четвртак, 17. новембар 2011.

Moć svesti - moć vibracija

“Sve materijalne stvari u svemiru moraju biti samo-svesne! “Nedavno sam pročitala ovu rečenicu i upitala se postoji li zaista univerzalnu svest u koju smo i mi utopljeni, kao antena zašto ne i odašiljač, ili smo definitivno jedina vrsta koja poseduje ovaj nivo svesnosti- um,  učitelj svih učitelja, mudrac svih mudraca, alfa i omega svesnosti, alfa i omega stvaranja nažalost i razaranja.

 Da krenemo od nekih naučnih hipoteza i eksperimenata:

I. Davia Vilkok i Daniel Vintera, proširujući pojam etra na osnovu teorije, posmatranja i eksperimenata, pišu da energija etra ima svojstva svesti. Njihov zaključak je kako nema nikakvog dualizma fizikalnog i mentalnog domena, i da je energija etra čista energija svesti (nazivana kroz istoriju i kao Akasha, Chi, Ki, Prana, Životna sila, i sl.). Kako ona oblikuje celi svemir kao prirodni medijum, onda sam svemir mora biti živo inteligentno biće.
II. I kvantni fizičar David Bohm je također  kako svest nije samo prisutna u živim formama života već i u neživoj materiji, jer prema njegovom mišljenju, energija, prostor, vreme i svest nisu razdvojene stvari.
III.Teslina memorija
Ako izuzmemo primere kimatike i Hado efekat ( vidi na kraju ) koji su najupečatljiviji primeri pamćenja podjednako je upečatljiv primer Teslinog testa. 

Smatrajući da je pamćenje sposobnost izvesnih nerava da odgovore na utiske koji su već jednom primljeni, lakše nego na sveže utiske, Tesla je uradio ogled sa zvukom.
“Pretpostavimo da uzmemo 12 zvučnih viljuški koje su potpuno jednake u svakoj pojedinosti i smestimo ih kružno u nekoj razdaljini od sirene, koja proizvodi ton iste visine kao i viljuške.
Ako održavamo sve viljuške u stanju blage vibracije i to sve na isti način uz pomoć neke naprave, onda možemo, pobuđujući sirenu, da pobudimo i njih i učinimo da energično vibriraju. Sada smanjimo jačinu zvuka koji sirena emituje, dok se ne dođe do tačke na kojoj ni jedna viljuška vidno ne odgovara. Izaberimo sada jednu od ovih viljušaka i uklonimo sve ostale na neku razdaljinu na kojoj zvuk sirene na njih neće uticati, a zatim vežbamo sa preostalom viljuškom duže vremena, pobuđujući je zvukom sirene. Ovo iskustvo može se nastaviti nekoliko nedelja ili meseci. Sada, vratitmo ostalih 11 viljušaka i stavimo svih 12 ponovo na njihovo mesto. Otkrićemo sada da među ovih 12 viljušaka ima jedna koja pokazuje znake memorije. I to je upravo ona viljuška sa kojom smo eksperimentisali.
Da prikažem novo svojstvo, učinićemo da viljuške sada ponovo nežno zavibriraju, sve na tačno jednak način, i proizvodićemo sirenom različite tonove. Naravno, ni jedna od viljuški neće reagovati dok jako ne udarimo prvi ton na koji one uobičajeno odgovaraju. Ako potom taj isti ton udarimo veoma blago, primetićemo da će viljuška koju smo ‘podučavali', biti jedina koja će odgovoriti. Ova viljuška, dakle, poseduje pamćenje jer se setila poziva.”
Po svemu sudeći pamćenje ima fizičku osnovu. To je privremena promena frekvencije sistema koji pamti.Od trenutka pamćenja pa do sledeće promene frekvence, tj. do novog memorisanja, taj sistem uvek isto reaguje na ponovljeni stimulans.
izvor


 SVEST KAO VIBRACIJA
N e postoji precizna definicija svesti i svesnosti. To nije razlog zbog kog se odričemo razmišljanja o njoj. Bez svesnosti za nas ne bi postojao naš unutrašnji svet i onaj  oko nas. Ne bi postojao u obliku u kom sa svešću postoji. Ne treba posebno istaći da izvanjski svet postoji nezavisno od nas  te da se  mnogo toga odvija nama pred nosom a ne dopire do naše svesti. Šta je tomu uzrok? Obrađivanje zvučnih, taktilnih i vizuelnih informacija, koje se obavlja kroz biohemijske procese u mozgu ima prirodna ograničenja. Ona se nalaze pre svega u našim čulima. Ljudi su se od davnina bavili vivisekcijom svesti. Zahvaljujući svemu do sada izučenom znamo da deo uma barata čulima (vid, sluh, ukus, miris i dodir) koja su usmerena ka spoljnom svetu. Glavni zadatak svesti je skupljanje tih informacija i njihovo dekodiraanje. Ovo nas dovodi do spoznaje da su sve informacije, u jednom trenutku našeg života bile za nas nove. Odnosno svaka informacija o kojoj već imamo unutrašnje znanje i iskustvo, biva tretirana u skladu sa nekim prošlim iskustvom. Funkcija svesti je da vrši poređenje na osnovu podele snage prvog utiska.


