Digitalno vreme, digitalna sudbina

Danas sam u opštini pokušala doći do ličnih podataka moje prijateljice. Uzalud.Danas sam pročitala dva intrigantna  teksta. Dovoljno da me sve to inspiriše na razmišljanje o raspolaganju informacijama.
Nekada smo se mučili da dođemo do osnovnih informacija. Danas  ne možemo pročitati sve što je napisano. Jedno  je ostalo isto : istine o pojedinim temama ostale su i dalje neuhvatljive,  a stvarnost je pretvorena u medijsku sliku. Mi smo strpani u kompjutere i iz njih teško da ćemo da se izvučemo.

I nternet je, kao i svi mediji, savremeni oblik  kloniranja mišljenja. Danas svi u njemu vide dobru stranu sistema informisanja, jer je on zaista najdemokratskije medijsko sredstvo,  obzirom da omogućava  slobodno izražavanje mišljenja. Pri tomu se zaboravlja da se informacije uglavnom prenose sa jednog na drugi izvor, a iste ili slične informacije vrte u krugu. Koliko istinite toliko i lažne. 

Nedostatak  državne kontrole i cenzure (na čemu se uspešno radi ' nešto više na kraju teksta ) nadomešta se pre svega monopolom nad informacijama samim i  monopolom velikim medijskim informativnim kućama.  Uprkos neviđenom prodoru internetske informacije etablirani mediji, globalno gledajući,  još uvek imaju monopol nad produkcijom informacija.  Vesti u vezi sa najaktuelnijim političkim i ostalim dešavanjima,  ipak preuzimamo sa tih zvaničnih medija, računajući da se sve ono, što je stvar  od ukupnog  javnog interesa, plasira  građanima u objektivnoj formi. Nažalost to nije tako. Informisanje javnosti  je uglavnom nepotpuno. I tako  javno mnenje,  po prirodi  svoje strukture podložno uticajima,  najčešće biva  uspešno izmanipulisano.

Sa jedne strane građanin, pojedinac, je u svim segmentima, pa tim i informativnom, stavljen u neravnopravan položaj. Sve više suočen i poučen mnogobrojnim medijskim  manipulacijama, a u želji da dokuči istinu,  pojedinac već unapred polazi od činjenice da u osnovi svake  zvanične informacije stoji neki INTERES. To otkriće mu ne znači ništa jer nije u mogućnosti da otkrije izvor interesa.
S a druge strane milioni tih istih građana, blogera,  isporučuje svoja viđenja; informacije kruže preko socijalnih mreža, razmenjenih poruka, internetom, telefonima; tim istim telefonima i digitalnim fotoaparatima prave se milijarde novih snimaka.

Poruka koje se javno plasiraju je sve više i više, i  već u prvom trenu, na ovaj ili onaj način, one ostvaruju izvestan efekat. Nekada je dovoljno  posejati sumnju. Virus sumnje se informacijsko- komunikacijskom mrežom  širi i izaziva  epidemiju. Tako na jednoj strani dobijamo informacije iz sve više iskompromitovanih  medijskih kuća, sa druge informacije pojedinaca koji uporno nastoje OSVESTITI NAROD. Na trećoj strani  je "narod" koji je potpuno sluđen mnoštvom kontradiktornih informacija. Problem smo usložili  do bola, kako to samo mi znamo. 

I nformacije  kreiraju našu sliku sveta, sliku događaja koji su se dešavaju oko nas, dakle naša  razmišljanja, norme, ponašanje, filozofiju života. Ma koliko sposobni ne možemo raspolagati svim potrebnim podatcima  koji su neophodni da bi se zauzeo objetkivan stav, niti dovoljno inteligentni da bismo u  gomili institucionalnih  izvora mogli razdvojiti verodostojne od lažiranih.  
Jer se,nažalost, sve češće susrećemo sa krajnje izmanipulisanim informacija koje su potekle iz izvora u koje smo tako reći do juče verovali.  Verovali smo upečatljivim slikama u novinama i Tv-u, verujući da su snimci originalni.  Sve dok nismo shvatili da su upravo takve, “verodostojne” slike nameštene  da bi  ostvarile  određenu funkciju. Verovali  smo školskom sistemu, naučnim  institucijama, samim naučnicima, ljudima od ugleda iz pojedinih struka. Danas neznamo kome da verujemo.

