Ne trpite mrak, upalite sveću!!!

 

 

DESET DANA DO NOVE GODINE, DESET MISLI KOJE MI SE MOTAJU PO GLAVI

10.42  
 9.DECA
 8. PRENASELJENOST
 7. ZBUNJIVANJE
 6.DRAMA
 5.SVETLO  
 4.NEINFORMISANOST
 3.GLOBALIZACIJA
 2.PRIVILEGIJE

Bolje je upaliti sveću, nego proklinjati tamu.

N ešto danas razmišljam o kukavicama. Gde baš ja,koja „hrabro“ (čitaj bezglavo) letim u neprilike, da naletim na primerak ove vrste. A onda mi se kao obično misao otrgne pa krene dalje. Moglo me zadesiti i gore. Svet je pun mržnje, isfrustriranosti, brutalnosti, bezprizornosti koja je evoluirala do potpunog odustajanja od svega sto igru življenja čini lepom i dostojanstvenom, a čoveka čovekom. Još ne mogu da poverujem u sve što se po svetu dešava, iako sam odavno svesna destrukcije i degeneracije sopstvene vrste.
Kada bolje razmislim nisu za utehu ni primerci koji sve trpe. Mislim na masu obeshrabrenih, ljude izgubljene u vrtlogu depresije, melanholije, tuge.. Danas i nemaš velik izbor oko sebe, nekog sa kim bi mogao da se nasmeješ, našališ, opustiš ili da sa žarom izgoriš. Vlada nepodnošljivo udaljavanje, bežanje od svega što bi moglo uzburkati uljuškan život.  I jedni i drugi igraju lične igre. Ispisali su sopstvene scenarije, režiraju, raspodelili su uloge, sebi i drugima. A svi očekuju da drugi to ne čine i zatvore oči pred njihovim lažima. Usudiš li se pobuniti, ili na bilo koji način protivurečiti, biti svoj, nepatvoren, propao si. Razvučiće te kao gladan vuk jagnje. Jaukneš li od bola, niko ti neće prići u pomoć. Uživaće u tvojoj muci koju si zaslužio, jer si se grešniče usudio biti netipičan, hrabar, iskren, strastven.
O živote farso jedna.


M islila sam dugo da je farsa naš stil života, arhetipski,balkanski. Iz ovog ugla i vremena vidim DA NISMO SAMI.  Sve farse sveta  bi  trebale biti iste. Ipak tom vrlom svetu ne uspeva da dosegne našu ekstremnu mentalnu dovitljivost, vrhove apsurda, komičnosti i tragičnosti, sve po čemu farsa postaje tipično naša i jedinstvena. No, suština farse ostaje prepoznatljiva. Uleteli smo u globalni kavez misleći da je kavez nov. Nova je scenografija, sve ostalo je isto. Uči se po nekim novim šemama u srži uvek istom, uniformnom življenju, razmišljanju i ponašanju . Sistem kontrole ostaje temelj po kom funkcionišemo. Društvo i mi. Sebi dovoljne, ksenofobične i zatvorene zajednice ne gledaju s odobravanjem na koncept slobodnog građanina. Demokratske, globalno orjentisane takođe. One trebaju potrošača. Svi su isključivi. Ništa manje ni mi sami. Slažem se sa Barberom da sami svesno jurimo prema sve uniformisanijem načinu prehrane, odevanja, slušanja muzike, životnom stilu koji postaje sve opasniji za temelje demokracije u društvu. Njegovi protivnici se zanose lepotom različitosti . Nije li lepo što "Alžirci u Parizu uče Thai boxing, azijski reperi u Londonu grickaju tursku pizzu, Indijci u New Yorku uče plesati salsu, Meksikanci jedu obroke iz Tihoga oceana pripremljenje od engleskoga kuvara" (Legrain, 2003) 297). Po njima svet nikad nije bio bliži mogućnosti da svaka osoba kao individua izabere sama za sebe kulturni ili bilo koji drugi identitet. Ne samo da lokalne kulture i tradicija neće doći u opasnost, već će dolazak nepoznatih dobara i novih ideja obogatiti njihove mogućnosti da se izraze i prošire svoje lokalne specifičnosti i posebnosti. Koje li utopističke zanesenosti dok farsa različitih kultura talasa svetom , hibrida je jako malo, a ja .... sa Balkana , jedem tortilju i mislim šta da radim sa kukavicom sinjom koja mi se svila pod grudi. Jesam li stvorila utopiju, ili sam u farsi koju sam sama sebi inscenirala.
No ostavimo mene. Lako ću ja sa sobom. Ja ne volim mrak i redovno palim sveću. A Vi?