DEKODIRANJE

P revođenje fizikalnog podražaja u neuronski kod dešava se u receptorima koji se razlikuju od čula do čula, i koji su usko specijalizirani za odgovarajući oblik energije-
receptori za dodir prevode mehaničku energiju pritiska, dok receptori za svetlost prevode energiju elektromagnetnog vala."
To praktično znači da "iako nam se svet pokazuje kao jedinstven, neprekinuti doživljaj, naš ga nervni sistem svakog trenutka razbija na sastavne delove prenoseći u mozak svaki delić slagalice odvojeno. Čitanje novina rastvara se u nizove akcijskih potencijala, koji različitim putevima idu u mozak- šum novina preko uha ide u auditorni korteks, izgled slova preko mrežnice oka ide u vizuelni korteks, hrapavost papira preko kože u somatosenzorni korteks itd." Receptivno polje ne mora nužno biti u jednom prostoru- u slučaju zvuka slušni korteks je organizovan tonotopski - svakoj tačci korteksa odgovara jedan ton. Ton c1 se nalazi u jednom području, a ton d1 u susednom – slično klavijaturi.
Teoretski gledano neuronska poruka je bilo šta- reč, boja, linija, ton, intenzitet zvuka, brzina pokreta ili nešto deseto. Sve to skupa deluje izmešano, kao što jedan delić TV signala ujedinjuje čitav filmski kadar (nije isključeno da se u nekim područjima mozga, ujedinjuju poruke iz različitih delova korteksa I DA CELOVITA Informacije stižu NA TAJ NAČIN do nas.
T eza koja me posebno intrigira je,formulisana pitanjem,  da li neuroni do kojih stiže informacija u vidu podražaja, imaju funkciju “sledećih” čula. Preciznije, da li je moguća svest bez "boot code" - tj. nekog inicijalnog stanja čula živog organizma (koja faktički  prethode svesti) . Iz eksperimenata na majmunima, simulacijom podražaja, uočeni su IDENTIČNI efekti svesti kao kod prirodnih podražaja. U filmu Matrix, ljudi budućnosti sklupčani u čaurama naizgled spavaju, a zapravo vode normalan, čak vrlo buran život zahvaljujući tome što su im mozgovi spojeni na centralni kompjuter. Svaki doživljaj ima svoj neuronski zapis. Imitacijom tog zapisa zaista je moguće kreirati virtualni svet, autentične doživljaje. Stimulaciju bi mogli grubo nazvati "softverom" – koji zamenjuje prve telesne senzacije kojima reagujemo na primljenu informaciju.

P ostoji još jedna interesantna dimenzija dekodiranja. U fizičkom svetu postoje vibracije koje su po nekim našim merilima identične, a mi ih uočavamo kao različite prirodne fenomene. Da li su takve vibracije, različitih manifestnih oblika u svojoj biti zaista jedno te isto. Zvuk i svetlost : da li su ton i svetlo, naravno ne uvek , već isključivo određene frekvencije,  isti fenomeni koje čovek različito registruje (vidi muzika sfera 1 deo ). Ako je i svest vibracija,  da li je moguće da i ona može da rezidira u različitim formama. Možda neke od vibracija svesti nismo u stanju registrovati fizički. To otvara prostor mogućnosti postojanja  univerzalne ili bilo koje druge vrste svesti oko nas. Svest je za razliku od zvuka i svetlosti komplikovanije objasniti .Ona se ne da svesti na fizikalne veličine. O njoj postoji jako mnogo nepoznanica. Mnogi među nama uostalom ne uviđaju ni osnovnu razliku između mozga i uma, a kamoli mozga i svesti, uma i svesti.
EVOLUCIJA SVESTI  
D a li je postojala svest u nekom rudimentarnom obliku. Imaju li alge neku vrstu slike sveta razmazanih boja. Nisu li se razvojem složenijih organizama stvarale specijalizovane senzorne ćelije kojima se povećavao domet svesti.  Oči nisu  samo osetljive na svetlost, one reaguju drugačije na različite frekvencije.Pri tom je i bitno iz kog smera one dolaze. Da ne govorimo gde su smeštene. Percepcija svesti se dodatno usložnjava razvojem nervnog sistema. To je put kojim se kreću neka nova razmišljanja o univerzalnoj svesti.