JAVNO MNENJE

Ko danas čini javno mnenje ? Ja, Vi. Da i hiljade duša koje još uvek sede pored otvorenih ognjišta, oni koji eventualno imaju  tv, a kompjuter mogu sanjati, pismeni i nepismeni, gladni i siti. Vreme u kom živimo je u kulturnom pogledu, kao uvek, višeslojno, u rasponu od primitivnih zajednica do visoko tehnološki  razvijenih društava. Stotine miliona ljudi nema dodira sa  medijima. U različitim afričkim područjima ne postoji ni televizija, ni radio, pa čak ni novine. U Malaviju, u državi koja je priznala Kosovo, navodno, postoje samo jedne novine, u Liberiji dva lista, uostalom prilično neugledna, ali nema televizije.
           Elementarni preduslov da bi se milioni ljudi oslobodili tiranija i krajnje materijalne bede je podizanje nivoa obrazovanja. To je mnogo teži zadatak od izgradnji fabrika, brana, jer obrazovanjem stvaramo  nemerljiv LJUDSKI  kapital koji ima mnogo veći efekat u smanjivanju siromaštva. Ekonomista Piter Bauer (Peter Bauer)  je u Dissent on Development 1972. napisao: "Ukoliko postoje svi uslovi za razvoj, a nedostaje jedino kapital, kapital će se uskoro pojaviti, biće ili prikupljen na lokalnom nivou, ili će se do njega doći… iz inostranstva. Međutim, ako nema potrebnih preduslova za razvoj, OBRAZOVANOG sveta,  onda će pomoć sigurno biti neproduktivna i bez ikakvog efekta.”  Moćnici su  ulagali u  izgradnju  infrastrukture  za svoju dobit. Obrazovanje , koje je takođe informacija, je bilo poželjno ostaviti na nivou na kom je bilo. Sa neobrazovanim i neinformisanim masama je lako manipulisati. 
                                          
                                                .
                             

                                                                                                              
                                         HUMAN PLANET
                  

Sa delom obrazovanog javnog mnjenja je situacija nešto složenija. Preko noći smo dobili  MASU NAS DIGITALNIH NARCISA, koji umišljamo da smo najpametniji, najtalentovaniji. Rezultat su političari, stvaraoci na svim područjima, slikari, književnici, muzičari, i svi lamentiraju jer niko - blogere političare ne sluša, književnike, pesnike, filozofe, naučnike neće da  objavi, muzičare, pevače da snimi, niko neće da uloži novac a u pitanju su neprocenjivi talenti. Ili suprotno, neki su na taj način izašli iz anonimnosti, ostvarili karijere, stekli novce. Eto ne smemo da se žalimo- ITC era nas je u virtuelnom svetu učinila koliko toliko ravnopravim. Dobijamo uz nešto hleba i bezbroj digitalnih igara. To nije razdeljeno podjednako pa su neki i dalje nezadovoljni.

P oslednja dešavanja nam jasno ukazuju da  digitalno vreme  sa neumitniim procesom globalizacije nije  jednostavno, a pogotovo ne jednosmerno.  Navedenih  i drugih kontroverzi je sve više, a globalizam se kreće sve grbavijim terenom.  Šta se dešava sa nosiocima globalizacije,  a šta sa informativnim sektorom. Globalizacijom ne upravljaju  samo finansijski interesi u uslovima tržišne borbe,već i uvek prisutni politički interesi.  Prisustvujemo globalnoj revoluciji na svim poljima i upravo gledamo kako se na delu  prestrojavaju  finansijski moćnici, shodno svojim  finansijskim interesima, ali i ostalim  polazištima, bilo da je reč o ideologiji, veri, ili  životnom stavu. Zbog toga nailazimo na naizgled nejasne poteze vlada, država, moćnika.  Pojedine terorističke organizacije, pokreti, finansijski  su podržani od  država za koje se najmanje očekivalo da će ih podržati i suprotno, dojučerašnji prijatelji  se odriču jedni drugih, državni vidovi terorizma su i dalje na delu, kao i  različiti oblici političkog nasilja koje je podržano  znatnim finansijskim  sredstvima. Ne sumnjamo da su nakon "događanja naroda",kako se to naivno  naziva, na redu  humane akcije finansijskih moćnika  kojima će se nastaviti finansiranje sada naravno  medija, novih grupa, svih onih i svega onog što može da promoviše ideje tih koji finansiraju.
Evo kako je to registrovao satiričar Aleksandar Baljak :
Rakete koje dolaze
iz zemalja sa razvijenom demokratijom
još u toku leta pretvaraju se
u humanitarne pošiljke

Sve to, neprekidni ratovi, konflikti, teroristički napadi, finansijske krize, brige i bezbrojne prirodne nepogode kojih kao da je sve više, održavaju čovečanstvo u stanju neprekidnog stanja napetosti, neizvesnosti i straha.  Kako nama nikada nije dosta nastavljamo da ohrabrujemo  agresije, potiču se i dalje  mržnje, osvete prema narodima, nacijama, državama, i svim tim stvaraju uslovi  za nove konflikte. Strah se stimulira  religijom, naukom, sa imaginarnim vanzemaljcima, iluminatima, masonima, potopom, ekološkim nesrećama, neverovatnim brojem i  neverovatno smišljenim opasnostima. Čovečanstvo je preplavljeno  strahom i različitim izvedenim izrazima ove negativne emocije.

