara, čini najveći deo brazilske populacije i postojano je imuna na krizu. To je nova, brojčano dominantna klasa formirana od perspektivnih potrošača čiji je potencijal rasta enorman. Pored Kine i Indije, Brazil ima značajan delo populacije koja još uvek nije inkorporirana u potrošačko tržište. Tokom 2008. godine, u periodu pogoršanja krize, proces smanjenja siromaštva u Brazilu tekao je neometano i potrošačko tržište nastavilo je da raste podržano kontrolisanom inflacijom i politikom socijalne pomoći najsiromašnijima. Programom za smanjenje siromaštva nazvanim Fome Zero, vlada je proteklih sedam godina uspela da popravi redistribuciju bogatstva, čime su smanjene socijalne razlike kroz smanjenje broja najsiromašnijeg dela stanovništva. Takozvana klasa C je za šest godina sa 43% povećana na 54%, a najsiromašniji slojevi, klasa D, smanjena sa 15% na 13%, a klasa E sa 30% na 18%.
Turbulencije na finansijskom sektoru u svetu nisu negativno uticale na potrošnju hrane, pića i proizvoda za održavanje higijene. U poslednjem kvartalu prošle godine prodaja ovih proizvoda porasla je za 11%. 


„Zelena“ energetika
Brazilska energetska osnova je "najzelenija" u svetu, uz nezavisnost od uvozne nafte. Polovina energije koju koristi brazilska privreda potiče iz obnovljivih izvora, hidroenergija i etanol proizveden iz šećerne trske, a raspolaže i sa enormnim hidro potencijalom. Brazil je jedan od malog broja zemalja koji kombinuje hidroresurse, oblast tehnologije obnovljive energije i trebao bi uskoro imati koristi od ogromnih rezervi otkrivene nafte u podmorju. Otkrivena nafta u podmorju na dubini od 6.000 metara, osim što će konsolidovati nezavisnost Brazila od uvoza nafte, pretvoriće ga i u izvoznika ovog energenta. Proizvodnja etanola nije ugrozila poljoprivrednu proizvodnju i nije subvencionirana, za razliku od drugih svetskih proizvođača.
Zbog unutrašnje političke stabilnosti Brazil je od stranih investitora percipiran kao zemlja konsolidirane demokratije, što je veliki legat Luline vlade. Nezavisno od toga ko bude izabran za sledećeg predsednika, neće biti dramatičnih promena u ekonomskoj politici zemlje. Brazilske vlade sprovode postepeni proces institucionalne modernizacije i implementacije temeljnih ekonomskih reformi, pre svega se to odnosi na poreski sistem, sistem socijalne zaštite i reformi iz oblasti radnih prava. Te reforme su počele pre Lule i nastavljene su za njegova perioda. Današnji Brazil rezultat je procesa koji se odvija poslednjih petnaest godina.

Brazil, takođe, karakteriše i solidna ekonomska stabilnost sa iako nesavršenom, ali ipak predvidljivom strukturom zakonskih regulacija. Upravo se navršava deset godina kako Brazil primenjuje tekući kurs valuta i ciljne inflacije. Ovi instrumenti, pridruženi ciljevima primarnog suficita (deo DBP namenjen za otplatu javnih spoljnih dugovanja) garantuju predvidljivost ekonomskih aktivnosti što je suštinski važno za privlačenje produktivnih investicija, što uostalom govori i o snazi rasta jedne zemlje. Evolucija koju je Brazil započeo sredinom osamdesetih godina prošlog stoleća i hrabra odluka Lule da zadrži ekonomsku politiku prethodne vlade pozicionirali su zemlju u ovom momentu na privilegovani položaj.
Brazil je najveći izvoznik hrane u svetu što mu garantuje velike inostrane prodaje u bilo kojem scenariju. Iako se registruje smanjenje cena roba koje Brazil izvozi prodaja hrane (prvenstveno soje i mesa) ove godine će privući u zemlju najmanje 50 milijardi dolara. Brazil ima najveću poljoprivrednu površinu u svetu, raspolaže sa 355 miliona hektara zemljišta od kojeg se samo 20% koristi za proizvodnju. Ta površina odgovara deset puta većoj teritoriji od površine Nemačke ili predstavlja 12% zemlje na celoj planeti koja još uvek može biti iskorišćena za poljoprivrednu proizvodnju. Posebno je značajno istaći da brazilska proizvodnja hrane nije subvencionisana i da je i bez toga jedna od najkonkurentnijih na svetu. Brazil je u poslednjih dvadeset godina kroz državne i privatne investicije razvio vlastitu, veoma respektabilnu naučnu bazu opredeljenju kao podršku razvoju proizvodnje hrane. U naučnom i tehnološkom pogledu Brazil je u samom svetskom vrhu u ovom sektoru.