Životinje nisu svesne mnogih stvari kojih smo mi svesni ali nisu ni običan biološki mehanizam. Mnogi jednoćelijski organizmi su osetljivi na fizičke vibracije, intenzitet svetlosti ili toplinu i pitanje je da li je to odgovarajući stupanj svesti?Filozof Alfred North Whitehead tvrdi da napretkom nauke istraživanja svesti ide na niže vrste. Razvijenije životinje imaju i razvijenija čula i upravo njihov raspon definiše njihovu svest: oni vide, čuju, osećaju mirise i okuse kao i mi. Najčešće oni čuju više frekvencije zvuka nego mi, i njihov osećaj za miris daleko nadilazi naše vlastite. U smislu takve čulne percepciju životinje su dakle jače od nas i njihove slike stvarnosti su dakako u ponečemu preciznije. Mnoga istraživanja su pokazala da životinje poseduju i neke od osobina ljudi. Psi na primer pokazuju ljubav prema svojim vlasnicima, izražavaju strah, radost, uznemirenje. Kod njih je uočena sposobnost ocena pravednosti i socijalnog ponašanja koja postoji još kod majmuna i nekoliko vrsta ptica. Sposobnost razumevanja ponašanja drugih bića (teorija uma) i planiranja u skladu sa predviđanjem kako će se druga bića ponašati takođe postoji kod mnogih bića, predominantno kod ptica. ( kod ljudi se razvija tek oko četvrte godine života). Razlike u svesti između čoveka i hominida (šimpanza, gorila, orangutana) su minimalne i uglavnom se svode na jezik. Hominidi su svakako u stanju da razmišljaju, planiraju, apstraktno razmišljaju (osnovna sposobnost aritmetike je pokazana kod mnogih majmuna) i koriste čak osnovni jezik.
Evo jednog transkripta razgovora (jezikom znakova) između psihologa i šimpanze zvane Lusi ( smatra se prvim dokumentovanim primerom namerne laži kod životinje).Šimpanze i gorile ne mogu da govore kao mi, ali to nije zato što im nedostaje nešto u njihovom mozgu, nedostaje im glas. Nemaju grkljan, ili glas-box, i ne mogu premestiti svoj jezik kao što možemo mi. Oni koriste druge oblike u međusobnoj komunikaciji. Kada nauče jezik znakova, kao što ga uče i njim se sporazumevaju gluvi, pokazuju izuzetnu sposobnost za komunikaciju.


Psiholog je upravo ušao u sobu, i vidi da je "neko" napravio "nezgodu" na sred tepiha. Radi razumevanja razgovora, psihologovo ime je Rodžer; Sju je ime studentkinje koja je radila sa Lusi.
Psiholog: Šta je ovo?
Lusi: Šta je ovo?
Psiholog: Znaš. Šta je ovo?
Lusi: Prljavo-prljavo?
Psiholog: Da. Prljavo-prljavo. Šta je ovo?
Lusi: Sju prljavo-prljavo.
Psiholog: Nije Sju! Čije to?
Lusi: Rodžer.
Psiholog: Ne! Nije moje! Čije?
Lusi: Lusi prljavo-prljavo. Žao Lusi.

SAMOSVEST


O no što nas razlikuje od sveta životinja je jezik kojim razmenjujemo iskustva čime se broj informacija neviđeno umnožava. Informacija o našoj sopstvenoj svesti i nama samima je izgleda nedostižno. Mi možda nikada nećemo shvatiti sami sebe.  Lako prepoznajemo svoj fizički izgled, identificiramo uspešno sve čime se bavimo, rezultate koje tim radom postižemo. Prepoznajemo naravno naša osećanja, verovanja, naše osobine,karakter. No u krajnjem zbiru mi ne vladamo uvek ni sopstvenom svešću ni podsvešću. Opterećeni smo nepoznatim strahovima, bojaznima, osećanjima, nesposobni da na njih uvek svesno utičemo. Nepoznanica u nama je bezbroj. Kada se analizira naše ponašanje verovatno je pola od toga uz sve i nepotrebno. Mnogi duhovni mudraci su spoznali taj nedostatak svesti,preteranost u razmišljanjima. Meditacija istočne kulture je izum koji čoveka pokušava osloboditi tog viška. Videti neki cvet prirodno, bez razmišljanja da je on žut, malen, okrenut ka suncu, svež, uvenuo,  značio li vratiti um na PREDJEZIČKO STANJE. To je naravno teško. Treba utišati glas u glavi. I tada zapravo dolazimo do nekog prirodnijeg stanja i sa njim unutrašnjeg mira. To je ujedno i naše čisto sopstvo,prirodano upijanje sveta oko nas. Nismo li najsrećniji kada nas priroda obdari takvom frapantnom lepotom pred kojom OSTANEMO BEZ REČI. Nisu li to oni kontakti sa ljudima u kojima na prvi pogled pronađemo nešto što nas privuče i odvuče od pameti.   