 

PRIKAZ MATEMATIČARA
EKONOMSKA UMREŽENOST  KORPORACIJA

Od 100 najvećih ekonomija na svetu, 51 čine korporacije, a 49 države, ako izuzmemo devet najbogatijih država po BDP-u, 200 najbogatijih korporacija ekonomski je moćnije od ostatka sveta, korporacije drže 90% tehnologije i patenata; 500 najvećih korporacija kontroliše 70% svetske trgovine, od toga se jedna trećina odvija unutar istekorporacije, a sledeća trećina između podružnica različitih korporacija.


- deset farmaceutskih korporacija kontroliše 48% od 317 milijardi dolara vrednog svetskoga tržišta;
- deset semenarskih korporacija kontroliše 30% od 24,4 milijarde dolara vrednog svetskoga tržišta;
- deset agrohemijskih korporacija kontroliše 84% od 30 milijardi dolara vrednog svetskoga tržišta;
- pet tzv. Gene Giants korporacija kontroliše 99% proizvodnje genetski modifikovanih proizvoda, pri čemu najveća Monsanto ima sa svojim GM usevima više od 90% od ukupne površine;
- deset veleprodajnih korporacija kontroliše 513,7 milijardi dolara vrednog tržišta;
- tri korporacije kontrolišu 84% svetske trgovine kakaom;
- osam korporacija kontroliše do 60% svetske prodaje kafe;
- šest korporacija kontroliše 85% svetske trgovine žitom;
- tri korporacije kontrolišu 80% svetske trgovine bananama;
- sedam korporacija kontroliše 90% tržišta čajem na Zapadu;
- četiri muzičke korporacije kontrolišu 70% muzičkog tržišta;
- tri korporacije kontrolišu više od 50% tržišta vodom;
- 40% najvažnijih svetskih industrija (nafta, automobili, kompjuteri, elektronika, čelik, avioni, mediji) kontroliše pet ili manje korporacija Scholte, 2000; FOEi, 2001;
ETC, 2002;WWI, 2005č.
Smatra se da ukoliko pet ili manje korporacija kontroliše određeni sektor, onda možemo govoriti o monopolu. Neverovatno je da uprkos toliko silnoj kontroli i moći, prema jednom od najpoznatijih i najuticajnijih biznis magazina Forbesu, 500 najbogatijih korporacija zapošljava svega 1,25 svetske radne snage (Abramsky, 2001).

Svi imamo podjednaku odgovornost za smer kojim ide globalizacija
Kada bi ..

G lobalizacija je nov termin za nešto što je oduvek postojalo. Ko to ne zna neće shvatiti suštinu problema. Mnoge želje i napori za ujedinjenjem ili jedinstvenim svetom u iprošlosti bili su manjih razmera od ovovremene globalizacije. Ne treba zaboraviti da se ona ne odvija samo na ekonomskom planu. Najčešće se tako tumači, kao novo doba u kom su ljudi sve više podanici globalnoga tržišta , odnosno globalnih korporacija a država preuska za regulisanje njihovih odnosa. Politika Amerike nije imperijalistička niti je ona centar neke imperije. Centar ne postoji, odnosno u pitanju je mreža ,umrežavanje po principu INTERESA. Kako onda protumačiti činjenicu da Amerika ima jedina vojne baze po celome svetu, u čak 59 zemalja . Države se OČITO nisu izmakle u procesu umrežavanja. Njihova je uloga itekako značajna. 20 i 21 vek se označavaju “američkim “.Krajem '80-ih godina prošloga veka John Williamson dalekovidno je celokupnu vanjsku politiku SAD-a i njemu bliskih institucija nazvao washingtonskim konsenzusom . Williamson je naravno pod tim pojmom mislio i na početak širenja neoliberalnoga koncepta kao globalno prevladavajućeg i neupitnog. U takvoj poziciji SAD’a mnogi vide opasnost po ceo svet. Po Brzezinskom ovakva politika vodi svet "izvan kontrole". 
 Mnogi u svemu ne vide nikakvu globalizaciju već internacionalizaciju ekonomije.