7

B razil je obezbedio diversifikovano spoljno tržište za svoju robu sa kupcima u celom svetu kao i robe čija vrednost raste. Poređenja radi gotovo 80% meksičkog izvoza usmereno je u SAD i računa se da je 20% meksičkog DBP zavisno od kretanja u SAD koje su danas u recesiji. Brazil usmerava samo sedminu svog izvoza na američko tržište što odgovara 2% njegovog DBP. Kupci brazilskih proizvoda dobro su distribuirani što rezultira činjenicom da diverzifikacija smanjuje efekte spoljnih uticaja i omogućuje izvestan stepen fleksibilnosti u kriznim vremenima. Naravno to ne znači da bi Brazil bio potpuno imun na eventualnu "nuklearnu zimu" na svetskom tržištu, odnosno da bi u potpunosti mogao kompenzirati gubitke globalnim padom svetske potražnje.
Uprkos recesiji koja je zahvatila najveći deo sveta brazilska spoljnotrgovinska razmena u ovoj godini i dalje belezi suficit iako u smanjenom obimu.
Brazilska privreda je poslednje dve godine rasla brzinom većom od 5% prevazilazeći svetski prosek, nešto što se nije dogodilo više od dve decenije. Uprkos jakom usporavanju u ovoj godini, Brazil će nastaviti još jednu godinu brže da napreduje nego što će to biti svetski prosek. Kalkulacije su da će ove godine svetski prosek rasta biti 0,5%, a Brazila 1,5%. Izveštaj OECD ukazuje da će najveći broj analiziranih privreda osetiti "jako usporavanje", intenzivnije nego u periodu naftne krize pre tridesetak godina, ali je Brazil jedini koji u ovom momentu zastoja još uvek ne zaslužuje klasifikaciju "jako".     
Uprkos svim navedenim pokazateljima, brazilska privreda počinje da beleži i prve znake posustajanja. To se pre svega odnosi na rast broja nezaposlenih i stagnaciju industrijske proizvodnje, koja je nakon tri uzastopna meseca pada počela da beleži blagi oporavak. Akumulirano na godišnjem nivo porasla je za 1%. Sledeći problem koji će vlada morati urgentno rešavati je velika javna potrošnja, koja je do sada bila u okvirima kontrolisanosti. Iako postoje različiti scenariji u kojim pravcima kriza može da se kreće i zahvati i brazilsku privredu, direktor CB Mirelis ocenjuje da će drugi krizni udar Brazil pogoditi manje nego što će to osetiti države srednje i istočne Evrope čija su zaduženja bila utemeljena na deviznoj klauzuli.

_______________________
Razmena Brazila sa svetom

LA i Karibi  26,00%     EU 24,00 %     SAD 14,00 %   KINA 9,00%  AFRIKA 5,00% Bliski istok  4,00%
Ostali
18,00%


Izvor: Sekretarijat za spoljnu trgovinu, Ministarstva za razvoj, industriju i spoljnu trgovinu
Prognoza MMF-a za 2050.godinu
 




POST od
17.10.2010
13,22
KOMENTARI  (1)

5 коментара:

  1. Sve cetiri zemlje imaju jezive probleme. Od toga da su duboko manje vise autoritarne na prvom mestu (Kina mada ni Rusija po meni nije daleko). Korupcija blago receno endemicna. Strahovita neravnomernost u razvoju izmedju par centara moci i njihovog zaledja, imovinska raslojenost stanovnistva (mala bogata elita i more teske sirotinje) i tako dalje i tako dalje.
    Po meni prica o BRIC-u je iluzorna. Vise govori o propadanju zapada nego usponu BRIC-a.

    ОдговориИзбриши
  2. Ako je to sve tako, kako je onda tek na zapadu?

    ОдговориИзбриши
  3. Konacno mogu da Vam odgovorim.
    @ Sasha,
    U svetu je bilo i uvek ce biti neravnomerne raspodele dobara,sto nije iskljucivi produkt ekonomije vec i kulture u sirem znacenju te reci.Na zapadu je najbolji kvalitet zivota, u pomnutim zemljama je zivot evidentno najjeftinija stvar. Naravno uz napomenu da nigde nije idealno(Katarina).
    Po meni je prica o BRIC-u prica o globalnom pomeranju u kom kapital ne samo da brise nacionalne granice,vec postaje virtuelna igra bez granica.Da li ce to ostati tako, ili ce kapital ozdraviti zavisi od svih pa je u tom kontekstu bitno sta se desava i u tim zemljama.
    Ni vise, ni manje.Tako dolazimo do istog zakljucka da prica o BRIC-u spada u pricu o zapadu, odnosno o kapitalu.
    pozdrav

    ОдговориИзбриши
  4. @ Brujo moj,
    cuti i uzivaj dok mozes.Od znanja( saznanja) nemas nista.
    Ukupni dug svih zemalja je 40 triliona ( ako laze izvor,lazem i ja).Pola od te sume duzni su SAD(14) i Japan(6).E onda sledi tvoja Kanada, pa moja Evropa.Ali kao sto vidis tvoja Kanada nema velike probleme.A imala je.1993 godine ( ako izvor laze lazem i ja haha..) kamate za kuce su kazu bile abnormalnih 17% na godisnjem nivou,a danas su 4-5%.Kazu isto da je bilo grguravo naci posao.A ipak ste preziveli.Kod vas kao da je bila kriza i vise nije. A jeste.Cudna ova ekonomija...zato cuti i uzivaj dok mozes.Eto kako je to na zapadu, preciznije kod tebe. Pa valjda znas !!!
    pozdrav

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман02. мај 2012. 14:52

    U ovim zemljama živi gotovo polovina svetskog stanovništva. što je značajan podatak. Za sada je njihov uticaj u svetskim dešavanjima neznatan. Još uvek (ukupno) nisu ekonomski jače,uz to su politički nestabilne što nije pogodan ambijent za ekonomiju. Ja sam mišljenja da nijedna regija svetane može izbeći sveprisutne procese jer je današnji svet povezan.to će kad tad isplivati na površinu ili doći do izražaja, kako ko shvata ova kontroverzna svetska kretanja.Ukupno gledajući slika je onespokojavajuća i primer BRIKa je ne menja bitno.
    XX

    ОдговориИзбриши