Šta tek reči o manipulacijama sa našim podatcima i uopšte sa tehnologijom uperenom  u nas na ulicama, ustanovama. Jako demokratično. Evo jednog podatka : "Britance, primera radi i u prilog ovim nalazima, trenutno kontroliše četiri miliona i 200 hiljada tv kamera; svakih četrnaest građana drži pod kontrolom po jedna kamera...Pored tv kamera  u „špijune“ su nabrojani mobilni telefoni, transakcije kreditnim karticama, bankovni računi, satelitsko osmatranje, podaci iz zdravstvenog i socijalnog osiguranja, personalni video-rekorderi, prisluškivanje telefona, skrivene  špijunke „bubice“ u elektronskim komunikacijama, socijalne tv mreže, kao što su „Ju tjub“, „Tviter“ i druge. Sistem je tako razrađen da se za „skidanje“ podataka o građanima koriste, na primer, i kartice kojima radnici registruju dolazak na posao ili elektronske karte (popularne „školjke“) pri ulasku u londonske autobuse i metro…Doktor Dejvid Vud, koautor raporta „Mreže za studije o kontroli nad stanovništvom“, izjavljuje za Bi-Bi-Si: „Mi, zaista živimo u društvu u kome država hermetički zatvara pristup u tajne i podatke pod njenom kontrolom dok, istovremeno, želi i uspeva da o nama građanima sazna što je više moguće“. izvor

KONTROLA INTERNETA

U Britaniji je prošle godine predložen drakonski zakon o kontroli interneta.  Zakon daje vladi pravo da nametne restrikcije i „filtrira“ svaki veb sajt za koji vladajuća birokratija oceni da nije poželjan za javno konzumiranje. Ideja o kontroli interneta provlači se preko zaštite autorskih prava.Digitalni ekonomski akt“, U Americi je ova odredba već na snazi.

Napomena: I pre pojave Interneta članovi Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) sporazumeli su se da će preduzimati sve moguće mere, u skladu sa telekomunikacionom sistemom koji je u upotrebi, u cilju obezbeđivanja tajnosti međunarodnih informacija. Međutim, oni su zadržali pravo da o tim informacijama obaveste nadležne vlasti radi obezbeđenja primene unutrašnjeg zakonodavstva ili izvršavanja međunarodnih konvencija u kojima su one ugovorne strane (član 37. Ustava ITU, o tajnosti informacija u telekomunikacijama).Dejan R. Popovic, dipl. inz., Beograd
Kako  čovek da živi u takvom vremenu u kom ljudi na račun brige odbacuju normalan svakodnevni život, prijateljstva, druženja, ljubavi. A sve im to NEDOSTAJE.

Jedan od tekstova koji sam pročitala je:  Teslin izum kriv za zemljotres u Japanu? U prevodu to znači AMERIKA JE KRIVA.  Dakle opet propaganda protiv Amerike. Da ne pomislite da sam amerofil.
               Pomorandža narandžasta i okrugla.
Nisam ni rusofil pa primećujem šta se  dešava u vreme posete Putina kome se maltene cela zemlja klanjajući se savila. Pardon, naknadno viđeno !!

                                
Drugi tekst se odnosi na situaciju u Libiji.  Sa izuzetnom pažnjom pratim dešavanja, i posebno evropske medije i njihov način izveštavanja. Tek mi je sada praktično jasna medijska situacija za vreme jugoslovenske krize. O tome, možda, možda drugi put.
I treće, podatke za prijateljicu ću dobiti kada se gospoda i ako se gospoda iz opštine smiluju.Da li će to biti na vreme njih jednostavno ne interesuje. A to vreme, rokove, određuje druga instanca i ako podatke ne pošaljete, naravno da Vam zakašnjenje neće uvažiti. Dakle, kao što je primetio već pomenuti dr. državi sve, na vreme, nama eventualno...bez roka.

Idem da pijem kafu i slušam muziku. Ponekada je lepo biti sam, zatvoriti se u sopstvenu ljušturu i ne proviriti iz nje kada vas napolju ne čeka ništa lepo ni vredno.