INTERNACIONALIZACIJA EKONOMIJE


E vo podataka na kojima se zasniva ova teza.
Većina današnje trgovine ne odvija se globalno, već unutar određenih regionalnih blokova poput Evropske Unije, ASEAN-a u Aziji, MECROSUR-a u Južnoj Americi, NAFTA-e (North America Free Trade Agreement) – ugovoru o slobodnoj trgovini između SAD-a, Kanade i Meksika koji se sada kroz FTAA (Free Trade of All Americas) pokušava proširiti i na celu Južnu Ameriku.
Na primer, od ukupne trgovine zemalja EU-a, na izvoz izvan granica Unije otpada svega 8 posto (Hoffmann, 1999).
Govori se o blokovskoj trijadi koju čine SAD,EU i Istočna i Jugoistočna Azija te se kao argument regionalizacije trgovine ističe činjenica kako iz te tri megaregije odlazi 80 posto izvoza u svet.

Tri bloka sudeluju s tri četvrtine u svetskom BDP-u, polovinom '90-ih godina prošloga veka zauzimali su 66 posto svetskih trgovinskih kretanja i  držali 65 posto svih stranih ulaganja.

Strana ulaganja u zemlje u razvoju također su nejednako raspoređena te 50 posto svih ulaganja odlazi u svega tri zemlje: Kinu,Brazil i Meksiko.
Skoro 90 posto namoćnijih korporacija ima i dalje s edište u SAD, EU ili Japanu (Kolarić, 2000).

Također se osporava i teza kako korporacije više nemaju mesto, kako su bezprostorne, bez identifikacije s matičnom zemljom. Dicken (1998: 194-195) daje na uvid tablicu UNCTAD-a gde se istraživalo koliko su zaista "globalne" globalne korporacije. Indeks globaliziranosti je dobijen kroz odnos stupnja imovine u stranim zemljama te kroz udeo zaposlenih u stranim zemljama. Svega 13 korporacija ima indeks globaliziranosti veći od 75posto.
Također je indikativno kako među prvih 25 korporacija nema niti jedne koja potiče iz SAD-a, a naftna korporacija Exxon zauzima tek 26 mesto.
Drugi pak ističu kako činjenica da se strana ulaganja uglavnom odvijaju između najbogatijih zemalja, više govori o stratifikaciji stranih ulaganja nego o regionalizaciji. Ističe se kako strana ulaganja sve više igraju ulogu po celom svetu i kako globalne korporacije također postaju trend globalne međupovezane trgovine kao nikada do sada (Held et al., 1999). Ovome se u prilog može istaknuti kako indeks globaliziranosti raste za većinu korporacija, te kako je za 42 korporacije on veći od 50 posto.Dicken (1998) ističe kako je cela priča oko korporacija koje miču države sa vrha piramide moći potpuno pogrešna te bi se zapravo trebalo više posvetiti istraživanju kompleksnih i specifičnih odnosa država i korporacija danas. To ne znači da se uloga i funkcija države nije promenila, priznaje Dicken, ali "nacija-država nastavlja značajno doprinositi menjanju i preoblikovanju globalne ekonomske mape". Ponešto težim rečima, korporacije su bez država ništa.Naprotiv, ističe se kako je cela fama oko "korporacijski vođene globalizacije zapravo politička kreacija" (Shipman, 2002: 59), odnosno kako korporacije nikada niti ne bi prešle granice nacionalnih država da im države to nisu dozvolile i podržale ih u tome.

JESTE GLOBALIZACIJA, NIJE, JESTE, NIJE...
hiperglobalisti,skeptici,transformacionalisti( koji izraz!!!)

Od mene za ovaj dan, noć i predpraznično vreme uopšte DOSTA... I bez ovoga znate sve što je potrebno da znate. Pozdravljam Vas sve od srca sa srcima. I ne trpite mrak, upalite sveću. Kad bi svi tako uradili..gde bi nam bio kraj.