Jedno je za sada izvesno a to je da je svest vibracija i da kao takva ima i fizički uticaj. Primer koji ću navesti je zaista star i svima poznat.

 

 UTICAJ SVESTI -(KAO VIBRACIJE)
Hado efekat
Dr. Masaru Emoto je izveo seriju eksperimenata u kojima je dokazao kako naše misli i osećanja utiču na realitet. Koristeći vode sa različitih svetskih lokacija proučavao je kristalizaciju. Zagađene vode nisu se kristalizovale ,a mineralne su opet stvarale najlepše kristale leda.U toku eksperimenata je primetio uticaj svojih emotivnih stanja na formiranje kristala. I to ga je odvelo drugoj fazi eksperimenta, u kojoj je vodi, pre kristalizacije slao emocionalne misli. Reakcije su bile neverovatne. Negativni impulsi stvarali su haotične forme, misli i osjećaji ljubavi pre zamrzavanja, stvarali su pravilne, izuzetno lepo organizovane kristale. U sledećim je eksperimentima nalepio različite natpise na boce s vodom kao "Ljubav, Bog" i "Mržnja i vrag", a kristali su opet reflektovali nameru reči koje su bile ispisane na bocama.Sve je ponovljeno sa muzikom. Hado teorija dr. Emoto-a sadrži poruku :"budući su svi fenomeni na rezonantnoj frekvenciji , promenom vibracija možemo menjati supstanciju". Ako želimo promeniti unutarnju vibraciju zagađene vode, možemo koristiti svoje pozitivne namere za čišćenje vode! Drugim rečima svešću proizvodimo rezonantne frekvencije različitih dometa. To potvrđuje neke od teza holističke medicine, ili verovanje da se molitvom i uopšte sopstvenom mišlju mogu postići određeni efekti.

Ova teza dakako nije nova. Ona je osnov mnogih religija. Rečju komuniciramo i bez  dana obrazovanja  svaki čovek zna na koji način ona deluje na druge ljude. Ovaj fenomen bi trebao predstavljati našu prednost a on nas podvodi i pod zlo, olakšava manipulacije, jednom rečju napada najvitalnije tačke individualnog i društvenog bića.Mnoge krize koje vidimo oko nas - globalno zatopljavanje (ili ne?), širenje pustinja, rupe u ozonskom omotaču, nestajanje prašuma, zagađenje reka, kisele kiše, umiruće vrste, velika glad, rastući jaz između "bogatih" i "siromašnih", neprekidni ratovi, širenje nuklearnog oružja, sve je to nažalost nedostatak osvešćene svesti.

Vidite prilog koji govori o velikom napretku u pokušaju rekonstrukcijie moždanih aktivnosti. Više u tekstualnom prilogu Brain Imaging Reveals the Movies in our Mind


 

2 коментара:

Анониман је рекао...

Za mene je umetnost jezik duše.Nisam preterano duševna osoba ali toliko znam i uvažavam tu činjenicu.Znaš onu,po ukusima se razlikujemo. Mnogo toga zavisi od raspoloženja,društva, okoline.Ne razmišljam o frekvencijama na koje se primam,ne mislim da su neke od njih božanske,ili više premda mi je,kao što znaš, poznato sve što pišeš.Kada bi jeo i razmišljao o organima i biohemijskim procesima brzo bi mi se smučilo.
A da pazim šta pričam...pazim.Pogotovo kada su mi kolege u pitanju..heheee.Vidiš kako sam uljudan.Ne ubacujem svoja prof.znanja.
Pedja.

Анониман је рекао...

Pedja,
ma nesto si mi se drugar razdusevio ovde na blogu.Jos da imas odbeglo zensko drustvo bio bi u punoj formi.Profesija ti je manipulatorska,to je to.Idi kreiraj duse i da nam referises sledeci put.
Liv,
Opet si u formi.Izbacujes brzinski postove.Ne mogu da te stignem.A i nemam nesto vremena kao "neki" gore.Sa puta na put.Vidimo se.
pozdrav
Z.

Постави коментар